Papa se molio da katolici u Kini i drugde „budu snažni i radosni svedoci Jevanđelja, čak i usred iskušenja, da uvek promovišu mir i harmoniju“.
Praznik je uveo papa Benedikt XVI ;kao deo napora da ujedini oko 12 miliona kineskih katolika, podeljenih između zvanične crkve pod kontrolom države koja ne priznaje papsku vlast, i crkve koja je ostala lojalna Vatikanu uprkos višedecenijskom progonu.
Papa Franja nastavio je napore na ujedinjenju kineskih katolika kontroverznim dogovorom iz 2018. o nominacijama za biskupe. Detalji sporazuma nikada nisu objavljeni, ali on omogućava crkvi pod državnom kontrolom da ima pravo da samostalno izabere biskupe, iako je Franjo insistirao da je zadržao pravo veta na konačni izbor.
Dogovor su kritikovali konzervativni katolici, smatrajući da je popustio pred zahtevima Pekinga. Vatikan je tvrdio da je to bio najbolji sporazum koji se mogao postići, nakon čega je periodično obnavljan.
Papa Lav će morati da odluči da li da nastavi sa obnavljanjem sporazuma. U međuvremenu je Peking navodno krišio sporazum nekim jednostranim imenovanjima koja su se desila bez papine saglasnosti.
Papa je rekao nadbiskupu Hongkonga, kardinalu Stivenu Čou, da je „posetio Kinu nekoliko puta i upoznao kinesku kulturu i stvarnost“, navodi misionarska novinska agencija Fides.
Čou je dodao da očekuje da će Lav slediti Franjinu politiku vezano za crkvu u Kini. Rekao je da je Lavu poklonio malu statuu Gospe od Šešana, statuu Bogorodice koju Kinezi posebno poštuju.
Čou, jezuita, rekao je da je molio papu „da ne zaboravi crkvu u Kini i kineski narod“.
Vatikan godinama radi na pokušaju da poboljša odnose sa Kinom, koji su zvanično prekinuti pre više od sedam decenija kada su komunisti došli na vlast.
Odnosi su dugo bili u zastoju zbog insistiranja Kine na svom isključivom pravu da imenuje biskupe kao pitanje nacionalnog suvereniteta, dok je Vatikan insistirao na isključivom pravu pape da ih imenuje.
Simptom/Danas/Beta/AFP