Pojedini migranti koji ne dobiju azil u zemljama Zapadne Evrope mogli bi da završe na Balkanu.

Velika Britanija razmatra predlog, o formiranju “centara za povratak” u državama poput Albanije, Srbije i Bosne i Hercegovine za ljude kojima su odbijeni zahtevi za azil i koji više nemaju mogućnost žalbe, piše BBC njuz.

Istovremeno, Evropska komisija predložila je uspostavljanje Zajedničkog evropskog sistema za povratke (Common European System for Returns), uz mogućnost da ljudi koji ilegalno borave u EU budu poslati u treće zemlje van EU bloka.

Amnesti internešnal (AI) oštro je kritikovao ovakve predloge, koje je Eva Gedi, direktorka njihove Kancelarije za evropske institucije, nazvala “novim dnom za Evropu”.

Evropski zvaničnici naglašavaju, međutim, da mali procenat ljudi kojima je naloženo da napuste EU zemlje, to zaista i učini.

“U potpunosti poštujemo osnovna prava i međunarodne zakone, ali oni koji nemaju pravo na boravak moraju biti brzo sklonjeni”, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Predlog, o kome tek treba da se izjasne Evropski parlament i Evropski savet, pominje “habove za povratak” (returns hubs) u zemljama van Evropske unije, ali ne precizira u kojim državama bi takvi centri bili otvoreni.

Dogovor bi morao da se sklopi samo sa trećom zemljom u kojoj se poštuju ljudska prav i principi međunarodnog prava, među kojima je zabrana proterivanja, piše u predlogu.

“Još uvek nije jasno definisano o kojim državama se radi, ali između ostalih spominju i zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Bosna i Hercegovina”, kaže Milica Švabić, iz Klikaktiva, organizacije koja pruža pomoć migrantima.

“Ovim predlogom krše se međunarodne konvencije, pre svega pravo na azil”, dodaje za BBC na srpskom.

Komesarijat za izbeglice u Srbiji nije odgovorio na pitanja BBC na srpskom o mogućem otvaranju centara za slanje migranata iz Zapadne Evrope.

Šta podrazumeva predlog Evropske komisije?

Predlog, objavljen u martu ove godine, otvara pravnu mogućnost da se ljudi koji su dobili konačnu odluku da moraju da napuste EU teritoriju pošalju u treće zemlje na osnovu bilateralnih dogovora ili dogovora na nivou EU.

Period boravka u trećim zemljama može biti “kraći ili duži”, piše u predlogu.

Maloletnici bez staratelja i porodice sa maloletnicima neće biti slati u treće zemlje, dodaje se.

Ovaj dokument predviđa i druge alate kako bi vraćanja bila “efikasnija uz puno poštovanje osnovnih prava”.

Samo 20 odsto onih koji su dobili odluku da moraju da se vrate napusti Evropu.

“Taj broj je suviše mali. Zato smo postavili zajednička pravila koja se odnose na odluke o povratku”, rekla jeUrsula fon der Lajen.

Milica Švabić ovakav predlog vidi kao nameru da se “migracije drže na obodu Evropske unije”.

“Teret se prebacuje na takozvane treće zemlje, ali nije jasno šta se od njih očekuje pošto prihvate ljude nazad na sopstvenu teritoriju. Da li to znači da oni moraju da ostanu u Srbiji, i ovde traže azil, ili se očekuje od Srbije da ih deportuje i vraća u prethodne zemlje ili u zemlje porekla?”, kaže.

Italija je prošle godine otvorila dva centra u Albaniji, gde je trebalo da budu smešteni migranti koji su pokušali da stignu do italijanskih obala preko Mediterana.

Namera je bila da u Albaniji sačekaju proceduru za azil koju bi sprovodile italijanske vlasti.

Oni koji dobiju azil bi mogli potom da legalno pređu u Italiju, a odbijeni bi bili vraćeni u zemlje porekla, objašnjava Milica Švabić.

Centri su, međutim, ostali prazni pošto je italijanski sud presudio da migranti ne mogu biti poslati u Albaniju dok Evropski sud pravde ne odluči da li su zemlje iz kojih su došli bezbedne za njihov povratak.

‘Preveliki zalogaj’

Otvaranje centara bi bio “u ovom momentu preveliki zalogaj za Srbiju”, kaže Milica Švabić.

“Nemamo dovoljni ni ljudi, ni novca da se time bavimo, a mislim da nema ni političke volje da se stvore uslovi da se ljudi prime na neki adekvatan način”, dodaje.

Nju posebno zabrinjava što bi u Srbiju mogli biti deportovani ljudi koji nikada ranije nisu bili na ovom prostoru, već su u Evropsku uniju pokušali da stignu drugim rutama.

Zapadnobalkanska ruta, koja prolazi kroz Srbiju, uglavnom je put kojim se izbeglice i migranti sa Bliskog Istoka, Azije i Afrike kreću da bi stigli do zemalja Evropske unije.

Tokom 2024. godine za 38 odsto smanjen je broj pokušaja nelegalnog prelaska EU granice, navodi Fronteks, EU agencija za kontrolu granica.

Broj ljudi koji su sa Zapadnobalkanske rute pokušavali da uđu u EU smanjen je za 78 odsto, dodaje se.

Ukupan broj onih koji prolaze Zapadnim Balkanom jeste smanjen, ali ne u tolikoj meri, kaže Švabić.

Zbog veće represije policije i učestalijih pušbekova (vraćanja sa granica), više se okreću krijumčarima, tvrdi.

Prošle godine u zvaničnim kampovima boravila su 19.603 migranta u Srbiji, među kojima je policija registrovala njih 805 kao tražioce azila, dok je 219 zapravo i podnelo zahtev, kaže Švabić.

Da bi se zvanično podneo zahtev za azil, potrebno je da kancelarija MUP-a ode u kamp i organizuje podnošenje zahteva, objašnjava.

Pošto to retko čini, postoji razlika u broju onih kojih koji su izrazili nameru da zatraže azil i onih koji su to i učinili, kaže.

Tokom prošle godine azil je dobilo sedmoro ljudi u Srbiji.

Predlog iz Velike Britanije ‘u ranoj fazi’

Predlog, koji je “u veoma ranoj fazi”, prema izvoru iz vlade, podrazumeva plaćanje nadoknade zemljama domaćinima za svaku osobu koju prime.

U ovim centrima mogli bi da borave ljudi koji su došli iz zemalja koje se smatraju nebezbednim da bi u njih bili vraćeni, poput Irana i Somalije.

Države Zapadnog Balkana, Albanija, Srbija i Bosna i Hercegovina, pomenute su kao mesta gde bi mogli biti otvoreni “centri za povratak”.

Premijer Kir Stamer ranije je obećao da će se pozabaviti ilegalnim dolascima u Britaniju.

Laburisti veruju da bi uspostavljanje “centara za povratak” ubrzalo proces iseljavanja i da bi veći broj ljudi na ovaj način mogao biti vraćen iz Ujedinjenog kraljevstva.

Na osnovu našeg iskustva “znamo da podrška ljudima da se vrate u zemlje iz kojih su došli daleko uspešniji način nego da ih šaljemo negde poput Albanije gde će biti zatvoreni u uslovima koji će neizbežno biti slični zatvoru”, rekao je Enver Solomon iz Saveta za izbeglice.

Simptom/B92/BBC na srpskom/Milica Radenković Jeremić