Da li je razgovor o „kupovini“ samo početni manevar?

Uprkos ponovljenom insistiranju Danske da Grenland nije na prodaju, američki predsednik Donald Tramp i njegov tim „razgovaraju o tome kako bi potencijalna kupovina izgledala“, prema rečima portparolke Bele kuće ove nedelje.
Ali čak i kao misaoni eksperiment koji pretpostavlja prisustvo voljnog prodavca, diskusija o hipotetičkoj prodaji autonomne teritorije kao što je Grenland brzo nailazi na nepredviđene stvari poput toga kako bi se uopšte mogla utvrditi smislena cena.

„Ne postoji tržište za kupovinu i prodaju zemalja“, rekao je Nik Kunis, glavni ekonomista holandske banke ABN AMRO, napominjući da ne postoji prihvaćen okvir za procenu vrednosti zemalja.
Pokušaji da se pronađu istorijski pokazatelji fer vrednosti takođe nailaze na poteškoće.
Godine 1946. SAD su ponudile da kupe ogromno, mineralima bogato arktičko ostrvo od Danske za 100 miliona dolara – ponuda koja je tada odbijena.

U današnjem novcu, to je oko 1,6 milijardi dolara. Ali ta cifra, već beznačajna, nije korisna kao osnova zbog ogromnog rasta i američke i danske ekonomije tokom osam decenija od tada: ona ne odražava nikakvu relativnu „vrednost“ Grenlanda i njegovih resursa u globalnoj ekonomiji 2020-ih.
Kupovina Luizijane od strane Amerike za 15 miliona dolara 1803. godine i akvizicija Aljaske od Rusije za 7,2 miliona dolara 1867. godine takođe nisu korisni presedani.
Prvo i najočiglednije je činjenica da su i Francuska i Rusija zapravo odlučile da prodaju.
I dok je jasno da bi te brojke bile znatno veće u današnjem novcu, koliko bi više zavisilo od toga kako i da li ste uzeli u obzir varijable poput inflacije, povećanja cena zemljišta i rasta lokalnih ekonomija.

Šta ako bi to bila kompanija?
Pa šta kažete na to da pokušate metod sličan proceni vrednosti korporativnog preuzimanja na osnovu prihoda koji cilj može da generiše? I dalje je teško.
Danska centralna banka je procenila veličinu bruto domaćeg proizvoda (BDP) Grenlanda zasnovanog na ribarstvu na malih 3,6 milijardi dolara u 2023. godini – oko desetine onog kod njegovog manjeg arktičkog suseda Islanda. Čak i da je to polazna tačka za procenu, koji množilac biste koristili da odredite cenu na osnovu toga?

Kako biste objasnili činjenicu da danske subvencije pokrivaju oko polovine javnog budžeta Grenlanda, finansirajući bolnice i škole i podržavajući infrastrukturu za retko naseljenu teritoriju?
Dok je unutrašnjost zemlje uglavnom pokrivena glečerima, procene njene obale pokazuju potencijal za vađenje nekoliko minerala.

Prvo, vađenje nafte i prirodnog gasa je zabranjeno na Grenlandu iz ekoloških razloga, a razvoj rudarskog sektora je zapetljan u birokratiji i protivljenju autohtonog stanovništva.
I drugo, rudarski i energetski sporazumi ključno ne uključuju prenos nacionalnog suvereniteta – u ovom slučaju dodatno komplikovano prisustvom grenlandskih Inuita koji polažu svoje vlasničke zahteve.
„Pošto dodajete nematerijalne pojmove kulture, istorije autohtonog stanovništva, onda ne možete – nema načina da se to ceni“, rekao je Andreas Osthagen, direktor istraživanja za politiku Arktika i okeana u Institutu Fridtjof Nansen u Norveškoj. „Zato je ta ideja smešna.“
Za sada, Trampova administracija kaže da su sve opcije na stolu – uključujući i vojnu akciju – da se stekne kontrola nad teritorijom za koju kaže da je vitalna za nacionalnu bezbednost SAD i gde već ima malo vojno prisustvo.
Zakazani sastanak američkog državnog sekretara Marka Rubija sa danskim liderima sledeće nedelje mogao bi pružiti dodatni uvid u američki plan igre u vezi sa Grenlandom.
Kunis iz ABN AMRO-a sugerisao je da Tramp možda koristi sličan priručnik kao onaj koji je koristio u drugim situacijama, kao što su razgovori o trgovinskim tarifama, gde se ekstremni scenario stavlja na sto samo da bi se ublažila druga strana.

Simptom/Rojters