Donji dom je usvojio rezoluciju sa 215 glasova za i 208 protiv.
Rezoluciju je predložio zastupnik Gregori Miks, vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Demokrati su u više navrata pokretali glasanja u Predstavničkom domu i Senatu s ciljem ograničavanja ratnih ovlašćenja predsednika Trampa, a ta inicijativa poslednjih sedmica dobija i sve veću podršku pojedinih republikanaca.
Simptom/Anadolija
Lider opozicionih demokrata u Senatu Čak Šumer je rekao da Trampova nedavna agresivnost predstavlja “opasan pomak ka beskrajnom ratu”, a više od polovine Amerikanaca smatra da je Tramp “otišao predaleko” koristeći američku vojsku za intervencije u drugim zemljama, pokazala je nova anketa AP-NORC.
Tramp je prošle nedelje izvršio intenzivan pritisak na pet republikanskih senatora koji su se pridružili demokratama kako bi mu uskratili ovlašćenja, a dva su popustila pod pritiskom, te nije prošlo ograničenje ovlašćenja predsednika.
Ipak, tek je potpredsednik SAD DŽ. D. Vens pretegao u odnosu snaga u Senatu od 50-50 glasova za i protiv republikanskog predloga za odbacivanje zakona o ograničenju ovlašćenja.
Ishod glasanja koji je postignut tek na tako visokom nivou, pokazao je u najmanju ruku da Tramp i dalje ima kontrolu nad velikim delom svoje Republikanske stranke, ali je veoma mali broj glasova u prilog njemu pokazao i rastuću zabrinutost u Kongresu SAD – parlamentu zbog agresivnih ambicija predsednika u spoljnoj politici.
Demokrate su izazvale debatu o tome pošto su američke trupe zarobile venecuelanskog lidera Nikolasa Madura u iznenadnom noćnom napadu početkom ovog meseca.
“To je bio jedan od najuspešnijih napada u istoriji, a oni nalaze način da mu se suprotstave. To je prilično neverovatno. I šteta je”, rekao je Tramp u utorak i uz to je uvredio nekoliko republikanaca koji su podržali zakon o ograničavanju ratnih ovlašćenja.
Glasanje o ratnim ovlašćenjima šefa države je dobilo nov politički značaj, jer Tramp preti vojnom akcijom za preuzimanje Grenlanda.
Zakon o ograničavanju ratnih ovlašćenja predsednika, čak i da je prošao u Senatu, praktično nije imao šanse da stupi na snagu jer bi ga na kraju morao potpisati sam Tramp. Ali to je bio test lojalnosti Republikanske stranke predsedniku i pokazatelj koliko je Senat kojim dominiraju republikanci, spreman dati Trampu slobode da koristi vojsku u inostranstvu.
Po Ustavu, samo Kongres ima pravo da objavi rat, ali američki predsednici su dugo široko tumačili svoja ovlašćenja da bi koristili silu američke vojske širom sveta.
S druge strabe je taj predsednički manir od Drugog svetskog rata koristio Kongresu SAD da izbegava odgovornost za ratove i da sav rizik svalljuje na predsednike, kazao je profesor Državnog univerziteta Ohaja, Piter Mansur, vojni istoričar i penzionisani pukovnik američke vojske sa višestrukim borbenim misijama.
Mansur je rekao da “političari imaju tendenciju da izbegavaju odgovornost za bilo šta – ali onda vas to uvlači u večne ratove”.
Tramp je tako koristio niz pravnih argumenata za svoju kampanju protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura koga su američke snage početkom januara zarobile i odvele u SAD da bi mu se sudilo zbog “narko-terorizma”.
Dok je gradila pomorske snage na Karibima i uništavala brodove koji su navodno prevozili drogu iz Venecuele, Trampova administracija je koristila ratna ovlašćenja u okviru “globalnog rata protiv terorizmaa” tako što je narko-kartele proglsila terorističkim organizacijama, a kada zarobila Madura rekla je da je to bila samo “policijska operacija” radi izručenja predsednika Venecuele da bi mu se sudilo po optužnici u SAD koja je na snazi još od 2020. godine.
Poslanici, uključujući značajan broj republikanaca, uznemireni su Trampovim nedavnim spoljnopolitičkim govorom: poslednjih nedelja je obećao da će SAD “voditi” Venecuelu godinama, pretio vojnom akcijom radi preuzimanja Grenlanda i poručio Irancima koji protestuju protiv svoje vlasti da im “pomoć stiže”.
Visoki republikanci pokušali su da smire odnos Trampa i Danske, saveznice u NATO-u čija je Grenland poluautonomna teritorija. Ali danski zvaničnici su u sredu izašli sa sastanka sa potpredsednikom DŽ. D. Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom rekavši da i dalje postoji “fundamentalno neslaganje” o Grenlandu.
Lider opozicionih demokrata u Senatu Čak Šumer je rekao da Trampova nedavna agresivnost predstavlja “opasan pomak ka beskrajnom ratu”, a više od polovine Amerikanaca smatra da je Tramp “otišao predaleko” koristeći američku vojsku za intervencije u drugim zemljama, pokazala je nova anketa AP-NORC.
Simptom/Beta
Istovremeno, Ivanović je naglasio da za to odgovornost snosi i ogroman deo parlamentarne opozicije, koja osim dve poslaničke grupe (“MI, Snaga naroda” i “MI – Glas iz naroda”, 13-15 poslanika) svojim potpisima nije pristupila zahtevu.
On kaže da je očigledno na delu saradnja “vazalne vlasti” i “vazalne opozicije” u odnosu na NATO, tj. reč je o saradnji koju je Ivanović simbolički nazvao “saradnjom protiv jasenovačkih žrtava”.
“Imamo na sceni vazalno ponašanje prema NATO-u. Epoha “avnojevske okupacije” danas vlada u Srbiji u punom jeku i jednom pogubnom obliku. Govorim o “levom” i “desnom” krilu NATO-a. Sramno i skandalozno je da srpski parlament u Beogradu nije smeo da konstatuje jednu istorijsku činjenicu, odnosno nije se smelo čak ni deklarativno konstatovati ono što je toliko očigledno (stradanje Srba u NDH)”, istakao je Ivanović za internet kanal “Novi standard”, ističući da je posredi “primitivni kukavičluk nepodnošljivih dimenzija”.
On je posebno začuđen da ni jedan značajan deo opozicije nije odgovorio izazovu kada je kultura sećanja i istorijsko stradalništvo Srba u Drugom svetskom ratu u pitanju, kazavši da je sva argumentacija u prilog usvajanju rezolucije bila na njihovoj strani.
“Mogli su da dobiju simpatije u javnom mnjenju, ali očito da u podsvesti imaju šta će reći podsekretar zamenika nekog pomoćnika nekog briselskog birokrate”, ocenio je poluironično Ivanović.
Simptom/M. M.
Nacrt rezolucije, koji su sastavili Džibuti, Jordan, Mauritanija, Katar, Senegal i Palestina, odobren je sa 151 glasom za, 11 protiv i 11 uzdržanih.
Rezolucija potvrđuje odgovornost UN za palestinsko pitanje, poziva na okončanje okupacije iz 1967. godine i održavanje rešenja o dve države, te zahteva da Izrael zaustavi aktivnosti naseljavanja i poštuje međunarodno pravo.
Takođe poziva na obnovu pregovora i poziva države da ne priznaju promene granica, a istovremeno povećaju pomoć Palestincima usred teške humanitarne krize.
Simptom/Anadolija
Ističe se da rezolucija nudi put ka palestinskom samoopredeljenju i državnosti.
“Naglašavamo da je ovo iskren napor i da plan pruža održiv put ka miru i stabilnosti, ne samo između Izraelaca i Palestinaca, već i za ceo region”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da rezolucija podržava mirovni plan za okončanje sukoba u Gazi, koji je u septembru predložio američki predsednik Donald Tramp, a koji su podržali lideri drugih zemalja na samitu u Šarm el Šeiku, 13. oktobra.
Simptom/Newsmax/Tanjug
„Za mene ovo nije samo običan broj, već upozoravajuća činjenica da muški deo čovečanstva ima ogromnu, ili bolje rečeno apsolutnu, moć, a ženski marginalnu ili gotovo nikakvu“, rekla je Siljanovska Davkova na obeležavanju 25. godišnjice usvajanja Rezolucije UN 1325, u Skoplju.
Ona je rekla da su „svetli primeri retki, ali inspirativni“ i podsetila da su „žene u mnogim postkonfliktnim društvima predvodile pomirenje, obnovljale društveno tkivo, povezivale podeljene i suprotstavljene uz pomoć uma, znanja, kreativnosti i empatije, uglavnom emocionalnom inteligencijom, delovale su na isceljujući i lekovit način, vraćajući poverenje i čovečnost“.
Ocenila je da je Rezolucija 1325, doneta pre 25. godina, promenila percepciju žena, koje su do tada uglavnom bile nemi svedoci ili žrtve sukoba, a od tada su postale aktivne mirovne učesnice.
Tom rezolucijom su, istakla je Siljanovska Davkova, uspostavljena dva osnovna principa: prvo, zaštita žena i devojčica od rodno zasnovanog nasilja i drugo, njihovo ravnopravno učešće sa muškarcima u borbi za mir i bezbednost.
Simptom/Nova.rs/Beta
Rezolucija, koja u praksi ukida veći deo Trampove carinske politike, usvojena je sa 51 glasom za i 47 protiv, na inicijativu senatora iz redova demokrata.
Skoro identična rezolucija je u aprilu propala zbog nerešenog glasanja, jer je republikanski senator Mič Mekonel bio odsutan.
Senator Rend Pol, republikanac iz Kentakija koji je podržao demokrate u vezi sa rezolucijama, odao je priznanje Trampu za smanjenje carina Kini, ali je dodao da to neće sprečiti rast cena.
Osim Pola, inicijativu demokrata podržali su i Mekonel, Liza Murkovski i Suzan Kolins.
„Cene koje rastu i rastu pritiskaju američke porodice“, rekao je demokratski senator Ron Vajden i dodao da su ruralne američke države u kojima su republikanci na vlasti „najteže pogođene“.
Glasanje su organizovale demokrate, koristeći zakon star više decenija koji Kongresu omogućava da poništi odluku predsednika da proglasi nacionalnu vanrednu situaciju. Tramp je ranije doneo takvu odluku kako bi opravdao uvođenje carina.
Republikanci su ranije u Predstavničkom domu izglasali zakon koji omogućava da se spreči glasanje o ovakvim rezolucijama, što rezoluciju čini simboličnim činom.
Osim toga, Tramp na zakon koji ograničava moć predsednika nad trgovinskom politikom može da stavi veto, što znači da zakon na kraju neće stupiti na snagu.
Simptom/Danas/Beta/AP
Jednu od najoštrijih rezolucija u EP prema nekoj od zemalja kandidata, a i inače, koja je prošla glasanje uz praktično četvoropetinsku većinu glasova prisutnih, Živković vidi kao opomenu koja je, kako kaže, konačno na pravi način, uz rečnik koji je potpuno primeren, konstatovala stanje u Srbiji i pobrojala “sve ono što mi, nažalost, živimo više od 10 godina”.
Upitan je li Evropa ovime zatvorila vrata SNS-u i Vučiću za dalje, ex premijer navodi da rezoluciju ne treba čitati u drugačijem svetlu od onoga kako je data, i da posao ni Evrope ni Evropljana nije da se bavi svime onime što sleduje građanima Srbije i kako ističe, pre svega, političkoj opoziciji.
“Ne bih rezoluciji pridavao nikakav veći značaj, ona je sama po sebi važna jer je konačno i bilo vreme da se jednim jasnim, neuvijenim rečnikom kaže kakvo je stanje u našoj zemlji. Mi svi to dobro znamo, ko nam deceniju i više uništava institucije i demokratiju, guši medije, krade glasove, šalje batinaše i huligane na građane, pravi kriminalni brlog ovde itd. Međutim, finale ovog procesa i velike društveno-političke krize koja traje i pre pada nadstrešnice u Novom Sadu jeste dobra organizacija i pobeda na izborima kako bi se stavila tačka na ovo ‘odvratno vreme vladavine najgorih’. Tu presudnu ulogu treba da ima opozicija, nadam se da je imamo”, ističe Živković za portal “Simptom”.
Simptom/arhiva, 15. mart
On je dodao da “inicijatora politike korupcije i primitivizma pod hitno treba razvlastiti i odneti pobedu na izborima kad god bili, i u kakvim god uslovima održani”.
“Bili demokratski ili nedemokratski, taj posao se mora obaviti. Ako smo mi 1996. i 2000. uspeli u tome da Vučićevog prethodnika, sa malo gorim posledicama po Srbiju (Slobodana Miloševića), pobedimo u ne malo nego totalno neravnopravnim uslovima, i danas je taj posao apsolutno moguće učiniti. Opozicija i sve ono što se njom zove koliko sutra treba da sedne i dogovori se, nađe način dobre organizacije i kreira strategiju kako da se sve ono što su započeli studenti privede kraju. Građani Srbije predugo čekaju”, zaključio je Živković.
Simptom/M. M.
Svih ostalih 14 članova tog najmoćnijeg tela UN glasalo je za rezoluciju, koja je opisala humanitarnu situaciju u Gazi kao „katastrofalnu“ i pozvala Izrael da ukine sve restrikcije na isporuku pomoći za 2,1 milion Palestinaca na toj teritoriji.
„Kolege, američko protivljenje ovoj rezoluciji neće biti iznenađenje. Ona ne osuđuje Hamas niti priznaje pravo Izraela da se brani i pogrešno legitimizuje lažni narativ koji ide u prilog Hamasu, koji je nažalost naišao na odjek u ovom savetu“, rekla je Morgan Ortagus visoka američka politička savetnica uoči glasanja.
Ona je dodala da su ostali članovi Saveta bezbednosti „zanemarili“ američka upozorenja na „neprihvatljiv“ jezik i umesto toga prihvatili nešto što je osmišljeno da naiđe na veto.
Ovakvo glasanje dalje ukazuje na izolaciju SAD i Izraela svetu u odnosu na gotovo dvogodišnji rat u Gazi, piše agencija AP. Glasanje je obavljeno samo nekoliko dana pred okupljanje svetskih lidera na Generalnoj skupštini UN, gde će Gaza biti glavna tema i na kojoj se vodeći američki saveznici spremaju da priznaju nezavisnu palestinsku državu. To je uveliko simboličan gest kome se žestoko suprostavljaju Izrael i SAD, i čime se administracija predsednika Donalda Trampa deli od bliskih saveznika uključujući i Veliku Britaniju.
Simptom/Nova.rs/Beta
Srpski intelektualac je s tim u vezi pohvalio stav i pristup opozicione poslaničke grupe “MI, Snaga naroda”, čijom zaslugom je deklaracija o Jasenovcu nedavno i dospela u skupštinsku proceduru.
Imao je poruku za vladajuću stranku.
“Ako niste u stanju da usvojite dokument o Jasenovcu, kao jednom od najtragičnijih događaja u novom veku, gde su istorijske činjenice nesporne i neumoljive, prilikom čega je 74.000 dece stradalo (tzv. Nezavisna Država Hrvatska je jedina u toku Drugog svetskog rata imala logor za decu), onda to znači da je Aleksandar Vučić na tragu ‘avnojevske politike'”, ocenjuje Ivanović u gostovanju na programu internet platforme “Balkan info”.
On je konstatovao da je “dosta bilo busanja u patriotska prsa u redovima vlasti, a istovremeno pružanja ruke ‘hrvatskom nacizmu'”, te da bi, unajkraće, toj inicijativi morali da se pridruže predstavnici vladajućih političkih partija, uz, kako kaže, očekivanu podršku velikog broja intelektualaca i značajnog broja opozicionih partija i poslanika.
Ivanović je dodao i da vlast uopšteno vuče katastrofalne poteze, posebno imajući u vidu predaju ingerencija države Srbije samoproglašenoj prištinskoj kvazidržavi na severu južne pokrajine, koji se u mnogim aspektima mogu okvalifikovati kao “veleizdaja”. Svojim negativnim potezima su, kaže, po mnogo čemu u pogledu kosovske politike nadmašili bivšu “žutu vlast”.
Na tom tragu, kritikovao je, barem sudeći po novinskim tekstovima, i nastojanja zvaničnog Beograda da pristupi ne samo EU nego i NATO-u (pisanja italijanskog lista “Il Giornale”).
“Uoči radne posete premijera Italije Đorđe Meloni Srbiji i sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, taj medij izvestio je da će teme razgovora dvaju državnika biti ‘nastavak evrointegracija Srbije’, kao i ‘nastavak daljih razgovora o ulasku Srbije u NATO’. I to je praktično prvi put da se u nekom zapadnom glasilu navodi da pregovori o članstvu Srbije u NATO-u traju već neko vreme. To bi, bez sumnje, bilo više od ‘veleizdaje'”, izrekao je Ivanović, uz napomenu da bi u postojećim uslovima, bilo veoma teško za vlast da sprovede ustavnu proceduru neophodnu za promenu Ustava po suštinskim pitanjima (dve trećine narodnih poslanika da glasa ZA i potvrda na referendumu).
Foto: Wikipedia
“Ne verujem da bi smeli da idu na referendum, imaju puno problema trenutno u javnom mnjenju, veoma su uzdrmani i u panici a takođe bi u tom slučaju došlo do ozbiljnih protesta u zemlji… Međutim, nije isključeno da bi se na taj potez (priključenje NATO-u) opredelili uz pomoć EU i struktura Brisela, da se ide na rešenje bez referenduma, kao u Crnoj Gori 2017”, zaključuje Ivanović.
Simptom/M. M.
Rezoluciju je pripremilo 10 nestalnih članica Saveta bezbednosti, a Sjedinjene Američke Države bile su jedina članica koja je nije podržala, prenosi Tass.
Rezolucija ima četiri tačke i sadrži zahtev za “neposrednim, bezuslovnim i trajnim prekidom vatre u Gazi, koji će poštovati obe strane”, kao i oslobađanje svih talaca koji se nalaze u palestinskoj enklavi.
Pored toga, zahteva se neposredno i bezuslovno ukidanje svih ograničenja na isporuku humanitarne pomoći Gazi, koju dostavljaju UN sa svojim partnerima.
Simptom/Newsmax/FoNet
Rezoluciju povodom 80. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata Rusija je pripremila zajedno sa više desetina država među kojima su, između ostalih, Srbija, Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kina, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan, Severna Koreja i Iran.
U dokumentu se predlaže državama članicama, agencijama UN i nevladinim organizacijama da se na odgovarajući način 8. i 9. maja obeleži Dan sećanja na sve žrtve Drugog svetskog rata.
Takođe, u dokumentu se od predsedavajućeg Generalne skupštine UN traži da održi specijalnu svečanu sednicu u čast svih žrtava Drugog svetskog rata u drugoj nedelji maja i da se potom takve sednice održavaju svakih pet godina.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja je ranije pozvao članice UN da podrže taj dokument i na taj način odaju počast svima koji su dali živote u borbi protiv nacizma.
Simptom/RTS
“Žao mi je zbog toga, Srbija je tri godine izdržala i tu poziciju neće srušiti glasanje o jednoj, dve rezolucije“, istakao je Vučić gostujući u emisiji Ćirilica na TV Hepi.
Vučić je istakao da je Srbija trebalo da bude uzdržana u glasanju o rezoluciji o Ukrajini u UN.
Simptom/RTS/Happy TV
Diplomate iz članica Ujedinjenih nacija imali su ispred sebe dva predloga rezoolucije o ratu u Ukrajini. Kratku američku, kojom se traži brzo rešavanje problema, bez pozivanja na teritorijalni integritet Ukrajine i pominjanja ruske agresije i evropsku u kojoj se ruska invazija opisuje kao razarajuća pretnja za međunarodni poredak.
U velikoj sali sedišta UN na njujorškom Ist riveru, predstavnici 93 države podržali su evropsko viđenje sukoba u Ukrajini, uključujući Srbiju. Protiv evropskog predloga glasalo je 18 država – SAD, Rusija, Mađarska i Belorusija.
Punih mesec dana, evropske i ukrajinske diplomate spremale su nacrt rezolucije o trogodišnjici rata u Ukrajini, pre nego što su im Amerikanci ispostavili svoje viđenje situacije, tražeći brzo rešavanje problema, bez pozivanja na teritorijalni integritet Ukrajine i pominjanja ruske agresije.
“Jednostavna, istorijska rezolucija u Generalnoj skupštini koja gleda unapred, a ne unazad. Rezolucija je fokusirana oko jedne ideje – da se okonča rat. Put ka miru je moguć”, rekla je otpravnica poslova američke misije pri UN, Doroti Šej.
Posle glasanja u Generalnoj skupštini, očekuje se da se i Savet bezbednosti izjasni o američkom predlogu rezolucije. Za uspeh ove inicjative neophodno je da protiv nje ne glasa ni jedna od pet stalnih članica ovog tela, Rusije, SAD, Kine, Francuske ili Velike Britanije.
Britanci i Francuzi su pred Generalnom skupštinom glasali “za” evropski predlog rezolucije.
Simptom/RTS
Pre nešto više od dva meseca, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je rezoluciju, koju nije podržala većina njenih država članica (84 su glasale za; ali je 68 zemalja bilo uzdržano; 19 je glasalo protiv, a 22 zemlje, uključujući Izrael , nisu bili prisutni na glasanju).
Usvojila je rezoluciju kojom se 11. jul proglašava “Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine”, osuđujući negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.
U stvari, sve žene, deca i starci, koji su činili ogromnu većinu od 25.000 izbeglica, pušteni su nepovređeni. Ovakva apsurdna odluka teško da je neobična u Ujedinjenim nacijama, gde je politika naziv igre, a određeni politički saveznici imaju automatsku većinu.
U ovim okolnostima Srbija nije imala šanse da spreči donošenje ove rezolucije. Izraelci mogu da saosećaju sa Srbijom jer je i Izrael bio žrtva očigledno politički motivisanih rezolucija i nepravednih kritika izrečenih u Generalnoj skupštini.
Najpoznatija i najnečuvenija od kojih je bila rezolucija “Cionizam je rasizam”.
Dok Srbiju može donekle utešiti činjenica da je većina članova Generalne skupštine odbila da podrži rezoluciju, jedan od aspekata koji najviše nervira jeste to što je rezoluciju predložila i susponzorisala Nemačka.
Dok je nemačka odgovornost za užasno „konačno rešenje“ koje su sproveli nacisti da potpuno unište evropsko jevrejstvo opšte poznata, malo ljudi van bivše Jugoslavije je svesno obima i okrutnosti nacističkih zločina nad Srbima tokom Drugog svetskog rata.
Nacistička brutalnost bila je vidljiva već od prvog dana invazije na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, kada su izvršili ubilački napad vatrogasnim bombama na Beograd, tokom kojeg je Narodna biblioteka i njena dragocena zbirka knjiga, od kojih su neke čak i iz 12. veka, svi su uništeni.
Nakon toga na područjima pod nemačkom vojnom okupacijom usledilo je podizanje zloglasnih nacističkih koncentracionih logora, poput Banjice u Beogradu i ozloglašenog Crvenog krsta u Nišu, gde je ubijeno oko četrnaest hiljada nevinih, uglavnom Srba.
Crni oktobar svuda
Ovo je praćeno masovnim represalijama nad srpskim civilnim stanovništvom, koje su bile daleko drastičnije od mera preduzetih u drugim okupiranim zemljama (100 civila, u nekim slučajevima i dece, pogubljeno zbog smrti nemačkog vojnika, a 50 za ranjenog).
Najozloglašeniji pokolj nevinih dogodio se u Kragujevcu u prikladno nazvanom „Crnom oktobru“ 1941. godine. Značajan broj Folksdojčera (etnički Nemci), stanovnika Jugoslavije, delovao je kao peta kolona tokom godina koje su prethodile ratu, a zatim su se pridružile nacističkim osvajačima, mnogi su se dobrovoljno prijavili da se pridruže S.S. 7. dobrovoljačkoj brdskoj diviziji Princ Eugen.
Na aneksiranim područjima Jugoslavije, saveznici Nemaca počinili su stravične zločine nad srpskim civilima uz punu dozvolu i podršku nacista.
Najgori počinioci u tom pogledu bile su hrvatske ustaše, koje su pokrenule genocidnu kampanju nad Srbima, tokom koje su masovno klani u seoskim sredinama i u koncentracionim logorima koje su izgradili širom Nezavisne Države Hrvatske (NDH), koje su Nemci stvorili nakon okupacije Jugoslavije.
Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati antifašisti bili su mučeni na najstrašnije načine, a na kraju i ubijani u Jasenovcu, logoru koji je postao simbol ustaške svireposti i izopačenosti.
“Nacistička Nemačka je imala potpunu odgovornost”
Čak je i Edmund Glaise fon Horstenau, nemački vojni izaslanik u Zagrebu, oštro kritikovao strašna ustaška zverstva, upozoravajući da će ona izazvati ustanak lokalnog srpskog stanovništva. Nacistička Nemačka je i za njih imala potpunu odgovornost.
Ona ne samo da je stvorila preduslove već je i osmislila NDH. Nacistička Nemačka nikada nije pokušala da obuzda kampanje ustaškog genocida koje je pokrenuo diktator NDH Ante Pavelić.
Naprotiv, Hitler mu je rekao da ako NDH želi da bude stabilna, netolerantna nacionalistička politika mora da se vodi 50 godina, jer prevelika tolerancija može samo stvarati probleme.
Šef spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga Mihael Rot, pozivajući se na negativne reakcije Beograda na donošenje rezolucije o Srebrenici, nazvao ih je „sramnim i razočaravajućim“.
On je dodao da sugerisanje da se kao odgovor donese slična rezolucija o Jasenovcu izgleda kao pokušaj da se skrene pažnja. „Poenta nije u tome da neki upiru prstom u druge.”
Uprkos razumevanju onoga što je Rot hteo da kaže, nedostatak elementarnog izraza žaljenja i kajanja je neprihvatljiv. Ne radi se svakako o izostanku odavanja počasti žrtvama kao takvim, već o odsustvu posebnog razmatranja njihove sudbine, što bi trebalo da bude od Nemačke, koja je imala punu odgovornost i za Jasenovac.
Do danas, međutim, na Balkanu nema osećaja da je Nemačka ikada izrazila kajanje ili žaljenje za zločine počinjene nad Srbima.
Umesto toga, iz političkih razloga, prečesto je stajala na strani onih koji su delovali na štetu Srbije. Nemačka je među najznačajnijim investitorima i spoljnotrgovinskim partnerima Srbije.
To je svakako jedna od centralnih zemalja Evropske unije, toliko važna i za Srbiju. Upravo zbog toga, bilo bi prirodno očekivati izraz istorijske odgovornosti prema srpskom narodu i pijeteta prema njegovim žrtvama.
Alo.rs/B92
Iz Kancelarije ističu da je “ovom sramnom i zločinačkom akcijom, hrvatsko vojno i političko rukovodstvo na čelu sa Franjom Tuđmanom dovršilo započeti projekat Ante Pavelića o stvaranju etnički čiste Hrvatske države”.
“Protiv ovakvog delovanja moramo se boriti stalnim snaženjem kulture sećanja o stradanju srpskog naroda u svojoj večnoj borbi za slobodu i identitet”, ističe Kancelarija u saopštenju.
Tanjug
