Snage ukrajinske PVO oborile su sedam krstarećih projektila, a Rusija je takođe lansirala tri balističke rakete Iskander-M i jednu balističku raketu Kinžal, prenosi Rojters.
Ciljevi su oboreni iznad sedam regiona zemlje.
Izvor: Politika
Rat i suživot u Jerusalimu – iščekivanje i molitva za mir u Svetom gradu (foto)
Pogled na Jerusalim je pogled na istoriju sveta, govorio je britanski premijer Benndžamin Dizraeli. Istorija Jerusalima vekovima je i istorija sukoba, novih i nesraslih rana.
Pripremila Jelena Terzić
Tiho je i mučno u svetom gradu već osam meseci, od prepada Hamasa, masakra koji su počinili njegovi pripadnici na jugu Izraela, od kada
je i izraleski odgovor bez kraja, u Pojasu Gaze.
printscreen
Na ulicama Jerusalima više je ljudi, manje policije i vojnika sa dugim cevima koje smo viđali gotovo na svakom koraku, kada smo iz Izraela izveštavali u prvim nedeljama posle 7. oktobra.
printscreen
Molitva, strah i napetost
I dalje se hodočasnici retko uspinju uz brdo Golgota da se poklone i pomole na Hristovom grobu. Nešto je više turista, đačkih ekskurzija iz drugih izraelskih gradova. Ali napeto je, kažu stanovnici Jerusalima, dok se ratu u Gazi ne nazire kraj, a sve bliže izgleda mogućnost otvaranja drugog fronta protiv Hezbolaha u Libanu.
U danima kada se od Egipta, preko Izraela do Katara, razgovara o američkom planu za prekid vatre, što skorijem miru nada se Abraham, rođen u Jerusalimu. Jedan od retkih prodavaca u radnjama blizu Zida plača, spreman da razgovara sa novinarima.
Za svojih 60 godina, kaže, video je sve – i ratove i primirja i sukobe i suživot. Najveće napetosti u svetom gradu ponavljaju se na dan Marša zastave, svakog 5. juna, od kada je Izrael, posle Šestodnevnog rata iz 1967. godine, proglasio Jerusalim glavnim gradom – uprkos sporazumu iz Osla od pre 30 godina, po kome bi istočni deo grada trebalo da pripadne Palestincima.
Abraham: Nadamo se da će ipak sve biti dobro
“Ovu zemlju Bog je dao Jevrejima, sve je već zapisano. Ne menja se ništa na Bliskom istoku, ali nadam se da će ipak na kraju sve biti dobro, da ćemo svi zajedno da radimo. Sada nemamo ni turiste ni hodočasnike”, navodi Abraham.
U samom gradu, kaže Nir Hason, novinar nezavisnog Hareca, napetost se više oseća u vazduhu. Incidenti su retki, verovatno i zato što se jevrejski i muslimanski praznici nisu preklapali. Ali ovog juna je i on sam, na Dan Marša zastave, bio žrtva napada omladine ultra-desničarskih izraelskih partija.
“Glavni razlog je što desetine hiljada jevrejske omladine dolazi u Jerusalim da slavi i to neretko poprima nasilne oblike prema Palestincima. Izveštavam sa Marša već 16 godina, ovog juna je bilo najgore. Mislim da je Izrael u najgoroj poziciji od kada je osnovan”, kaže Nir Hason.
Salajmeh: Nisam optimista
U istočnom delu Jerusalima, Palestinac Nader Salajmeh, čim iskorači iz svoje apoteke, gleda na džamiju Al Aksa i Kupolu na steni, treće najsvetije mesto za muslimane posle Meke i Medine.
Osmadesetih se školovao i radio u Beogradu. Poslednjih osam meseci, kaže, nasilje na Zapadnoj obali nezadrživo ključa.
“Ja idem često u Srbiju i ja vidim mir, čovek kad izlazi iz svoje kuće zna da će se vratiti, ali niko od nas niti naša deca, ne znaju da li će se vratiti na nosilima ili na nogama. Nisam optimista, iako sam bio optimista otkako smo potpisali mirovni plan iz Osla 93. godine, bili smo optimisti da ćemo živeti u miru”, kaže Nader Salajmeh, farmaceut iz Jerusalima.
Glavnu vest za Izrael prethodnih dana, oslobađanje talaca, Palestinci čitaju kroz stotine žrtava iste operacije u Nuseiratu.
printscreen
Dok u Izraelu čekaju oslobađanje još 116 otetih, u Pojasu Gaze ubijenih je više od 37.000.
Izvor: RTS
Ukrajinske snage pogodile najsvaremeniji ruski lovac; Moskva: Dron oboren iznad Brjanske oblasti
Ruska vojska je oborila sedam dronova, a tokom jučerašnjeg dana je obarala i rakete iznad Belgoroda, saopštava Moskva.
Rusi su smanjili aktivnost u Harkovskoj oblasti, ali nastavljaju pregrupisanje, saopštio je šef Harkovske oblasti Oleg Sinegubov.
Predsednik Volodimir Zelenski je ocenio da je veoma važan rezultat to što vojska Ruske Federacije nije uspela da sprovede svoju “operaciju u Harkovu”.
Iz ukrajinske vojske tvrde da se aktivne borbe vode u Vovčansku u Harkovu, kao i da drže veći deo grada.
Jedan muškarac je poginuo, a još dve žene su povređene u ruskom bombardovanju, saopštila je uprava Harkovske vojne oblasti.
Predsednici Francuske i SAD u Parizu podržali korišćenje profita ruske imovine, zarobljene u Evropi, za pomoć Ukrajini.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba ističe da će Ukrajina, kada se ukaže prilika, postati članica NATO-a i da je to “istorijska činjenica”.
Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je tokom jučerašnjeg dana izjavio da radi samo 27 odsto ukrajinskih termoelektrana.
Slovački premijer Robert Fico izjavio je da je na izborima za Evropski parlament neophodno izabrati poslanike koji će podržavati mirovne inicijative, a ne nastavak rata u Ukrajini.
RTS
Osvetljen plan NATO i taktika za veliki rat
Američki vojnici bi sleteli u jednu od pet luka i bili usmereni duž unapred planiranih logističkih ruta kako bi se suprotstavili mogućem napadu Moskve, rekli su zvaničnici za Telegraf.
To dolazi usred upozorenja najviših lidera Alijanse da zapadne vlade moraju da se pripreme za sukob sa Rusijom u naredne dve decenije.
Logistički putevi su postali ključni prioritet otkako su se lideri NATO-a dogovorili da pripreme 300.000 vojnika koji će biti u stanju visoke spremnosti za odbranu alijanse na samitu u Viljnusu, u Litvaniji, prošle godine. Postojeći planovi predviđaju da američke trupe sleću u holandske luke pre nego što se ukrcaju na vozove koji ih prevoze kroz Nemačku i dalje do Poljske.
U slučaju ruske invazije na NATO, američke trupe bi bile otpremljene u luku Roterdam pre nego što bi bile transportovane na istok. Ali iza kulisa se takođe sklapaju aranžmani za proširenje ruta ka drugim lukama kako bi se osiguralo da moskovske snage ne mogu prekinuti kopnenu liniju komunikacija.
Jedan koridor ide i preko Hrvatske
Ako snage NATO-a koje ulaze iz Holandije budu pogođene ruskim bombardovanjem ili budu uništene luke u severnoj Evropi, alijansa bi trebalo da prebaci fokus na luke u Italiji, Grčkoj i Turskoj.
Iz italijanskih luka, američke trupe bi mogle da budu prebačene kopnom preko Slovenije, Hrvatske do Mađarske, koja deli granicu sa Ukrajinom.
Slični planovi postoje za transport snaga iz turskih i grčkih luka preko Bugarske i Rumunije do istočnog krila alijanse. Izrađuju se i planovi za transport trupa preko luka na Balkanu, kao i kroz Norvešku, Švedsku i Finsku. Na ovim koridorima, nacionalne vojske neće biti ograničene lokalnim propisima i biće slobodne da prevoze pošiljke bez uobičajenih ograničenja.
Ranije se francuska vlada žalila da su njeni tenkovi bili zarobljeni na stranim granicama birokratskim procesima dok pokušavaju da se rasporede u Rumuniji kao deo nove šeme odbrane od ruske invazije za koju se strahuje.
U poslednjih pet godina, Jsec je vršio preglede u ime NATO-a kako bi otkrio različite rute koje bi se mogle koristiti za isporuku trupa u borbi protiv ruske invazije. Luke u severnoj Evropi, poput Holandije, Nemačke i Baltisa, smatraju se posebno podložnim ruskim raketnim napadima.
General-potpukovnik Solfrank je rekao: “Sve je stvoreno na način da postoji neophodna otpornost – robusnost, rezerve i višak. Ali nakon upozorenja da NATO ima samo 5 odsto neophodne protivvazdušne odbrane da pokrije svoj istočni bok, komandant Jsec-a je zabrinut zbog sposobnosti zemlja-vazduh za odbranu svojih ključnih logističkih čvorišta.”
“Posmatrajući i procenjujući ruski rat u Ukrajini, primetili smo da je Rusija napala ukrajinske logističke baze”, rekao je on.
“To mora da dovede do zaključka da je jasno da ogromne logističke baze, kakve poznajemo iz Avganistana i Iraka, više nisu moguće jer će biti napadnute i uništene veoma rano u konfliktnoj situaciji. Što se tiče protivodbrane… Uvek je oskudno. Ne mogu da zamislim situaciju da imate dovoljno PVO. To je dobar primer gde važi vojni princip: Ako želiš da budeš jak svuda, nigde nisi jak”, rekao je Solfrank.
Izvor B92net
Anketa: 40 posto Izraelaca podržava Bajdenov prijedlog o razmeni zarobljenika
Anketa o ishodu rata u Gazi, provedena za Izraelsku radiodifuznu korporaciju, pokazala je da 40 posto Izraelaca podržava predlog sporazuma o razmeni zarobljenika koji je izneo američki predsednik Joe Biden.
Prema anketi, 32 posto ispitanih Izraelaca veruje da će Izrael uništiti kapacitete Hamasa, dok 42 posto ispitanika smatra da će Hamas nastaviti kontrolisati Gazu.
Anketa Izraelske radiodifuzne agencije je, također, pokazala da 55 posto Izraelaca smatra da bi, nakon što se postigne sporazum o razmeni zarobljenika, trebalo proširiti konfrontaciju s libanskim Hezbollahom, čemu se protivi 24 posto ispitanih.
Povećavaju se pritisci unutar i izvan Izraela na Vladu Benjamina Netanyahua da sklopi sporazum s Hamasom, koji bi osigurao prekid vatre, kao i dogovor o razmeni koji bi garantovao oslobađanje zarobljenika u Gazi.
Bajdenov predlog
Američki predsjednik Joe Biden predstavio je plan za postizanje sporazuma o razmeni zarobljenika između Hamasa i Izraela te o okončanju rata u Pojasu Gaze. U govoru koji je održao u petak, prvi put je izneo detalje izraelskog predloga u tom pogledu, a sastoji se iz tri faze.
U govoru u Beloj kući Bajden je izneo detalje predloga, od kojih su najvažniji: održivi prekid vatre, oslobađanje izraelskih zarobljenika, povlačenje izraelskih snaga iz naseljenih područja u Gazi i ulazak pomoći.
Bajden je opisao izraelski predlog kao mapu puta za potpuni i trajni prekid vatre, povlačenje izraelskih snaga iz svih naseljenih područja u Gazi, oslobađanje zarobljenika, uključujući žene, stare i ranjene. Zauzvrat bi bile oslobođene stotine palestinskih zatvorenika. Takođe je napomenuo da je predlog dostavljen Hamasu preko Katara.
Bajden je govorio o ovom predlogu uprkos tome što je Izrael ranije odbacio još jedan predlog koji su predstavili Egipat i Katar, iako su Hamas i palestinske frakcije saopštile da je prijedlog odobren 6. maja.
Uz posredovanje Katara i Egipta te uz učešće Sjedinjenih Američkih Država, Hamas i Izrael već mesecima vode indirektne pregovore u kojima dolazi do zastoja, dok se izraelski rat protiv Gaze nastavlja od 7. oktobra 2023. godine.
Izraelski rat u Gazi ostavio je više od 118.000 poginulih i ranjenih Palestinaca, većinom žena i dece, a oko 10.000 osoba se vodi kao nestalo zbog masovnih razaranja i gladi koja je odnela živote dece i staraca.
izvor: AL JAZEERA
- « Previous Page
- 1
- …
- 33
- 34
- 35