“Novac i slava su kao morska voda. Što je više pijemo, to smo žedniji.” Tako je ljudski nagon za gomilanjem bogatstva sredinom 19. vekaa opisao poznati nemački filozof Arthur Schopenhauer. Te dve kratke rečenice savršeno su opisale čovekovu nesposobnost da zadovolji svoje potrebe i strasti i sugerirale da neće prezati ni pred čim kako bi ih zadovoljio.

U prirodi svakog čoveka je, hteo on to priznati ili ne, da se promeni kad preko noći dobije ogroman novac. Retki su oni koji su s par stotina miliona dolara na računu bili isti kao i kad su bili klinci koji su od staraca žickali džeparac.

Jedan od najboljih primera toga je Oscar De La Hoya, sjajni bokser s prelaza stoleća koji se naosvajao titula i jedan je od najbogatijih ljudi na svetu koji su navukli rukavice. Ništa mu nije bilo nedostupno, a na putu da se, kako bi Schopenhauer rekao, napije morske vode, skoro je ostao bez onoga što mu najviše vredi u životu.

De La Hoya je rođen 1973. u East Los Angelesu, naselju s najvećim postotkom (95.16%) Latinoamerikanaca u čitavom SAD-u. Njegovi roditelji Joel i Cecilia imigrirali su iz Meksika pre nego što se Oscar rodio. Otac je bio profesionalni bokser, deda amaterski i bilo je logično da će Joelovi sinovi krenuti istim stopama.

Bio je očeva zadnja nada
Joel stariji sve nade polagao je u Joela mlađeg. Kroz njega je želeo ostvariti svoju propalu boksersku karijeru i Joel mlađi je isprva bio zainteresovan za boks. Otac mu je omogućavao sve, čak mu je kupio i motor, ali Joel je ubrzo odustao. Oscar mu je bio zadnja nada.

East Los Angeles nije bio idealno mesto za klinca kojeg otac budi u četiri sata da idu da trče po kvartu. Početkom osamdesetih godina prošlog veka Los Angeles je bio vrlo opasno mjesto, a latinoameričkim zajednicama često su vladale brutalne ulične bande. On i otac trčali bi ulicama dok su opasni tipovi još bili u noćnim izlascima.

“Ja sam bio tatina zadnja nada. Otac je znao tulumariti sa svojom braćom. Nakon par piva narastao bi ego svakome i izvadile bi se boks rukavice. Boksali su iz zabave, a ja bih se družio s njima. Jednom je i meni naleteo udarac. Bum! Imao sam šest godina.

 

Rasplakao bih se i instinktivno otrčao u zagrljaj ocu, a on bi mi rekao: ‘Budi jak, brani se.’ Svima je rekao da kreće sa mnom u boks dvoranu i da ću im se jednog dana osvetiti”, rekao je Oscar.

Na prvom treningu dogodilo se ono što mu je promenilo život. Trener Robert Alcazar, tatin prijatelj s posla, rekao mu je da zauzme gard, a budući da je bio levak, De La Hoya je instinktivno gurnuo desnu ruku napred, a levu je držao bliže sebi.

“Trener mi je rekao da promenim gard i da mi jača ruka bude prva. To je sve promenilo. Sa šest godina sam se prvi put borio. Nisam imao nikakvu opremu, pa sam posudio tenisice od brata koje su mi bile tri broja prevelike. Izgledao sam kao karikatura, sve na meni je bilo preveliko.

No, postao sam boksač. Dobio sam taj meč i jedan od ujaka mi je dao 50 centi. S tim sam mogao kao klinac kupiti što hoću. Osećao sam se kao kralj sveta. Hm, ako budem pobeđivao stalno u borbama, možda bih mogao imati još koji dolar u džepu. Jako mi se svidio taj osećaj još dok sam bio dete”, kaže Oscar.

Smejali mu se u školi

Kad je krenuo u školu, učiteljica ih je na jednom času pitala što žele biti. Među klasičnim odgovorima stršao je onaj malog Oscara koji je rekao da će biti olimpijski pobednik i svetski prvak u boksu.

“Čitav razred mi se smejao i to me šokiralo. Najviše mi se smejala učiteljica, ali ja sam bio ozbiljan. Jako me to pogodilo. To je bio moj san i rekao sam si: ‘Pokazaću vam i poštovaćete me.’

Imao sam poster olimpijske maskote iz 1984. godine u bokserskim rukavicama na zidu. Potpisao sam se na plakat ‘Oscar De La Hoya, olimpijski pobednik’. Prvi autogram u životu dao sam sam sebi. Želio sam biti junak svojeg kvarta i svojih roditelja”, rekao je.

Amaterska karijera bila mu je gotovo savršena. Od 240 borbi, De La Hoya je dobio 234, od čega 163 nokautom, a upisao je samo šest poraza. Bio je američki prvak u bantam i perolakoj kategoriji sa 16, odnosno 17 godina. No, te 1990. godine majci Ceciliji dijagnostifikovan je rak dojke dok se De La Hoya spremao za Olimpijske igre u Barceloni 1992. godine.

Cecilija je izgubila bitku s rakom kasnije te godine i tad 17-godišnji Oscar ostao je bez majke. Nakon što je umrla, De La Hoya je pre puta u Barceloni otkrio šta mu je majka rekla na samrti u bolnici.

Majčina želja na samrti

“Rekla je da odem na Olimpijske igre i za nju osvojim medalju. To će biti moja najveća motivacija”, rekao je De La Hoya, a njegova dirljiva priča razgalila je srca Amerikanaca. Zaista, De La Hoya je u Barceloni otišao do kraja i, kad se vratio kući, bio je apsolutna zvezda.

U zračnoj luci dočekale su ga stotine navijača, a putem od aerodroma do kuće formirala se kolona koja ga je pratila i klicala mu. Njegov povratak prenosile su sve televizijske kuće, nadletali su ga helikopteri, a čitav njegov kvart izašao je na ulicu kad je stigao. Bio je na prijemu kod Georgea Busha starijeg, koji je rekao da ga je njegova priča s majkom dirnula.

“Mama je bila moj najveći navijač. Nažalost, preminula je, a obećao sam joj da ću osvojiti zlatnu medalju. Sad sam ostvario svoj san i ne mogu tražiti ništa više od toga”, ponovio je De La Hoya gostujući kod Jaya Lena sa zlatnom medaljom oko vrata.

Nakon Olimpijskih igara počeli su se javljati menadžeri s kojima je pregovarao samo otac. Rekao im je da želi unapred milion dolara, a oni su pristali i obećali Oscaru i novu kuću i novi automobil. No, onda je Joel odlučio da želi samo Boba Aruma, koji je bio promotor Muhammeda Alija, i rekao je menadžerima da ga samo on zanima.

Bob Arum odmah je angažovao PR agenciju kako bi napumpao imidž svoje mlade nade. De La Hoya je počeo izlaziti u raznim magazinima, a najviše u modnima, i žene su ga počele obožavati. Njegov tim, u kojem su bili otac, brat i trener, odjednom se proširio na menadžere, promotora, PR agenticu i brojne druge suradnike. Sve je bilo spremno za veliku priču. Nedostajao je samo – nadimak.

Postao je Golden Boy
“Govorili su da imam zlatan izgled, zlatnu levicu, zlatnu priču i, na kraju krajeva, zlatnu medalju oko vrata. Bilo je logično. Golden Boy. Postao sam Zlatni Dečko”, prisetio se De La Hoya.

Na njegovim borbama bile su hiljade žena koje su vrištale. Njegovi mečevi izgledali su kao koncerti Beatlesa, osim što na pozornici nitko nije svirao, nego je jedan klinac nokautirao protivnika za protivnikom. De La Hoyin marketinški potencijal bio je ogroman, a Bob Aurum je rekao da će on biti veća zvezda od Alija.

Arum to nije rekao bezveze. Video je u Oscaru ogroman potencijal pa je na njegovim prvim mečevima organizovao da djevojke imaju natpise “Oscare, oženi me” i plaćao ih je da urlaju u nadi da će se svi drugi na to uhvatiti. Tako je i bilo. Čitava priča planula je poput lomače i više nije bilo zaustavljanja.

Ludilo na tribinama pratilo je i ludilo u ringu. Kao i svaki borac, De La Hoya je profesionalni omjer punio nokautirajući nedorasle protivnike. Kao 21-godišnjak, dobio je priliku boksovati za titulu juniorskog prvaka u lakoj kategoriji. Jimmi Briedahl se dobro držao i izdržao je deset rundi, nakon čega je sudija prekinuo borbu i De La Hoya je osvojio prvu profesionalnu titulu u karijeri.

“Otac me uvijek tjerao napred, ali osoba koja me najjače gurala bila je moja majka koja je živjela u meni. Kad bih ušao u ring, ne bih gledao protivnika u oči, nego u nebesa, kako bih bio s majkom”, rekao je tad De La Hoya.

Oscar je bio nada čitave ogromne obitelji De La Hoya. Otac je želio biti bokser, ali nikad nije uspeo ostvariti profesionalnu karijeru. Majka je emigrirala iz Meksika u SAD sa željom da bude pevačica, ali je postala ono što i većina meksičkih imigrantica – kućanica i majka.

Brat takođe nije uspeo kao bokser i čitava obitelj “računala” je na malog Oscara dok je on ređao pobede, prvo u amaterskoj, a onda i u profesionalnoj karijeri. Članovi porodice su mu kao klincu kupovali sve što je trebao za karijeru jer su svi verovali da će ih on izbaviti iz prosečnosti iz siromaštva.

“Bio mi je to ogroman pritisak već tad”, rekao je De La Hoya

No, iako je osećao ogroman pritisak, De La Hoya je gazio sve pred sobom. Logično je bilo očekivati da je pun kao brod, ali to nije bio slučaj. Menadžeri Robert Mittleman i Steve Nelson nisu ispoštovali ništa što su mu obećali i još su ga pokrali.

Trebao biti milioner, a na računu imao 12.000 dolara
De La Hoya nije dobio milijun dolara, ispostavilo se da je kuća koju je dobio pod hipotekom, a umjesto novog auta dobio je neki stari, polovni, koji se raspadao. Kad je došao u banku 1994., saznao je da na računu ima samo 12.000 dolara. Otpustio je Mittlemana i Nelsona i angažirao obiteljskog prijatelja Mikea Hernandeza i novac je počeo dolaziti u potocima.

“Mike mi je govorio da čuvam novac u banci, da su kamate na štednju visoke, ali ja nisam slušao. Samo sam htio svoju lovu, htio sam imati što želim. Novac mijenja sve i svakoga. Da se ne lažemo, novac je fantastičan. I samo želiš još više. Bio sam Golden Boy, imao sam hrpu para i svi oko mene išli su mi niz dlaku. Još, još, htio sam još, bio sam pohlepan”, rekao je De La Hoya.

U julu 1994. Oscar je osvojio titulu svjetskog prvaka u lakoj kategoriji koju će uspješno obraniti šest puta. Nakon što je pobijedio Johna Johna Molinu 1995. godine, De La Hoya je promijenio trenera i iz Meksika doveo Jesusa Riveru, poznatijeg kao Profesor.

Dok su svi vidjeli De La Hoyu kao nepobjedivog boksača, Profesor je vidio boksača s jako puno mana i smatrao je da još jako puno može naučiti. Ne samo kao borac nego kao i čovjek, što se Oscaru jako svidjelo i odmah ga je prihvatio.

“Profesor je želio da postanem bolja osoba. Učio me umjetnosti, klasičnoj glazbi, a istovremeno je od mene radio predivnog borca. Natjerao me da više mislim u ringu, počeo sam se bolje kretati. Konačno mi je netko posvetio puno pažnje, dao mi je puno samopouzdanja, a kad je tako, onda ću napraviti sve da ga oduševim. On je bio najbolje što mi se dogodilo”, rekao je De La Hoya.

Prije ili poslije na red je morala doći borba s 11 godina starijim Juliom Cesarom Chavezom, koji je do te 1996. godine imao 96 pobjeda i samo jedan poraz u profesionalnoj karijeri i kojeg je nekad trenirao upravo Profesor. Chavez je bio živa legenda, višestruki svjetski prvak u nekoliko kategorija i čovjek koji je tjerao strah u kosti.

Brutalan i neustrašiv borac koji nikad nije odustajao. Chavez nije bio oku ugodan boksač, ali znao je primiti udarce, a bio je često i prljav borac. Bio je pravi, uostalom i rođeni, Meksikanac i puno draži meksičkoj manjini u SAD-u nego De La Hoya. Za njih je Chavez bio sve ono što bi Meksikanac trebao biti, pravi muškarac, a De La Hoya šminker i glumac. Za neke i pičkica.

Borba se promovirala diljem čitavog SAD-a gotovo mjesec dana. Chavez i De La Hoya su bili na press-konferencijama po čitavoj zemlji i svi su mislili da De La Hoya nema šanse. No, Oscar je bio maksimalno posvećen treninzima i pripremama, dok se stariji i iskusniji Chavez uglavnom zajebavao, tulumario i bio uvjeren da će pobijediti. Chaveza su u Las Vegasu dočekali gromoglasnim ovacijama, a De La Hoyu zvižducima.

Pomeo ring iskusnim Chavezom
“Stajao sam u ringu i čekao da on dođe i onda sam shvatio: ‘Jebote, to je Chavez!’ Trebalo mi je par trenutaka da mi to sjedne, a onda sam osjetio neki unutarnji mir i bio sam potpuno fokusiran na ono što je preda mnom. Osjećao sam se kao da lebdim u ringu i ništa mi nije mogao. Evo vam tko je muškarac! Osjetio sam da je toj moj trenutak”, prisjetio se De La Hoya.

Chavez je četiri runde bio pod kanonadom udaraca. Otvorila mu se arkada, razbijen mu je bio nos, a svilene bijele hlačice bile su potpuno krvave. Sudac je jednom zaustavio borbu, a u četvrtoj rundi ju je prekinuo jer više nije imalo smisla.

De La Hoya je postao svjetski prvak u superlakoj kategoriji, a Chavez je nakon borbe kukao da udarci uopće nisu bili toliko jaki, nego da jednostavno više nije vidio od rasječene arkade. “Mekan je”, rekao je Chavez nakon borbe.

Iako je istukao svojeg najvećeg rivala, De La Hoya nije dobio nimalo respekta. Govorili su da je to zato što je deset godina mlađi od Chaveza i da bi ga on, da su bili istih godina, razbio. No, koliko god nije dobio poštovanje u latinoameričkoj zajednici, De La Hoya je postao megazvijezda, osobito među ženama. Svijet mu je bio pod nogama i povratka više nije bilo.

“Taj osjećaj moći je takva droga… Kad jednom krenete tim putem, jako je teško skinuti se s toga jer vas čitav taj kaos jednostavno preuzme. Govorio sam da me novac nikad neće promijeniti, ali to je bila još jedna laž”, rekao je Oscar.

Iako toga tad nije bio svjestan, De La Hoya se počeo udaljavati od ljudi koji su mu bili najbliskiji. Sa sestrom Ceci je uvijek imao divan odnos, ali joj se jednostavno prestao javljati. Sve više je vjerovao ljudima oko sebe i, nakon što je pobijedio Pernella Whitakera i osvojio WBC-jev pojas u velteru, otpustio je Profesora.

Priznao veliku laž
“Izgubio sam osjećaj važnosti obitelji i ljudi koji su ti bliski. Nisam vidio ono što mi čini dobro i udaljio sam se od svih. Živio sam u svojem svijetu u koji nisam puštao nikoga. Boks mi je postao bijeg od boli koju sam osjećao još otkad sam bio klinac. Prva pomisao na djetinjstvo su strah, bol i ljutnja”, otkrio je u HBO-ovu dokumentarcu o svojem životu.

“Jednom mi je lopta pobjegla na ulicu. Krenuo sam za njom i udario me auto. Kako sam ostao živ, ne znam, ali sjećam se majke kako trči prema meni. Očekivao sam zagrljaj utjehe jer sam ležao ispod auta takav šokiran. Došla je do mene i premlatila me.

foto facebook

Nekad bih znao samo plakati u svojoj sobi. Majka bi došla do mene i rekla: ‘Želiš li plakati zaozbiljno?’ I bum! ‘Evo ti razlog da plačeš!’ Nikad nije tukla brata ili sestru, nego samo mene. Nekad bi me toliko jako tukla da bi sama plakala, najviše zato što ja uopće nisam reagirao. Otupio sam od toga i nije me uopće pogađalo.

Ubila je boga u meni. Mrzio sam kad me tukla, bio je to užasan osjećaj, ali ništa nisam osjećao. Boks je bio bijeg od toga. Još od malih nogu na svojem protivniku bih zamislio lice svoje majke i samo bih ga mlatio što sam jače mogao. Počeo sam uživati u tome i to je najstrašnije.Sve te batine koje sam dobivao od majke u meni su gomilale silnu energiju i želju da ja nekome nanesem bol. I da me kroz te borbe i pobjede netko konačno zavoli.

Kad mi je majka umirala i kad je umrla, nisam mogao doći k sebi od šoka. Samo sam plakao. Žao mi je što joj nikad nisam imao hrabrosti reći da je volim. Strašno čudan odnos. Volimo se, a ne znamo si to reći. Ne mogu reći majci da je volim, ali mogu to govoriti drugima”, rekao je De La Hoya i otkrio prvu veliku laž:

“Čitavu karijeru naprijed me tjerala laž da sam medalju osvojio za mamu. U jednom intervjuu sam rekao da mi je ona na samrti rekla da to učinim za nju. To sam izmislio, to je bila laž. Preuzele su me emocije i to sam rekao tek tako.

To je postala legenda koju je prihvatio i predsjednik Bush, a ja sam je prihvatio jer sam prvi put osjetio da sam na neki način povezan s majkom, i to nakon što je umrla. I nisam u toj laži vidio ništa loše. Sviđala mi se ta priča i iskoristio sam je kao motivaciju. Ali, da, to je bila laž, a kad počneš lagati, laži su sve što imaš.”

Na red je došao revanš sa Chavezom. Dvije godine nakon prve borbe Chavez i De La Hoya opet su se našli u ringu. Ovaj put Chavez je trpio osam rundi, ali mu nije trebao sudac. Sam je u osmoj rundi predao borbu jer više nije imalo smisla.

De La Hoya je s 25 godina bio na vrhu svijeta. Zarađivao je po 15 milijuna dolara po borbi, a nakon Chaveza je dobio još dvije, došao do omjera 31-0 i statusa planetarne zvijezde. Družio se s holivudskom zvijezdama, tvrdio je da je spavao s 500 žena, ali Golden Boy se sve više raspadao.

“Na van sam bio savršen i idol svima, a u sebi sam kuhao. Sav taj pritisak koji sam osjećao još od malih nogu samo se nakupljao u meni i znao sam da će kad-tad sve otići k vragu. Nijedan borac nije mogao reći da se u ringu osjeća kao ja. Jer, ja se u ringu nisam borio protiv njih, nego protiv sebe. Bio sam svoj najveći neprijatelj. Bio sam spreman eksplodirati”, rekao je.

Foto Facebook

Spasila ga ljubav
Ono što je u tim trenucima, barem nakratko, spasilo De La Hoyu, bilo je ono što mu je najviše nedostajalo kao klincu – ljubav. Na jednom od brojnih druženja sa zvijezdama upoznao je Shannu Moakler, američku misicu, manekenku i glumicu, u koju se zaljubio na prvi pogled.

Oscar i Shanna bili su savršen par koji su mediji obožavali. Njihove fotografije punile su naslovnice showbiz časopisa, a nije ih mogla razdvojiti ni djevojka koja je obavijestila Oscara da s njom ima sina Jacoba, kojeg je De La Hoya priznao. Shanna je to prihvatila i par se u listopadu 1998. zaručio te je uskoro ostala trudna i rodila kćerkicu Atianu.

U čitavom tom ludilu Oscar se spremao za treću najveću borbu svoje karijere. Onu s Felixom Trinidadom, strašnim borcem iz Portorika koji je u borbu ušao s omjerom 35-0, od čega je imao čak 29 pobjeda nokautom.

Trinidad je bio zastrašujuć borac i, po mišljenju brojnih stručnjaka, konačno pravi protivnik za De La Hoyu jer je Chavez ipak bio puno stariji od njega, a Trinidad njegova godišta. Očekivanja od borbe bila su ogromna, a De La Hoya je čitavu prvu polovicu dominirao protiv Trinidada i bio je na putu prema pobjedi.

“Nikad nisam znao suočiti se sa strahom. Samo bih bježao. Bilo me strah biti muškarac i otac. Bilo je to previše za mene. Nisam se s tim znao nositi i tome sam jednostavno okrenuo leđa. To je priča mojeg života. Sve dobre stvari bih uvijek sjebao, a svaki problem bih ignorirao i pravio se da ne postoji”, rekao je De La Hoya.

Drugu polovicu borbe s Trinidadom De La Hoya kao da nije bio u ringu. Bježao je od Portorikanca, izbjegavao je udarce i kukao nakon što su suci pobjedu dodijelili njegovu protivniku. Možda je kod sudaca imalo utjecaj to što je Trinidadov menadžer bio Don King, a možda i nije. Nije ni važno.

Bio je to prvi poraz De La Hoye nakon 30 pobjeda u karijeri i poraz kojim je ostao bez pojasa svjetskog prvaka u velteru. No, puno važnije, bio je to prvi u nizu velikih osobnih poraza Golden Boya koji je krenuo na put prema dolje s kojeg više nije bilo povratka.

Par tjedana nakon toga De La Hoyu je nazvala izvjesna Angelique koja mu je rekla da ima još jedno dijete za koje nije imao pojma. Devon je bio treće dijete koje je De La Hoya dobio u jako kratkom roku.

Pio s ujacima kao klinac
“Nisam se s tim znao nositi i počeo sam piti. To je bio moj izlaz. Prvi put sam popio sa sedam ili osam godina. Ujaci su me napili. Bilo mi je u početku fino, a onda sam se samo onesvijestio. Kad sam se probudio, majka je stajala iznad mene i samo me mlatila. Nadam se da me u tim trenucima voljela”, rekao je De La Hoya.

Golden Boy je prvo počeo piti povremeno, ali kad mu se život u sekundi zakomplicirao, počeo je razmišljati samo o tome kako će se opiti i kako će tulumariti. Ništa više nije bilo važno. Ni Jacob, ni Devon, ni Atiana, ni Shanna. Povremena zabava postala je navika i smisao De La Hoyina života.

Njegova navika počela je, logično, smetati i Shanni, koja ga je počela naganjati po noćnim klubovima. Kad bi je vidjeli na vratima, zaštitari bi javili De La Hoyinim ljudima koji bi ga onda brže-bolje odveli kroz stražnja vrata, često u društvu jedne, a najčešće više djevojaka.

Krajem 1999. godine stigla je i tužba jedne djevojke iz Meksika za silovanje koje je Oscar, naravno, opovrgavao. Sve više se počelo pričati o njegovu životu izvan ringa, a vijest o silovanju bila je veliki šok za sve.

De La Hoya je bio fatalan za žene, ali nije imao imidž nasilnika koji bi bio spreman za takvo što. On i Shanna su u prosincu iste godine organizirali božićnu zabavu u svojoj kući na Bel Airu, a par tjedana kasnije optužen je da je tom prigodom u svojoj kući silovao jednu ženu.

Foto Flickr

Ni godinu dana nakon poraza od Trinidada De La Hoya je upisao i drugi. Ovaj put koban je bio Shane Mosley koji ga je pobijedio podijeljenom sudačkom odlukom i protiv kojega je De La Hoya ostao bez dva preostala pojasa u velteru. Život mu se počeo raspadati.

Svi su mu bili krivi; treneri, promotori menadžeri. Potjerao je dugogodišnjeg trenera Roberta Alcaraza, onda i Mikea Hernandeza i podigao je tužbu protiv Boba Aruma te kao glavnog savjetnika zaposlio sumnjivog bankara Richarda Schaeffera.

“Okrenuo se protiv ljudi koji su ga stvorili i koji su mu željeli dobro. Svima je okrenuo leđa. Taj Richard Schaefer je bio najobičnija zmija koja je udaljila Oscara od svih nas”, rekao je razočarani Bob Arum.

Krenuo u glazbene vode pa brutalno ostavio Shannu

Schaeffer je najprije lansirao De La Hoyu u glazbene vode i Oscar je snimio album latino glazbe. Na snimanju spota za svoju pjesmu upoznao je slatku Portorikanku Millie Corretjer. Baš kao u Shannu, De La Hoya se odmah zaljubio u nju, a način na koji je Shanna doznala da je s njom bio je šokantan.

“Došao je kući i rekao mi je da ide u New York odraditi gostovanje kod Jaya Lena i da će se vratiti. Na televiziji sam gledala latinoameričke Grammyje i spiker je rekao da se na crvenom tepihu pojavio Oscar De La Hoya. Kamera ga je prikazala kako za ruku vodi djevojku, a ta djevojka bila je Millie. Izgledali su kao par i ja nisam mogla doći k sebi od šoka.

Sljedećeg dana vozili smo se u autu i pitala sam ga zašto je to napravio. Rekao mi je da ima više novca od boga i da budem skromna i ne uzmem mu previše. Otišao je i više ga nisam vidjela. Shvatila sam da je čitava naša priča bila laž”, rekla je Shanna koja je izvansudskom nagodbom dobila nekoliko desetaka milijuna dolara.

S troje djece iz tri različite veze i jednim razvodom iza sebe, De La Hoya se u listopadu 2001. godine oženio s Mille Corretjer, kupio ogromnu vilu u Portoriku i odselio se tamo.

“Sve je izgledalo koliko-toliko dobro, ali čitavo vrijeme sam lagao sam sebi. Jedan dan sam upoznao Mille, drugi dan sam je oženio, iako uopće nismo imali toliko toga zajedničkog. Na otoku sam se osjećao kao lav u kavezu”, rekao je De La Hoya, koji je uskoro dobio i četvrto dijete – Oscara – pa dvije godine kasnije i peto, Ninu. Za prvih troje djece nije previše mario. Atianu i Jacoba vidio bi jednom godišnje, a Devona nikad. Čak ga je i ignorirao.

“Devon je jedno vrijeme čak i živio u Las Vegasu i bio mi je blizu, ali sam to sve nekako krivo odigrao. Onda sam odustao, kao što uvijek odustajem, i posvetio se samo boksu jer mi je on bio jedini izlaz”, rekao je De La Hoya koji se nakon poraza od Mosleyja počeo baviti biznisom.

Odlučio je prekinuti dominaciju Boba Aruma i Dona Kinga na polju boksačkih promocija i osnovao je Golden Boy Promotions. Robert Schaeffer pobrinuo se da se riješe sve sudske tužbe. Jedna za silovanje riješena je izvansudskom nagodbom, a druga je odbačena i De La Hoya se mogao posvetiti širenju svoje agencije..

Kako bi podignuo svoj biznis, De La Hoya se morao nastaviti boriti. Tako se u rujnu 2002. vratio u ring nakon 15 mjeseci, i to protiv strašnog Fernanda Vargasa, koji ga je prvo izvrijeđao na press-konferenciji, a onda 11 rundi u borbi za titulu u polusrednjoj kategoriji trpio dobre batine prije nego što ga je De La Hoya nokautirao.

Foto Wikipedia

 

Prvi nokaut u karijeri
No, protiv Bernarda Hopkinsa nije imao šanse. Bio je to prvi nokaut koji je De La Hoya doživio u karijeri. Strašni Hopkins dominirao je cijeli meč, završivši ga u devetoj rundi. Nakon borbe pokazao je ogromno poštovanje za De La Hoyu koji je, pak, vidio idealnu priliku za svoj biznis. Hopkins je bio prvi borac koji je potpisao za Golden Boy Promotions.

To je pomoglo Oscaru u promoviranju svoje sljedeće borbe, i to protiv tad još ne toliko popularnog Floyda Mayweathera, koji je imao omjer 37-0. Bila je to borba stoljeća, najskuplja u povijesti, teška 165 milijuna dolara. Pokrenut je reality 24/7 koji je pratio oba boksača u pripremama i to je bio apsolutni hit. Mayweather je pobijedio sudačkom odlukom, ali pravi pobjednik bio je De La Hoya.

“Bila je to povijesna prilika da izgradim svoj brend koji je bio promotor te borbe, najveće u povijesti boksa. Srušili smo sve pay-per-view rekorde i zaradili smo užasno puno novca. Je li mi žao što sam izgubio? Naravno, ali Floyd je bio prilika za ogroman biznis”, rekao je De La Hoya koji je s Mayweatherom potpisao ugovor i promovirao njegovih sljedećih deset borbi.

No, iako je posao bio odličan, De La Hoyin život i dalje je bio kaotičan. Bio je rastrgan na sve strane. Bavio se uglavnom biznisom, dok je Mille prekinula glazbenu karijeru i posvetila se odgajanju djece.

“Nisam bio sretan kod kuće i, koliko god sam se trudio da to uspije, moja glava je bila na nekom drugome mjestu. Redovito bih odlazio u New York u kojem je bio moj svijet. Alkohol, partijanje, žene, to je bilo ono na što sam navikao.

Jedne večeri 2007. godine bili smo u striptiz-baru i to je bila jedna od najrazuzdanijih večeri. Imao sam privatnu sobu, puno kokaina i žene za cijelu večer. Tad sam upoznao nju, jebenu Milanu”, prisjeća se De La Hoya.

Milana Dravnel, tad 22-godišnja Ruskinja, bila je plesačica i striptizeta u elitnim njujorškim klubovima u koje su zalazile zvijezde poput De La Hoye. No, Milana nije bila Oscarova zabava samo za jednu večer.

Oscar bi je zvao na poslovna i privatna putovanja na koja bi onda dolazila sama ili, po potrebi, u društvu prijateljica. Nije tu bilo puno ljubavi, ali su se jako dobro upoznali jer su sve više vremena provodili zajedno.

“Nekad bismo bili zajedno po deset dana. Imali smo slična teška djetinjstva i jako dobro sam razumjela kroz što on prolazi, da mora biti nešto što zapravo nije. Suosjećala sam s njim i stvorila sam okruženje u koje je on mogao doći, zatvoriti vrata i biti ono što jest”, rekla je Milana.

Fatalna Milana i skandal s fotografijama u ženskom donjem vešu
Jedno jutro, nakon jedne od takvih noći, De La Hoyu su nazvali njegovi agenti i rekli mu da je netko snimio neke njegove čudne fotografije i da traži milijun dolara da one nestanu. Na spornim fotografijama Oscar je bio u ženskom donjem rublju, u mrežastim čarapama i s rukavicama na rukama, vidno pod utjecajem svega i svačega.

Odmah je nazvao Schaeffera i odvjetnike kojima je rekao da isplate milijun dolara, tko god to tražio, jer te fotografije ne smiju izaći. Ubrzo mu je javljeno da je sve dogovoreno, da bi sljedećeg jutra na naslovnici New York Posta izašla fotografija Milane i fotografije De La Hoye u mrežastom donjem rublju uz naslov: “Beauty vs. kinky beast.” I onda je nastao kaos.

“Šokiralo me da te fotografije uopće postoje, a onda da su bile objavljene. Oscar mi se prestao javljati, a počeli su me opsjedati njegovi odvjetnici koji su mislili da sam ih ja prodala novinama. Spojili su me s uredništvom svih novina koje su sljedećih dana objavile fotografije i svakom sam morala reći tko sam i da su fotografije lažirane u Photoshopu”, kaže Dravnel.

De La Hoyin PR odradio je sjajan posao. Nakon što je Milana odradila svoj dio, unajmili su forenzičkog stručnjaka koji je “analizirao” fotografije na televiziji i bez ikakve sumnje utvrdio da su fotografije lažne. De La Hoya se izvukao i javnost je progutala, pokazaće se, još jednu njegovu laž.

Nakon poraza od Mayweathera sedeće godine pobedio je Stevea Forbesa, a onda su njegovi agenti predložili jedinu logičnu borbu koja mu je ostala, onu protiv Mannyja Pacquiaa. Deset kilograma lakši Filipinac trebao je biti protivnik po mjeri, ali De La Hoya više nije verovao u sebe.

“Pripreme i treninzi postali su mi preteški. Znao sam da mi je to zadnja borba, ali to nikome nisam rekao. Podrazumevalo se da ću pobediti, ali ja sam bio sam. Prvi put u životu pio sam na pripremama za borbu, i to puno”, prisetio se De La Hoya.

“Dok sam išao prema ringu, obuzimao me strah. Bilo me strah kako će moj život izgledati kad prestanem boksati. Tko sam ja, jebote, ako nisam boksač? Kako će to izgledati? Čime ću se baviti? Nisam imao odgovore”, rekao je.

<

Foto Facebook

 

 

Pacquiao ga je uništio

Krcata dvorana MGM Granda i milioni pred televizorima gledali su kako brži, bolji, spremniji i fokusiraniji Pacquiao leti po ringu i uništava Golden Boya. Nestala je moć, nestala je fokusiranost i sve ono što ga je godinama guralo. De La Hoya nije imao apsolutno nikakve šanse.

“Dok sam sedeo nakon jedne od rundi, znao sam da je kraj, da ću izgubiti i da će me prebiti. Ali nešto me teralo da ustanem i nastavim. Boks je bio sve u mojem životu i nisam ga bio spreman pustiti. Bilo mi je skroz u redu da me jedan njegov udarac u ringu ubije. Dapače, nadao sam se da će se to dogoditi. Želio sam da me nokautira, a ako me ubije, još bolje”, rekao je De La Hoya.

Foto Flickr

 

No, to nije želio njegov ugao koji je predao borbu u osmoj rundi. Bio je to kraj. Gotovo. Sazvao je press-konferenciju u aprilu 2009. godine i objavio da završava karijeru. Nakon 11 naslova u šest različitih kategorija i s omerom 39-6 otišao je u sportsku penziju.

Bez boksa De La Hoya više nije imao ništa. Nestala je jedina strast u njegovom životu i nije ga više ništa teralo napred. Jedino što mu je ostalo bio je alkohol, i to u ogromnim količinama. Nije ga bilo briga ni za porodicu ni decu, nego samo da nastavi živeti život u kojem je mogao pobeći od svega i u kojem nije morao biti odgovoran.

Millie mu je jedan dan rekla da svojim ponašanjem sramoti i nju i decu i čitavu svoju porodicu te da mora krenuti na odvikavanje. Rekla mu je da mora otići na televiziju i konačno svetu reći istinu.

Foto Facebook

 

De La Hoya se 2011. prijavio na lečenje od alkohola i dao je intervju na televiziji. Osim što je priznao da je tulumario i pio kako bi pobegao od odgovornosti, De La Hoya je priznao da je na fotografijama u ženskom donjem rublju bio zaista on.

“Naravno da sam lagala, ali to sam učinila da ga zaštitim. Kad je bio sa mnom, bio je kakav je. Volio je biti feminiziran, želio se ponašati kao dete, želio je pevati, glumiti, ali i plakati. Samo leći na pod i plakati. Rekao mi je da je njegova majka uvek željela da je on curica i da ga je oblačila u žensku odjeću. Ne znam je li to imalo veze s ovim”, rekla je Milana.

Sina Devona nije doživljavao, s Atianom i Jacobom se družio tu i tamo

Čitavo to vreme, osim Millie i njihove dece, patilo je i troje djece koje je imao s drugim ženama. Oscar se eventualno jednom godišnje družio s Jacobom i Atianom. Uzdržavao ih je, ali im nije bio otac kojeg su trebali. Sina Devona uopšte nije doživljavao. Nije mu se javljao i odbijao je naći se s njim, iako je njegova majka to pokušavala na sve načine.

“Bilo me strah susresti se s njim i pogledati ga u oči”, otkrio je De La Hoya u HBO-ovu dokumentarcu.

“Mene je tata odgojio preko televizije i YouTubea. To je bilo jedino gdje sam ga mogao vidjeti. Mama je pokušavala nešto dogovoriti, ali nije uspjela. Jedan dan mi je prekipjelo i odlučio sam mu se sam javiti preko Instagrama. Rekao sam mu da je vrijeme, da sam dovoljno odrastao, da ću sve shvatiti i da se moramo naći”, rekao je Devon De La Hoya, koji je oca upoznao kad je imao 16 i to 2013. godine.

“Nisam znao što ću mu reći. Bio sam nervozan. Kako će ispasti? Što da kažem? Dogovorili smo večeru u jednom restoranu u Vegasu. Kad je ušao u tu privatnu sobu i kad sam ga vidio, samo sam počeo ridati. Bio sam sretan, tužan, ali i ljut. Želio sam ga istovremeno zagrliti i udariti. Sećam se da sam ga zagrlio i da ga nisam želio pustiti”, dodao je.

Foto Facebook

 

“Ubilo me kad sam video taj prvi pogled u njegovim očima. Sve što sam video bila je bol koju sam ja uzrokovao. Ubilo me. Nikad si neću oprostiti što nisam bio s njim kad sam mu trebao, ali od tog trenutka sam mu želio pružiti sve što mogu”, rekao je Oscar i dodao:

“Bio sam kukavica. Stalno sam tražio neke izgovore da ne brinem o Devonu, Jacobu i Atiani, ali činjenica je da nisam bio uz njih. Da je mama bila živa, ona bi mi rekla da su njih troje moj prioritet, a ne jebeni pojasevi i boks. Sve bi bilo drukčije da je ona bila tu.

Uvijek sam mislio da novac može sve rešiti. Strašno mi je žao zbog boli koju sam ljudima naneo. Golden Boy je jedno veliko, jebeno sranje. Jedna ogromna laž. Boks mi je dao sve, ali mi je strašno puno uzeo.

“Bio sam zarobljen u svom telu i živeo sam tuđi san. U čitavom tom procesu nisam znao izraziti svoje emocije. Samo sam želeo učiniti roditelje ponosnima, ali sam istovremeno na njih bio strašno ljut. Osobito na mamu koja me tukla. Jedini način da se rešim ljutnje bio je da nekoga mlatim.”

 

Konačno našao pravu ljubav
Danas, 14 godina nakon što je završio boksersku karijeru, De La Hoya je i dalje besramno bogat čovek sa stotinama miliona dolara na računu. Od Millie se razveo 2016. godine i danas ima ukupno šestoro dece s kojima se najviše bavi i koja ga vole. I on voli njih. Oscar De La Hoya s 50 godina konačno, kaže, osjeća ljubav koja mu je nedostajala čitav život.

Foto Facebook

 

“To mi je važnije od svega. Nakon svih tih groznih emocija koje sam osećao u životu, konačno u njemu danas uživam. Zahvalan sam što sam uopšte živ i konačno se osećam dobro u vlastitoj koži. Našao sam fokus za neke druge stvari i spasio me taj mentalitet fajtera”, rekao je nedavno De La Hoya.

Simptom/Index/hr