Simptom

Otpravnik poslova Rusije u SAD: Ukrajinski sukob se kreće ka rešenju

February 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Kao diplomata, imam najdublje poštovanje prema kolegama u vojnoj uniformi, koji često igraju ključnu ulogu ne samo u odbrani otadžbine u bitkama, već i u održavanju otvorenih komunikacionih linija“, rekao je Ledenjov na prijemu u ambasadi uoči predstojećeg Dana branioca otadžbine.

„U osiguravanju da deca širom sveta mirno spavaju jer velike sile održavaju kontakt u obliku profesionalnog dijaloga. Kao što se nedavno dogodilo u okviru pregovaračkog procesa o Ukrajini, koji aktivno podržava aktuelna administracija, za razliku od prethodnih godina, kada je Vašington delio nerealne snove kolektivnog Zapada o nanošenju strateškog poraza Rusiji. I kao deo nove runde pregovora održane u Ženevi ove nedelje, sukob koji je počeo u bratskoj zemlji zbog neonacističke ideologije koja se tamo negova nastavlja da se kreće ka rešenju.“

Razgovori između Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine održani su u Ženevi 17. i 18. februara. Šef ruske delegacije Vladimir Medinski opisao ih je kao teške, ali poslovne. Prema njegovim rečima, uskoro će se održati nova runda pregovora. Prva runda održana je 23. i 24. januara u Abu Dabiju. Druga runda održana je 4. i 5. februara.

Simptom/TASS

5 evropskih zemalja obećava milione za ukrajinsko znanje za proizvodnju jeftine odbrane od dronova

February 20, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Inicijativa zemalja E5 u petak — Francuske, Poljske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije — dolazi kao jedan od mnogih evropskih napora da se ojača odbrana duž njihovih granica, poput „zida od dronova“ sa Rusijom i Ukrajinom kako bi se bolje otkrivali, pratili i presretali dronovi koji krše evropski vazdušni prostor.

I Moskva i Kijev imaju najsavremenije mogućnosti za ratovanje dronovima, stvorene u sumornoj laboratoriji rata gde su inovacije na bojnom polju prepisale modernu taktiku ratovanja. Poljska već sarađuje sa Ukrajinom na tehnologiji dronova u zajedničkim programima vojne obuke i proizvodnim projektima.

Ti napori su pokrenuti nizom incidenata u kojima su evropske granice i aerodromi testirani od strane odmetnutih dronova. Rusija je okrivljena za neke od njih, ali negira da je bilo šta urađeno namerno ili da je igrala ulogu.

„Ujedinjeno Kraljevstvo i naši partneri iz E5 pojačavaju aktivnosti — zajedno ulažu u sledeću generaciju protivvazdušne odbrane i autonomnih sistema kako bi ojačali štit NATO-a“, rekao je Luk Polard, britanski ministar za odbrambenu spremnost i industriju.

„Imamo jednu od najboljih oprema na celoj planeti za obaranje vazdušnih pretnji. Problem je biti efikasan u obaranju relativno jeftinih raketa, dronova i drugih pretnji sa kojima se suočavamo“, rekao je on. „Moramo da se uverimo da usklađujemo troškove pretnji sa troškovima odbrane.“

Poljski ministar odbrane, Vladislav Kosiniak-Kamiš, rekao je da je grupa zemalja potpisala sporazum o zajedničkom ulaganju u proizvodnju i nabavku udarnih kapaciteta zasnovanih na dronovima, kao i jeftinih sistema za odbranu od dronova, u okviru programa pod nazivom „Jeftino efektori i autonomne platforme“ ili LEAP.

Simptom/AP

Mihail Galuzin: EU i NATO koriste Ukrajinu kako bi od nje napravili “antirusiju” i sredstvo za nanošenje strateškog poraza Rusiji

February 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Ukrajinu zapadne zemlje, EU i NATO pre svega koriste kako bi od nje napravile antirusiju i iskoristile je kao sredstvo za nanošenje strateškog poraza Rusiji, za uklanjanje naše zemlje iz redova uticajnih aktera, kao i za lišavanje statusa sile koja s pravom učestvuje u formiranju ključnih tendencija međunarodne zajednice”, istakao je Galuzin u svom govoru na međunarodnom diskusionom klubu “Valdaj”.

On se potom osvrnuo na saradnju Rusije sa zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND).

“Koju god sferu interesa ruske države da uzmete, praktično svuda vidimo potrebu za savezničkim odnosima sa pomenutim državama. Zašto? Pre svega zbog pitanja bezbednosti”, naveo je Galuzin.

On je naglasio da Rusija poštuje suverenitet zemalja ZND i da upravo sa te pozicije razvija savezničke odnose sa njima.

“Mi u potpunosti poštujemo suverenitet i nezavisnost ovih država (zemalja ZND). Upravo sa pozicije suverene ravnopravnosti razvijamo savezničke i partnerske odnose sa ogromnom većinom tih država”, istakao je ruski diplomata.

Ipak, kako kaže, Rusija se suočava sa ozbiljnim izazovima usled toga što su se neke zemlje ZND odrekle svog suvereniteta.

“Već imamo posla sa veoma ozbiljnim izazovima, jer kao rezultat toga što su se određene poznate zemlje odrekle svog suvereniteta, mi se iz tih pravaca suočavamo sa direktnim vojno-političkim, ekonomskim, psihološkim, sankcionim, pravnim i svim drugim vrstama pritisaka. Preduzimamo mere za suzbijanje takvih izazova i pretnji”, poručio je Galuzin.

On je pojasnio da su Ukrajina i Moldavija predale svoj suverenitet Zapadu, kako u pogledu unutrašnjeg razvoja, tako i u pogledu svog međunarodnog pozicioniranja.

Simptom/NSPM/RT

Mađari razmatraju obustavu izvoza struje u Ukrajinu

February 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Mađarska i Slovačka, sa jedinim preostalim rafinerijama u Evropskoj uniji koje koriste rusku naftu iz naftovoda Družba, pokušavaju da osiguraju snabdevanje od kako je 27. januara zaustavljen protok ruske nafte pošto je Ukrajina saopštila da je u ruskom napadu dronovima oštećena infrastruktura naftovoda.

Orbanov šef kabineta Derđelji Guljaš rekao je da je mađarska vlada odobrila korišćenje naftnih rezervi na zahtev rafinerije MOL, prenose mediji.

Mađarska i Slovačka optužile su Ukrajinu da odlaže transport nafte iz političkih razloga, zbog čega su najavile obustavu izvoza dizela u Ukrajinu.

“Razmatramo mogućnost zaustavljanja isporuka električne energije i gasa prema Ukrajini”, rekao je Guljaš, dodajući da Budimpešta koordinira svoje korake sa Slovačkom.

Simptom/NIN/FoNet

Ruski i ukrajinski pregovarači imali samostalne pregovore iza zatvorenih vrata u Ženevi

February 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema navodima ruske agencije RIA Novosti, Medinski je dva sata iza zatvorenih vrata razgovarao sa Ukrajincima u hotelu Interkontinental pre no što je napustio Ženevu. Izvor informacije bio je anoniman.

Potom je Medinski potvrdio ruskoj agenciji da je bilo dodatnog sastanka sa ukrajinskom stranom.

Pregovarački tim Ukrajine potvrdio je CNN-u da se ovaj sastanak stvarno dogodio.

Američki zvaničnici kažu da su američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika SAD Donalda Trampa Džared Kušner otišli iz hotela u Ženevi pre no što se Medinski vratio tamo radi dodatnih razgovora.

Prethodno su formalni razgovori uz američko posredovanje završeni posle samo dva sata.

I ukrajinski i ruski pregovarači opisali su te razgovore kao teške, javlja CNN.

Simptom/Beta

Valeriovič Litvinenko: Razgovor sa Vučićem razuman, nema razloga da Srbi ratuju protiv Ukrajine

February 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“To je bio smislen razgovor i veoma sam zahvalan za tome. Zaista zahvalan. Nije bilo samo reči o ekonomiji, već i o informativnim pitanjima, kulturnim pitanjima. Imamo snažne kulturne veze bar od 17. i 18. veka”, rekao je Litvinenko u intervjuu za list Danas.

On je naveo da je jedan od najvažnijih zadataka njegovog mandata da srpskom društvu omogući pristup ukrajinskoj slici sveta.

“Da razvijemo ukrajinsko informativo prisustvo ovde, da podelimo naše poglede na situaciju, da vašem društvu omogućimo pristup našoj slici sveta”, rekao je i precizirao da je to “kako Ukrajina vidi situaciju, kako Ukrajina to posmatra, kako razmišljamo o tome”.

Govoreći o ljudima koji su otišli iz Srbije da se bore za ruskoj strani, kao dobrovoljci ili plaćenici, on je rekao da “to nije tako veliki problem i da je to možda desetine ljudi”, kao i da “ne veruje da je srpska vlada slala svoje ljude”.

“Ne mogu da razumem razloge zašto bi se Srbi borili u ratu u Ukrajini. To nije srpski rat i Srbi ne bi trebalo da učestvuju u ovome. Nijedan novac nije vredan života. Ovo je krvavi nivo, previše ljudi umire. Stotine hiljada ljudi umire”, naglasio je Valeriovič Litvinenko.

Simptom/Beta

Kartapolov: Ukrajina će pobediti samo kao deo Rusije

February 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Poslanik je komentarisao izjave finskog predsednika Aleksandra Stuba koji je izrazio verovanje u pobedu Ukrajine u sukobu sa Rusijom.

„Ukrajina će pobediti samo ako postane deo Ruske Federacije“, rekao je Kartapolov.

Dodao je da su evropski političari već shvatili svoj poraz i da daju takve izjave kako bi se opravdali pred svojim građanima.

„Moraju nešto da kažu svojim poreskim obveznicima, čiji su novac uzeli i predali Zelenskoj grupi koja ga je stavila u svoje džepove. Zato će stalno govoriti da će Ukrajina pobediti“, rekao je poslanik.

Simptom/TASS

Pavel: Inicijativa za municiju Ukrajini uspešna – isporučeno 4,4 miliona komada

February 16, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Može se reći da je inicijativa bila od životnog značaja za Ukrajinu, a i dalje je. Samo za poslednjih godinu dana nabavljeno je 2,5 miliona komada. Bez te municije ukrajinske oružane snage ne bi mogle da se brane. Jer ako nemate obezbeđene i predvidljive isporuke municije, ne možete ni da planirate efikasno odbranu”, kazao je danas Pavel u češkom podkastu Odkryto.

Povodom kritika, pre svega od strane sadašnje vladajuće koalicije populista premijera Andreja Babiša, radikalnih nacionalista predsednika parlamenta Tomija Okamure i evroskeptičnih konzervativaca šefa diplomatije Petra Macinke, da u okviru te inicijative navodno caruje korupcija, da se prodaje nekakvo buđavo oružje, da samo zarađuju češki trgovci oružjem i posrednici, Pavel je kazao da je kritika bilo mnogo, ali nijedna nije iznela nikakvu potvrdu ili dokaz da je osnovana.

“Mi smo kao država pristupili tome od početka sa maksimalnim oprezom i transparentno, pozvali smo najveće donatore da pošalju svoje kontrolore da nadziru kako češki eksperti koriste njihov novac” rekao je Pavel, prenosi Beta.

Češki predsednik naglasio je da ni od jednog donatora, a tu su proticale milijarde evra, nije bilo ni nagoveštaja kritike da je inicijativa netransparentna ili korumpirana.

“Pokušaja korupcije je naravno bilo. Svuda gde su velike pare sigurno će biti takvih pokušaja, ali uveren sam da u Municiji za Ukrajinu nije bilo ozbiljnijih mahinacija. Ako se pojavi kritika da je neka firma uzela veću maržu ja sam za to da se to proveri. Ali time ne bi trebalo kompromitovati celu inicijativu”, rekao je Pavel.

Novi premijer Andrej Babiš je još u izbornoj noći kada je proglašena pobeda njegove stranke ANO na izborima 3. i 4. oktobra počeo da se povlači iz predizbornih obećanja da će ukinuti inicijativu Municija za Ukrajinu preko koje Češka povezuje proizvođače artiljerijske municije u trećim zemljama, pa i u Srbiji, sa zapadnim donatorima kao što su Nemačka, Kanada, Danska, ukupno preko 15 zemalja u inicijativi koje municiju kupuju i poklanjaju je Ukrajini.

Na kraju je nova vlada premijera Babiša nastavila inicijativu uz najavu da ostaje po starom samo u nju neće više ići sredstva iz češkog budžeta, što je zanemarljivo jer je Češka figurirala kao posrednik, a ne donator, a na isporukama su zaradila enormno češka preduzeća, pre svega CSG Mihala Strnada, trenutno najbogatijeg Čeha, koja posluje i u Srbiji.

Pavel je upozorio da su naivni bili oni koji su smatrali da do mira u Ukrajini može da se dođe brzo, premda je pozdravio približavanje pozicija Ukrajine, EU i SAD oko uslova mira, ali je naglasio da je to manje važno, a presudno je približiti stavove sa Rusijom.

“Vazna je saglasnost o uslovima mirovnog sporazuma sa drugom stranom u ratu, dakle sa Rusijom. Rusija do sada nije iskazala previše volje da pregovara i sklopi kompromis. I dalje insistira na svojim zahtevima, ograničavanju bezbednosne budućnosti Ukrajine, ali pre svega na teritoriji”, rekao je Pavel.

Prema oceni češkog predsednika zato je sada važno da se nastavi pritisak na Rusiju i finansijski i ekonomski i da se dalje pomaže Ukrajini.

“Da se ne desi da Ukrajina bude u poziciji koja je nepovoljnija za početak pregovora. Istorija nas uči da pregovori mogu da budu uspešni onda kada su obe strane u relativno povoljnoj poziciji. Ako nisu, ona strana koja je u povoljnijoj poziciji uvek će biti pre voljna da nastavi da ratuje”, rekao je Pavel.

Simptom/Beta

Ukrajina identifikovala Nigerijce koji se bore na frontu za Rusiju

February 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U komunikaciji sa nigerijskim vlastima, ukrajinski zvaničnici su dostavili slike pojedinaca u kamuflažnim uniformama, uz dokumenta koja navodno sadrže detalje njihovog ugovora. Ruski ambasador u Nigeriji, Andrej Podjolišev, odbacio je tvrdnje, rekavši da ne postoje vladini programi za regrutovanje Nigerijaca za rat.

Dva od tri dokumenta od jedne stranice napisana su na ruskom, a treći je bio mešavina ruskog i engleskog jezika.

U četvrtak je ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila da je identifikovala dvojicu Nigerijca koji su poginuli na frontu dok su se navodno borili za Rusiju u tekućem ratu koji sada ulazi u petu godinu.

Nigerijci su identifikovani kao Hamzat Kolavole i Mbah Udoka.

Prema saopštenju ukrajinske vojske, dvojica muškaraca su se pridružila ruskoj vojsci sredinom 2025. godine: gospodin Kazim 29. avgusta, a gospodin Udoka 28. septembra.

Navodi se da su pronađeni mrtvi, a njihova tela su otkrivena u Luganskoj oblasti u istočnoj Ukrajini. Ovo je područje na prvoj liniji fronta u rusko-ukrajinskom ratu.

Navodi se da su obojica ubijeni krajem novembra u napadu ukrajinskog drona „tokom pokušaja napada na ukrajinske položaje u regionu Luganska“.

Obaveštajna agencija nije precizirala kada ili kako su otkriveni.

Uz saopštenje su priložene slike dvojice Nigerijaca u kamuflažnim uniformama, zajedno sa tri dokumenta koja pružaju dodatne informacije o njihovom identitetu.

Ukrajina nije precizirala kako je dobila dokumente koji prikazuju detalje ugovora i vojni status oba vojnika. Nije poznato da vojno osoblje na aktivnoj borbenoj dužnosti nosi takva dokumenta na frontu.

Dva od tri dokumenta od po jedne stranice napisana su na ruskom, a treći je bio mešavina ruskog i engleskog jezika.

Treći dokument, delimično napisan na engleskom, izgleda da je ugovorni dokument koji je potpisao gospodin Kolavole.

Sadržao je njegovo ime, datum rođenja (23. april 1983.) i broj pasoša.

U prvom pasusu dokumenta Kazimova odluka da se pridruži ruskoj vojsci proglašena je „dobrovoljnom i svesnom“.

U njemu je navedeno da je Kolavole dobrovoljno izrazio interesovanje za potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane o borbi za Rusiju.

Rusija poriče

Rusija je više puta negirala regrutovanje Nigerijaca kao vojnika po ugovoru za rat.

U sredu je ruski ambasador u Nigeriji, Andrej Podjolišev, rekao da ne postoje vladini programi za regrutovanje Nigerijaca za borbu u ratu u Ukrajini.

Insistirao je da svaka takva aktivnost, ako postoji, nije povezana sa ruskom državom.

„Ne postoji vladin program za regrutovanje Nigerijaca za borbu u Ukrajini. Ako postoje ilegalne organizacije ili pojedinci koji pokušavaju da regrutuju Nigerijce nezakonitim sredstvima, to nije povezano sa ruskom državom“, rekao je on.

Ali ukrajinska obaveštajna agencija upozorila je da Afrikanci i drugi stranci treba da izbegavaju putovanja u Rusiju ili prihvatanje ponuda za posao.

Putovanje u Rusiju predstavlja realan rizik da budu primorani da budu angažovani u „samoubilačku“ jurišnu jedinicu i, „na kraju, da trunu u ukrajinskom tlu“, navodi se.

Procenjuje se da je preko dva miliona vojnika sa obe strane ubijeno, ranjeno ili nestalo u ratu koji je počeo kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Simptom/AllAfrica

Sijarto: Ovo nije naš rat, Mađarska neće slati novac ni vojnike u Ukrajinu

February 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Reagujući na izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Sijarto je rekao da je “Zelenski potpuno u krivu”, naglašavajući da je Ukrajina ta koja se brani, dok Mađarska nije strana u ratu.

“Rusija je napala njih, ne mi. Ovo nije naš rat”, rekao je Sijarto na društvenoj mreži X, dodajući da oštre primedbe upućene mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, njegovim odnosima s Briselom i navodnoj podršci opozicionoj Tisa stranci neće promeniti politiku mađarske vlade.

“Nećemo slati novac mađarskih poreskih obveznika Ukrajini, nećemo dozvoliti da budemo uvučeni u njihov rat i nećemo dozvoliti da mađarska omladina bude poslata na ukrajinski front”, dodao je mađarski ministar.

Mađarska se već dugo protivi politici EU prema Ukrajini, često blokirajući ili usporavajući zajedničke finansijske pakete i sankcije.

Budimpešta održava bliže odnose s Rusijom nego većina članica Unije, posebno u oblasti energetske saradnje i političkog dijaloga, što redovno dovodi do tenzija s Briselom.

Simptom/Anadolija

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

February 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Video počinje da kruži internetom, kasnije identifikovan kao lažan. Izgleda da prikazuje nemačke vojnike stacionirane u Litvaniji kako zlostavljaju tinejdžere koji govore ruski. Ubrzo nakon toga, sajber napad pogađa nemačke štedionice, onesposobljavajući veliki broj bankomata. U Viljnusu, vlada Litvanije izdaje upozorenje: ruske trupe bi mogle da pređu granicu sa zemljom NATO-a, potez koji bi testirao savez do srži.

Mnogi stručnjaci za bezbednost veruju da je takav scenario verovatan, posebno zato što predsednik Donald Tramp signalizira da Evropa mora da preuzme veći deo sopstvene odbrane i zato što Rusija izgleda namerava da se ponovo uspostavi kao dominantna sila u Evropi.

Ali da li je Nemačka — najveća zemlja EU i logistička okosnica NATO-a — spremna da preuzme taj teret? Kako bi Nemačka i njeni saveznici zapravo reagovali ako bi Rusija prešla granice Ukrajine i napala članicu NATO-a?

Njihov zadatak: da odgovore na hipotetičku krizu koja bi bila najveći izazov za NATO do sada, da koriste scenarije „šta ako“ za testiranje strategija, identifikuju crvene linije i otkriju slabosti. Akcija bi se odvijala tokom tri fiktivna dana, što je rani početak onoga što bi se moglo razviti u kontinentalni sukob. Svaka odluka nosi posledice, podstičući suprotstavljenu stranu da prilagodi svoj sledeći potez — sa potencijalno katastrofalnim posledicama.

Orban odbacio ideju o ubrzanom pristupanju Ukrajine EU, kritikovao Kijev i Brisel

February 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Govoreći na brifingu uoči odlaska na neformalni samit EU u četvrtak u Briselu, Orban je rekao da je mađarski suverenitet od najveće važnosti i da njegova vlada neće dozvoliti da bude, kako je naveo, pod pritiskom ili ucenama, prenela je državna televizija Hirado.

Na samitu bi lideri EU trebalo da razgovaraju o načinima rešavanja ekonomskih problema bloka.

Orban je ranije izjavio da je EU odlučila da “krene u rat” i da, kako tvrdi, želi da učestvuje u evropsko-ruskom ratu koji bi se vodio u Ukrajini između 2026. i 2030. godine. Rekao je da se Unija, prema njegovim rečima, priprema za ratnu ekonomiju i priprema stanovništvo za mogućnost sukoba.

Dodao je da Mađarska nastoji da ostane izvan toga, kao i Slovačka i Češka, dok, kako je naveo, “svi osim te tri zemlje žele da uđu u rat, a ne da izađu”.

Orban je ponovio da pretnje Kijeva Budimpešti, kako tvrdi, pokazuju da je evropska ideja o izgradnji i naoružavanju snažne ukrajinske vojske evropskim novcem suprotna sigurnosnim interesima Mađarske.

“Danas Ukrajina predstavlja pretnju Mađarskoj, a u budućnosti bi mnogo problema moglo proizaći iz sve snažnije ukrajinske vojske na istočnim granicama Mađarske. Zato ne učestvujemo u finansiranju ukrajinske vojske”, rekao je Orban.

Govoreći o evropskoj ekonomiji, koja je, prema njegovim rečima, u padu i gubi konkurentnost, Orban je kazao da je potreban mir.

“Potreban je mir, jer je rat loš i blokira ekonomiju. Takođe, novac koji stvaraju evropski narodi treba da se troši na nas same, a ne da se šalje negde drugde, na primer u Ukrajinu”, rekao je on.

Kao dodatnu prepreku konkurentnosti EU naveo je visoke cene energije, za koje smatra da ih je potrebno smanjiti.

Orban je rekao da lideri EU često raspravljaju o različitim temama, ali da se, prema njegovim rečima, na kraju sve svodi na Ukrajinu i sredstva koja treba poslati toj zemlji.

Mađarski premijer je u objavi na društvenoj mreži X odgovarajući na objavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o potrebi ubrzanog pristupanja Ukrajine EU, rekao kako o tome ne odlučuju zemlje kandidati, nego zemlje članice.

Simptom/Anadolija

U planu Zelenskog izbori u Ukrajini kao i referendum oko mogućeg mirovnog plana

February 11, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kako se navodi, administracija predsednika SAD Donalda Trampa vrši pritisak na ukrajinskog vođu da održi oba glasanja do 15. maja ili reskira gubljenje bezbednosnih garancija.

Zelenski planira da 24. februara, na godišnjicu početka ruske invazije na zemlju, objavi plan o organizaciji predsedničkih izbora kao i referendum, preneo je Fajnenšel tajms pozivajući se na ukrajinske i evropske zvaničnike.

Predsednik SAD Tramp već je ranije izjavio da bi u Ukrajini trebalo održati izbore “u jednom trenutku”.

Specijalni Trampov izaslanik za rusko-ukrajinski sukob Kit Kelog je to pomenuo 1. februara u razgovoru za Rojters, kada je ukazao da većina demokratskih zemalja održava izbore u ratno vreme i da misli da je važno da se održe i da je to dobro za demokratiju.

Međutim, ratno stanje koje se produžuje stalno od početka ruske invazije 24. februara 2022. godine sprečava održavanje izbora. Ukrajinske političke stranke su se na sastanku od 10. do 12. novembra 2023. složile da organizuju izbore šest meseci posle okončanja ratnog stanja.

“Treba da odlučimo da je vreme za odbranu, borbu od koje zavisi sudbina države i naroda , a ne za farsu koju samo Rusija očekuje od Ukrajine”, opravdao je Zelenski tu odluku 9. novembra 2023.

Rojters je prošle nedelje pisao da, prema okviru o kome se pregovara između američkih i ukrajinskih pregovarača, svaki mirovni sporazum bi bio stavljen na referendum u Ukrajini, a Ukrajinci bi istovremeno glasali i na nacionalnim izborima. Zvaničnici su takođe govorili o mogućnosti da se nacionalni izbori i referendum održe u maju.

Simptom/Beta

Lavrov o bezbednosti Rusije i mešanju Evrope i Kijeva u američki mirovni plan

February 11, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U intervjuu za onlajn projekat Empatija Manuči, šef diplomatije je istakao da je Rusija uvek spremna da traži ravnotežu interesa, ali nikada neće žrtvovati sopstvenu bezbednost.

TASS je sastavio ključne izjave Lavrova.

Osiguravanje bezbednosti i interesa Rusije
Rusija je uvek spremna da traži ravnotežu interesa, ali nikada neće žrtvovati sopstvenu bezbednost: „Uvek smo spremni na kompromis, ili jednostavnije, na balansiranje interesa. Ključna stvar je da se moraju uzeti u obzir legitimni interesi svake države.“

„Naš legitiman interes je da osiguramo sopstvenu bezbednost. Kao i svaka normalna zemlja, brinemo se da se naša istorija nastavi, da se naš narod razvija pod najpovoljnijim mogućim spoljnim uslovima i da obezbedimo ekonomski rast, rešimo socijalna pitanja i poboljšamo blagostanje stanovništva.“

Kada govore o bezbednosnim garancijama, Evropa i kijevski režim „misle na garancije ne sa Rusijom, već protiv Rusije“.

Ruski predsednik Vladimir Putin je jasno definisao ciljeve specijalne vojne operacije. „Ovi ciljevi ostaju nepromenjeni i nisu otvoreni za oportunistički kompromis.“

Ukrajinske oružane snage će sigurno biti „prisiljene“ da napuste deo Donbasa koji još uvek okupiraju.

Trilateralni pregovori

Oni koji komentarišu pregovore u Abu Dabiju ili žele da ih osujete ili da krivicu za njihov nedostatak fleksibilnosti prebace na nekog drugog:

„Javni komentari na svakom koraku služe samo sabotaži diskusija ili, što je isto, prebacivanju krivice za nepopustljivost na svog sagovornika.“

Rusija nije promenila svoj stav tokom pregovora između Rusije, SAD i Ukrajine u UAE: „Nismo promenili svoj stav.“

Razgovori usmereni na postizanje rezultata nisu pogodni za publicitet; zato Moskva „održava diplomatsku tišinu“ o rezultatima kontakata u Abu Dabiju.

Ključni principi od kojih zavisi postojanje države i životi miliona ljudi ne mogu biti predmet kompromisa oko Ukrajine:

„Slušajte: kompromis se ne može proširiti na fundamentalne principe od kojih zavisi postojanje države – a najmanje kada su životi miliona ljudi u pitanju.“

Situacija sa ljudskim pravima u Ukrajini
Sva zapadna razmatranja o tome kako se kretati ka miru u Ukrajini potpuno ignorišu stanje ljudskih prava: „U Ukrajini svedočimo sveobuhvatnoj zabrani ruskog jezika u svim sferama javnog života i zabrani kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve. Ova pitanja ostaju potpuno odsutna iz zapadnih – iz evropskih, a svakako i iz britanskih – razmatranja o putevima ka miru.“

Zelenskog nije briga za ukrajinski Ustav, prema kojem je trebalo da ukine zastarele zakone protiv ruskog jezika i kanonske pravoslavne crkve: „On zanemaruje taj upravo Ustav. Prema njegovim odredbama, on je dužan da ukine sve ove neandertalske zakone koji uništavaju ruski jezik i kanonsku pravoslavnu crkvu.“

Umesto zaštite ljudskih prava, Evropa i Kijev predlažu „sporazum o toleranciji“: „U konačnim verzijama koje su procurele u štampu nakon intenzivnih pregovora između američkih, evropskih i ukrajinskih predstavnika posle Aljaske, sve takve reference su nestale. Umesto toga, tekst je nejasno govorio o ‘međusobnoj toleranciji’ između strana (Rusije i Ukrajine).“

Evropske provokacije
Provokacije na moru koje je organizovala Evropa uskoro će prestati:

„One su nas zaista provocirale. Trenutno i mi posmatramo značajan broj takvih provokacija na moru. Međutim, uveren sam da će one uskoro prestati, jer će oni koji ih organizuju shvatiti ozbiljnost posledica po sebe.“

Situacija oko Grenlanda
SAD, Danska i Grenland će verovatno pregovarati o budućem statusu ostrva: „Očekujem da će SAD, Danska i Grenland postići neki dogovor. Sada se i Evropska unija želi uključiti – uvek spremna da ubaci svoje usluge gde god je to moguće. Izveštaji ukazuju da je prvobitni plan aneksije odložen u korist kvazi-zakupa ili kvazi-kupovinskog sporazuma. Detalji ostaju nejasni. U stvari, to nije naša stvar.“

Debate o teritorijalnoj pripadnosti Grenlanda teško da će promeniti situaciju na Arktiku: „Malo je verovatno da će bilo šta promeniti.“

Odbor za mir
Odbor za mir koji je predložio predsednik SAD Donald Tramp ne može zameniti UN: „To je sasvim druga stvar.“

Simptom/TASS

Ukrajina uvodi nove sankcije protiv ruskog finansijskog i odbrambenog sektora

February 9, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U objavi na Telegramu, Zelenski je naveo da će deo tih mera takođe biti uključen u predstojeći 20. paket sankcija Evropske unije protiv Moskve.

Prema njegovim rečima, Rusija je tokom noći izvela još jedan masovni napad na Ukrajinu koristeći više od 400 dronova i gotovo 40 projektila različitih tipova.

“Proizvodnja ovog oružja bila bi nemoguća bez kritičnih stranih komponenti, koje Rusi i dalje nabavljaju uprkos sankcijama. Upravo protiv tih kompanija, dobavljača komponenti i proizvođača raketa i dronova, uvodimo nove sankcije. Potpisao sam odgovarajuće odluke”, rekao je.

Drugom uredbom uvode se sankcije protiv ruskog finansijskog sektora. Na toj listi nalaze se kompanije koje finansiraju nabavku komponenti za proizvodnju ruskih raketa i dronova, dodao je.

“Sankcije su uvedene i subjektima koji podržavaju rusko rudarenje kriptovaluta i rudarstvo. Deo ovih mera bit će uključen u 20. paket sankcija EU, koji je već u završnoj fazi”, kazao je.

Rusija je postala najviše sankcionisana zemlja na svetu, nadmašivši Iran, Siriju i Severnu Koreju od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Ukupan broj sankcija protiv Rusije premašuje 16.500 i odnosi se na pojedince, entitete, plovila i avione, prema podacima firmi koje prate sankcije.

Simptom/Anadolija

Dopisnica Vašington posta iz Ukrajine: „Upravo sam otpuštena usred ratne zone. Nemam reči, slomljena sam“; Bezos na meti napada

February 5, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Novinari, komičari, kulturni komentatori i članovi Kongresa kritikovali su Amazonovu nedavnu kupovinu dokumentarca o prvoj dami Melaniji Tramp, filma „Melanija“. Amazon je platio 40 miliona dolara za naslov i dodatnih 35 miliona dolara za njegov marketing.

Podaci su pod lupom, kao i novac umešan u drugu Bezosovu imovinu, uključujući njegovu privatnu jahtu, jer ljudi tvrde da je novac trebalo potrošiti na spasavanje 150 godina starih novina. Bezos je kupio Vašington post 2013. godine za 250 miliona dolara.

Zašto je to važno
Otpuštanja u Vašington postu će uticati na trećinu kompanije, a u sredu ih je objavio izvršni urednik lista, Met Mari, koji je potez nazvao bolnim, ali neophodnim.

Čitava rubrika, uključujući sport i knjige, je zatvorena, kao i nekoliko stranih dopisništva, a svi dopisnici i urednici sa Bliskog istoka su otpušteni. Među otpuštenim su bili i novinari koji trenutno izveštavaju iz ratnih zona. Dopisnica lista iz Ukrajine, Lizi Džonson, podelila je u objavi na X:

„Upravo sam otpuštena iz Vašington posta usred ratne zone. Nemam reči. Slomljena sam.“ Njena objava je pregledana 11 miliona puta od trenutka izveštavanja.

Otpuštanja su bila očekivana i usledila su nakon što je redakcija javno pozvala Bezosa da promeni kurs očekivanog smanjenja broja zaposlenih u kampanji poznatoj kao #SaveThePost. Ali, iako su otpuštanja bila očekivana, njihov obim je bio ogroman šok.

Bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi je u govoru članovima Fondacije Vašingtonskog pres kluba rekla da su otpuštanja „deo šireg osudljivog obrasca u kojem korporativne odluke prazne redakcije širom zemlje“.

Simptom/Newsweek

Otpravnik poslova Rusije u SAD: Ukrajinski sukob se kreće ka rešenju

5 evropskih zemalja obećava milione za ukrajinsko znanje za proizvodnju jeftine odbrane od dronova

Mihail Galuzin: EU i NATO koriste Ukrajinu kako bi od nje napravili "antirusiju" i sredstvo za nanošenje strateškog poraza Rusiji

Mađari razmatraju obustavu izvoza struje u Ukrajinu

Ruski i ukrajinski pregovarači imali samostalne pregovore iza zatvorenih vrata u Ženevi

Valeriovič Litvinenko: Razgovor sa Vučićem razuman, nema razloga da Srbi ratuju protiv Ukrajine

Kartapolov: Ukrajina će pobediti samo kao deo Rusije

Pavel: Inicijativa za municiju Ukrajini uspešna - isporučeno 4,4 miliona komada

Ukrajina identifikovala Nigerijce koji se bore na frontu za Rusiju

Sijarto: Ovo nije naš rat, Mađarska neće slati novac ni vojnike u Ukrajinu

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

Orban odbacio ideju o ubrzanom pristupanju Ukrajine EU, kritikovao Kijev i Brisel

U planu Zelenskog izbori u Ukrajini kao i referendum oko mogućeg mirovnog plana

Lavrov o bezbednosti Rusije i mešanju Evrope i Kijeva u američki mirovni plan

Ukrajina uvodi nove sankcije protiv ruskog finansijskog i odbrambenog sektora

Dopisnica Vašington posta iz Ukrajine: „Upravo sam otpuštena usred ratne zone. Nemam reči, slomljena sam“; Bezos na meti napada

Otpravnik poslova Rusije u SAD: Ukrajinski sukob se kreće ka rešenju

5 evropskih zemalja obećava milione za ukrajinsko znanje za proizvodnju jeftine odbrane od dronova

Mihail Galuzin: EU i NATO koriste Ukrajinu kako bi od nje napravili “antirusiju” i sredstvo za nanošenje strateškog poraza Rusiji

Mađari razmatraju obustavu izvoza struje u Ukrajinu

Ruski i ukrajinski pregovarači imali samostalne pregovore iza zatvorenih vrata u Ženevi

Valeriovič Litvinenko: Razgovor sa Vučićem razuman, nema razloga da Srbi ratuju protiv Ukrajine

Kartapolov: Ukrajina će pobediti samo kao deo Rusije

Pavel: Inicijativa za municiju Ukrajini uspešna – isporučeno 4,4 miliona komada

Ukrajina identifikovala Nigerijce koji se bore na frontu za Rusiju

Sijarto: Ovo nije naš rat, Mađarska neće slati novac ni vojnike u Ukrajinu

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

Orban odbacio ideju o ubrzanom pristupanju Ukrajine EU, kritikovao Kijev i Brisel

U planu Zelenskog izbori u Ukrajini kao i referendum oko mogućeg mirovnog plana

Lavrov o bezbednosti Rusije i mešanju Evrope i Kijeva u američki mirovni plan

Ukrajina uvodi nove sankcije protiv ruskog finansijskog i odbrambenog sektora

Dopisnica Vašington posta iz Ukrajine: „Upravo sam otpuštena usred ratne zone. Nemam reči, slomljena sam“; Bezos na meti napada

# Ukrajina

Otpravnik poslova Rusije u SAD: Ukrajinski sukob se kreće ka rešenju

5 evropskih zemalja obećava milione za ukrajinsko znanje za proizvodnju jeftine odbrane od dronova

Mihail Galuzin: EU i NATO koriste Ukrajinu kako bi od nje napravili "antirusiju" i sredstvo za nanošenje strateškog poraza Rusiji

Mađari razmatraju obustavu izvoza struje u Ukrajinu

Ruski i ukrajinski pregovarači imali samostalne pregovore iza zatvorenih vrata u Ženevi

Valeriovič Litvinenko: Razgovor sa Vučićem razuman, nema razloga da Srbi ratuju protiv Ukrajine

Kartapolov: Ukrajina će pobediti samo kao deo Rusije

Pavel: Inicijativa za municiju Ukrajini uspešna - isporučeno 4,4 miliona komada

Ukrajina identifikovala Nigerijce koji se bore na frontu za Rusiju

Sijarto: Ovo nije naš rat, Mađarska neće slati novac ni vojnike u Ukrajinu

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

Orban odbacio ideju o ubrzanom pristupanju Ukrajine EU, kritikovao Kijev i Brisel

U planu Zelenskog izbori u Ukrajini kao i referendum oko mogućeg mirovnog plana

Lavrov o bezbednosti Rusije i mešanju Evrope i Kijeva u američki mirovni plan

Ukrajina uvodi nove sankcije protiv ruskog finansijskog i odbrambenog sektora

Dopisnica Vašington posta iz Ukrajine: „Upravo sam otpuštena usred ratne zone. Nemam reči, slomljena sam“; Bezos na meti napada