Na platformi za onlajn kupovinu kineskog giganta Alibaba, uz samo nekoliko klikova, Amerikanci i Evropljani mogu naručiti jedan od najnovijih smrtonosnih izuma sa ukrajinskih ratišta. Opremu za kontrolu dronova putem optičkih vlakana. Ona ih čini otpornim na elektronsko ometanje ili udaljeno preuzimanje kontrole.

To je zabrinjavajući razvoj za institucije nadležne za sprovođenje zakona, koje se oslanjaju na te metode za rešavanje problema neovlašćenih dronova koji lete u blizini aerodroma ili stadiona.

Sopstvena flota

Za manje od 300 dolara, kupac na Aliekspresu može da nabavi svu potrebnu opremu za upravljanje dronom pomoću optičkog kabla tankog poput paukove mreže, umesto radio signala. Glavni element: cilindar koji može isporučiti do 30 kilometara kabla dok dron leti. Odgovarajući optički kablovi mogu se kupiti na veliko i preko Amazona, ali bez potrebnog mehanizma za njihovo postavljanje na dron.

„Ako želite da napravite sopstvenu vazdušnu flotu, sve što vam je potrebno možete da naručite sa Amazona i Alibabe“, kaže Troj Smaders, koosnivač američke volonterske grupe Drone Reaper. Ona je razvila pristupačan sistem kontrole putem optičkog kabla za ukrajinske dronove. „Sve je tamo — mi smo to već uradili“.

Iako mnogi prodavci optičkih kablova na Aliekspresu promovišu civilnu upotrebu ove tehnologije, poput inspekcije unutrašnjosti tunela ili cevovoda, to je samo maska, kaže Robert Banker, direktor istraživanja u konsultantskoj firmi C/O Futures. Oni prate nelegalnu upotrebu potrošačkih dronova. „Implicitno je jasno da je ova tehnologija namenjena za upravljanje dronovima u [ometanim] okruženjima“.

Rešenje iz Ukrajine

Bar jedan oglas otvoreno povezuje ovu tehnologiju sa ratom u Ukrajini. Prikazuje sliku drona kontrolisanog putem optičkog kabla, opremljenog nečim što liči na raketni bacač.

Banker, koji savetuje organe za sprovođenje zakona o kontraterorizmu i pretnjama novim tehnologijama, izrazio je zabrinutost da bi opremu lako mogli preuzeti loši akteri u SAD-u. „Na velikim sportskim događajima, gde federalne vlasti koriste ometače, ekstremistički ili teroristički dronovi bili bi imuni na takve protivmere ometanja i preuzimanja kontrole“.

Američke vojne jedinice koje su raspoređene u inostranstvu mogu obarati neprijateljske dronove raketama ili brzim pucanjem iz topova. Na domaćem tlu, takvo oružje se ne koristi zbog rizika povređivanja posmatrača ili oštećenja privatne imovine. Kada se suoče sa dronovima koji ulaze u zone sa zabranom letenja, poput aerodroma ili stadiona koji su domaćini velikih sportskih događaja, federalne agencije se oslanjaju na detektovanje radiofrekvencijskih signala između drona i njegovog kontrolora kako bi ih locirale. Da bi oborili dronove, preferirana metoda je preuzimanje kontrolnog signala i prisiljavanje drona na sletanje.

Kako oboriti dron

Tehnike koje se oslanjaju na ometanje signala nisu efikasne protiv dronova kontrolisanih optičkim vlaknima. Ovaj sistem takođe poništava funkcionalnost geoograničenja koje proizvođači komercijalnih dronova, poput DJI, instaliraju kako bi sprečili operatere da lete u zabranjenim zonama, poput prostora oko aerodroma, elektrana i vladinih objekata. Među odbrambenim merama koje i dalje mogu da funkcionišu su sistemi za hvatanje bespilotnih letelica mrežama. Postoje prenosivi bacači koji ispaljuju tkaninu koja uhvati dron. Zatim uz pomoć padobrana lagano ga spušta na tlo. Tu su i lovački dronovi koji hvataju manje letelice u mrežama tokom leta i odvlače ih.

U ratu Rusije protiv Ukrajine, obe strane koriste male, jeftine kvadkoptere natovarene eksplozivima. Oni se obrušavaju na ciljeve pod kontrolom pilota koji nosi naočare za prikaz slike iz prvog lica. Od 2023. godine, kako se sukob pretvorio u rovovsko ratovanje na većem delu bojišta, obe strane su povećale upotrebu ometanja signala. Ovo je bilo delotvorno – elektronsko ratovanje je navodno zaustavilo čak 75% dronova prošle godine.

Niži troškovi, velika efikasnost

To je dovelo do eksperimentisanja sa optičkim vlaknima. U njima impulsi svetlosti prolaze kroz staklene niti kako bi prenosili komande dronu. U isto vreme video signal sa kamere na dronu ide nazad kroz tanki kabl. Rusija je prošlog leta navodno uvela model nazvan Princ Vanda. Inspirisan člankom Forbes o drugom ruskom prototipu, Troj Smaders je započeo rad na rešenju za Ukrajinu. Kao bivši marinac koji je trenirao sa ukrajinskim vojnicima početkom 2000-ih, Smaders je koosnovao Drone Reaper nakon izbijanja rata kako bi prikupljao sredstva za nabavku bespilotnih letelica za Ukrajinu.

Za tri meseca, Smaders i tim volontera razvili su sistem za kontrolu putem optičkih vlakana pogodan za dron od 25 centimetara sa kablom dužine 10 kilometara. To je, kako navodi, zahtevalo materijale u vrednosti od 250 dolara. Uključujući opremu za konverziju električnih signala u optičke i obrnuto. Prvi put testiran u borbi Međunarodne legije, jedinice stranih volontera, Smaders je rekao da su dronovi opremljeni ovim sistemom pogodili ciljeve u više od 90% slučajeva.

Smaders navodi da je Drone Reaper tim od tada razvio jednostavniju verziju sistema. Sa materijalima koji koštaju manje od 100 dolara.

Federalne i državne agencije su stupile u kontakt kako bi razgovarale o tehnologiji, rekao je Smaders.

„Ono što ovu tehnologiju čini tako smrtonosnom i zabrinjavajućom jeste činjenica da je cena usvajanja pristupačna i ne predstavlja prepreku“.