“Prekinućemo svu trgovinu sa Španijom. Ne želimo imati ništa sa Španijom”, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu gde je ugostio nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Španska vlada saopštila je u ponedeljak da SAD nisu koristile, niti će koristiti, španske vojne baze za izvođenje napada na Iran, insistirajući da Madrid zadržava punu kontrolu nad njegovim suverenim objektima.
Vlada priprema niz mera, uključujući zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina, rekao je premijer Pedro Sančez, obećavajući da će zaštititi decu od „digitalnog divljeg zapada“ i smatrati tehnološke kompanije odgovornim za sadržaj mržnje i štetan sadržaj.
Takođe je kritikovao Maska zbog korišćenja X-a za „širenje dezinformacija“ o odluci njegove administracije prošle nedelje da reguliše 500.000 nedokumenata radnika i tražilaca azila, ističući da je Mask i sam migrant.
Mask je na X-u napisao kao odgovor: „Prljavi Sančez je tiranin i izdajnik naroda Španije.“ Oko sat i po kasnije, eskalirao je svoje kritike, objavivši na X-u: „Sančez je pravi fašistički totalitarni režim.“
Grčka je takođe blizu objavljivanja slične zabrane za decu mlađu od 15 godina, rekao je visoki vladin izvor.
Španija i Grčka će se pridružiti zemljama poput Velike Britanije i Francuske u razmatranju strožijih stavova o društvenim mrežama, nakon što je Australija u decembru postala prva zemlja koja je zabranila pristup takvim platformama deci mlađoj od 16 godina.
Simptom/TheGuardian
Sančez je, takođe, poručio da Evropa želi svet zasnovan na poštovanju međunarodnog prava, a ne na “prisili ili privatnim interesima”.
Španija je, kako je dodao, spremna na razgovore o jačanju bezbednosti u arktičkom regionu, ali evropski suverenitet nije predmet pregovora.
Samit EU u četvrtak je razmatrao Grenland i transatlantske odnose, a evropski lideri su izrazili jedinstvo u odbrani teritorijalnog integriteta Danske i poštovanju međunarodnog prava.
Evropska komisija planira povećane investicije u Grenland radi jačanja ekonomije i strateškog prisustva bloka u Arktiku.
Simptom/Newsmax/Tanjug
U telefonskom razgovoru s palestinskim premijerom Mohamadom Mustafom, Hoze Manuel Albarez rekao je da mu je preneo punu podršku Španije konačnom miru u Gazi i okončanju nasilja na Zapadnoj obali.
“Španija će nastaviti raditi s Palestinskom upravom kako bi očuvala svoju finansijsku održivost i svoj plan reformi”, napisao je na društvenoj mreži kompanije X, pozivajući Izrael da oslobodi palestinske poreske prihode.
Prema palestinskom Ministarstvu finansija, Izrael zadržava skoro dve milijarde dolara palestinskih poreskih prihoda od 2019. godine, opisujući to kao flagrantno kršenje svih potpisanih sporazuma.
Albarez je rekao da širenje ilegalnih naselja mora prestati jer je 2025. godina završila kao rekordna godina za širenje na okupiranoj Zapadnoj obali, a izraelska krajnje desničarska koalicija odobrila je neviđeni broj novih naselja i stambenih projekata.
Ranije ove sedmice, Izrael je odobrio izgradnju 126 domova za doseljenike u naselju Sa-Nur na severu Zapadne obale, koje je evakuisano 2005. godine u skladu s jednostranim planom povlačenja.
“Humanitarna situacija u Gazi je katastrofalna. Ograničenja za nevladine organizacije su neprihvatljiva i pogoršavaju situaciju”, rekao je španski ministar vanjskih poslova, naglašavajući da agencije Ujedinjenih nacija, uključujući Agenciju UN za palestinske izbeglice (UNRWA), moraju moći slobodno delovati u Gazi i na Zapadnoj obali.
“Učestvovaćemo u obnovi kako bi stanovnici Gaze imali budućnost u svojoj zemlji”, dodao je.
Izrael je od oktobra 2023. u Gazi ubio više od 71.000 ljudi, uglavnom žena i dece, i uništio enklavu. Primirje je stupilo na snagu u oktobru 2025. godine, ali izraelska kršenja zakona su se nastavila, navodi Anadolija.
Simptom/Anadolija
Hoze Manuel Albarez rekao je da je telefonom razgovarao s ukrajinskim kolegom Andrijem Sibihem te izrazio nadu da će 2026. godina konačno biti godina mira za ukrajinski narod.
“Ponovo sam osudio nedavne napade na civilnu infrastrukturu u Kijevu i drugim gradovima. Neprihvatljivo je da Ukrajinci Božić provode pod bombama”, napisao je Albarez na društvenoj mreži X.
Prema navodima ukrajinskih zvaničnika, u ruskim napadima prošle sedmice poginule su tri osobe, a više ukrajinskih regija ostalo je bez električne energije.
Albarez je rekao da je Sibiha uverio u podršku Španije pregovorima s ciljem postizanja pravednog i trajnog mira u Ukrajini.
“Evropa mora ostati ujedinjena i čvrsta, jer je u pitanju budući evropski sigurnosni okvir”, rekao je.
“Ukrajina mora imati snažne sigurnosne garancije. Svaka odluka o njenoj budućnosti, posebno kada je reč o njenim teritorijama, može biti donesena isključivo od strane ukrajinskog naroda”, dodao je španski ministar.
Njegove izjave usledile su nakon sastanka u nedelju između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u američkoj saveznoj državi Floridi, na kojem su razgovarali o ratu između Ukrajine i Rusije.
Nakon razgovora, Tramp je novinarima rekao da je s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o posleratnoj obnovi Ukrajine, dodavši da će Moskva pomoći, “uključujući isporuku energije, električne energije i drugih stvari po vrlo niskim cenama”.
Simptom/Anadolija
Izjava je usledila tokom posete Madridu palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.
Govoreći u palati La Moncloa na Dan ljudskih prava, Pedro Sančez je ovu priliku opisao kao duboko simboličnu, napominjući godišnjicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i naglašavajući da je ljudsko dostojanstvo “bezuslovna, jedinstvena i vrednost o kojoj se ne pregovara”.
Rekao je da je 2025. bila strašna godina za palestinski narod, tokom koje je uništeno devet od 10 domova u Gazi, a koji su sada nenastanjivi i tokom koje su uništene hiljade života i porodica.
Navodeći procene Ujedinjenih nacija o više od 50 miliona tona ruševina širom enklave, Sančez je rekao da će fizička rekonstrukcija na kraju biti moguća, ali da će veći izazov biti kako ponovo izgraditi nadu i osigurati da mir bude više od “kratke zagrade između ratova”.
Upozorio je da prekid vatre nije okončao patnju civila.
“Čak i danas, nakon (dogovora o prekidu vatre), Palestinci u Gazi i dalje trpe napade. Potreban nam je pravi mir. Oni koji su odgovorni za ovaj genocid moraju biti pozvani na odgovornost”, rekao je.
Sančez je potvrdio posvećenost Španije rešenju o dve države i naveo tri prioriteta: osigurati da palestinska kriza ne izbledi iz javne svesti, podržati Palestinsku upravu u oblikovanju budućeg upravljanja i koordinirati s evropskim, arapskim i međunarodnim partnerima kako bi se uspostavili sigurnosni uslovi koji mogu jednom zauvek okončati nasilje.
Rekao je da je španska javnost iskreno dirnuta razaranjem Gaze i da snažno podržava priznavanje države Palestine.
Sančez je zaključio da će Španija i Palestina “uvek ići ruku podruku”, izrazivši nadu da će Abasova poseta pomoći u izgradnji mostova, traženju rešenja u okviru međunarodnog prava i jačanju veza između zemalja.
Simptom/Anadolija
Policija je saopštila da se okupilo 40.000 ljudi.
Pre nekoliko dana Sančes nije uspeo da državnog tužioca koga je branio po svaku cenu spase od presude zbog kršenja sudske tajne i dau slučaju korupcije spase od pritvora svog bivšeg najbližeg saradnika i ministra, Hosea Luisa Abalosa.
Vođa opozicone Narodne partije koja je pozvala na današnje demonstracije, Alberto Nunjes Feiho, pozvao je Vladu na prevremene opšte izbore jer je „Španiji dosta onih koji misle da su iznad svih drugih“.
Nunjes Feiho je u govoru na skupu gde se uzvikivalo „Dosta je bilo!“ i „Ni dana više!“ ;naveo sve pravosudne procese protiv Sančesovih saradnika, njegove supruge i brata.
Korupcija, „to je njihov sistem, njihov mehanizam, njihov način preuzimanja i održavanja vlasti“, rekao je Nunjes Feiho, pominjuć i gradonačelnika Madrida Hosea Luisa Martinesa-Almeidu i bivšeg premijera Marijana Rahoja.
Šefica stranačke organizacije za region Madrida Isabel Dijas Ajuso rekla je da „Španija doživljava svoj najkritičniji trenutak“ za ;pola veka demokratije, „prepuštena u ruke mafije u totalitarnom projektu“.
Građani su se na demonstracijama najviše žalili na skupoću, posebno stanovanja.
Sančes, koji se više puta izvinio španskom narodu zbog skandala u njegovom okružuenju i koji se zavetuje da neće podneti ostavku pre kraja svog mandata 2027. godine, optužuje desnicu da pokušava da sruši njegovu vlast.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Gerniku su tokom Španskog građanskog rata na zahtev španskog generala i diktatora Fransiska Franka nemački nacisti i italijanski fašisti bombardovali do masovnog pokolja da bi uništili levičarsku, Republikansku vladu protiv koje je ratovao Franko.
Gernika je postala simbol osude rata, posebno zahvaljujući čuvenoj istoimenoj slici španskog umetnika Pabla Pikasa (Picasso).
U prisustvu španskog kralja Felipea VI, Štajnmajer je učestvovao u svečanosti na groblju u gradu u znak sećanja na stotine žrtava bombardovanja u aprilu 1937. godine, koje je trebalo da podrži snage generala Fransiska Franka (Francisco Franco) tokom Španskog građanskog rata (1936-1939).
Potom su kralj i Štajnmajer posetili Muzej mira, koji svedoči o tom zločinu, duboko urezanom u sećanje stanovnika Baskije, na severu Španije.
Pre Franka-Valtera Štajnmajera koji je u sredu počeo trodnevnu zvaničnu posetu Španiji, nijedan nemački predsednik ili kancelar nikada nije posetio baskijski grad.
U sredu je Štajnmajer tokom zvanične večere u Madridu koji je priredio kralj Felipe VI, većpozvao na sećanje na “zločin koji su počinili Nemci” u baskijskom gradu, priznajući “tešku odgovornost” svoje zemlje.
“Gernika je podsetnik da moramo da se borimo za mir, slobodu i očuvanje ljudskih prava”, rekao je nemački predsednik u Kraljevskoj palati.
Tokom obeležavanja 60. godišnjice bombardovanja 1997. godine, Roman Hercog je kao prvi predsednik Nemačke zvanično priznao “krivično učešće nemačkih pilota” i izvinio se španskom narodu u govoru koji je tog dana u Gerniki pročitao nemački ambasador u Španiji.
“Vama, preživelima ovog napada, vama, svedocima pretrpljenog užasa, upućujem svoju poruku sećanja, solidarnosti i žalosti”, napisao je tada Hercog dodavši da je Gernika “simbol rata vođenog protiv bespomoćnog civilnog stanovništva na način jednako užasan koliko i neočekivan”.
Prvog dana svoje zvanične posete, Štajnmajer je u sredu posetio Muzej kraljice Sofije u centru Madrida, gde je izložena Pikasova slika “Gernika” dugačka 7,8 metara i visoka 3,5. Naslikana je ubrzo posle bombardovanja da bi bila deo Španskog paviljona na Pariskoj međunarodnoj izložbi 1937. godine, a postale je univerzalni simbol osude rata i patnje civila.
Foto video
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pre deset dana s premijerom Španije Pedrom Sančesom (Sanchez) posetio taj muzej u Madridu i uporedio zločine u Gerniki pre devet decenija sa sadšnjom ruskom invazijom na njegovu zemlju.
U aprilu 1937. godine 50 aviona se smenjivalo u uzastopnim talasima bombardovanja Gernike sa ukupno 30 tona bombi, uključujući i zapaljive bombe koje su prvi put korišćene.
Posle napada bombardera Junker-52, avioni su mitraljirali stanovništvo u bekstvu.
Svi istoričari smatraju Gerniku prvim gradom na svetu koji je potpuno uništen bombardovanjem iz vazduha i da je, po rečima stručnjaka, taj gradić bio poligon za nemačko ratno vazduhoplovstvo, a elita nemačke vojske je uključivala i Legiju Kondor koja je u Španiji podržavala Frankove snage.
Putovanje Franka-Valtera Štajnmajera u Španiju dolazi samo nekoliko dana posle 50. godišnjice Frankove smrti 20. novembra 1975. godine, posle nekoliko decenija diktature (1939-1975), a njegovo nasleđe i sećanje i dalje duboko dele špansko društvo.
Simtpom/Beta
One smatraju duboko nepravednim što Španija, posebno sa svojim snažnim ekonomskim rastom, nije više doprinela naporima Evrope da podrži Ukrajinu i ojača sopstvenu odbranu.
Kada se lideri sledeće nedelje sastanu u Briselu na samitu kako bi razgovarali o dubljoj odbrambenoj saradnji, očekuje se da će španski premijer Pedro Sančez poslušati. Ako to ne učini, suočiće se sa obračunom sa svojim kolegama, rekao je jedan diplomata uključen u pripreme za samit, govoreći pod uslovom anonimnosti jer je tema osetljiva.
Drugi se složio da zemlje južne Evrope, poput Italije i Portugalije, moraju da daju svoj doprinos za sever Evrope, posebno ako žele pomoć u suočavanju sa migracijama iz Afrike i sa Bliskog istoka.
„Sada se nadamo da se obaveza prema NATO-u – 5 odsto – zaista brzo ubrzava jer trčimo protiv vremena“, rekao je finski ministar odbrane, Anti Hakanen, čija zemlja deli granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom. „To je ono što mi naglašavamo kao zemlja na prvoj liniji fronta – da druge zemlje moraju da daju svoj pošteni deo, i to brzo.“
Ta obaveza prema NATO-u je mesto gde stvari postaju komplikovane
Na samitu u junu, lideri NATO-a su se složili da povećaju svoju potrošnju na odbranu i bezbednost na 5 odsto BDP-a godišnje tokom naredne decenije, u odnosu na 2 odsto.
Neki zvaničnici iz severne Evrope smatraju da je ovaj novi cilj sa rokom 2035. godine premali i prespor, usred tekućeg rata Vladimira Putina u Ukrajini i sve većeg kršenja evropskog vazdušnog prostora od strane ruskih dronova i aviona. Takođe smatraju da Evropa mora povećati sopstvene izdatke za odbranu jer SAD neće biti tu da pomažu zauvek.
Ali Sančez je odbio da se uopšte potpiše pod novim ciljem. To mu je donelo gnev američkog predsednika, koji je ove nedelje zapretio da će uvesti nove tarife kako bi kaznio pogrešnu članicu NATO-a.
Neverovatno nepoštovanje
Španska potrošnja za NATO pre ove godine iznosila je samo 1,28 procenata BDP-a, što je najniža vrednost od svih zemalja članica NATO-a. Sančez je tvrdio da Španija nije morala mnogo da troši da bi ispunila svoje obaveze.
„Mislim da je to neverovatno nepoštovanje“, rekao je Tramp u utorak. „I mislim da bi trebalo da budu kažnjeni zbog toga. Da, mislim.“
Trampova žalba naišla je na saosećajnu publiku u Švedskoj, najnovijoj članici NATO-a. „Mislim da postoji svest u Španiji i drugim saveznicima da je sada zaista vreme da se ispune obaveze u vezi sa odbrambenim ulaganjima“, rekao je ministar odbrane zemlje, Pol Jonson.
„Veoma je važno da se svi naši saveznici pridržavaju obaveza koje smo svi složili… uključujući i Španiju.“
Države na prvoj liniji fronta koje trpe hibridni napad Rusije na Evropu smatraju da je Donald Tramp u pravu: Španija i drugi navodni saveznici daleko na jugu ne uspevaju da ih podrže.
Simptom/Politiko
„Ja ću im priteći u pomoć. Oni su članovi NATO, divni ljudi, ali ne mislim da će se to desiti. Ne verujem da će Vladimir Putin to učiniti, šanse za to su veoma male“, izjavio je Tramp na sastanku sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom u Beloj kući, prenosi Tass.
Američki predsednik je, takođe, izrazio nadu da će Rusija i Ukrajina uskoro učestvovati u pregovorima radi rešavanja konflikta.
„Mislim da ćemo to postići, nadam se uskoro. Mislim da će oni prilično brzo sesti za pregovarački sto“, rekao je Tramp.
Prema njegovim rečima, SAD prodaju značajne količine naoružanja zemljama NATO, koje ga zatim prosleđuju Ukrajini.
Tramp je istakao da SAD ne nameravaju da smanje vojno prisustvo u Evropi, ali da bi mogle da izvrše „realokaciju snaga“ u okviru regiona.
Predložio je i da se Španija izbaci iz NATO, jer ne želi da poveća rashode za odbranu.
„Imali smo jednog koji zaostaje, to je Španija, možda bi ih, iskreno govoreći, trebalo izbaciti iz NATO“, rekao je Tramp.
Simptom/Danas/FoNet
Dan Svetog Đorđa u Kataloniji — koji obeležava ubistvo zlog zmaja — trebalo bi da bude proslava ljubavi, praćena romantičnom razmenom knjiga i ruža. Ovog aprila, veoma politički bankarski sporazum neočekivano se nadvijao nad svečanostima.
Za kultnog katalonskog zajmodavca Bank Sabadel, zmaj koji je trebalo da bude ubijen bio je bankarski gigant sa sedištem u Madridu, BBVA, koji nudi neprijateljsku ponudu da ga kupi za 17 milijardi evra u akcijama.
Ključna fraza reklama Bank Sabadel, koja se pevala na radiju i televiziji, bila je: „Opet je april, nezasitni zmaj je ovde. Ako ga ubijemo, izgleda da ne uči. Šta treba da uradimo da bi razumeo?“ Istaknute katalonske ličnosti su potom predložile razne načine za odbijanje napada zmajeva.
Tenzije su sada na rekordno visokom nivou dok Barselona i Madrid čekaju rezultate druge ponude za preuzimanje od strane BBVA akcionarima Banke Sabadel, po višoj ceni po akciji, 10. oktobra.
Za mnoge Katalonce, sporazum je visceralno političke prirode – i nije samo pitanje procene vrednosti akcija. Iako EU možda insistira na većem broju spajanja banaka kako bi osigurala da su evropske finansijske kuće međunarodno konkurentnije, ideja o gubitku Banke Sabadel u korist interesa Madrida je anatema.
Banka Sabadel ima simboličan ugled u Kataloniji. Ukoliko bi region stekao nezavisnost, bio bi važan ekonomski motor za naciju. Ključna je za finansiranje svih važnih malih i srednjih preduzeća u regionu.
Ovo čini sporazum glavoboljom za premijera Pedra Sančeza. Iako je preuzimanje odobrila španska antimonopolska agencija, on je pokušao da mu doda dodatne prepreke kako bi zadovoljio svoje katalonske nacionalističke saveznike, koji su od vitalnog značaja za opstanak njegove krhke vlade.
Emocionalni element
Katalonska ministarka ekonomije Alisija Romero podržava dodatna ograničenja španske vlade u vezi sa sporazumom — koja uključuju trogodišnje odlaganje spajanja nakon što BBVA stekne većinu akcija. Tokom ove tri godine BBVA ne bi mogla da otpušta zaposlene, zatvara kancelarije ili spaja svoje IT sisteme ili račune, zadržavajući Banc Sabadell kao poseban entitet. To čini spajanje rizičnijim za BBVA.
Simptom/Politiko
Zgrada na adresi Las Hileras broj 4 bila je u fazi rekonstrukcije radi pretvaranja u hotel sa četiri zvezdice. Prema rečima vođe projekta, na gradilištu se u trenutku nesreće nalazilo između 30 i 40 radnika.
Tela svih nestalih pronašli su vatrogasci rano jutros, nakon višesatne potrage koja je počela posle urušavanja ploča zgrade oko 13 časova, piše španski list “Pais”. Među poginulima su tri muškarca i jedna žena, potvrđeno je iz Madridske službe za vanredne situacije.
Gradonačelnik Madrida Hose Luis Martinez Almeida rekao je da je “pod šestog sprata popustio, izazvavši lančano urušavanje svih spratova do prizemlja”.
Spasilačke ekipe su koristile dresirane pse i dronove u potrazi za nestalima, dok su vatrogasci ručno uklanjali ruševine.
„Uredba koju je usvojio Savet ministara zabranjuje sav izvoz odbrambene opreme, proizvoda ili tehnologija koje se koriste u ovoj oblasti u Izrael, kao i njihov uvoz u Španiju“, rekao je ministar ekonomije Karlos Kuerpo na konferenciji za novinare.
Uredba takođe blokira zahteve za tranzit avionskog goriva sa potencijalnom vojnom primenom i zabranjuje uvoz proizvoda „iz ilegalnih naselja u Gazi i sa Zapadne obale“, kao i njihovo oglašavanje, dodao je Kuerpo.
„Tekst predstavlja veliki korak napred i pionir je na međunarodnom nivou u smislu totalnog embarga na oružje protiv Izraela“, rekao je španski ministar posle sastanka vlade.
Prema navodima vlade, ta uredba „konsoliduje u zakonu“ zabranu prodaje ili kupovine vojne opreme iz Izraela, koju sprovodi od početka izraelske ofanzive u Gazi.
Uredba će stupiti na snagu odmah, ali je i dalje potrebno naknadno odobrenje parlamenta, gde levičarska vlada nema većinu i bori se za usvajanje zakona.
Sančes je početkom septembra najavio embargo kao deo paketa od devet mera usmerenih na „okončanje genocida u Gazi“.
On je jedan od najkritičnijih glasova u Evropi u vezi sa ofanzivom izraelske vlade u Gazi, pokrenutom kao odgovor na napade koje je 7. oktobra 2023. godine izveo pokret Hamas.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Sančes, prvi evropski lider koji je optužio Izrael za genocid u Gazi, izjavio je za Gardijan da je zadovoljan što druge evropske zemlje slede primer Španije u priznavanju Palestinske države, ali je ocenio da je odgovor Evrope bio slab.
“To je neuspeh. Apsolutno. To je takođe realnost da unutar EU ima zemalja koje su podeljene po pitanju načina da se utiče na Izrael. Ali po mom mišljenju, to je neprihvatljivo ako želimo da povećamo svoj kredibilitet kada je reč o drugim krizama, kao što je u Ukrajini”, rekao je Sančes u intervjuu uoči današnjeg sastanka s britanskim premijerom Kirom Starmerom.
Iako su uzroci ovih ratova potpuno drugačiji, Sančes je rekao da na kraju dana svet gleda u EU i zapadno društvo pitajući se zašto primenjujemo dvostruke standarde u Ukrajini i Gazi.
“Ono što sada gledamo u Gazi je možda jedna od najmračnijih epizoda međunarodnih odnosa u 21. veku i u tom pogledu moram da kažem da je Španija bila veoma glasna unutar EU, a takođe i unutar međunarodne zajednice”, rekao je Sančes, dodajući da se Madrid zalagao za suspenziju strateškog partnerstva koje EU ima sa Izraelom.
Kada su u pitanju odnosi sa SAD, Sančes je rekao da je posvećen očuvanju “najboljih odnosa”, bez obzira ko je u Beloj kući, kao i da je Španija pouzdan partner u NATO iako nije spremna da izdvaja pet odsto BDP-a za odbranu, što zahteva američki predsednik Donald Tramp.
“Imamo pragmatičan pristup u našim odnosima sa SAD. Istovremeno, mislim da imamo drugačije vizije o tome kako rešiti izazove s kojima se suočavaju svet i naša društva. Mislim da je velika greška napustiti Pariski sporazum i smanjiti doprinose programima pomoći i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ali na kraju krajeva, naša društva se suočavaju sa globalnim izazovima koji ne poznaju granice i moramo da ojačamo našu saradnju”, rekao je Sančes.
On je dodao da povlačenje SAD iz globalnih institucija omogućava drugima da imaju veću međunarodnu ulogu.
“Najšokantnija realnost jeste da glavni arhitekta međunarodnog poretka, a to su SAD posle Drugog svetskog rata, sada slabi taj međunarodni poredak i to neće biti dobro za američko društvo i ostatak sveta, posebno za zemlje Zapada. Zato mislim da postoji prilika za EU i za Veliku Britaniju”, kazao je Sančes.
Evropske zemlje, dodao je, mogu da povećaju svoju moć i uticaj ako deluju moralno i konsistentno.
“To znači da moramo da izbegavamo ove dvostruke standarde. To znači da moramo pojačati našu posvećenost kada je u pitanju zeleni pakt. To znači da moramo da imamo humanitarnu i moralnu viziju, takođe i pragmatičnu, kada je u pitanju migracija”, kazao je Sančes.
On je dodao da veruje da velika većina Španaca dobro razume da migracije nisu samo moralna obaveza nego i mogućnost da se efikasno odgovori na izazove ekonomskog rasta i tržišta rada.
Simptom/N1/Beta
Oni će se pridružiti više od 1.400 vojnika koji su već na dužnosti u gašenju šumskih požara dok se vlasti bore da obuzdaju šumske požare, posebno u severozapadnom regionu Galicije i čekaju dolazak obećanog pojačanja iz drugih evropskih zemalja.
Vatrogasci se bore sa 12 velikih šumskih požara u Galiciji, svi u blizini grada Orensea, rekao je šef galicijske regionalne vlade Alfonso Rueda na konferenciji za novinare sa Sančezom.”Mnogi domovi su i dalje ugroženi, tako da sprovodimo evakuacije”, dodao je on. Galicija se bori sa širenjem požara više od nedelju dana.
Nacionalni železnički operater Renfe saopštio je da je zbog požara obustavio saobraćaj brzih vozova Madrid-Galicija. Galicijske vlasti su savetovale ljudima da nose maske za lice i da ograniče vreme provedeno napolju kako bi izbegli udisanje dima i pepela.Temperature u Španiji bi danas mogle dostići 45 stepeni Celzijusa u nekim oblastima, saopštila je španska nacionalna meteorološka agencija AEMET. U subotu je maksimalna temperatura bila 44,7 stepeni Celzijusa u južnom gradu Kordobi.Požari u Španiji ove godine su izgoreli 158.000 hektara, prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima Evropske unije. To je područje otprilike veličine Londona.
Španija očekuje dolazak dva holandska aviona za gašenje požara koji bi trebalo da se pridruže avionima iz Francuske i Italije koji već pomažu španskim vlastima.
Očekuje se da će vatrogasci iz drugih zemalja takođe stići u region u narednim danima, rekla je šefica španske Agencije za civilnu zaštitu Virdžinija Barkones za javni emiter RTVE.
Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka od 1980-ih, prema podacima Kopernikus službe EU za klimatske promene. Naučnici kažu da klimatske promene pogoršavaju učestalost i intenzitet vrućine i suše u delovima Evrope, čineći region ranjivijim na šumske požare.
Portugalija očekuje hladnije vreme u narednim danima nakon niza velikih šumskih požara. Nacionalno stanje uzbune zbog šumskih požara proglašeno je 2. avgusta i trebalo je da se završi danas, dan pre nego što je trebalo da stigne dva švedska vatrogasna aviona.
Kao i u Španiji, resursi Portugalije su preopterećeni. U nedelju je raspoređeno više od 4.000 vatrogasaca i više od 1.300 vozila, kao i 17 aviona, saopštila je Agencija za civilnu zaštitu zemlje.
Izgorela površina šuma u Portugaliji do sada ove godine je 17 puta veća nego 2024. godine, na oko 139.000 hektara, prema preliminarnim proračunima Instituta za zaštitu prirode i šuma.
Grčka, Bugarska, Crna Gora i Albanija su takođe poslednjih dana zatražile pomoć od vatrogasnih snaga EU u suočavanju sa šumskim požarima. Snage su do sredine ove godine već bile aktivirane onoliko puta koliko tokom cele prošlogodišnje letnje sezone požara.
Simptom/N1/Beta/AP
“EU je učinila premalo i prekasno… Ne priznajemo nezakonitu aneksiju Gaze ili Zapadne obale”, rekao je on za radio stanicu Onda Cero, dodajući da je već u toku defakto invazija na tim teritorijama kroz prisilno raseljavanje stanovništva.
Prema rečima ministra, Izrael čini “najteže zločine”, uključujući ubijanje civila u redovima za hranu. Albarez je kritikovao EU zbog, kako je naveo, prekasne i slabe reakcije na sukob i podsetio da Španija traži trenutnu suspenziju sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela.
Ministar spoljnih poslova Španije je naglasio potrebu otvaranja svih kopnenih koridora za isporuku humanitarne pomoći Gazi, napominjući da vazdušni načini dopremanja imaju ograničen efekat, iako mogu spasiti živote.
U ponedeljak su vlasti u Gazi saopštile da je Izrael dozvolio ulazak samo 674 kamiona u Pojas nakon što je delimično nastavio isporuku pomoći Palestincima 27. jula, pokrivajući ne više od 14 odsto potreba stanovništva.
Prema administraciji Gaze, za oko 600 kamiona koji prevoze pomoć trebalo bi da bude dozvoljeno da uđu u Pojas Gaze na dnevnom nivou kako bi se zadovoljile minimalne potrebe stanovnika za hranom, osnovnim potrepštinama, gorivom i lekovima.
Simptom/Newsmax/Tanjug
