Petogodišnji mandat Zelenskog trebalo je da se završi u maju 2024. godine, ali su izbori zakonski odloženi zbog invazije Rusije. To je postalo izvor tenzija sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je kritikovao odlaganje dok vrši pritisak na Zelenskog da prihvati njegove predloge za okončanje rata.

Zelenski je odgovorio na tu kritiku u utorak, rekavši da je spreman za izbore.

“Štaviše, sada tražim – i to otvoreno kažem – od Sjedinjenih Država, moguće zajedno sa našim evropskim kolegama, da mi pomognu da obezbedim bezbednost za održavanje izbora”, rekao je novinarima na WhatsApp-u. “A onda, u narednih 60–90 dana, Ukrajina će biti spremna da ih održi”, poručio je on.

Do sada je Zelenski odbijao da održi izbore dok se ne proglasi prekid vatre što je u skladu sa ukrajinskim zakonom koji sprečava održavanje izbora dok je na snazi vanredno stanje. Ukrajinci uglavnom podržavaju tu odluku.

Ukrajina je pod vanrednim stanjem od februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju. Ustav Ukrajine predviđa vanredno stanje u ratno vreme, a poseban zakon zabranjuje održavanje izbora dok je ono na snazi.

Osim što je nezakonito, svako glasanje širom zemlje predstavljalo bi ozbiljne bezbednosne rizike jer Rusija bombarduje ukrajinske gradove raketama i dronovima. S jednom petinom zemlje pod ruskom okupacijom i milionima Ukrajinaca raseljenih u inostranstvo, organizovanje glasanja širom zemlje se takođe široko smatra logistički nemogućim.

Takođe bi bilo teško naći način da na prvoj liniji fronta glasaju ukrajinski vojnici.

Iako je mandat Zelenskog formalno istekao u maju 2024. godine, Ustav mu dozvoljava da legitimno ostane na funkciji dok novoizabrani predsednik ne položi zakletvu.

U intervjuu za Politiko objavljenom u utorak, Tramp je rekao da je vreme da Ukrajina održi izbore.

“Oni koriste rat da ne bi održali izbore, ali mislim da bi ukrajinski narod… trebalo da ih ima. Možda bi Zelenski pobedio. Ne znam ko bi pobedio”, kazao je Tramp.

Kazao je da “dugo nisu imali izbore. Znate, pričaju o demokratiji, ali dođe do tačke gde to više nije demokratija”.

Te ocene Trampa odražavaju stav Moskve koja je Zelenskog zbog ostanka na vlasti posle isteka mandata predstavljala kao nelegitimnog lidera.

Zelenski je ponovio prethodne izjave da je odluka o tome kada će se održati izbori stvar ukrajinskog naroda, a ne njegovih međunarodnih saveznika.

Prvo pitanje, rekao je, jeste da li se izbori mogu bezbedno održati dok je Ukrajina pod napadom Rusije. Ali u slučaju da SAD i drugi saveznici mogu da garantuju bezbednost biračkih mesta, Zelenski je rekao da traži od poslanika da predlože zakonske izmene koje bi omogućile da se izbori održe pod vanrednim stanjem.

“Čuo sam da se sugeriše da se držimo vlasti ili da se ja lično držim predsedničke stolice, da se držim za nju i da je to navodno razlog zašto rat ne prestaje. Ovo je, iskreno, potpuno apsurdna priča”, kazao je on.

Zelenski je rekao da bi održavanje izbora usred rata takođe posejalo podelu u ukrajinskom društvu u vreme kada bi zemlja trebalo da bude ujedinjena protiv Rusije.

Jedan potencijalni kandidat koji bi mogao da izazove Zelenskog na izborima je bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Valerij Zalužni, sada ambasador u Velikoj Britaniji. Zalužni je negirao da planira da uđe u politiku, iako ankete javnog mnjenja pokazuju da je on potencijalni rival Zelenskog.

Lider najveće opozicione stranke Petro Porošenko je takođe ključni politički rival Zelenskog, ali malo je verovatno da će se ponovo kandidovati, rekli su analitičari, ali kažu da bi podrška Porošenka nekom kandidatu bila značajna na izborima.

Simptom/Beta/AFP