Četvrtak, 30. april 2026.
potražite Simptom...

# Tramp

Društvo Svet pre 3 mes.

Mediji: Trampova odluka o Venecueli stavlja silu iznad zakona

Ministar spoljnih poslova Venecuele Ivan Gil Pinto izjavio je 3. januara da su Sjedinjene Države napale civilne i vojne objekte u Karakasu. Osudio je akcije Vašingtona kao vojnu agresiju. U Venecueli je uvedeno vanredno stanje.…

Politika Svet pre 3 mes.

Orban: Mogući dogovor SAD i Rusije bez Evrope mogao bi promeniti geopolitičku sliku

U intervjuu za državnu televiziju M1, Orban je poručio da je Evropa izabrala rat, dok je Mađarska svesno odlučila ostati na putu mira i suvereniteta. “Ostati vani ili ne ostati vani – to je bilo…

Politika Svet pre 4 mes.

Makron: Napredak u sigurnosnim garancijama za Ukrajinu

„Napredujemo u sigurnosnim garancijama koje će biti centralne za izgradnju pravednog i trajnog mira“, napisao je Makron na američkoj društvenoj mreži X. On je takođe potvrdio da će se lideri Koalicije voljnih okupiti u Parizu…

Politika Svet pre 4 mes.

Rusija pozvala Trampa na "pragmatizam i racionalnost" u rešavanju problema s Venecuelom

Govoreći na konferenciji za novinare u Moskvi, Zaharova je rekla da je jačanje američkog prisustva na Karibima razmatrano u utorak na sednici Veća sigurnosti Ujedinjenih nacija, gde je ogromna većina zemalja osudila postupke Vašingtona u…

Politika Svet pre 4 mes.

Dmitrijev: Globalistička lažna medijska mašinerija napada Trampa i njegove mirovne napore

  „Nije samo NYT. To je globalistička, dobro finansirana, organizovana i sinhronizovana lažna medijska mašinerija usklađena sa dubokom državom SAD/Velika Britanija/EU – koja cilja tradicionalne vrednosti, zdrav razum, ekonomski prosperitet – i stoga predsednika Trampa,…

Društvo Svet pre 4 mes.

Poziv Trampovom ministarstvu pravde na „ekstremno redigovanje“ u najnovijem saopštenju dokumenata o Epštajnu

Preživeli takođe optužuju Ministarstvo pravde da je ostavilo identitete nekih žrtava neredigovanim, „izazivajući stvarnu i neposrednu štetu“. Alarmantno je da je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država, upravo agencija zadužena za sprovođenje zakona, prekršilo zakon, kako zadržavanjem…

Politika Svet pre 4 mes.

Broj žrtava američkih napada na navodne brodove sa drogom prešao je granicu

Prijavljeni broj žrtava dostigao je 99 17. decembra, nakon što je američka vojska saopštila da su četiri osobe ubijene nakon napada na brod u istočnom Tihom okeanu za koji je Južna komanda SAD saopštila da…

Politika Svet pre 4 mes.

Ruska SVR: Velika Britanija ucenjuje SAD, iskorišćavajući „rupe“ u zakonu za zaplenu imovine Rusije

Velika Britanija poziva Evropsku komisiju da opravda krađu ruske imovine iskorišćavanjem pravnih praznina u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i pozivanjem na „izuzetne okolnosti“: „Mišljenje zemalja EU koje se ne slažu treba ignorisati.“ Britanski zvaničnici…

Politika Svet pre 4 mes.

Dva američka vojnika i jedan civilni prevodilac ubijeni u zasedi u Siriji

Šon Parnel, portparol Pentagona, potvrdio je vest u subotu ujutru, rekavši da su dva vojnika „vodila ključni sastanak sa vođama“ i da je njihova misija u gradu bila „u podršci tekućim operacijama protiv ISIS-a/protiv terorizma…

Društvo Svet pre 4 mes.

Vanredno stanje zbog poplava u državi Vašington

Zvaničnici su sproveli više desetina spasilačkih operacija i pozvali hiljade ljudi da napuste svoje domove. Nevremenom su naročito pogođeni gradovi na granici sa Kanadom, poput Sumasa, Nuksaka i Eversona, a jedan granični prelaz je zbog…

Politika Svet pre 4 mes.

Tramp preti kolumbijskom predsedniku: „On će biti sledeći“

Tenzije između predsednika Donalda Trampa i kolumbijskog lidera Gustava Petra, eskalirale su ove jeseni usred agresivne kampanje SAD protiv trgovine drogom u regionu. Trampovi komentari označili su naglu eskalaciju njegovih pretnji ovoj zemlji. Dok je…

Politika Svet pre 4 mes.

Mateo Salvini: Brisel ne želi završetak već izgubljenog sukoba u Ukrajini jer zvaničnici čuvaju funkcije

  „Izgleda da neki u Evropi nisu zainteresovani za uspostavljanje mira jer nastoje da sačuvaju svoje funkcije, a ne ljudske živote u Ukrajini“, rekao je on u emisiji uživo na Rete4. Političar je istakao da…

Politika Svet pre 4 mes.

Tramp Mlađi: SAD bi mogle da odustanu od Ukrajine, Zelenski namerno produžava sukob

Upitan da li bi Donald Tramp zaista mogao da se povuče iz ukrajinskog pitanja, Tramp Mlađi je odgovorio da “misli da bi mogao”, naglasivši da je njegov otac “jedan od najnepredvidljivijih političara”, piše Politiko. “Ono…

Politika Svet pre 4 mes.

Izraelski premijer najavio sastanak s Trampom ovog meseca kako bi razgovarali o drugoj fazi primirja u Gazi

“Mislim da ćemo krajem meseca voditi vrlo važne razgovore o tome kako osigurati da se ova druga faza postigne”, rekao je Netanjahu na zajedničkoj konferenciji za novinare u zapadnom Jerusalimu s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.…

Politika Svet pre 4 mes.

Noem: Trampova administracija će proširiti ograničenje putovanja za više od 30 zemalja

Trampova administracija će proširiti zabranu putovanja za građane određenih zemalja na više od 30, rekla je ministarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem, u najnovijem ograničenju koje je uvedeno nakon što je muškarac iz Avganistana optužen…

Politika Svet pre 4 mes.

DR Kongo i Ruanda potpisale mirovni i ekonomski sporazum

  Kongoanski predsednik Feliks Čisekedi i Pol Kagame, dugogodišnji predsednik Ruande, zvanično su potpisali „Vašingtonske sporazume za mir i stabilnost“ u glavnom gradu SAD , skoro godinu dana nakon što nisu uspeli da daju sličnu…

Mediji: Trampova odluka o Venecueli stavlja silu iznad zakona

by Leave a Comment

Ministar spoljnih poslova Venecuele Ivan Gil Pinto izjavio je 3. januara da su Sjedinjene Države napale civilne i vojne objekte u Karakasu. Osudio je akcije Vašingtona kao vojnu agresiju. U Venecueli je uvedeno vanredno stanje.

El Pais je naglasio da će hipotetički prelazni period u Venecueli biti legitiman samo ako bude miran i uređen.

Američki predsednik Donald Tramp, odlukom da sprovede vojnu operaciju u Venecueli, ne deluje kao garant demokratije, već stavlja silu iznad zakona, napisao je španski list El Pais.

Prema publikaciji, hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura kao rezultat intervencije koja krši međunarodno pravo otvara opasan scenario. Odluka stanovnika Bele kuće završava „godinu impulsivne, personalizovane spoljne politike koja zanemaruje multilateralne norme“. Po mišljenju lista, „Tramp ne deluje kao garant demokratije, već stavlja silu iznad zakona“.

El Pais je naglasio da će hipotetički prelazni period u Venecueli biti legitiman samo ako bude miran, uređen i konsenzualan.

„Latinska Amerika je svesna posledica odluka nametnutih silom“, navodi se u članku, uz napomenu da je sada neposredni zadatak hitna deeskalacija i odustajanje od bilo kakvih daljih vojnih operacija.

Simptom/TASS

Orban: Mogući dogovor SAD i Rusije bez Evrope mogao bi promeniti geopolitičku sliku

by Leave a Comment

U intervjuu za državnu televiziju M1, Orban je poručio da je Evropa izabrala rat, dok je Mađarska svesno odlučila ostati na putu mira i suvereniteta.

“Ostati vani ili ne ostati vani – to je bilo pitanje 2025. godine”, napisao je na društvenoj mreži kompanije X, rekavši da su parlamentarni izbori sledeće godine ključni izbor za budućnost nacije.

Orban je 2025. godinu opisao kao prekretnicu. Izbor novog američkog predsednika, rekao je, dao je nade da će Vašington izvesti Evropu iz sukoba u Ukrajini.

“Izgradili smo svoje planove na pretpostavci da će američki predsednik okupiti Evropljane i okončati ukrajinsko-ruski rat. Mislili smo da će 2025. biti godina proboja – od rata do mira”, rekao je. Ali te nade, priznao je, nisu se ostvarile.

Ono što je usledilo bilo je produbljivanje jaza između SAD i Evrope – onaj koji je premijer nazvao neviđenim.

“Po prvi put otkako pratim međunarodnu politiku, Amerikanci i Evropljani su zauzeli suprotstavljene stavove o strateški važnom pitanju poput evropskog rata”, objasnio je.

“Američki predsednik je dao naredbu da se završi rat i sklopi mir, na šta su Evropljani odgovorili: Ne – mi želimo nastaviti ovaj rat, čak i bez Amerikanaca. Obezbedićemo novac, oružje i, ako bude potrebno, vojnike.”

Podvukao je da je Evropa čak reorganizovala celu svoju ekonomiju u ratnu ekonomiju.

Mađarska, naglasio je, morala je birati.

“Da li podržavamo američki pritisak za mir ili odluku koju predvodi Brisel da se nastavi rat? Jednostavnije rečeno: da li da ostanemo izvan ovog evropskog ratnog napora ili da mu se pridružimo?”, rekao je.

Orban je potvrdio da se Mađarska odlučila ostati vani, “čak i 2024. godine, kada su i SAD i Brisel pokušavali da nas uvuku u vojni savez kako bi pomogli Ukrajini, Mađarska je uspela ostati vani”.

“To dokazuje da zemlja sa unutrašnjom stabilnošću i političkom voljom može reći ne – čak i pod istovremenim pritiskom”, pojasnio je.

Ova odluka, naveo je, dovela je do potpune rekalibracije domaće politike. Dok je ostatak Evrope ušao u fazu ratom vođene štednje, Mađarska se okrenula u suprotnom smeru.

“Odabrali smo put mirovne ekonomije”, objasnio je Orban.

Gledajući na 2026. godinu, mađarski premijer postavio je ono što je nazvao “velikim pitanjem”: mogu li Sjedinjene Američke Države zaključiti mirovni sporazum s Rusijom bez evropskog učešća?

“To je glavno pitanje 2026. godine”, rekao je, upozoravajući da bi odgovor mogao preoblikovati geopolitičku ravnotežu – i položaj Mađarske unutar nje.

Odbacujući svaku ideju da Mađarska mora podvrgnuti se pritisku, čvrsto je izjavio: “Mađarska je dovoljno jaka – baš kao i mi – da ostane izvan rata, čak i ako to znači suprotstavljanje celom zapadnom svetu ili protiv Brisela.”

Evropska unija, upozorio je, već je donela svoj izbor.

“Evropa je odlučila da ide u rat”, rekao je, napominjući da sastanci Evropskog veća sada podsećaju na vojne brifinge.

“Ono što su nekada bile mirne diskusije postale su ratni saveti. Razgovaramo o tome kako poraziti Rusiju, kako dobiti rat s Ukrajinom. Evropski lideri hodaju sve bliže rubu – ponora zvanog rat. Za Mađarsku, izbor 2026. godine će biti… jasno: slediti Brisel u rat ili ostati na putu mira i suvereniteta”, dodao je.

Simptom/Anadolija

Makron: Napredak u sigurnosnim garancijama za Ukrajinu

by Leave a Comment

„Napredujemo u sigurnosnim garancijama koje će biti centralne za izgradnju pravednog i trajnog mira“, napisao je Makron na američkoj društvenoj mreži X.

On je takođe potvrdio da će se lideri Koalicije voljnih okupiti u Parizu početkom januara „kako bi finalizirali konkretne doprinose svake zemlje“.

Tramp, Zelenski i evropski lideri održali su u nedelju telefonski razgovor o „konkretnim koracima“ za okončanje rata između Rusije i Ukrajine.

Razgovor, koji je trajao više od sat vremena i usledio nakon sastanka Trampa i Zelenskog, uključivao je Makrona, britanskog premijera Kira Starmera, nemačkog kancelara Fridriha Merca, italijansku premijerku Đorđu Meloni, finskog predsednika Aleksandera Stuba, poljskog predsednika Karola Navrockog, norveškog premijera Jonasa Gara Stjorea, generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea te predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.

Tramp je ugostio Zelenskog u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi, gde su razgovarali o američkom planu za okončanje gotovo četvorogodišnjeg sukoba.

Ukrajinski predsednik doputovao je u Sjedinjene Američke Države u nedelju, nakon posete susednoj Kanadi.

Simptom/Anadolija

Rusija pozvala Trampa na “pragmatizam i racionalnost” u rešavanju problema s Venecuelom

by Leave a Comment

Govoreći na konferenciji za novinare u Moskvi, Zaharova je rekla da je jačanje američkog prisustva na Karibima razmatrano u utorak na sednici Veća sigurnosti Ujedinjenih nacija, gde je ogromna većina zemalja osudila postupke Vašingtona u regiji.

“Danas doslovno svedočimo bezakonju u Karipskom moru, gde se oživljavaju naizgled zaboravljene prakse nezakonitog prisvajanja imovine, poput piratstva, pljački i razbojništva”, rekla je.

Naglasila je da, iz perspektive međunarodnog pomorskog prava, takvo ponašanje krši slobodu plovidbe.

“Kategorički osuđujemo ove pojave i pozivamo na stabilnost i poštovanje vladavine prava u pomorskom području. Čvrsto podržavamo stav da Latinska Amerika i karipski basen moraju ostati zone mira, kako je proglašeno 2014. godine”, naglasila je Zaharova.

Prema njenim rečima, Rusija se zalaže za deeskalaciju situacije i očuvanje odnosa, poverenja i predvidljivosti.

“Ključno je sprečiti da scenario poprimi destruktivan obrt i računamo na pragmatizam i racionalnost svojstvene američkom predsedniku Trampu da olakšaju obostrano prihvatljiva rešenja u okviru međunarodnih pravnih normi”, rekla je.

Zaharova je ponovila podršku Rusije vladi predsednika Nikolasa Madura, tvrdeći da njena politika ima za cilj zaštitu suvereniteta i nacionalnih interesa, uz osiguranje stabilnog i sigurnog razvoja.

Glasnogovornica je takođe odbacila kao “lažne” izveštaje o evakuaciji ruske ambasade u Venecueli.

“Ruska ambasada u Karakasu i ruski stručnjaci u Venecueli rade u standardnom režimu”, izjavila je.

Simptom/Anadolija

Dmitrijev: Globalistička lažna medijska mašinerija napada Trampa i njegove mirovne napore

by Leave a Comment

 

„Nije samo NYT. To je globalistička, dobro finansirana, organizovana i sinhronizovana lažna medijska mašinerija usklađena sa dubokom državom SAD/Velika Britanija/EU – koja cilja tradicionalne vrednosti, zdrav razum, ekonomski prosperitet – i stoga predsednika Trampa, njegov tim, njegove mirovne napore i Rusiju“, napisao je na svojoj X stranici na društvenim mrežama, komentarišući Trampovo mišljenje da list NYT predstavlja ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i da treba zaustaviti širenje lažnih informacija.

Tramp je naglasio da je NYT „pravi neprijatelj naroda“.

Američki lider je prethodno podneo tužbu protiv NYT-a od 15 milijardi dolara. Optužio je publikaciju da otvoreno podržava njegovu predsedničku rivalku na izborima 2024. godine, tadašnju potpredsednicu Kamalu Haris i da kleveta i članove njegove porodice i okruženja.

Simptom/TASS

 

Poziv Trampovom ministarstvu pravde na „ekstremno redigovanje“ u najnovijem saopštenju dokumenata o Epštajnu

by Leave a Comment

Preživeli takođe optužuju Ministarstvo pravde da je ostavilo identitete nekih žrtava neredigovanim, „izazivajući stvarnu i neposrednu štetu“.

Alarmantno je da je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država, upravo agencija zadužena za sprovođenje zakona, prekršilo zakon, kako zadržavanjem ogromnih količina dokumenata, tako i time što nije redigovalo identitete preživelih.

U saopštenju se takođe ističe nedostatak mogućnosti pretraživanja objavljenih dosijea, što preživelima onemogućava pronalaženje relevantnih informacija za njihove slučajeve.

Nije bilo komunikacije sa preživelima ili našim predstavnicima o tome šta je uskraćeno za objavljivanje ili zašto stotine hiljada dokumenata nisu otkrivene do zakonskog roka ili kako će Ministarstvo pravde osigurati da se više imena žrtava ne otkrije na pogrešan način.
Iako jasnija komunikacija ne bi promenila činjenicu da je zakon prekršen, njeno odsustvo ukazuje na stalnu nameru da se žrtve i javnost drže u neznanju koliko god je to moguće i što duže.

 

Simptom/TheGuardian

Broj žrtava američkih napada na navodne brodove sa drogom prešao je granicu

by Leave a Comment

Prijavljeni broj žrtava dostigao je 99 17. decembra, nakon što je američka vojska saopštila da su četiri osobe ubijene nakon napada na brod u istočnom Tihom okeanu za koji je Južna komanda SAD saopštila da su njime upravljali narkoteroristi duž rute krijumčarenja.

Poslednji napad, koji se dogodio 18. decembra, podigao je broj prijavljenih smrtnih slučajeva na preko 100, usred rastućih kritika nekih zakonodavaca i grupa za ljudska prava u vezi sa transparentnošću i zakonitošću operacija.

U izjavi za Newsweek, direktorka za bezbednost i ljudska prava organizacije Amnesty International u SAD, Dafne Evijatar, rekla je da Trampova kampanja „signalizuje potpuno nepoštovanje zakona od strane administracije“.

Od septembra, američka vojska preduzima vazdušne napade na Karibima i u istočnom Pacifiku, navodno usmerene na narko-kartele, koje zvaničnici Bele kuće nazivaju „narko-teroristima“.

Prekretnica od 100. godine će dodatno pojačati ispitivanje postupaka Trampove administracije usred kritika da nema dokaza za njene tvrdnje da zaustavlja protok droge, posebno one povezane sa Venecuelom i vladom predsednika Nikolasa Madura.

Najnoviji napadi SAD dogodili su se u četvrtak u istočnom Pacifiku na dva broda kojima navodno upravljaju „Označene terorističke organizacije“, prema saopštenju Južne komande SAD, koja je dodala da je pet ljudi ubijeno – tri u prvom čamcu i dve u drugom – i da nijedan američki vojnik nije povređen.

Trampova administracija je saopštila da je njena kampanja potrebna da bi se zaustavio protok droge u Sjedinjene Države kao deo „oružanog sukoba“ sa narko-kartelima. 17. decembra, ministar odbrane Pit Hegset je objavio da je „smrtonosni kinetički napad“ na brod koji se bavi „operacijama trgovine drogom“ ubio četiri osobe.

Istog dana, republikanci u Predstavničkom domu odbacili su dve rezolucije koje su podržali demokrate, a koje bi zahtevale od Trampove administracije da zatraži odobrenje Kongresa pre nego što izvrši napade. Većina republikanaca u Senatu se ranije protivila sličnim rezolucijama, a Tramp bi verovatno stavio veto na njih ako bi ih usvojio Kongres.

Tramp je naredio veliko vojno raspoređivanje kod obale Venecuele i najavio blokadu svih sankcionisanih tankera za naftu koji ulaze i izlaze iz Venecuele, optužujući Karakas da koristi naftu za finansiranje trgovine drogom i drugih kriminalnih dela.

Simptom/Newsweek

 

Ruska SVR: Velika Britanija ucenjuje SAD, iskorišćavajući „rupe“ u zakonu za zaplenu imovine Rusije

by Leave a Comment

Velika Britanija poziva Evropsku komisiju da opravda krađu ruske imovine iskorišćavanjem pravnih praznina u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije i pozivanjem na „izuzetne okolnosti“:

„Mišljenje zemalja EU koje se ne slažu treba ignorisati.“

Britanski zvaničnici snabdevaju briselske evrokrate lažnim informacijama da predsednik SAD Donald Tramp navodno „traži kompromis sa Moskvom radi finansijske koristi“.

Britanski zvaničnici nameravaju da ucene Belu kuću „pretnjom zbližavanja Evrope sa Kinom“:

„London, Pariz i Berlin su se složili da pošalju signale Vašingtonu o svojoj spremnosti da se približe Pekingu ako SAD nastave da insistiraju na sporazumu o Ukrajini koji ne zadovoljava Evropljane.“

Britanci lažno tvrde da je Rusija obećala SAD da će dodeliti rusku imovinu koju je EU zamrznula „za finansiranje zajedničkih projekata“.

Simptom/TASS

Dva američka vojnika i jedan civilni prevodilac ubijeni u zasedi u Siriji

by Leave a Comment

Šon Parnel, portparol Pentagona, potvrdio je vest u subotu ujutru, rekavši da su dva vojnika „vodila ključni sastanak sa vođama“ i da je njihova misija u gradu bila „u podršci tekućim operacijama protiv ISIS-a/protiv terorizma u regionu“.

U saopštenju za štampu, Centralna komanda SAD je saopštila da je napad izvršio „usamljeni naoružani pripadnik ISIS-a“ koji je tom prilikom uhvaćen i ubijen“.

Predsednik Donald Tramp je u subotu rekao da će, s obzirom na napad, koji je opisao kao napad i na SAD i na Siriju, biti „ozbiljne odmazde“. Predsednik je takođe rekao da su vojnici ubijeni „u veoma opasnom delu Sirije, koji nije u potpunosti pod njihovom kontrolom“.

<

Foto video

div class=”mceTemp”>

 

Zvaničnik Pentagona je potvrdio da se napad u subotu dogodio u području gde sadašnji sirijski predsednik Ahmed el Šara nema kontrolu.

Zaključno sa aprilom, SAD su imale oko 2.000 vojnika stacioniranih u Siriji, uključenih u savetodavne, obučne i anti-ISIS misije.

Ministar odbrane Pit Hegset potvrdio je da je osoba koja je izvršila napad ubijena.

Simptom/Politiko

Vanredno stanje zbog poplava u državi Vašington

by Leave a Comment

Zvaničnici su sproveli više desetina spasilačkih operacija i pozvali hiljade ljudi da napuste svoje domove.

Nevremenom su naročito pogođeni gradovi na granici sa Kanadom, poput Sumasa, Nuksaka i Eversona, a jedan granični prelaz je zbog toga zatvoren.

Lokalni i federalni spasioci spasavali su ljude sa krovova kuća i automobila.

Voda je, prema rečima lokalne policijske uprave, svida duboka od 60 do 90 santimetara, a negde i 120 santimenatra kao što je bilo u gradiću Duvalu, severoistočno od Sijetla, gde se to desilo za samo četiri satai jedini spas su bili čamci vatrogasaca.

Pripadnici Nacionalne garde zvali su u čevrtak i petak građane od vrata do vrata da napuste domove i idu u skloništa.

Vodostaji reka su značajno porasli, a on je na reci Skigit iznosio čak 11,2 metara što je istorijski najviši vodostaj, te je desetinama hiljada stanovnika naređeno da odmah odu na bezbedna mesta.

Očekivalo se da će rekordne poplavne vode nastaviti polako da se danas povlače, ali vlasti upozoravaju da će danima ostati visoke i da i dalje postoji opasnost od potencijalnih probijanja nasipa i odrona. Postoji i pretnja još kiše koja se prognozira za nedelju.

 

foto video

Za sada nisu prijavljeni smrtni slučajevi, a pred vlastima je procena štete, za koju se pretpostavlja da je značajna.

Smatra se da su intenzivne padavine uzrokovane klimatskim promenama.

Simptom/Beta/AP

Tramp preti kolumbijskom predsedniku: „On će biti sledeći“

by Leave a Comment

Tenzije između predsednika Donalda Trampa i kolumbijskog lidera Gustava Petra, eskalirale su ove jeseni usred agresivne kampanje SAD protiv trgovine drogom u regionu. Trampovi komentari označili su naglu eskalaciju njegovih pretnji ovoj zemlji.

Dok je Tramp u početku rekao novinarima da „nisam previše razmišljao o“ Petru, njegovi komentari su se brzo pretvorili u ozbiljno zveckanje oružjem protiv kolumbijskog lidera.

„Kolumbija proizvodi mnogo droge“, rekao je Tramp. „Zato je bolje da se opameti ili će on biti sledeći. Uskoro će biti sledeći. Nadam se da sluša, biće sledeći!“

Trampovi komentari označavaju naglu eskalaciju njegovih pretnji protiv kolumbijskog lidera.

Tramp je od septembra nadgledao niz udara na navodne brodove sa drogom u Karibima i Tihom okeanu i pokrenuo je masovno gomilanje vojne moći kod obale Venecuele u pokušaju da izvrši pritisak na predsednika zemlje, Nikolasa Madura, da napusti funkciju.

Trampova administracija je u septembru oduzela Kolumbiji status partnera za kontrolu droge i poništila Petrovu vizu, smanjivši pomoć zemlji i nazvavši njenog lidera „ilegalnim dilerom droge“ sledećeg meseca.

Iako je Tramp jasno stavio do znanja da želi da Petro ode sa funkcije, njegova želja bi mogla da se ostvari bez potrebe da ispuni svoje pretnje. Mandat kolumbijskog lidera je ograničen — a zemlja će u maju izaći na predsedničke izbore.

Simptom/Politiko

Mateo Salvini: Brisel ne želi završetak već izgubljenog sukoba u Ukrajini jer zvaničnici čuvaju funkcije

by Leave a Comment

 

„Izgleda da neki u Evropi nisu zainteresovani za uspostavljanje mira jer nastoje da sačuvaju svoje funkcije, a ne ljudske živote u Ukrajini“, rekao je on u emisiji uživo na Rete4.

Političar je istakao da su ratove vodili iz ekonomskih razloga „oni koji proizvode oružje“.

„Pre nekoliko dana, Zelenski je potpisao sporazum o kupovini 100 lovaca bombardera od Francuske i ovih 100 lovaca će očigledno biti potrebno ako se rat nastavi“, primetio je.

Salvini je naglasio da „ni Hitler ni Napoleon“ nisu uspeli da pobede Rusiju.

“Međutim, neki u Briselu stalno govore ‘Mi ćemo pobediti’“, dodao je.

Prema rečima italijanskog zvaničnika, sukob je već koštao 300 milijardi evra.

„Američki predsednik Donald Tramp više ne planira da troši novac na to, ali će Evropa morati da plati 140 milijardi evra sledeće godine. Ko će dati novac? Neću povlačiti novac iz italijanskog zdravstva da bih ga potrošio na rat koji je već izgubljen“, naglasio je političar.

Salvinijeva stranka Liga, koja je deo vladajuće koalicije, protivi se kontinuiranoj isporuci oružja Kijevu. Salvini je više puta izrazio svoj stav, ali Antonio Tajani, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, izjavio je da je na premijeru i vrhovnom diplomati da odrede spoljnu politiku zemlje.

Italijanski posmatrači ističu da će predstojeće parlamentarno glasanje o vojnoj podršci Kijevu do 2026. godine biti test Salvinijevih izjava. Glasanje je za sada obustavljeno, ali premijerka Đorđa Meloni insistira da će dokument biti usvojen pre kraja godine, a parlamentarno glasanje će se održati početkom sledeće godine. Ako se Liga uzdrži, dokument će proći nakon glasanja opozicije, ali će to označiti podelu u vladajućoj koaliciji.

Italijanska pomoć Kijevu

Prema nedavnim podacima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, koji prati podatke o podršci Kijevu, u 2025. godini „Italija je smanjila svoje već niske nivoe raspodele za 15% u poređenju sa 2022-2024. godinom“.

Simptom/TASS

Tramp Mlađi: SAD bi mogle da odustanu od Ukrajine, Zelenski namerno produžava sukob

by Leave a Comment

Upitan da li bi Donald Tramp zaista mogao da se povuče iz ukrajinskog pitanja, Tramp Mlađi je odgovorio da “misli da bi mogao”, naglasivši da je njegov otac “jedan od najnepredvidljivijih političara”, piše Politiko.

“Ono što je dobro kod mog oca i ono što je jedinstveno kod mog oca, jeste to što ne znate šta će da uradi. Činjenica da je nepredvidiv tera sve da se zapravo ponašaju intelektualno iskreno”, naglasio je sin američkog predsednika.

Tramp Mlađi je kritikovao nastavak borbi u Ukrajini, optuživši ukrajinske “korumpirane bogataše” da su napustili zemlju i ostavili, kako je naveo, “sloj seljaka” da ratuje, preneo je Gardijan.

Prema njegovim rečima, “bogati su pobegli, a sirotinja ostavljena da vodi rat”, dok se, kako tvrdi, niko nije žurio ka miru jer je “novac pristizao, a niko nije proveravao gde ide”.

Tramp Mlađi je naveo da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski produžava sukob jer zna da ne bi mogao da pobedi na izborima ukoliko bi rat odmah bio okončan.

Sin američkog predsednika optužio je Ukrajinu da je “mnogo korumpiranija od Rusije”, a kritikovao je i visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas, tvrdeći da sankcije nisu efikasne i da su samo povećale cenu nafte, čime je Rusija nastavila da finansira rat.

On je, u svom govoru na forumu u Dohi, rekao i da je tokom predizborne kampanje 2022. godine samo troje ljudi koje je sreo smatralo da je rat u Ukrajini među deset najvažnijih pitanja za SAD, dok je ulazak brodova iz Venecuele sa fentanilom, kako je rekao, “daleko veća i neposrednija opasnost”.

U glavnom gradu Katara u subotu je počeo 23. Doha forum, koji je okupio svetske lidere, visoke diplomate i poslovne rukovodioce, a u fokusu skupa je jačanje saradnje u globalnim krizama i regionalnim sukobima, uz niz aktuelnih tema – od Gaze i odnosa SAD i Kine do veštačke inteligencije.

Doha forum, koji se tradicionalno održava radi međunarodnog dijaloga o političkim, ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, ove godine je fokusiran na jačanje saradnje u globalnim krizama i regionalnim sukobima.

Tema ovogodišnjeg Doha foruma glasi “Pravda u akciji: Od obećanja do napretka”.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Izraelski premijer najavio sastanak s Trampom ovog meseca kako bi razgovarali o drugoj fazi primirja u Gazi

by Leave a Comment

“Mislim da ćemo krajem meseca voditi vrlo važne razgovore o tome kako osigurati da se ova druga faza postigne”, rekao je Netanjahu na zajedničkoj konferenciji za novinare u zapadnom Jerusalimu s nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

“Vrlo brzo očekujemo da ćemo preći u drugu fazu, koja je teža, ili podjednako teška, od prve faze prekida vatre, nakon povratka poslednjeg izraelskog taoca iz Pojasa Gaze”, dodao je.

Palestinska grupa Hamas kaže da je predala svih 20 živih izraelskih talaca i posmrtne ostatke svih 28 poginulih.

Sporazum o prekidu vatre na snazi ​​je u Gazi od 10. oktobra, uz posredovanje Turske, Egipta i Katara, a uz podršku SAD.

Prva faza sporazuma uključuje oslobađanje izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike. Plan takođe predviđa obnovu Gaze i uspostavljanje novog mehanizma upravljanja bez Hamasa.

Netanjahu je rekao da se neće povući iz politike čak i ako dobije predsedničko pomilovanje za optužbe za korupciju.

Prošle sedmice, premijer je podneo službeni zahtev izraelskom predsedniku Isaku Hercogu tražeći pomilovanje za optužbe za korupciju koje ga progone već dugi niz godina.

Izraelska opozicija pozvala je Hercoga da uslovi bilo kakvo pomilovanje za Netanjahua njegovim odlaskom iz politike, rekavši da zahtev predstavlja priznanje krivice.

U januaru je Netanjahu započeo saslušanja u vezi s optužbama za korupciju u slučajevima označenim kao 1000, 2000 i 4000, što on sve poriče.

Netanjahu se takođe suočava s optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a Međunarodni krivični sud je u novembru 2024. izdao naloge za hapšenje njega i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog zločina u Gazi, gde je od oktobra 2023. ubijeno preko 70.000 ljudi, uglavnom žena i dece.

Simptom/Anadolija

Noem: Trampova administracija će proširiti ograničenje putovanja za više od 30 zemalja

by Leave a Comment

Trampova administracija će proširiti zabranu putovanja za građane određenih zemalja na više od 30, rekla je ministarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem, u najnovijem ograničenju koje je uvedeno nakon što je muškarac iz Avganistana optužen za pucnjavu na dva pripadnika Nacionalne garde.
Proširenje bi se nadovezalo na zabranu putovanja koju je republikanska administracija već objavila u junu.
Time je zabranjeno putovanje u SAD građanima iz 12 zemalja i ograničilo se pristup SAD-u  iz sedam drugih.
U objavi na društvenim mrežama ranije ove nedelje, Noem je sugerisala da će biti uključeno još zemalja.

Noem, koja je kasno u četvrtak govorila u intervjuu sa voditeljkom Foks njuz kanala Lorom Ingram, nije dala dalje detalje, rekavši da predsednik Donald Tramp razmatra koje će zemlje biti uključene.

Nakon pucnjave u Nacionalnoj gardi, administracija je već pojačala ograničenja za 19 zemalja obuhvaćenih početnom zabranom putovanja, među kojima su Avganistan, Somalija, Iran i Haiti, između ostalih.

Ingram je pitala Noem da li se zabrana putovanja proširuje na 32 zemlje i koje će zemlje biti dodate na 19 najavljenih ranije ove godine.

„Neću biti precizna o broju, ali je preko 30. A predsednik nastavlja da procenjuje i koje još zemlje…“, rekla je Noem.

Simptom/CNBC

DR Kongo i Ruanda potpisale mirovni i ekonomski sporazum

by Leave a Comment

 

Kongoanski predsednik Feliks Čisekedi i Pol Kagame, dugogodišnji predsednik Ruande, zvanično su potpisali „Vašingtonske sporazume za mir i stabilnost“ u glavnom gradu SAD , skoro godinu dana nakon što nisu uspeli da daju sličnu zajedničku deklaraciju u Angoli.

Predsednik Tramp je rekao da je mirovna ceremonija, održana u novoimenovanom Institutu za mir Donalda DŽ. Trampa, bila „veliki dan“ za Afriku i svet.

Afrički lideri su zauzeli oprezniji ton, dok su besnele borbe u istočnom delu DR Konga, gde je naoružana grupa M23 – koju UN tvrde da podržava Ruanda – poslednjih nedelja sve više napredovala protiv snaga Kinšase.

Simptom/AllAfrica

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt