Sličan predlog pre četiri godine došao je iz Centra za evropske politike. Tada je dobio pozitivnu ocenu. I danas, kažu, pragmatično rešenje. Izbegla bi se, pojašnjavaju, situacija da je neka zemlja spremna da pristupi Uniji, a da države članice ne mogu da se dogovore da je prime zbog bojazni od novih veto igrača u Savetu.

“U kontekstu ubrzanog napretka Crne Gore i Albanije, ovo je tema koja nije toliko relevantna za države koje su na početku procesa pregovaranja ili koje su negde zaglavljene u tom procesu, kao što je Srbija”, kaže Milena Mihajlović Denić, programska direktorka Centra za evropske politike.

Prema njenim rečima, neophodno je tražiti kredibilna i pragmatična rešenja kako da se omogući pristup državama koje uspeju da zatvore poglavlja i koje ispune uslove za članstvo, pre nego što Evropska unija reši svoje interne probleme, pre svega u vezi sa procesom odlučivanja.

“Priča o faznom pristupanju ili nekoj posebnoj ulaznici u EU koja ne bi značila i punopravno članstvo govori o jednoj geopolitičkoj grešci koju je EU načinila time što nije primila pre svega region zapadnog Balkana mnogo ranije, iako nisu ispunjeni svi uslovi, zato što bi u sadašnjem trenutku i u bezbednosnom i geopolitičkom smislu bila mnogo ispred u odnosu na okolnosti koje se dešavaju globalno posmatrano”, rekao je Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

Kao dobra šansa i u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan.

“Postojeći model proširenja EU ima jednu strukturnu manjkavost, koja se ogleda u činjenici da one ključne dobiti za države kandidate dolaze tek na kraju samog procesa, sa danom punopravnog članstva. U slučaju nas sa zapadnog Balkana, čiji pristupni proces traje relativno dugo, to ne doprinosi onoj nužnoj, ubrzanoj konvergenciji”, kaže Nemanja Starović, ministar za evropske integracije.

Starović: Svaka ideja motiv za nastavak reformi
Na početku drugog mandata, predsednica Komisije, proširenje je kandidovala kao prioritetno pitanje. Svaka ideja, ocenjuje resorni ministar, koja bi doprinela bržem pristupanju snažan je motiv za nastavak reformi.

“Mi ne možemo o tome zvanično da se odredimo, budući da ništa od tih ideja i predloga nije formalizovano u smislu nekakve nove metodologije pristupanja, ali mogu da kažem da nismo apriori protiv toga, ukoliko bi te faze podrazumevale konkretne koristi za našu državu, našu privredu i za naše građane. Naravno, ukoliko te faze ne bi predstavljale trajno stanje, odnosno ukoliko bi punopravno članstvo ostalo na horizontu kao realno dostižan cilj”, rekao je nemanja Starović.

Iz CEP-a upozoravaju – važno je da ograničenje bude vremenski ograničeno, da automatski ističe, kako bi se sprečile zloupotrebe za druge političke ciljeve.

“Propuštena je jedna prednost, a zemlje zapadnog Balkana koje su van EU nisu se pokazale u ovom periodu pristupanja ni naprednije u ekonomskom smislu, a ni u demokratskom smislu nisu postale uređenije zemlje, tako da držanje tih zemalja mimo punopravnog članstva nije dovelo do jasnih rezultata u samim zemljama, a istovremeno EU je izgubila jednu veliku geopolitičku utakmicu,” rekao je Stefan Surlić.

Na poslednjem samitu lidera Unije u Briselu proširenje kao tema je izostala. Ne i negodovanje država članica koje zagovaraju taj proces.

Simptom/RTS