Epstajn

Dan obračuna Bila Gejtsa sa Epštajnom

June 10, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zakonodavci će ispitati milijardera, osnivača Majkrosofta i globalnog zdravstvenog filantropa, o njegovim vezama sa pokojnim seksualnim prestupnikom.
Članovi Komiteta za nadzor i reformu vlade Predstavničkog doma spremni su da ispitaju osnivača Majkrosofta o njegovim vezama sa Džefrijem Epštajnom, kao deo tekuće istrage panela o pokojnom finansijeru i osuđenom seksualnom prestupniku. U intervjuima tokom prošle nedelje, oni signaliziraju da će njihova pitanja biti neštedljiva.

Fotografije i imejlovi koje su objavili Ministarstvo pravde i Epštajnova imovina pokazuju da su Gejts i Epštajn provodili vreme zajedno i dopisivali se
Gejts se navodno izvinio osoblju svoje filantropske fondacije, ali nastavlja da je predsedava. On takođe i dalje služi kao savetnik Majkrosofta, proizvođača softvera koji je osnovao i koji ga je učinio najbogatijim čovekom na svetu.

Ljudi koji se oslanjaju na njegovu fondaciju takođe nisu prekinuli veze, što sugeriše da ga je Gejtsovo bogatstvo zaštitilo od štete po reputaciju koju su pretrpeli drugi Epštajnovi saradnici. Njegovo svedočenje iza zatvorenih vrata u sredu će testirati da li može da nastavi tako.

„Očigledno je zaista, zaista zabrinjavajuće i ja sam neko ko veruje da je Bil Gejts uradio izvanredan filantropski rad širom sveta i zaista spasavao živote“, rekao je poslanik Džejms Vokinšo (demokrata iz Virdžinije), član Nadzornog odbora. „Ali očigledno moramo da odvojimo naša osećanja o tome od ove istrage, a te dve stvari koegzistiraju.“

Fondacija Gejts, koju je Gejts osnovao sa svojom bivšom suprugom Melindom Frenč Gejts 2000. godine, navela je u saopštenju da je u martu naručila spoljnu reviziju „kako bi se procenila prošla saradnja fondacije sa Epštajnom i procenili naše trenutne politike za proveru i razvoj filantropskih partnerstava“. Upravni odbor fondacije će dobiti ažuriranje o toj reviziji ovog leta.

„Bezbednost i dobrobit žena i devojčica su ključni deo misije fondacije, kojoj ostajemo potpuno posvećeni“, navodi se u saopštenju.

Portparol Gejtsa je u aprilu rekao da je milijarder filantrop pozdravio priliku da se pojavi pred odborom.

„Iako nikada nije bio svedok niti učestvovao u bilo kakvom Epštajnovom nezakonitom ponašanju, raduje se što će odgovoriti na sva pitanja odbora kako bi podržao njihov važan rad“, rekao je tada portparol.

Drugi povezani sa Epštajnom su primorani da napuste svoja radna mesta zbog upravo tih veza

Lari Samers, bivši ministar finansija u vreme kada je Barak Obama bio predsednik, napustio je svoju nastavničku poziciju na Harvardu nakon što su dokumenti koje je objavilo Ministarstvo pravde otkrili da je tražio savet od Epštajna o vođenju afere sa ženom kojoj je bio mentor.

Ketrin Rumler, koja je bila Obamina savetnica u Beloj kući, spremna je da podnese ostavku na mesto glavnog savetnika u investicionoj banci Goldman Saks nakon što su dokumenti otkrili da ju je Epštajn obasipao luksuznim poklonima i da ga je smatrala starijim bratom.

A Bred Karp, jedan od najistaknutijih američkih advokata, podneo je ostavku na mesto predsednika advokatske kancelarije Pol, Vajs, Rifkind, Vorton i Garison nakon što se saznalo da je tražio od Epštajna pomoć da njegov sin dobije posao sa filmskim stvaraocem Vudijem Alenom, još jednim Epštajnovim prijateljem.

U intervjuima pre Gejtsovog svedočenja u sredu, članovi nadzornog panela Predstavničkog doma priznali su doprinose koje su omogućili Gejts ili njegova fondacija. Ali, poslanik Suhas Subramanjam (demokrata iz Virdžinije) rekao je da neprimeren odnos između Gejtsa i Epštajna ugrožava nasleđe globalnog zdravstvenog filantropa i da panel neće izbegavati teška pitanja.

„Sada kada imenjak fondacije – jedan od imenjaka – bude potencijalno uključen u stvari oko Epštajna… jasno baca senku na organizaciju“, rekao je u ponedeljak.

Poslanik Ro Kana (demokrata iz Kalifornije), koji je radio sa poslanikom Tomasom Masijem (republikanac iz Kentakija) na usvajanju zakona koji zahteva objavljivanje Epštajnovih dosijea, izneo je nekoliko jednostavnih pitanja koja je imao za tehnološkog mogula.

„Da li je ikada bio na ostrvu? Da li je znao za druge ljude koji su se bavili zlostavljanjem ili silovanjem maloletnih devojčica? Da li poznaje nekoga ko je bio umešan u zlostavljanje osim Epštajna i Maksvela?“, rekao je Kana, štiklirajući teme sa svoje liste.

Gejts se pojavljuje na nekoliko slika i imejlova objavljenih iz Epštajnovog imanja ili od strane Ministarstva pravde. Dve slike prikazuju globalnog zdravstvenog filantropa kako stoji pored žena čiji je identitet sakriven. Gejts je rekao da je pozirao sa ženama, za koje je rekao da su Epštajnove zaposlene, jer ga je Epštajn zamolio.

Gejtsovo ime se takođe pominje u dokumentu koji izgleda kao imejl koji je sam Epštajn poslao, a koji sadrži tvrdnje da je Epštajn morao da nabavlja lekove za Gejtsa nakon što je ovaj dobio polno prenosive bolesti od ruskih devojčica.

Gejtsov portparol je u to vreme rekao da su te tvrdnje „apsolutno apsurdne i potpuno lažne“. Portparol, koji nije otkrio svoje ime, rekao je da dokument pokazuje „Epštajnovu frustraciju što nije imao stalnu vezu sa Gejtsom i koliko je daleko išao da ga namami i okleveta“.

U očekivanju potencijalno neprijateljskog okruženja u sredu, Gejts je pozvao bivšeg glavnog savetnika za istrage Komiteta za nadzor, Džejka Grinberga, na savet, prema osobi upoznatoj sa zapošljavanjem, kojoj je data anonimnost, kako bi razgovarali o osetljivom pitanju. Njujork tajms je ranije izvestio o zapošljavanju.

Grinberg, koji je radio za predsednika Komiteta Džejmsa Komera (republikanac iz Kentakija), otišao je u advokatsku firmu DLA Piper pre nekoliko meseci, a portparol komiteta je rekao da od tada nije radio sa panelom.

Međutim, pitanja koja Gejts dobija od članova Nadzornog odbora Predstavničkog doma mogla bi biti u oštroj suprotnosti sa brojnim međunarodnim zdravstvenim i humanitarnim organizacijama koje Gejts finansijski podržava, a koje su nastavile da ga podržavaju.

Ubrzo nakon što je Trampova administracija prošle godine smanjila milijarde u finansiranju globalne zdravstvene i strane pomoći, osnivač Majkrosofta obećao je da će potrošiti 200 milijardi dolara u naredne dve decenije kako bi pomogao u brizi i obrazovanju najsiromašnijih u svetu, a zatim zatvoriti svoju fondaciju 2045. godine. Gubitak pristupa ovom novcu preko Gejts fondacije, koja ostaje najveći privatni izvor finansiranja globalne zdravstvene zaštite, bio bi poražavajući.

„Gejts fondacija je dugogodišnji podržavalac i partner globalnih napora u borbi protiv side, [tuberkuloze] i malarije u protekle dve decenije“, navodi se u saopštenju Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije.

„Naš fokus ostaje na ostvarivanju uticaja na zajednice kojima služimo i osiguravanju da se svi doprinosi upravljaju u skladu sa politikama i procedurama Globalnog fonda.“

Simptom/Politiko

Epštajn ih je zlostavljao, ministarstvo pravde ih je “razotkrilo”: Sada su pod napadom mrzitelja

June 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Napomena: Ova priča sadrži uvredljiv jezik
Kada je Marina Laserda rekla svetu da ju je Džefri Epštajn seksualno zlostavljao kada je imala 14 godina, pretnje su počele gotovo odmah.
U septembru, ona i drugi tužioci pojavili su se na konferenciji za novinare insistirajući na objavljivanju Epštajnovih dosijea. „Ona neće biti živa“, napisao je stranac ispod Jutjub videa novinskog izveštaja o Laserdi tog dana.

„Zaista je trebalo da ćuti. Počivaj u miru.“

Uznemiravanje se pojačalo kada se Laserdino ime pojavilo najmanje 46 puta u neredigovanim dokumentima Ministarstva pravde mesecima kasnije. Na mreži je nazvana lažovkinjom i prostitutkom koja je zaslužila ono što joj se dogodilo. Njenu dvanaestogodišnju ćerku su školski drugovi zadirkivali u školi pitajući je da li je Epštajnovo dete.

Danas, Laserda živi sa ćerkom u zatvorenom naselju i spava sa pištoljem na noćnom stočiću. „Plašim se da će neko ući u kuću“, rekla je. „Stalno sam paranoična.“

Laserda je jedna od 23 tužiteljke Epštajna koje je Rojters identifikovao, a koje su se suočile sa pretnjama, uznemiravanjem i zastrašivanjem od strane trolova, mrzitelja i drugih neprijatelja – neki nakon što su javno progovorili o zlostavljanju, drugi nakon što su im identiteti otkriveni u Epštajnovim dosijeima Ministarstva pravde, a u nekim slučajevima i jedno i drugo. Oslanjajući se na intervjue sa ženama, policijske i sudske zapise i hiljade onlajn objava, ovaj pregled je do sada najsveobuhvatniji o obimu i težini napada na Epštajnove tužiteljke.
Uznemiravanje je imalo mnogo oblika. Stranci su fotografisali domove žena. Nepoznati automobili su stajali napolju i jurili kada bi se suočili sa njima. Neke žene su dobijale pretnje nasiljem, uključujući pozive od ljudi koji tvrde da znaju gde žive. Nekoliko njih kaže da više ne izlaze same iz kuće.
Ministarstvo pravde je saopštilo da je preduzelo korake da zaštiti informacije o žrtvama nakon što je objavilo milione stranica istražnih dosijea vezanih za Epštajna u decembru i januaru i da je brzo reagovalo na ispravljanje grešaka u redakciji kada je obavešteno. Upitana o postupanju sa dosijeima za ovaj izveštaj, portparolka Ministarstva pravde Natali Baldasar je rekla da „nijedna žrtva ne bi trebalo da se suoči sa uznemiravanjem, pretnjama ili zastrašivanjem nakon što se javi“. Dodala je da ministarstvo „nije krivo za reakcije usmerene na žrtve koje su dobrovoljno otkrile svoj identitet mnogo pre nego što su dosijei objavljeni“.
Oglas · Pomerite se da biste nastavili

Redigovani Epštajnov dokument
Izjava tužiteljke Epštajna objavljena FBI-ju u Epštajnovim dosijeima koja su prvobitno otkrila njeno ime pre nego što ga je Ministarstvo pravde ispravilo.
Bivša državna tužiteljka Pam Bondi, koju je predsednik Donald Tramp otpustio u aprilu, priznala je „greške u redakciji“ u svedočenju Kongresu 29. maja o načinu na koji je Ministarstvo pravde postupalo sa Epštajnovim dosijeima. Rekla je da je odgovornost za objavljivanje dokumenata delegirala svom tadašnjem zameniku Todu Blanšu.

„Napravili smo greške i priznali smo ih“, svedočila je Blanš, sada vršilac dužnosti državnog tužioca, pred kongresnim odborom 19. maja. „Naravno, svaki put kada objavimo ime žrtve koje ne bi trebalo da bude objavljeno, zakazaćemo kao Ministarstvo pravde.“

Za 23 žene koje je Rojters intervjuisao, novinska organizacija je pregledala dokumentaciju o njihovim optužbama protiv Epštajna – veći deo je u sudskim ili policijskim evidencijama – ili je potvrdila da su dobile odštetu putem sudski odobrenih sredstava ili nagodbi.

Tužioci se suočavaju sa teškom računicom: Iznošenje pretnji može skrenuti pažnju na zlostavljanja koja su dugo ostajala nekažnjena ali ih takođe može izložiti daljoj šteti. Najmanje 10 žena koje je intervjuisao Rojters reklo je da sada poseduju oružje – uključujući pištolje, elektrošokere, biber sprej ili noževe – ili koriste naoružano obezbeđenje za zaštitu.
Skoro sve žene su opisale život u stalnom stanju budnosti. Četiri su rekle Rojtersu da su prijavile pretnje policiji ali slučajevi nisu doveli do krivičnog gonjenja jer vlasti nisu mogle da identifikuju osumnjičene ili utvrde da se zločin dogodio, prema evidenciji žena i policiji. Jedan slučaj je i dalje pod aktivnom istragom, saopštila je policija. Druge žene su rekle da su odlučile da ne kontaktiraju organe reda, navodeći nepoverenje ukorenjeno u onome što su videle kao prošla “nerešenja” u vezi sa njihovim tvrdnjama o zlostavljanju.
U slučaju Laserde, portparol Jutjuba je rekao da je „neproživljena“ pretnja uklonjena nakon što je Rojters zatražio od platforme za deljenje video snimaka da se o njoj izjasni.
Motivacije onih koji prete ženama kreću se od okrivljavanja žrtve do teorija zavere. Žene su naišle na kritike širom političkog spektra – ponekad zbog glasanja za Trampa, češće zbog kritikovanja njegovog postupanja sa Epštajnovim dosijeima ili zbog sugestija da prikriva informacije. Tramp je godinama bio Epštajnov prijatelj. On je negirao da je znao za seksualne zločine finansijera.

Simptom/Rojters

Fejt Kejts: Žena koja je upoznala modele sa „dragim prijateljem“ Džefrijem (video)

March 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Istraga lista „Gardijan“ otkrila je da je žena izvršna direktorka na vrhu industrije manekenstva imala blisko prijateljstvo sa Džefrijem Epštajnom i upoznala ga sa ženama zaposlenima u agenciji.

Do prošlog novembra, Fejt Kejts je vodila agenciju za manekenstvo i talente „Nekst Menadžment“, koja je zastupala ličnosti poput Alekse Čang, Mile Jovović i Bili Ajliš, poziciju koju je decenijama obavljala kao osnivačica posla.

Tiho je podnela ostavku samo nekoliko nedelja pre nego što su objavljeni prvi veliki dosijei o Epštajnu, rekavši da namerava da se fokusira na dobrotvorni rad.

Veze između Kejts i pokojnog seksualnog prestupnika su ranije bile prijavljene, ali analiza dokumenata koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD otkriva mnogo dublji odnos nego što se ranije znalo, sa imejlovima koji pokazuju da je Kejts tajno primala poslovne savete od Epštajna i razgovarala o višemilionskim kreditima.

Izgleda da se Kejts redovno sastajala sa Epštajnom, uključujući i jednu priliku sa tadašnjim princom Endruom u robnoj kući u Njujorku u decembru 2010. godine, nedelji kada je Endru Mauntbaten-Vindzor sada već ozloglašeno posetio grad kako bi navodno prekinuo svoje prijateljstvo sa finansijerom.

Kejts (68) je ponudila podršku i „bezuslovno“ prijateljstvo nakon što je Epštajn prvi put osuđen za nagovaranje deteta na prostituciju 2009. godine. Ona je i dalje slala prijateljske imejlove nedeljama pre nego što je ponovo uhapšen 2019. godine.

Još je zabrinjavajuće to što se čini da je Kejts, tokom njihove skoro 40-godišnje veze, povezala nekoliko svojih modela sa Epštajnom, što je pokrenulo ozbiljna pitanja za ženu koja je bila odgovorna za karijere – i na kraju dobrobit – hiljada mladih žena. Nema dokaza koji bi ukazivali na to da je Kejts bila svesna Epštajnovog prestupa pre njegove osude 2009. godine.

Ova otkrića su navela kompaniju Next, koja do sada nije komentarisala vezu svog osnivača sa seksualnim prestupnikom, da se potpuno distancira od nje. U izjavi za Guardian, portparol je rekao da kompanija radi na prekidu svih pravnih veza sa Kejts i da je njen odnos sa Epštajnom „bio potpuno i apsolutno nepoznat menadžmentu Next-a i njegovim višim rukovodiocima“.

Portparolka Kejts je rekla da „nikada nije dovela model u opasnost slanjem na neprikladne sastanke ili viđenja“, dodajući: „Epštajn je bio majstor manipulacije. Ljudi oko njega su znali samo ono što je on želeo da znaju.“

„Uvek ću biti tvoj prijatelj“

U fajlovima se pominje više od 5.000 ljudi o Kejts. Iako su neki duplikati, imejlovi između njih dve su česti. Poruke su često uzbuđenog tona, Kejts redovno govori Epštajnu koliko joj je dobar prijatelj, u jednom trenutku mu rekavši: „Zaista te volim kao brata.“

Jedan od prvih imejlova u fajlovima poslat je dok je Epštajn bio u zatvoru zbog nagovaranja maloletnice na prostituciju. Kejts je napisala:

Foto Instagram

Epštajnovo interesovanje za manekensku industriju je očigledno u razgovorima između njih dvoje, a njegov dnevnik pokazuje da je planirao da se sastane sa Kejts nekoliko puta u kancelarijama kompanije u Njujorku tokom 2010.

Kejts je počela da povezuje Epštajna sa modelima kompanije Next godinama ranije, prema intervjuima. Do 1990-ih, industrija je razvila praksu predstavljanja modela biznismenima koji nisu povezani sa svetom mode. Kejts je bila posebno vešta u tome i organizovala je sopstvene agencijske večere na kojima su se bogati muškarci družili sa mladim ženama koje su bile njene zvezde.

Na jednoj takvoj večeri, koju je Kejts organizovala 1992. godine, Stejsi Vilijams se setila da je upoznata sa Epštajnom. Vilijamsova, tada jedna od vrhunskih manekenki kompanije Next, rekla je da ju je Kejts otprilike tri meseca kasnije odvela na zabavu koju je organizovao Donald Tramp u hotelu Plaza, gde je ponovo upoznala Epštajna.

Vilijamsova je nastavila vezu sa Epštajnom. Rekla je da je to bilo uz pristanak, ali da „neki od događaja koji su se odigrali u okvirima te veze nisu bili“, uključujući i kada je tvrdila da ju je Tramp dodirivao u onome što je verovala da je deo „iskrivljene igre“ između dvojice muškaraca. Predsednik je negirao te optužbe.

Više od decenije kasnije, Kejts je navodno organizovala da se još jedna od njenih vrhunskih manekenki, Barbara Stojanof, sastane sa Epštajnom. Stojanof je već radila za Viktorijas Sikret kao model donjeg veša, ali njen san je bio da postane Viktorijas Sikret anđeo, jedno od zvaničnih lica kompanije.

Stojanof je rekla za Gardijan da je Kejts predložila da Epštajn može da pomogne i da ga je kasnije upoznala u kancelarijama kompanije Nekst u Njujorku.
„Rekao mi je da ustanem… i podignem haljinu da vidi noge, a zatim me je zamolio da podignem haljinu otpozadi da vidim kakva mi je zadnjica“, rekla je…

U to vreme, rekla je, nije razmišljala o tom zahtevu; bilo je normalno da brend donjeg veša želi da vidi telo modela. Godinama kasnije, kada je videla Epštajna u vestima, osećala se „zgađeno“. Portparol Kejts je rekao da se sastanak nikada nije dogodio i dodao: „Njen navodni intervju sa Epštajnom… usred staklenih kancelarija kompanije Nekst nije verodostojan na prvi pogled.“

Tokom godina koje su usledile, Stojanof, koja je bila potpisana za Nekst oko 15 godina, rekla je da je više puta videla Epštajna sa Kejts u njihovim kancelarijama.

Oko maja 2004. godine, Kejts je navodno poslala bivšeg modela Neksta, Senu Čeh, tada 20-godišnjakinju, u Epštajnov dom u Njujorku da je pita da li bi joj pomogao da putuje na modna snimanja svojim privatnim avionom. Čeh se sećala: „Napisala je njegovu adresu na žutom papiriću.“

Nakon što je Čeh stigao, rekla je, zamolio je da joj pogleda ruke. Setila se da je on tada rekao: „Uf, nokti su ti tako prljavi, nisi tip devojke koju vodimo u avion.“
Rekla je da je otišla u suzama i tek godinama kasnije shvatila je da je čovek koji ju je uvredio bio Epštajn.

„Bilo je kao da me je cigla udarila u stomak kada sam shvatila da sam izbegla metak“, rekla je.

Saru Zif, bivšu manekenku agencije Next koja sada vodi organizaciju Model Alliance, koja se bori protiv sistemskog seksualnog zlostavljanja u modnoj industriji, nije Kejts poslala Epštajnu . Međutim, rekla je da veruje da mu je Kejts ili neko drugi u agenciji dao njenu kućnu adresu 2000. ili 2001. godine, (kada je imala 18 ili 19 godina).

Prethodno ju je sa Epštajnom upoznala koleginica manekenka i seća se da se on interesovao za njeno školovanje. Kasnije je dobila pismo od njega u kojem je pisalo:

„Sara, u školi New School ima odličnih kurseva pisanja… moja čast.“Zif je rekla da veruje da joj je Epštajn nudio da plati školovanje u ovoj njujorškoj školi. Nije prihvatila njegovu ponudu a kasnije je stekla diplome na Harvardu i Kolumbiji.

„Znam da manekenka koja me je pozvala da upoznam Epštajna nije imala moju adresu“, rekla je Zif za Gardijan. „Znam da je Nekst imao tu adresu u dosijeu.“

Nijedna od manekenki koje je Gardijan intervjuisao nije tvrdila da ju je Epštajn zlostavljao.

Portparol Neksta je rekao da je „u svakom trenutku obavljao svoje operacije sa integritetom i sa najvećim poštovanjem bezbednosti naših manekenki“.

„Glumice u usponu“ na večeri sa Vudijem Alenom

Imejlovi u dosijeima Ministarstva pravde sugerišu da je Kejts nastavila da povezuje manekenke sa Epštajnom tokom 2010-ih, čak i nakon njegove prve zatvorske kazne, i da bi se sastajala sa ženama na Epštajnov zahtev ili ih povezivala sa drugim agentima.

2011. godine, Epštajn je Kejts poslao imejl sa numerisanom listom od tri ženska imena. Nekoliko sati kasnije, Kejts je odgovorila:

Mogu da dobijem 2, to je ono što ste me pitali, čekajte.

Iste godine, Epštajn je, izgleda, zamolio svoju asistentkinju da nabavi „imena devojaka“ (od Kejts) za gala događaj, a poslao je i imejl Kejts pitajući je da li ima „neke ambiciozne glumice“ pre večere koju je imao sa holivudskim rediteljem Vudijem Alenom.

2017. godine, razgovarali su o bivšoj manekenki emisije „Nekst“ koja je sada poznata internet ličnost. Kejts ju je opisala kao „zapanjujuću“ i poslala mu mere njenih grudi, visine i težine, zajedno sa, čini se, brojnim njenim fotografijama, koje su redigovane u fajlovima.

Iste godine, razgovarali su o drugoj manekenki, koja nije shvatila da joj je ime u fajlovima dok je nije kontaktirao „Gardijan“. Manekenka, koju i dalje zastupa „Nekst“ i koja nije želela da bude imenovana, rekla je: „Osećala sam se šokirano i zgroženo, kao: zašto najveći predator našeg vremena kuca moje ime, čemu je ovo bilo?“

Čak i kada su žene počele da izlaze u javnost sa uznemirujućim optužbama protiv Epštajna, Kejts je nastavila da pruža svoju podršku. Izgleda da mu je rekla da žene koje iznose optužbe protiv njega to čine samo da bi prodale svoje priče štampi. „Novac motiviše ljude“, napisala je. Kasnije, kao odgovor na još jednu optužbu za zlostavljanje protiv Epštajna, rekla mu je:

„Trebalo bi da bude tako srećna što su ljudi ludi.“

Nakon opsežnog izveštavanja o optužbama Virdžinije Đufr 2011. godine, savetovala mu je da se „pritaji“ i donira projektima koji bi „činili dobro drugima“.

„Ovo će naterati ljude da pričaju o tebi, ali na pozitivan način“, napisala je.

Simptom/The Guardian

Epštajnovi fajlovi otkrili šemu velikih zarada na slikama i izbegavanju poreza

February 22, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Decenijama je Leon Blek gradio reputaciju jednog od najmoćnijih kolekcionara umetnosti na svetu. Kupovao je remek-dela muzejske vrednosti u velikim količinama. Međutim, kontinuirana otkrića o njegovoj dugogodišnjoj povezanosti sa Džefrijem Epstinom – posebno podatak da je osuđenom seksualnom prestupniku platio 170 miliona dolara za finansijske i poreske savete tokom šest godina, što je daleko iznad tržišne cene za takve usluge – narušila su njegov ugled. U martu 2021. Blek je podneo ostavku na mesto generalnog direktora kompanije Apolo Global Menadžment, privatne investicione firme koju je osnovao. Nekoliko dana kasnije povukao se i sa mesta predsednika upravnog odbora Muzeja moderne umetnosti (MoMA).

Najnoviji dokumenti iz Epstinove arhive pokazuju kako je Epstin pomogao Bleku da svoju umetničku kolekciju pretvori u sofisticiranu finansijsku imovinu. Daleko od toga da je bila samo lična strast. Blekova zbirka Pikasa, Sezana i Monea sistematski je strukturirana, procenjivana i korišćena kao zalog. Na osnovu nje mogao je da se zadužuje u ogromnim iznosima. Epstin je pomagao u upravljanju i organizaciji kolekcije. Pretvarao je nelikvidne slike u bankarski prihvatljiv kolateral koji se mogao založiti za velike kredite. Time je Bleku omogućeno da oslobodi stotine miliona dolara u gotovini.

Kolekcija od tri milijarde
Entiteti pod Blekovom kontrolom založili su umetnička dela u vrednosti od milijardu dolara kao kolateral za kredit Banke Amerike još 2014. godine. To pokazuje dokument pod nazivom „Art Partnership Inventory“. Vrednost umetničkih dela koja je Blek koristio kao zalog porasla je na 1,4 milijarde dolara do 2017. godine, prema drugom dokumentu pod nazivom „Collateral“, koji sadrži mnoga ista dela. Među najvrednijim delima koja su bila založena za kredite nalaze se Sezanov „Le Château Noir“ (procenjen na 50 miliona dolara 2016), Mondrijanov „Composition C with Grey and Red“ (40 miliona), Brankušijeva skulptura „La Muse“ (40 miliona) i Moneove „Nimfeje“ (45 miliona).

Prema dokumentima, Blek je do 2016. imao više od pola milijarde dolara kredita podignutih na osnovu svoje umetničke kolekcije. Dokument koji prikazuje njegov lični portfolio (datiran 31. decembar 2015.) pokazuje da su entiteti pod njegovom kontrolom ukupno pozajmili 631 milion dolara. Jedna kompanija, Nerous LLC, činila je 565 miliona dolara tih kredita. Nerous je naveden kao vlasnik založenih umetničkih dela u dodatnim dokumentima iz jula 2016. i marta 2017. godine. Ti fajlovi, pod nazivom „All Art“, izgleda da predstavljaju katalog celokupne Blekove kolekcije u tom trenutku. Uključujući nabavnu cenu svakog dela, procenjenu vrednost prema aukcijskoj kući Kristis i nerealizovanu dobit od investicije. Blekova kolekcija umetnina je 2016. vredela tri milijarde dolara, uz nerealizovanu dobit od milijardu dolara.

Nastavak teksta možete pročitati ovde

https://forbes.n1info.rs/novac/pikaso-sezan-mone-epstinovi-fajlovi-otkrili-semu-velike-zarade-na-slikama-i-izbegavanja-poreza/

Hilari Klinton optužuje Trampovu administraciju za Epštajnovo „zataškavanje“

February 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Izbacite fajlove. Oni sporo idu“, rekla je bivša državna sekretarka SAD za BBC u Berlinu, gde je prisustvovala godišnjem Svetskom forumu.

Bela kuća je insistirala da su objavljivanjem fajlova učinili „više za žrtve nego što su demokrate ikada učinile“.

Ministarstvo pravde SAD objavilo je početkom ovog meseca milione novih fajlova koji se odnose na pokojnog seksualnog prestupnika Epštajna.

Zamenik državnog tužioca je tada rekao da tri miliona stranica nije objavljeno – zbog postojanja ličnih medicinskih fajlova, grafičkih prikaza zlostavljanja dece ili drugog materijala koji bi ugrozio istrage.

Na pitanje da li bi Endru Mauntbaten-Vindzor trebalo da izađe pred kongresni odbor, Hilari Klinton je rekla:

„Mislim da bi svi koji su zamoljeni da svedoče trebalo da svedoče.“

Pojavljivanje u fajlovima nije pokazatelj nepravilnosti. Endru je uvek negirao bilo kakvu nepravilnost.

Komitet nema moć da ga primora da se pojavi pred njima, ali vrši pritisak na Klintonove da to učine, što su oni pristali prošlog meseca.

Bivša predsednička kandidatkinja tvrdila je da su ona i njen muž korišćeni da bi se pažnja skrenula sa Trampa.

„Pogledajte ovaj sjajni predmet. Imaćemo Klintonove, čak i Hilari Klinton, koja nikada nije upoznala tog tipa.“

Hilari Klinton je rekla da je upoznala Gislen Maksvel – Epštajnovu osuđenu saradnicu – „u nekoliko navrata“.

Bil Klinton – koji je bio pomenut u Epštajnovim dosijeima – bio je upoznat sa Epštajnom, ali je rekao da je prekinuo kontakt pre dve decenije.

Nijedno od Klintonovih nije optuženo za prekršaje od strane žrtava Epštajnovog zlostavljanja, a oboje su negirali da su u to vreme znali za njegovo seksualno prestupništvo.

Milioni novih dosijea koji se odnose na Epštajna koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD početkom ovog meseca nakon što je Kongres usvojio zakon kojim se od agencije zahteva da objavi materijal vezan za istrage o Epštajnu.

Ministarstvo pravde (DoJ) je sada saopštilo da je objavilo sve dosijee koje zahteva Zakon o transparentnosti Epštajnovih dosijea, ali zakonodavci tvrde da je objavljivanje nedovoljno. Republikanski predstavnik Kentakija Tomas Masi, koji je bio koautor zakona, pozvao je Ministarstvo pravde da objavi i interne dopise u kojima se navode prethodne odluke o tome da li da se podigne optužnica protiv Epštajna i njegovih saradnika.

Simptom/BBC

Slobodan Reljić: Užasne predstave o moćnicima u Epstajnovim fajlovima

February 6, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Nekadašnji glavni urednik NIN-a kaže da posle svih dokumenata koji su objavljeni običan čovek može samo da stane i zapita se “kakva je ta elita?”, “kome smo kao građani dali u ruke svoje živote?”, “ko odlučuje o sudbini i budućnosti čovečanstva?” itd.

Prema njegovim rečima, bez ikakve sumnje sve to nije moglo proći bez izraelske obaveštajne službe, Mosada, čiji je Epstajn po svemu sudeći bio “igrač”.

“Po ovome se jasno vidi da je Mosad zapravo mozak američke CIA. To što ih je Džefri Epstajn držao na okupu, svakako nečemu služi. A služi da bi ih se držalo u šaci. To je povezano sa globalnim uticajem novca i medija na današnji svet, iza čega stoji deo jevrejskog naroda. Njihova najveća država su SAD gde ih je dva odsto, otprilike koliko i u Izraelu, znači šest-sedam miliona, ali je sva koncentracija moći u rukama onih u Americi. Preko te šeme ide vladanje svetom, a vidimo i da je njihova kontrola američke države dostigla takve neslućene razmere da danas postaje javna tema u Americi”, istakao je Reljić za medijsku produkciju i Jutjub kanal “Slavija info”.

Kako dodaje, radi se o grupaciji ljudi koji stoje iza bankarskog sistema – Sistema federalnih rezervi, američkog FED-a, a oni su praktično vlasnici svetskih medija.

Ti ljudi, kaže Reljić, dolaze u neku vrstu sukoba sa čitavim svetom “jer vidimo da ni posle Gaze ne umeju da stanu”…

Komentarišući srpsku društveno-političku zbilju, ocenjuje da Srbijom vlada “sumanuta i bezočna vlast, koja poništava zdrav razum”, a da su najvidljivije i najdominantnije kategorije “kriminal, korupcija i estrada”.

“Vlast je bestidna. Kriminal poprima strašne okvire. Država je upetljana u poslove sa drogom i nemoguće je da je bilo šta moglo proći bez države tj. vlasti.”

Foto: video

Prema njegovom mišljenju, javnim prostorom pod kontrolom vlasti vlada izokrenutost, inverzija i “tobože se pravi od Hrvata najveći, arhineprijatelj, dok se istovremeno u Skupštini izbegava po treći put usvajanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu”.

“Tebi smeta evroparlamentarac (Tonino) Picula i da li će proći pored izložbe o Jasenovcu u parlamentu, a ne smeta ti neusvajanje rezolucije o Jasenovcu, gde se desio nesporan genocid, i tri puta (preko svojih poslanika) ne dozvoljavaš da prođe dnevni red?; prodržavni mediji se histerično bave pevačem Tompsonom i dočekom hrvatskih rukometaša u Zagrebu, kako se non-stop pevaju ustaške pesme itd.; što bi to danima nama bila najvažnija vest? Time mu se daje još veći značaj nego što to jeste. Ali mi nemamo normalne medije, jer da imamo, konstatovali bismo to kao činjenicu koja govori dosta o savremenoj Hrvatskoj i to je to”, smatra Reljić.

U Srbiji je, navodi on, veoma blizu situacija scenarija gde je s jedne strane vladar, s druge pobunjena masa, a zemlja biva “trajno onesposobljena da se suprotstavi negativnim uticajima od spolja”.

“Naš vlastodržac je u tom okviru spreman sve da da.”

Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva

Kao posebno problematično vidi gušenje pobune na univerzitetima od strane vlasti, kako kaže, “autentičnih mesta pobune protiv ovako užasnog stanja u zemlji. Mladi ljudi instinktivno reaguju jer je naše društvo u raspadanju, pocepano, iznureno. 500.000 mladih je otišlo iz zemlje za poslednjih 13-14 godina. To najbolje odslikava stanje u državi”.

Reljić kaže da ako postoji nešto što bi aktuelnom režimu trebalo biti upisano u krivicu kao najveći prekršaj, to je bez daljeg tretman Kosova i Metohije, najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja “koji su predati u potpunosti i na tacni ne samo u smislu suvereniteta nego je bezosećajno i brutalno dole izdan srpski narod”.

Simptom/M. M.

Epštajnovi imejlovi ukazuju da je pomogao u organizovanju posete Beloj kući za Vudija Alena

February 6, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Alenovo prijateljstvo sa Epštajnom je poznato godinama, ali imejlovi u ogromnoj količini dokumenata koje je Ministarstvo pravde objavilo poslednjih dana ilustruju taj odnos na novi način.

Režiser, njegova supruga i Epštajn bili su komšije u Njujorku, i njih troje su često večerali zajedno, pokazuju zapisi. Pružali su jedan drugom emocionalnu podršku u periodima kada su bili kritikovani u medijima. Saosećali su zbog optužbi – nepravedno, govorili su jedan drugom – za seksualno nedolično ponašanje.

Foto Instagram

A 2015. godine, Epštajn je iskoristio svoje veze sa drugim prijateljem koji je bio u administraciji predsednika Baraka Obame kako bi pomogao paru da dobije obilazak Bele kuće.

„Možete li uskoro da mi pokažete Belu kuću“, napisao je Epštajn u imejlu u maju 2015. bivšoj savetnici Bele kuće Keti Rumler. „Pretpostavljam da bi Vudi bio previše politički osetljiv?“

„Sigurna sam da bih mogla obojici da pokažem Belu kuću“, odgovorila je Rumler, iako je sumnjala da bi Epštajnu, koji se 2008. godine izjasnio krivim za nagovaranje na prostituciju maloletne devojčice, bio dozvoljen ulazak.

Simptom/AP

Donald Tramp reaguje na spremno svedočenje Klintonovih o Epštajnu

February 4, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kada je na konferenciji za novinare u utorak upitan za reakciju na ovu vest, predsednik SAD je rekao:

„Mislim da je to šteta, iskreno. Uvek mi se on sviđao. Ona, ona je veoma sposobna žena. Bila je bolja u debatovanju od nekih drugih ljudi, to ću vam reći. Bila je pametnija. Pametna žena.“

Dodao je: „Mrzim da to vidim, ali onda se pogledam, jurili su me kao da su želeli da odem u zatvor do kraja života. Onda se ispostavilo da sam nevin. Veoma nevin.“

Poslanik Kentakija Džejms Komer, republikanski predsednik odbora, izneo je optužbe protiv oboje Klintona zbog prkosa kongresnim sudskim pozivima izdatim u avgustu.

„Radujemo se što ćemo sada ispitivati Klintonove kao deo naše istrage o užasnim zločinima Epštajna i Maksvela, kako bismo obezbedili transparentnost i odgovornost za američki narod i za preživele“, rekao je Komer u saopštenju u utorak.

Ovo dolazi nakon što je odbor predvođen republikancima odobrio rezoluciju o nepoštovanju suda protiv bivšeg predsednika sa 34-8, i njegove supruge sa 28-15.

Simptom/Newsweek

Pokrenut veliki broj krivičnih istraga oko veza s Džefrijem Epštajnom, najnovija u Britaniji

February 4, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Britanska vlada saopštila je juče da novoobjavljeni dokumenti o Epstinu ukazuju da je moguće da je Mandelson, bivši ministar, ambasador i član vladajuće Laburističke stranke, delio informacije osetljive za tržišta sa Epstinom pre 15 godina.

Londonska policija saopštila je da su detektivi pregledali izveštaje o nepropisnom ponašanju i odlučili da se ispunjavaju uslovi za otvaranje pune istrage. Komandant policije Ela Meriot rekla je da je policija pokrenula istragu o 72-godišnjaku, bivšem ministru zbog zloupotrebe javne funkcije.

Zloupotreba javnog položaja nosi maksimalnu kaznu doživotnog zatvora. Otvaranje istrage ne znači da će Mandelson biti uhapšen, optužen ili osuđen, ukazuje AP.

Međutim, njegovo prijateljstsvo s milijarderom i osuđenim seksualnim prestupnikom Epstinom ga je sada koštalo političke karijere.

Mandelson je juče, zbog svojih veza sa Epstinom podneo ostavku u Domu lordova, gornjem domu britanskog parlamenta, gde je imenovan doživotno 2008. godine.

Predsednik Doma lordova Majkl Forsajt rekao je da je Mandelson najavio da će se povući iz gornjeg doma Parlamenta što stupa na snagu danas.

Vlada je saopštila da je poslala dosije s materijalom policiji koja istražuje navode da je Mandelson predao “osetljive vladine informacije” Epstinu.

Ministarstvo pravde SAD objavilo je više od tri miliona stranica dokumenata povezanih s Epstinom što je donelo zastrašujuća otkrića i o Mandelsonu, koji je između ostalog bio i ministar trgovine u Vladi Tonija Blera. Bio je ranije i ambasador Velike Britanije u Vašingtonu dok ga premijer Kir Starmer nije smenio u septembru prošle godine zbog njegovih veza sa Epstinom.

Novoobjavljeni dokument sadrže imejlove Mandelsona poslane Epstinu u kojima se prenose manji delovi političkih informacija, od kojih bi neke mogle da znače kršenje zakona.

Britanski premijer Starmer rekao je juče svom kabinetu da je “zapanjen” otkrićima u nedavno objavljenim Epstinovim dosijeima i bio je zabrinut da će se pojaviti još detalja.

Starmerov portparol Tom Vels rekao je da je vlada poslala policiji procenu da su dokumenti Mandelson-Epstin sadržali informacije koje su moguće bile osetljive za tržišta o globalnoj finansijskoj krizi 2008. godine i vremenu posle toga, a koje nisu trebale da se dele van vlade.

Mandelson je, takođe u nedelju, posle otkrića ovih dosijea podneo ostavku u Laburističkoj stranci i rekao da ne želi dalje da dovodi partiju u neprijatan položaj.

Ministar zdravlja Ves Striting rekao je da je Mandelsonovo prijateljstvo sa Epstinom predstavljalo “izdaju na više nivoa”.

“To je izdaja žrtava Džefrija Epstina što je nastavio tu vezu i prijateljstvo toliko dugo posle Epstinove presude. To je izdaja ne jednog nego dva premijera”, rekao je Striting u osvrtu na Gordona Brauna, britanskog premijera od 2007. do 2010. godine, kao i na Starmera.

Simptom/Beta

Poljski premijer: Razmatramo istragu zbog Epstajnovih afera sa našom zemljom, slučaj mora da se rasvetli

February 3, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tusk je, uoči sednice vlade, naglasio da je reč o slučaju bez presedana, koji privlači pažnju poljske javnosti i članova vlade zbog mogućih “poljskih tragova” u toj aferi, prenosi poljska agencija PAP.

Poljski premijer je poručio da će vlada učiniti sve ukoliko se ispostavi da je pedofilska mreža zloupotrebila decu, čiji je organizator, kako je naveo, bio Epstajn.

Kako je istakao, cilj je da odgovorni budu procesuirani, žrtvama da se pruži adekvatna zaštita i nadoknada, kao i da država pokaže odlučnost u borbi protiv takvih zločina.

Grupa iz Krakova obaveštavala Epstajna o poljskim ženama i devojčicama
Tusk je naveo da su se već pojavile prve informacije o osobama koje su, kako je rekao, iz Krakova obaveštavale Epstajna da imaju grupu poljskih žena ili devojčica, dodajući da u dokumentima postoji još sličnih tragova.

Zbog toga je najavio detaljnu i hitnu analizu svih javno dostupnih dokumenata, stranicu po stranicu.

“Poljska će, ukoliko bude potrebno, zatražiti od Sjedinjenih Američkih Država pristup i onim dokumentima koji još nisu objavljeni, a koji bi mogli da se odnose na moguće poljske žrtve ili veze sa Poljskom”, poručio je poljski predsednik Vlade.

Ukazao je i na političku dimenziju slučaja, navodeći da se u svetskim medijima sve češće pojavljuju komentari o mogućoj umešanosti ruskih obaveštajnih službi u organizaciju afere.

“Eventualna umešanost ruskih službi imala bi ozbiljne posledice po bezbednost Poljske, jer bi to moglo da znači da raspolažu kompromitujućim materijalima o brojnim aktuelnim svetskim liderima”, zaključio je Tusk.

Tusk nije isključio mogućnost da Poljska inicira međunarodnu istragu, ističući da slučaj mora da bude rasvetljen do kraja.

Ministarstvo pravde SAD objavilo je 30. januara više od 3,5 miliona stranica dokumenata, oko 2.000 video-snimaka i 180.000 fotografija u okviru nove serije materijala povezanih sa slučajem osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna.

Džefri Epstajn je 2019. godine optužen pred saveznim sudom na Menhetnu za trgovinu maloletnicima u svrhu seksualne eksploatacije.

Prema optužnici, žrtve su često bile maloletne devojke koje su mu pružale masaže.

Epstajn je preminuo u zatvoru, odnosno pronađen je obešen u svojoj ćeliji dok je čekao suđenje, a njegova smrt je zvanično okarakterisana kao samoubistvo.

Simptom/Newsmax/Tanjug

# Epstajn