Simptom

Neformalni mirovni pregovori između Rusije, Ukrajine i SAD počeli u Abu Dabiju

January 23, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pozivajući se na saopštenje ukrajinskog predsedničkog ureda, novinska agencija RBC-Ukrajina javlja da nema službenog vremena početka razgovora, ali da su neki timovi već na licu mesta i vode neformalne razgovore.

Takođe je izvestila da je savetnik ukrajinskog predsednika za komunikacije Dmitro Litvin objasnio da su razgovori u kojima učestvuju različiti predstavnici, ali nije dao više pojašnjenja.

Ranije je Sky News izvestio da su pregovori, koji bi trebalo da budu prvi direktni trilateralni mirovni pregovori od početka rata između Moskve i Kijeva u februaru 2022. godine, u toku, iako je dodatno napomenuto da još nije sigurno da li su ukrajinska i ruska strana u istoj prostoriji.

Simptom/Anadolija

Ministar spoljnih poslova Irana oštro kritikovao Zelenskog zbog poziva na agresiju protiv Irana

January 23, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U objavi na platformi X u petak, Aragči je oštro kritikovao Zelenskog jer „otvoreno i besramno“ poziva na „nezakonitu agresiju SAD protiv Irana“.

Napominjući da takva agresija predstavlja jasno kršenje Povelje UN, Aragči je ukazao i na licemerje ukrajinskog predsednika.

Zelenski je, kako je naveo, „iscedio američke i evropske poreske obveznike kako bi napunio džepove svojih korumpiranih generala i kako bi se suočio sa onim što on naziva nezakonitom agresijom kojom se krši Povelja UN“.

„Svetu je dosta zbunjenih klovnova, gospodine Zelenski“, poručio je on, prenosi iranski servis Press TV.

„Za razliku od vaše vojske, koju podržavaju stranci i koja je prepuna plaćenika, mi Iranci znamo kako da se branimo i nemamo potrebe da molimo strance za pomoć“, dodao je ministar.

Govoreći u Davosu u četvrtak, Zelenski je pozvao na odlučniju akciju Sjedinjenih Država protiv Irana, manje od dve nedelje nakon početka nereda u Iranu podržanih iz inostranstva.

Krajem prošlog meseca, rasprostranjene ekonomske poteškoće pogoršane godinama zapadnih sankcija izazvale su mirne proteste trgovaca širom Teherana i drugih gradova.

Iranske vlasti su prvobitno priznale legitimitet pojedinih zahteva, ali su zvaničnici izjavili da su demonstracije oteli izgrednici podržani od strane SAD i Izraela sa ciljem podsticanja nasilja i nereda.

Iranska Fondacija za pitanja mučenika i veterana kasnije je izvestila da je tokom nemira poginulo 3.117 ljudi, uključujući 2.427 civila i pripadnika snaga bezbednosti, napominjući da su mnoge nevine ljude ubili organizovani teroristički elementi.

Prema saopštenju Saveta bezbednosti Irana, vrhunac nasilja dogodio se 8. i 9. januara, kada su napadači vršili „zločine u stilu Daeša (ISIL)“, uključujući odsecanje glava, ubadanje noževima i živo spaljivanje ljudi, uz sistematske napade na bazare, prodavnice, banke, džamije, bolnice, vozila hitne pomoći i drugu javnu infrastrukturu.

U međuvremenu, komentari iranskog ministra dolaze u jeku upornih izazova sa korupcijom u Ukrajini.

Ukrajina se dugo bori sa ukorenjenom korupcijom, čak i usred rata sa Rusijom. Istrage Nacionalnog antikorupcijskog biroa Ukrajine (NABU) i Specijalizovanog antikorupcijskog tužilaštva otkrile su veliku šemu podmićivanja povezanu sa Energoatomom, državnom kompanijom za nuklearnu energiju, koja je navodno izvukla oko 100 miliona dolara provizija iz državnih ugovora.

Skandal je umešao nekoliko visokih zvaničnika i doveo do ostavki i krivičnih prijava. Slučajevi visokog profila, uključujući navodno podmićivanje bivšeg predsednika Vrhovnog suda Vsevoloda Knjazjeva, nastavljaju da privlače domaću i međunarodnu pažnju dok Ukrajina traži dalju podršku Zapada.

Simptom/Press TV

Orban poručio Zelenskom da je prešao granicu

January 23, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Juče je u Davosu predsednik Volodimir Zelenski prešao granicu. Nema ništa novo u činjenici da je, kako se približavaju izbori u Mađarskoj, ponovo stavio mađarsku vladu, i mene lično, na nišan”, rekao je Orban na društvenoj mreži kompanije X.

“Međutim, iznenađujuće je to što je u svom govoru kritikovao i svakog drugog evropskog lidera. Kaže da je podrška upućena Ukrajini nedovoljna, oružje je nedovoljno i da je odlučnost Evrope nedovoljna”, dodao je.

Orbanove primedbe usledile su dan nakon što je Zelenski upozorio da je Evropa podeljena i nespremna da postane istinski globalna sila i preuzme vođstvo u odbrani slobode širom sveta.

Govoreći u Davosu u četvrtak, ukrajinski predsednik pozvao je na jače američke sigurnosne garancije, istovremeno upozoravajući da Evropa riskira da previše sporo reaguje na sigurnosne pretnje.

“Umesto da postane istinski globalna sila, Evropa ostaje prekrasan, ali fragmentiran kaleidoskop malih i srednjih sila”, rekao je Zelenski, dodajući da Evropa izgleda izgubljeno pokušavajući uveriti američkog predsednika da se promenila.

Zelenski se tokom svog obraćanja direktno osvrnuo i na mađarskog lidera, rekavši da “svaki Viktor” koji živi od evropskog novca dok pokušava prodati evropske interese “zaslužuje šamar”.

Orban je takođe kritikovao najnovije predloge predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o Ukrajini, tvrdeći da je Brisel prihvatio sve zahteve Kijeva.

Citirao je mapu puta koju je predstavila Fon der Lajen, a koja, prema Orbanu, uključuje do 800 milijardi dolara podrške Ukrajini, ubrzano pristupanje Evropskoj uniji do 2027. i dugoročnu pomoć koja se proteže do 2040. godine.

“Ovako stvari stoje. Predsednik Zelenski je sve pogrešno postavio, a ovi u Briselu su voljni platiti”, rekao je mađarski premijer.

Orban, koji je dugo kritikovao evropsko finansiranje Ukrajine i protivio se nastojanjima te zemlje da se pridruži EU, najavio je da će Mađarska pokrenuti nacionalnu peticiju kako bi poslala jasnu poruku Briselu da neće plaćati.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj su zakazani za 12. april.

Simptom/Anadolija

Rat mora da se završi: Tramp razgovarao sa Zelenskim u Davosu

January 22, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Ovaj rat mora da se završi“, odgovorio je Tramp na pitanje novinara šta bi želeo da poruči Vladimiru Putinu.

„Sastanak sa predsednikom Zelenskim prošao je dobro. Videćemo kako će se sve završiti“, dodao je američki predsednik.

Sastanak Trampa i Zelenskog u Davosu trajao je manje od sat vremena.

Simptom/Sputnjik

Bakić: Svet u opasnoj zoni, bez poštovanja normi postajemo džungla

January 20, 2026 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Bakić je za “Balkan info” istakao da ako jednom dođe do potpunog urušavanja međunarodnog prava, što je, kaže, “jedino što ostaje malim zemljama i narodima u sukobu sa od sebe jačima”, dolazi se do “zakona džungle” i ogoljenog zakona jačega.

“Povelja UN kaže da se ne sme vršiti agresija na bilo koju zemlju ma koliko neko jak bio. Niko ne bi smeo da krši Povelju UN. Međutim, i u hladnom ratu su SAD flagrantno kršile međunarodno pravo, upravo u Latinskoj Americi, ali i drugde. Sovjetski Savez (Moskva) takođe, npr. u Avganistanu. Iako ni tad ono nije poštovano skroz, ipak je zbog ravnoteže snaga važilo u mnogo većoj meri nego danas. Danas možemo biti i zabrinuti i prestravljeni kako se potkopava međunarodni poredak, praktično do potpunog ogoljavanja”, upozorio je profesor Bakić, istaknuti član akademske zajednice i jedan od pominjanih predstavnika na budućoj studentskoj listi uoči narednih izbora.

U tom kontekstu, on se osvrnuo na aktuelna međunarodna žarišta, od Palestine (Gaze) preko Ukrajine, Grenlanda, Venecuele itd., koja daju pečat sveopštem haosu na svetskom nivou.

Gaza/Emad El Byed/Unsplash

“GAZA PORAZ ČOVEČNOSTI”

“U Gazi (Palestini) se dešava genocid, koji je započeo, dešavao se ali zapravo i dalje traje tamo. Gaza je potpuna katastrofa čovečnosti. Mi smo kao ljudi duboko poniženi onim što se dešava u Gazi. Naročito je tragično što su izvršioci genocida oni koji su potomci stradalih od nacizma, i to strašno stradalih.

Foto: video

“SAD I EU RATUJU DO POSLEDNJEG UKRAJINCA”

“Imamo Ukrajinu, to je rat SAD i EU preko posrednika, Ukrajine, do poslednjeg Ukrajinca, ali je, ne sme se zaboraviti, i kršenje suvereniteta Ukrajine sa ruske strane, jer je reč o agresiji na suverenu zemlju. Taj rat je strašan, sa strašnim posledicama, gubitkom ljudstva, razaranjima, uništenjem privrede…

Foto: Pixabay

“Potom imamo hapšenje (predsednika) Nikolasa Madura u Venecueli. Pazite, uhapšen je predsednik jedne zemlje i odveden u drugu – flagrantno kršenje međunarodnog poretka.

“Situacija sa Grenlandom takođe je skandalozna. Danska je, kao i svaka kolonijalna sila, imala negativnu istoriju svog ponašanja na Grenlandu, sprovodila asimilaciju ali i sterilizaciju žena domorodačkog inuitskog stanovništva… Danci su ipak priznali i javno osudili svoje ponašanje u prošlosti. Ljudi danas na Grenlandu imaju slobodnu volju da se odluče kako će dalje živeti, a preti im se i upotrebom sile (Amerika pod Donaldom Trampom).”

Profesor je upozorio da kad jednom krene “tuča” sa punim potencijalom, a bez ikakvih pravila, onda je opasnost velikih sukoba zaista nikad bliža i gubi se pojam o opasnosti koja vreba sve.

“Niko ne može ostati pošteđen u potencijalnom velikom, ne daj bože nuklearnom sukobu. I da ne budemo uvučeni direktno, posredno ćemo osećati posledice svega toga”, zaključio je Bakić.

Simptom/M. M.

Rusija i Ukrajina nastavile međusobne napade na energetske sisteme

January 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U međuvremenu, Moskva je nastavila napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu tokom noći, pri čemu su, prema ukrajinskim zvaničnicima, poginule najmanje dve osobe.

Više od 200.000 domaćinstava u ruskom delu južne Zaporoške oblasti ostalo je bez električne energije danas, naveo je lokalni guverner Jevgenij Balicki kojeg je postavila Rusija.

On je na Telegramu napisao da je približno 400 naselja ostalo bez struje, zbog oštećenja mreže izazvanih ukrajinskim napadima dronovima.

Rusija je posebno tokom zime napadala ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, s ciljem da oslabi volju Ukrajinaca da se odupru.

Rusija je tokom noći sa subote na nedelju pogodila energetsku infrastrukturu u Odeskoj oblasti, saopštila je Ukrajinska služba za vanredne situacije. Izbio je požar, koji je brzo ugašen.

Najmanje šest osoba je povređeno u Dnjepropetrovskoj oblasti zbog ruskih napada, dodaje služba za vanredne situacije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je na Telegramu da popravka energetske mreže u zemlji i dalje predstavlja izazov, ali da rade sve u njihovoj mogućnosti da se sve obnovi što je brže moguće.

On je naveo da su dve osobe poginule u noćnim napadima širom zemlje, koji su pogodili Sumi, Harkov, Dnjepar, Zaporožje, Hmelnicki i Odesu.

Ukupno je Rusija ove nedelje koristila više od 1.300 dronova, 1.050 vođenih vazdušnih bombi i 29 raketa različitih tipova kako bi napala Ukrajinu, dodao je Zelenski.

“Ako Rusija namerno odlaže diplomatski proces, odgovor sveta treba da bude odlučan: više pomoći Ukrajini i veći pritisak na agresora”, dodao je Zelenski.

Ovo je izjavio dan nakon što je ukrajinska delegacija stigla u AD radi razgovora o diplomatskoj inicijativi koju predvode SAD za okončanje gotovo četvorogodišnjeg rata.

U petak je Zelenski rekao da će delegacija pokušati da finalizuje sa američkim zvaničnicima dokumenta za predloženo mirovno rešenje, koja se odnose na bezbednosne garancije i ekonomsku obnovu nakon rata.

Ako američki zvaničnici odobre predloge, SAD i Ukrajina bi mogli da potpišu dokumenta sledeće nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Švajcarskoj, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu sa češkim predsednikom Petrom Pavelom. Prema organizatorima, Tramp planira da bude u Davosu.

Rusija bi trebalo da bude konsultovana u vezi sa predlozima.

Simptom/Beta

Zelenski optužio Rusiju da koči mirovne pregovore o Ukrajini

January 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu nakon razgovora s češkim predsednikom Petrom Pavelom, koji je ranije u petak stigao u glavni grad Ukrajine, Zelenski je rekao da veruje da Ukrajina ima inicijativu u pregovorima i da su “vrlo dobro” sarađivali s američkom stranom.

“Međutim, u nekim pitanjima nismo na istoj strani (sa SAD). To je jasno”, citirala je Zelenskog državna novinska agencija Ukrinform.

“Ultimatum je, po mom mišljenju, nefunkcionalan model u demokratskim odnosima između zemalja.”

Rekao je da je Ukrajina zainteresovana za okončanje rata, baš kao i SAD, ali da Rusija “odgađa sve procese, počevši od humanitarnog dela”.

Zelenski je napomenuo da su krajem prošle godine postojali sporazumi o razmeni koja uključuje 1.000 zarobljenika sa svake strane, ali da je ruska strana odgodila ovaj predlog, kao i druge naknadne predloge.

Moskva još nije komentarisala izjave ukrajinskog predsednika, ali je izrazila slaganje s optužbama američkog predsednika Donalda Trampa da Kijev koči mirovne pregovore, prema državnim medijima.

Tokom konferencije za novinare, Zelenski je rekao i da ukrajinski pregovarački tim “aktivno” radi s Trampovim predstavnicima i da je delegacija trenutno na putu ka SAD gde će imati sastanke.

“Nadamo se da će biti više jasnoće i u vezi s dokumentima koje smo zapravo pripremili s američkom stranom, i u vezi s odgovorom Rusije na sav diplomatski rad koji se odvijao i odvija”, rekao je Zelenski.

Istakao je da bi zemlje trebalo aktivno sarađivati u okviru NATO-ove inicijative “Lista prioritetnih zahteva za Ukrajinu” kako bi dodatno podržale Kijev, tvrdeći da “takva praktična saradnja može doneti zaista važne rezultate”.

Komentarisao je i pitanje mogućnosti potpisivanja ekonomskog sporazuma za posleratni oporavak Ukrajine tokom predstojećeg Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, rekavši da delegacija njegove zemlje putuje u SAD kako bi finalizirala materijale vezane za paket i dokument o sigurnosnim garancijama.

“Ako se sve finalizira, ako postoji prihvatanje s američke strane, onda će potpisivanje biti moguće tokom Davosa”, dodao je.

Predstojeće izdanje SEF-a održaće se od 19. do 23. januara.

Pavel je rekao da je Ukrajina već pristala na kompromisni mirovni plan i da je spremna na “niz bolnih ustupaka” pod uslovom da to dovede do mirovnog rešenja.

Simptom/Anadolija

Orban upozorava: Evropa ide ka eskalaciji rata, Mađarska mora ostati po strani

January 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Govoreći na antiratnom skupu u Miškolcu, Orban se osvrnuo na istorijsku upletenost Mađarske u dva svetska rata.

Naglasio je da, iako su prethodni lideri želeli izbeći rat, na kraju nisu uspeli.

“Želeli smo ostati izvan, ali nismo mogli, tako da je veliko pitanje možemo li sada uspeti. Verujem da je to moguće”, objavio je na društvenoj mreži kompanije X.

Orban je jasno stavio do znanja da je glavni prioritet njegove vlade sprečiti Mađarsku da se uplete u rat. Ovaj cilj, naglasio je, nije zagarantovan samo željom, već zahteva promišljene odluke u vanjskoj politici, utemeljene na iskustvu i strateškom predviđanju.

“Potrebno mi je sve moje znanje, sve moje iskustvo, svih mojih 35 godina stručnosti u vanjskoj politici da ovu zemlju držim izvan nje”, rekao je, podvlačeći težinu odgovornosti.

“Ne možemo poveriti ovaj zadatak nekim skitnicama.”

Njegove izjave su usledile usled sve većeg pritiska unutar Evropske unije da se produbi vojna podrška Ukrajini.

Ističući rastuću opasnost od ovog trenda, mađarski premijer je izneo korake eskalacije: prvo kacige, zatim vojne zalihe, zatim oružje, a sada i razgovori o slanju trupa.

“Ovako nas uvlače u rat”, upozorio je, ukazujući na pozive za regrutaciju širom EU i mogućnost ulaska zapadnih trupa u Ukrajinu.

Nasuprot tome, stav Mađarske ostaje stav strateške suzdržanosti. Orban je ponovio da Mađarska ne šalje ni novac ni oružje Ukrajini. Umesto toga, njegova vlada gradi međunarodne saveze koji mogu ojačati njenu sposobnost da se odupre pritiscima za vojno učešće.

“Gradimo naše međunarodne odnose na takav način da Mađarska može ostati izvan ovog rata”, objasnio je.

Poruka iz Miškolca bila je i poziv mađarskim biračima uoči predstojećih izbora. Naglašavajući vezu između unutrašnje stabilnosti i mira, Orban je izjavio da je stabilna mađarska vlada preduslov za sprečavanje sukoba u zemlji.

“Ovo nije vreme za kockanje”, rekao je i dodao:

“Moramo odabrati siguran odgovor: Fides.”

Kako se evropske debate o vojnom angažmanu i odbrambenoj integraciji intenziviraju, Orban nije pokušao sakriti visoke uloge, priznajući složenost i ozbiljnost trenutka.

“Ovo nije vreme za improvizaciju”, zaključio je, povlačeći jasnu granicu između mađarskog antiratnog stava i onoga što je opisao kao nepromišljeno poziranje drugih.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj bi trebalo da budu održani u aprilu 2026. godine.

Mađarska se već dugo protivi politici EU prema Ukrajini, često blokirajući ili usporavajući zajedničke finansijske pakete i sankcije.

Budimpešta održava bliže odnose s Rusijom nego većina članica Unije, posebno u oblasti energetske saradnje i političkog dijaloga, što redovno dovodi do tenzija s Briselom.

Simptom/Anadolija

FT: Plan lakšeg proširenja EU, radi ulaska Ukrajine, plaši neke članice

January 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Iako je plan reforme o kojem se raspravlja u Evropskoj komisiji preliminaran, on već uznemirava neke članice EU, koje strahuju da bi pristup “lakšeg proširenja” imao dalekosežne posledice po Uniju, reklo je Fajnenšel tajmsu sedam visokih zvaničnika upoznatih sa razgovorima o toj temi.

Ukrajina, koja je postala kandidat za članstvo u EU ubrzo posle početka ruske invazije na tu zemlju 2022. godine, vidi članstvo u Uniji kao temeljni element svoje posleratne budućnosti i kao definitivnu potvrdu svog prozapadnog opredeljenja.

U nacrtima mirovnog plana, o kojima se pregovara uz posredovanje SAD, pominje se ulazak Ukrajine u EU 2027. godine, uprkos procenama zvaničnika Unije da će toj zemlji možda biti potrebno i deset godina sprovođenja reformi da bi ispunila stroge kriterijume za ulazak u blok 27 zemalja.

Međutim, zvaničnici Evropske komisije su svesni da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moći da prihvati druge aspekte mogućeg mirovnog sporazuma, poput predaje dela teritorije Rusiji, jedino ako može da predstavi članstvo u EU kao pozitivan ishod.

Preliminarni plan, o kojem se raspravlja, omogućio bi Ukrajini da postane deo Unije, ali sa znatno manjom moći odlučivanja u odnosu na druge članice. Na primer, Ukrajina u početku ne bi imala pravo glasa na samitima lidera i ministarskim sastancima, rekli su zvaničnici.

Prema predlozima koji se još razvijaju, Kijev bi postepeno dobijao pristup delovima jedinstvenog tržišta Unije, njenim poljoprivrednim subvencijama i unutrašnjem finansiranju razvoja.

To bi drastično promenilo pravila pristupanja dogovorena 1993. godine, kojima se od kandidata za članstvo zahteva da se usklade sa ogromnom količinom propisa EU u brojnim oblastima politike, pre ulaska u blok.

Diplomate iz članica EU koje su uključene u neformalne razgovore sa Evropskom komisijom rekle su da postoji duboka zabrinutost zbog pomenutog koncepta.

Neki se plaše da bi uvođenje pricipa “lakšeg proširenja” negativno uticalo na stabilnost EU, umanjilo vrednost članstva i uznemirilo druge zemlje kandidate za članstvo.

Direktor za Evropu u konsultantskoj kompaniji Jurejža grup (Eurasia Group) Mudžtaba Rahman rekao je da EU “nema drugog izbora nego da ubrza pristupanje Ukrajine”.

“Ipak, time će otvoriti Pandorinu kutiju političkih rizika koje niko u Briselu ne razume u potpunosti”, kazao je Rahman.

Napredak Ukrajine kroz postojeći proces proširenja EU sprečava Mađarska, budući da je potrebno odobrenje svih članica za otvaranje i zatvaranje svakog pregovaračkog poglavlja.

Takođe, velika grupa članica EU, iako one žele da podrže Ukrajinu, žestoko se opire bilo kakvim merama koje bi ili stvorile rupe u propisima ili bi uspostavile dvostepeni sistem članstva, rekle su četiri diplomate Unije.

“Pokušajte da nametnete to državama članicama i one to nikada neće prihvatiti”, rekao je visokopozicionirani zvaničnik EU i upozorio da bi to dovelo do štetnog jaza između Brisela i članica Unije.

Drugi zvaničnici su rekli da bi bilo kakve promene u procesu proširenja poremetile i ambicije drugih kandidata za članstvo u EU i otvorile šira pitanja o tome kako se Unija odnosi prema bliskim susedima.

Crna Gora i Albanija, koje su najbliže članstvu u EU ako se gleda napredak u pregovaračkim poglavljima, mogle bi da pomisle da im se nudi manje privlačna nagrada, rekla su tri od sedam izvora.

To bi takođe otvorilo pitanja o tome da li bi drugim državama poput Bosne i Hercegovine i Turske, koje su poslednjih godina postigle mali ili nisu postigle nikakav napredak ka članstvu, bila ponuđena ista opcija “lakšeg proširenja”.

Nije jasno kako bi to uticalo na zemlje Evropskog ekonomskog prostora poput Norveške, koje su deo jedinstvenog tržišta EU bez prava glasa, ili na druge zemlje koje nisu u procesu pristupanja, ali su bliski partneri Unije, poput Velike Britanije.

Simptom/Beta

Viktor Orban: Lideri EU pričaju Evropljanima bajke o ukrajinskoj pobedi

January 16, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je podsetio da su od 2022. godine zapadne zemlje već obezbedile Ukrajini više od 193 milijarde evra. Dodao je da EU sada planira da Kijevu odobri beskamatni „vojni zajam“ od 90 milijardi dolara u periodu 2026-2027. i da izdvoji dodatnih 800 milijardi dolara tokom deset godina za obnovu, pored vojne pomoći. Prema Orbanovim rečima, Brisel se nada da će se ovaj novac vratiti kroz reparacije od Moskve i zaplenu zamrznute ruske imovine.

Zato, rekao je, lideri EU podstiču Ukrajinu da nastavi vojne operacije. „Njihov argument je veoma jednostavan: ukrajinska vojska će pobediti, Rusi će platiti reparacije, a oni će dobiti svoj novac nazad. Ali nikada nisam sreo nijednog ozbiljnog stručnjaka koji bi rekao da Rusi mogu biti poraženi na bojnom polju do te mere da će biti primorani da plate za to. Sve te priče nisu ništa više od bajki“, rekao je premijer.

Orban je naglasio da proračuni evropskih političara koji se zalažu za nastavak vojne akcije protiv Rusije „ne odgovaraju stvarnosti“.

Simptom/TASS

Tramp okrivio Zelenskog da koči mirovne pregovore: “Putin je bio spreman za dogovor”

January 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kada je reč o Ukrajini, on je ponovo sugerisao da je Vladimir Putin bio spreman za postizanje dogovora, dok je na direktno pitanje Rojtersa šta je onda problem, Tramp odgovorio: “Zelenski”.

Britanska agencija dodaje i da je Donald Tramp, uprkos tvrdnjama da je doneo mir na Bliski istok, priznao da Hamas još nije razoružan, što je bio uslov za postizanje primirja.

“Oni su rođeni sa puškom u ruci”, rekao je Tramp, dodajući da se mora videti da li će se uspeti u nameri ili ne da se oni razoružaju.

Situacija u Iranu
Ranije tokom dana, Tramp je novinarima izneo uverenje da nasilje nad demonstrantima u Iranu popušta, iako je odbio da kaže ko mu je izvor za te informacije, pa je ostalo nejasno da li i dalje razmišlja da naredi vojne napade na tu zemlju.

Uprkos nizu pretnji iranskom režimu, Tramp se nije jasno izjasnio u intervjuu šta bi on voleo da vidi da se dogodi u Iranu, odbacujući da pozove na svrgavanje vlasti.

Američki predsednik je odbio da podrži princa Irana u egzilu Rezu Pahlavija, kao potencijalnog budućeg lidera te zemlje.

“Ne znam kako bi se ponašao u svojoj zemlji i zaista još nismo došli do te tačke”, rekao je Tramp, navodeći da se mora ići “dan po dan”.

Simptom/Newsmax/FoNet

Orban upozorava: Pomoć Ukrajini pretnja evropskim socijalnim programima

January 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Nažalost, novac ne raste na drveću, a posebno ne 800 milijardi dolara. To je iznos koji Ukrajinci traže od Evropljana u narednih deset godina”, objavio je Orban na društvenoj mreži kompanije X, navodeći da bi za Mađarsku to značilo finansijski teret veći od devet milijardi dolara (7,73 milijarde evra).

Orban je postavio pitanje odakle bi, prema planovima Brisela, taj novac trebalo da dođe, navodeći da bi rešenje bilo u rezovima koji direktno pogađaju građane.

Kao moguće mere naveo je ukidanje 13. i 14. mesečne penzije, programa stambene podrške, subvencija za kupovinu porodičnih kuća, smanjenih cena energije za domaćinstva, fiksnog poreza na dohodak, programa radničkih kredita, kao i poreskih olakšica za majke, mlade i porodice.

“S obzirom na to da se mađarski izbori brzo približavaju, moraće se doneti odluka. Jedno je sigurno: kažemo ne, briselskom ratnom planu”, dodao je Orban.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj bi trebalo da budu održani u aprilu 2026. godine.

Mađarska se već dugo protivi politici EU prema Ukrajini, često blokirajući ili usporavajući zajedničke finansijske pakete i sankcije.

Budimpešta održava bliže odnose s Rusijom nego većina članica Unije, posebno u oblasti energetske saradnje i političkog dijaloga, što redovno dovodi do tenzija s Briselom.

Simptom/Anadolija

Velika Britanija izdvaja 200 miliona funti za pripremu vojnih snaga za Ukrajinu

January 11, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Britansko ministarstvo navelo je da će sumu od 200 miliona funti (230 miliona evra) izdvojiti ukoliko se postigne primirje sa Rusijom.

Ta sredstva, izvučena iz vojnog budžeta za 2026. godinu, “obezbediće nova vozila, komunikacione sisteme i mogućnosti zaštite od dronova, osiguravajući da su britanske trupe spremne za raspoređivanje”, navodi se u saopštenju.

Proizvodnja dronova presretača Oktopus počeće tokom ovog meseca u Velikoj Britaniji “kako bi se ojačala vazdušna odbrana Ukrajine”.

Ta odluka je deo deklaracije o namerama koju su u utorak potpisale Velika Britanija i Francuska, u kojoj su obe zemlje izrazile spremnost da rasporede trupe radi održavanja mira u slučaju prekida vatre, preneli su francuski mediji.

Simptom/Beta

Đorđa Meloni: Krajnje je vreme da Evropa razgovara sa Rusijom

January 9, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Mislim da je francuski predsednik Emanuel Makron u pravu: Verujem da je vreme i da EU počne da pregovara sa Rusijom“, rekla je Meloni na konferenciji za novinare na kojoj su sumirani rezultati prošle godine. „Pitanje je, naravno, ko bi to trebalo da uradi. Previše je glasova“, istakla je.

„Oduvek sam podržavala imenovanje specijalnog izaslanika EU za Ukrajinu“, dodala je italijanska premijerka.

Međutim, ona smatra da uslovi za povratak Rusije u G7 još nisu ispunjeni. Ipak, nije isključila tu mogućnost u budućnosti. „Moramo videti kada će se postići mir i pod kojim uslovima“, rekla je Meloni.

Simptom/TASS

EU optužena za podsticanje Putinovog rata uvozom ruskog tečnog prirodnog gasa

January 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Brisel se obavezao da će zabraniti uvoz ruskog TPG-a – prirodnog gasa koji je prehlađen ali analiza sugeriše da još uvek nije došlo do smanjenja ogromnih količina koje se primaju u evropske luke iz ruskog TPG kompleksa na poluostrvu Jamal u Sibiru.

Više od 15 miliona tona TPG-a sa Jamala transportovano je kroz arktički led do terminala EU 2025. godine, prema podacima nevladine organizacije za ljudska prava Urgevald, što je Kremlju donelo procenjenih 7,2 milijarde evra.

Naftno polje na ruskom poluostrvu Jamal, severozapadni Sibir.

Jedanaest od 14 specijalizovanih tankera za ledolome tipa Arc7 koji prevoze tečni prirodni gas (LNG) sa Jamala su u vlasništvu kompanija Seapeak, koja je u vlasništvu američke investicione firme Stonepeak, i Dynagas.

Ujedinjeno Kraljevstvo je saopštilo da će ove godine preći na zabranu pružanja pomorskih usluga za brodove koji prevoze ruski LNG.

Sebastijan Reters, aktivista za energetiku i sankcije u Urgevaldu, rekao je: „Dok Brisel slavi najnoviji sporazum o postepenom ukidanju ruskog gasa, naše luke nastavljaju da služe kao logistička pluća za najveći ruski LNG terminal, Jamal.

„U trenutnoj geopolitičkoj situaciji, ne možemo sebi priuštiti još jednu godinu saučesništva. Mi nismo samo kupci, mi smo suštinska infrastruktura koja održava ovaj vodeći projekat u životu. Svaki teret koji se istovari na terminalu EU je direktan depozit u ratni sanduk koji podstiče pokolj u Ukrajini. Moramo prestati da obezbeđujemo kiseonik za energetski profit Rusije i odmah zatvoriti rupu na Jamalu.“

Simptom/TheGuardian

Milanović o ulozi u Koaliciji voljnih: Hrvatska neće slati vojnike u Ukrajinu

January 7, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Podsetio je na stavove Francuske, Velike Britanije i drugih država na sastanku u Parizu u utorak, kojima je iskazana namera da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu u slučaju mirovnog sporazuma s Rusijom.

“Kako bih otklonio svaku sumnju o ulozi Hrvatske vojske u tzv. Koaliciji voljnih, kao vrhovni zapovednik Oružanih snaga RH poručujem hrvatskim građanima – Hrvatska neće slati svoje vojnike u Ukrajinu”, kazao je Milanović u objavi na FB stranici.

Napomenuo je kako Hrvatska ima obaveze koje proizlaze iz članstva u NATO-u i Evropskoj uniji, “dok odluke tzv. Koalicije voljnih ni na koji način ne obavezuju ni Hrvatsku ni Hrvatsku vojsku”.

“U novom globalnom poretku koji se stvara i u kojemu, nažalost, sila i pravo jačega postaju pravilo u međunarodnim odnosima, ključna je i Ustavom propisana zadaća OSRH zaštita suvereniteta i neovisnosti te odbrana teritorijalne celovitosti Republike Hrvatske”, izjavio je dodavši da je to i cilj dosadašnjih i budućih ulaganja u modernizaciju OSRH.

Osvrnuo se i na finansijsku pomoć Ukrajini, na koju se obavezala i hrvatska Vlada, koju predvodi Andrej Plenković, dodavši kako ona “ne sme biti na štetu OSRH, dakle ne sme umanjiti sredstva potrebna za opremanje Hrvatske vojske”.

Naglasio je kako takva pomoć “ne sme ni na koji način biti na štetu hrvatskih građana i njihovog standarda”.

Samit Koalicije voljnih održan je u utorak u Parizu s ciljem razmatranja najnovijeg stanja pregovora usmerenih na postizanje mira u Ukrajini, razvoja događaja u nacrtima mirovnih planova i uloge koju će ta koalicija imati u pružanju sigurnosnih garancija za Ukrajinu.

Simptom/Anadolija

« Previous Page
1
…
3
4
5
6
7
…
50
Next Page »

# Ukrajina

Neformalni mirovni pregovori između Rusije, Ukrajine i SAD počeli u Abu Dabiju

Ministar spoljnih poslova Irana oštro kritikovao Zelenskog zbog poziva na agresiju protiv Irana

Orban poručio Zelenskom da je prešao granicu

Rat mora da se završi: Tramp razgovarao sa Zelenskim u Davosu

Bakić: Svet u opasnoj zoni, bez poštovanja normi postajemo džungla

Rusija i Ukrajina nastavile međusobne napade na energetske sisteme

Zelenski optužio Rusiju da koči mirovne pregovore o Ukrajini

Orban upozorava: Evropa ide ka eskalaciji rata, Mađarska mora ostati po strani

FT: Plan lakšeg proširenja EU, radi ulaska Ukrajine, plaši neke članice

Viktor Orban: Lideri EU pričaju Evropljanima bajke o ukrajinskoj pobedi

Tramp okrivio Zelenskog da koči mirovne pregovore: "Putin je bio spreman za dogovor"

Orban upozorava: Pomoć Ukrajini pretnja evropskim socijalnim programima

Velika Britanija izdvaja 200 miliona funti za pripremu vojnih snaga za Ukrajinu

Đorđa Meloni: Krajnje je vreme da Evropa razgovara sa Rusijom

EU optužena za podsticanje Putinovog rata uvozom ruskog tečnog prirodnog gasa

Milanović o ulozi u Koaliciji voljnih: Hrvatska neće slati vojnike u Ukrajinu