Ponedeljak, 29. jun 2026.
potražite Simptom...

Smrtonosna trka za hranom u Gazi i mučno životno putovanje: „Ne vidim kako može biti gore, jer je već apokaliptično”

by Leave a Comment

Nekoliko srećnika uspeva da obezbedi nekoliko paketića sočiva, teglu Nutele ili kesu brašna. Mnogi se vraćaju praznih ruku i moraju ponovo pokušati iskušenje sledećeg dana.

„Ovo nije pomoć. To je poniženje. To je smrt“, rekao je Džamil Atili, lice mu je sijalo od znoja dok se prošle nedelje vraćao iz centra za hranu kojim upravlja Humanitarna fondacija Gaze, privatni izvođač radova koga podržava Izrael. Usred gužve za hranom zadobio je posekotinu nožem po obrazu i rekao je da ga je čuvar izvođača radova poprskao biber sprejom u lice. Ipak, nije ostavio ništa za svojih 13 članova porodice.

„Nemam čime da prehranim svoju decu“, rekao je, skoro plačući. „Srce mi je slomljeno.“

Izrael je prošlog meseca počeo da dozvoljava uvoz hrane u Gazu nakon što ga je potpuno obustavio na 10 nedelja, iako zvaničnici Ujedinjenih nacija kažu da to nije dovoljno da se spreči glad. Većina zaliha ide GHF-u, koji upravlja sa četiri punkta za distribuciju hrane unutar izraelskih vojnih zona. Mali deo pomoći ide UN i humanitarnim grupama.

Oba sistema su zaglavljena u haosu. Svakodnevna vatra izraelskih trupa na gomile na putevima koje se kreću ka centrima GHF-a ubila je nekoliko stotina ljudi i ranila stotine drugih u proteklih nekoliko nedelja, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze.

Istovremeno, u proteklim nedeljama, gladne gomile su preplavile većinu konvoja kamiona UN i oduzele zalihe. Izraelske trupe su otvorile vatru kako bi rasterale gomile koje čekaju kamione u blizini vojnih zona, kažu svedoci – a u utorak je više od 50 ljudi ubijeno, prema podacima ministarstva. Izraelska vojska kaže da istražuje.

„Ne vidim kako može biti gore, jer je već apokaliptično. Ali nekako postaje gore“, rekla je Olga Čerevko, portparolka kancelarije UN za humanitarna pitanja.

 

Simptom/AP

Donji dom britanskog parlamenta izglasao Zakon o asistiranom samoubistvu; Protivnici izašli sa argumentima o opasnosti zakona

by Leave a Comment

Za usvajanje zakona je glasalo 314, a protiv 291 poslanik.

Zakon se sada prosleđuje Gornjem domu parlamenta, koji može da ga izmeni ili odloži, ali ne i da poništi odluku Donjeg doma.

Premijer Kir Starmer (Keir) izjavio je da će podržati usvajanje ovog zakona, dok se ministar zdravlja Ves Striting (Wes Streeting) zakonu protivi, ali je izjavio da će poštovati ishod glasanja.

Na poslednjem glasanju o ovom zakonu u novembru rezultat je iznosio 330 glasova za i 275 protiv usvajanja, a on je od tada znatno izmenjen.

Zagovornici ovog zakona nalažu da osobe sa terminalnom dijagnozom moraju da imaju opciju da okončaju svoj život ukoliko to žele, a njegovi protivnici tvrde da stariji i osobe sa invaliditetom mogu da se dovedu u opasnost ako su primorane, direktno ili indirektno, da okončaju svoj život. 

Više stotina ljudi okupilo se ispred Parlamenta uoči glasanja, gde su oni koji podržavaju usvajanje zakona nosili garderobu sa natpisom “Kampanja za dostojanstvo u umiranju”, a protivnici banere kojima su pozivali da poslanci ne pretvore Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) u, kako su naveli, Nacionalnu službu za samoubistvo.

Procenjuje se da je ovaj zakon najveća promena u socijalnoj politici Velike Britanije, otkako je abortus delimično legalizovan 1967. godine. 

Zakon o terminalno bolesnima odobrio bi svim bolesnima starijim od 18 godina u Engleskoj i Velsu, kojima se procenjuje manje od šest meseci ostatka života, da se prijave za asistiranu smrt, što podrazumeva da bi bolesnik morao i sam da bude sposoban da uzme smrtonosne lekove.

Neki poslanici, koji su podržali zakon na jesen, učinili su to samo pod uslovom da se on izmeni, dok neki tvrde da su razočarani promenama, kao i da Parlament nije imao dovoljno vremena za diskusiju o problemima zakona.

Glasanje je slobodno, što znači da poslanici glasaju po sopstenoj savesti, a ne stranačkoj liniji. 

Implementacija zakona trajala bi četiri, umesto prvobitno predložene dve godine, što znači da bi stupio na snagu 2029. godine, kada bi trebalo da se održe i novi parlamentarni izbori.

Zahtev za asistiranu smrt potpisala bi dva lekara i panel koji čine socijalni radnik, pravnik i psihijatar.

Asistirano samoubistvo do sada je legalno u Austriji, Belgiji i delovima Sjedinjenih Američkih Država (SAD), a ono se razlikuje od eutanazije, koja je legalna u Kanadi i Holandiji, pri kojoj zdravstveni radnici daju smrtonosnu injekciju na zahtev pacijenata, u određenim okolnostima.

Simptom/AP

Izraelski zvaničnici: Nema naznaka da je iransko rukovodstvo slabije

by Leave a Comment

“Trenutno nema naznaka da centralna vlast u Teheranu gubi kontrolu. Naprotiv, iranski režim dodatno učvršćuje svoju vlast”, rekli su trojica zvaničnika.

Iako rušenje režima ajatolaha Alija Hameneija nije službeni cilj Izraela u ovom sukobu, visoki izraelski zvaničnici, uključujući premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Izraela Kaca, nedavno su izjavili da je jedan od izraelskih ciljeva destabilizacija vlasti u Teheranu.

U poslednjim danima, Izrael je takođe gađao mete koje su zvaničnici opisali kao “poluge režima Irana”.

Među metama su bile policijske stanice, državna televizija i radio stanice, ministarstvo unutrašnjih poslova, te ministarstva obaveštajnih i odbrambenih poslova.

U petak je Kac najavio da će Izrael početi gađati objekte milicije Basij, paravojne formacije koja deluje pod Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC), za koju izraelske vlasti tvrde da se “koristi za gušenje domaćih protesta”.

“Naredio sam vojsci da intenzivira napade na ciljeve režima u Teheranu kako bi se destabilizovao režim i povećao nivo odvraćanja kao odgovor na raketne napade na izraelske gradove. Moramo udariti na sve simbole moći i mehanizme režima za potiskivanje stanovništva, i moramo naterati na evakuaciju velikih delova civilnog stanovništva Teherana, sve s ciljem podrivanja režima”, rekao je Kac nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba IDF-a, general-pukovnikom Ejalom Zamirijem i drugim visokim zvaničnicima.

Simptom/Klix.ba

Tramp: Podržao bih prekid vatre u sukobu Izraela i Irana u zavisnosti od okolnosti

by Leave a Comment

Na pitanje novinara da li bi podržao prekid vatre dok traju pregovori, Tramp je rekao: “Možda, u zavisnosti od okolnosti”, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, Evropa ne bi mogla mnogo da pomogne u ratu između Irana i Izraela.

“Iran ne želi da razgovara sa Evropom. Žele da razgovaraju sa nama. Evropa neće moći da pomogne u ovome”, rekao je Donald Tramp.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči sastao se sa evropskim kolegama u Ženevi radi razgovora usmerenih na uspostavljanje puta ka diplomatiji oko iranskog nuklearnog programa.

Evropski ministri spoljnih poslova pozvali su Iran da sarađuje sa Vašingtonom oko svog nuklearnog programa, ali su razgovori završeni bez znakova napretka.

Tramp i Bela kuća ranije su saopštili da će u naredne dve nedelje odlučiti da li će se SAD umešati u izraelsko-iranski rat.

Izrael, jedina zemlja na Bliskom istoku za koju se veruje da poseduje nuklearno oružje, saopštio je da je napad na Iran sprečio Teheran da razvije sopstveno nuklearno oružje.

Iran, koji tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopske prirode, uzvratio je sopstvenim napadima na Izrael. Iran je potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, dok Izrael nije.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Iran: Razmotrićemo diplomatsko rešenje kada agresor bude pozvan na odgovornost za počinjene zločine

by Leave a Comment

“Iranski nuklearni program je mirnodopskog karaktera i oduvek je bio pod zaštitom i nadzorom IAEA. Stoga su oružani napadi na zaštićena nuklearna postrojenja od strane režima koji nije stranka nijednog ugovora o oružju za masovno uništenje ozbiljan zločin i kršenje međunarodnog prava”, kazao je iranski ministar.

Izrazio je “ozbiljnu zabrinutost” zbog neuspeha Nemačke, Velike Britanije i Francuske, kao i Evropske unije da osude te napade.

“Iran je spreman ponovo razmotriti diplomatsko rešenje – kada se agresija zaustavi i agresor bude pozvan na odgovornost za počinjene zločine”, rekao je Aragči.

Istakao je da je jasno stavio do znanja da se o iranskim odbrambenim sposobnostima ne može pregovarati.

“Podržavamo nastavak razgovora s Evropskom unijom i izrazili smo spremnost da se ponovo sastanemo u bliskoj budućnosti”, zaključio je.

Simptom/Klix.ba

Sin poslednjeg iranskog šaha iz SAD uputio poruku Irancima

by Leave a Comment

U intervjuima koje je dao ove sedmice, Pahlavi je izjavio da je spreman predvoditi tranziciju ka novom političkom poretku, ističući da se radi o “najvećoj prilici za rušenje Islamske Republike u poslednje četiri decenije”. “Ovo je naš istorijski trenutak”, rekao je Pahlavi.

U video-poruci objavljenoj 19. juna na društvenoj mreži X, Pahlavi je poručio:

“Naše rasprave o Iranu posle Islamske Republike su počele.”

Dva dana ranije, 17. juna, pozvao je građane Irana da “dovedu režim do kraja”. Pahlavi, koji danas živi u Sjedinjenim Američkim Državama, uživa podršku dela iranske dijaspore koja zagovara povratak monarhije. Ipak, neizvesno je koliku bi podršku takva ideja imala unutar samog Irana, gde većina stanovništva nije ni rođena u vreme kada je njegov otac napustio zemlju pre 46 godina, prenosi Reuters.

Današnji Iran umnogome se razlikuje od onog kojeg je Mohamed Reza Pahlavi napustio 1980. godine, kada je preminuo u egzilu u Egiptu.

Simptom/Klix.ba

Putin: Ne tražim da Ukrajina kapitulira, već prizna novu realnost na terenu

by Leave a Comment

Polazeći od stvarnosti na terenu, bilo bi poželjno da se Ukrajina vrati vrednostima na kojima je stekla nezavisnost, a pre svega vanblokovskom statusu, rekao je Putin na plenarnoj sednici Međunardnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, prenosi Sputnjik.

On je ukazao da Ukrajina gubi borbenu gotovost, jer je njena vojska popunjena samo 47 odsto, i dodao da je Moskva u svakoj fazi nudila Kijevu mogućnost da se zaustavi rat, ali su ukrajinske vlasti te inicijative stalno odbijale.

Države koje se pridržavaju neokolonijalnih principa bile su uverene da će sukobom u Ukrajini “uspeti da slome Rusiju”, a stvarnost je da sada ruska vojska svakodnevno napreduje duž linije fronta, kazao je Vladimir Putin.

Istakao je da ruska vojska trenutno nema zadatak da zauzme grad Sumi, ali nije isključio mogućnost da se to dogodi u budućnosti, jer Rusija mora da formira “zonu bezbednosti” u dubini od 10 do 12 kilometara.

Prema rečima Putina, tragedija u Ukrajini je posledica delovanja onih koji nisu bili spremni da se pomire sa globalnim promenama u svetu.

“Tragedija koja se dešava Ukrajini nije rezultat našeg delovanja, već delovanja onih koji ne žele da se pomire sa globalnim promenama koje se dešavaju u svetu”, rekao je Putin.

Simptom/Newsmax/FoNet

Najviša španska zvaničnica EU privatno pokušala da ublaži zabranu uvoza gasa Rusiji

by Leave a Comment

U utorak je EU predstavila dugo očekivani zakonski predlog koji ima za cilj da ukine uvoz ruskog gasa u blok do 2027. godine, dok Brisel pokušava da uništi vitalni tok prihoda za ratne napore Kremlja u Ukrajini.

Ali da bi to učinila, morala je da prevaziđe i iznenađujuću prepreku: moćnog šefa EU za čiste tehnologije, zelenog šampiona i čvrstog pristalicu Ukrajine.

Riberin portparol nazvao je optužbe „apsurdnim“, tvrdeći da je španska političarka više puta pozivala firme da prestanu da kupuju rusku energiju, dok je dosledno promovisala politike koje imaju za cilj postepeno ukidanje svih fosilnih goriva.

Međutim, prema rečima tri zvaničnika EU i dva diplomate EU, kojima je svima zagarantovana anonimnost da slobodno govore, Ribera je više puta intervenisala dok su njene kolege u izvršnoj vlasti EU poslednjih meseci izrađivale strategiju. Oni tvrde da je delovala iz straha da će se španske firme suočiti sa nizom tužbi iz Moskve.

„Pet nedelja, Ribera je govorila da nije urađena dobra procena i da je rizik od tužbi od strane Rusa visok“, rekao je jedan od zvaničnika, tvrdeći da je španska političarka „koristila svoju klastersku ulogu“ kao izvršna potpredsednica Komisije da pokuša da oslabi planove.

Tokom tog vremena, Ribera je lobirala u užem krugu šefa energetike EU Dana Jergensena, koji je zadužen za strategiju i tehnički radi pod njenim rukovodstvom, tvrdio je zvaničnik, ali je njegov „Kabinet ostao čvrst“ i odbio je da odustane od celokupnog plana.

Međutim, na kraju je napor kulminirao izmenom teksta u poslednjem trenutku koja ostavlja vrata odškrinuta za povratak ruskog uvoza, rekla su dva zvaničnika – potez koji su podržale i zemlje EU, istorijski više naklonjene Moskvi, Austrija, Mađarska i Slovačka.

Riberin portparol je priznao da je komesarka bila uključena u izradu predloga, ali je tvrdio da je to učinila u interesu Evrope.

Simptom/Politiko

U egzilu u svom domu u Kostariki ubijen nikaragvanski opozicioni lider

by Leave a Comment

Zvaničnici Kostarike saopštili su da je Samkan upucan u grudi i udove i da je na licu mesta pronađeno osam čaura iz oružja kalibra devet milimetara.

Mediji prenose da je neimenovana osoba u četvrtak ušla u Samkanov dom i “bez reči” pucala u njega više puta.

Nikaragvanski opozicioni politički pokret Demokratska unija obnove (Unamos) saopštio je da smatra vladu Nikaragve odgovornom za ubistvo Samkana.

Unamos je direktno optužio “režim Danijela Ortege” i njegove supruge i kopredsednice Rosarije Muriljo za ubistvo, “za koje će oni biti pozvani na odgovornost u bliskoj budućnosti”.

Nakon ubistva, najmanje 54 kritičara nikaragvanske vlade koji se nalaze u egzilu, od kojih je većina denacionalizovana, zatražili su međunarodnu zaštitu “protiv represije režima Danijela Ortege i Rosarije Muriljo”.

Samkan i njegova porodica živeli su na Kostariki od 2018. pod zaštitom te države, a vlada Danijela Ortege oduzela mu je državljanstvo 2023. godine, nakon čega je postao naturalizovani španski državljanin.

 

Simptom/RTVE

Putin ne isključuje mogućnost preuzimanja kontrole nad Sumima, ali kaže da trenutno nema takav cilj

by Leave a Comment

 

„Mi nemamo takav zadatak – da preuzmemo kontrolu nad Sumima. Ali, u principu, to ne isključujem“, rekao je Putin na plenarnoj sednici Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPEF).

Predsednik je rekao da su akcije Rusije uzrokovane, između ostalog, stalnim granatiranjem pograničnih teritorija zemlje od strane ukrajinskih snaga. „Zašto? Zašto to radimo? Zato što predstavljaju pretnju za nas. Oni stalno granatiraju pogranične teritorije. <…> To je rezultat njihovih, u principu, apsolutno, mislim, nepismenih, jednostavno neopravdanih postupaka“, rekao je Putin.

Sanktpeterburški međunarodni ekonomski forum (SPEF) održava se od 18. do 21. juna. Ove godine, događaj se održava pod temom „Zajedničke vrednosti: temelj rasta u multipolarnom svetu“. Fondacija Roskongres je organizator događaja. TASS je njegov informativni partner.

Simptom/TASS

“Vlasnici” Džejmsa Bonda kažu da je borba oko imena „napad“ na franšizu 007

by Leave a Comment

U februaru je Gardijan otkrio da je građevinski preduzetnik sa sedištem u Dubaiju podneo tužbe u Velikoj Britaniji i EU tvrdeći da nedostatak korišćenja znači da su razne zaštite intelektualne svojine Džejmsa Bonda prestale da važe, uključujući njegovo ime, njegovo dodeljivanje 007 i slogan „Bond, Džejms Bond“.

Skoro svih devet zaštitnih znakova koji se osporavaju odnose se na prodaju robe i usluga pod Bondovim imenom, što se može osporiti nakon pet godina „nekorišćenja“.

Jozef Klajndinst, Austrijanac koji gradi luksuzni turistički kompleks pod nazivom „Srce Evrope“ vredan 5 milijardi dolara (3,7 milijardi funti) na šest veštačkih ostrva kod Dubaija, tvrdi da su zaštitni znaci komercijalno nedovoljno iskorišćeni.

Advokati koji zastupaju Danjak, kompaniju sa sedištem u SAD koja kontroliše prava na svetsku robu sa Džejmsom Bondom u saradnji sa britanskom produkcijskom kućom Eon, uzvratili su udarac, ciljajući da snažno brane franšizu 007.

„Džejms Bond je zaštitni znak najvišeg ugleda u EU“, rekao je Rudolf Bekenholt iz advokatske kancelarije Bemert i Bemert, jedne od najvećih advokatskih firmi za intelektualnu svojinu (IP) u Evropi, koja zastupa Danjak. „Zaštitni znakovi su takođe licencirani za brojne potrošačke proizvode i robu, od veoma luksuznih proizvoda do proizvoda za svakodnevnu upotrebu, kao i za dodatne usluge.“

Simptom/The Guardian

Kolumbijska vlada povlači poziv za referendum o radu nakon što su poslanici podržali debatovanu reformu

by Leave a Comment

Petro je prošle nedelje dekretom raspisao referendum, rekavši da će se on održati ukoliko zakon koji je Senat usvojio u utorak ne bude dovoljno čvrsto u skladu sa željama njegove vlade.

„Kao što sam rekao, pošto je reforma rada sada zakon, ukinuću dekret kojim se poziva na referendum, što više nije potrebno“, rekao je Petro na X.

 

Svaka mera na referendumu bi zahtevala odobrenje najmanje 13,5 miliona birača, što je trećina biračkog spiska Kolumbije, da bi bila usvojena.

Simptom/Reuters

50 najbogatijih žena koje su same stvorile imovinu

by Leave a Comment

Prema izveštaju Global Entrepreneurship Monitor, danas u svetu postoji oko 658 miliona osnivačica i vlasnica kompanija, u poređenju sa 772 miliona muškaraca. Gotovo dve trećine njih su privrednice u ranoj fazi, dok je kod muškaraca taj udeo manji od polovine.

„Žensko preduzetništvo je broj jedan među rešenjima za probleme kao što su deficiti u zdravstvu i obrazovanju“, kaže Amanda Elam, autorka najnovijeg GEM izveštaja o ženskom preduzetništvu. „Vrste biznisa koje žene pokreću takođe se nalaze na mestima gde je prijatno živeti. A ispostavlja se da kompanije vole da svoje operacije razvijaju upravo na takvim lokacijama. Tako da je došlo do svojevrsnog buđenja u međunarodnom razvoju“.

Brodovlasnica najuspešnija
Kao priznanje za uspehe, ali i izazove ove grupe žena, Forbes je prvi put sastavio globalnu rang-listu 50 najbogatijih žena na svetu koje su same izgradile svoje bogatstvo. Ove žene koje su probile sve granice, stekle su bogatstvo u oblastima od kolagena do uglja i dolaze iz 13 zemalja i sa četiri kontinenta (nijedna sa prostora Afrike ili Južne Amerike). Zajedno vrede 276 milijardi dolara. U proseku 5,5 milijardi po osobi. To je 10 milijardi manje nego na vrhuncu 2021. godine, ali i 158 miliona više nego 2017. Tada je Forbes prvi put pratio ovoliki broj samozaposlenih žena.

Najbogatija samozaposlena žena na svetu je Švajcarkinja Rafaela Aponte-Diamant, brodovlasnica čije se bogatstvo procenjuje na 38,8 milijardi dolara. Zajedno sa suprugom Đanluiđijem Aponteom, osnovala je Mediterranean Shipping Company (MSC). Danas je to najveća svetska brodarska kompanija. Zapošljava više od 136.000 ljudi, poseduje 900 brodova i 675 kancelarija. Rafaela je osnovala MSC uz zajam od 200.000 dolara, koji su iskoristili za kupovinu prvog broda. Kasnije su, tokom devet godina, proširili flotu na 17 brodova. I dalje, sa 80 godina, vodi dizajn enterijera brodova i članica je odbora MSC fondacije, humanitarnog ogranka kompanije.

Na dalekom drugom mestu je Amerikanka Dajan Hendriks, sa bogatstvom od 22,3 milijarde dolara. Ona je koosnivačica ABC Supply, jednog od najvećih distributera krovnih i građevinskih materijala. Među 18 Amerikanki koje se nalaze na listi su i poznata imena poput Opre Vinfri i Šeril Sendberg.

Koliko je bilo potrebno za ulazak na listu

Minimalni prag za ulazak u ovaj elitni klub od 50 članica je 2,1 milijarda dolara. To znači da poznate izvršne direktorke i preduzetnice poput Gvin Šotvel iz SpaceX-a, Sare Blejkli iz Spenksa, Kim Kardašijan i Tejlor Svift – još nisu dovoljno bogate.

Kina, uključujući Hongkong, takođe ima 18 žena na listi. Najbogatija među njima je Džong Huidžuan. Rođena u provinciji Đijangsu i bivša profesorka hemije, osnovala je Hansoh Pharmaceuticals 1995. godine. Njen veliki proboj desio se četiri godine kasnije sa lekom Gainuo. On se koristi kao terapija za uznapredovali rak pluća. Hansoh, koji se kotira na berzi u Hongkongu i ostvaruje godišnje prihode od 1,7 milijardi dolara, specijalizovan je za onkološke terapije, antiinfektive i autoimune bolesti. Kina je već duže lider kada je reč o ženskom preduzetništvu. „U kineskoj tradiciji, žene su navikle da imaju značajnu moć i uticaj“, napisao je profesor Univerziteta Virdžinija Ming-Džer Čen 2020. godine. Ističe da se kineska reč za „ženu“ izgovara isto kao i reč za „ravnopravna“ – „ći“.

Samo pet iz Evrope

Skoro polovina liste – 24 žene – dolazi iz azijsko-pacifičkog regiona, dok ih je 20 iz Severne Amerike i pet iz Evrope. Najmlađa među njima je Australijanka Melani Perkins, koja je 2013. osnovala firmu za dizajn softver – Canva, sa samo 38 godina. Sledeća najmlađa je Ruskinja Tatjana Kim (49), bivša profesorka engleskog jezika. Ona je osnovala najveći onlajn trgovinski lanac u Rusiji – Wildberries.

Ove žene dolaze iz 14 različitih industrija, ali najčešći put do bogatstva bio je kroz tehnologiju – 14 njih su bogatstvo stekle upravo u toj oblasti. Najbogatija među njima je Džou Kunfei (procena bogatstva: 10 milijardi dolara). Ona je predsednica kompanije Lens Tehnolodži iz provincije Hunan, proizvođača ekrana osetljivih na dodir. Njihovi klijenti su Epl, Samsung i Tesla. Nekadašnja radnica u fabrici, osnovala je preteču svoje firme 1993. godine. Danas zapošljava više od 136.000 ljudi i ostvaruje godišnje prihode od 9,5 milijardi dolara. Sledeća najzastupljenija oblast je maloprodaja – sa samo pet predstavnica, među kojima su i dve suosnivačice Shein-a, giganta brze mode iz Kine.

Muškarci i dalje daleko ispred žena

Iako se sve više žena odlučuje za preduzetništvo, i dalje postoji ogroman jaz u odnosu na muškarce kada je reč o nivou uspeha. Barem ako se meri ličnim bogatstvom. Pedeset najbogatijih muškaraca na svetu koji su sami napravili bogatstvo, vredno je ukupno 3,8 biliona dolara – 14 puta više od 50 najbogatijih žena.

Ukupno, u svetu postoji 1.920 muškaraca koji su izgradili bogatstva veća od milijardu dolara. To je više od 18 puta više nego žena. Ukupno bogatstvo ovih milijardera iznosi 11,2 biliona dolara. Od toga, muškarci – predvođeni Ilonom Maskom, Larijem Elisonom i Markom Zakerbergom – poseduju 10,8 biliona dolara, ili 96% tog bogatstva. Najuspešnije žene raspolažu sa svega 4%.

Ipak, postoji razlog za optimizam. Žene koje su same stvorile bogatstvo sada čine 3,5% svih svetskih milijardera. To je i dalje mali procenat, ali oko 50% više nego 2017.

Top 50
Ime
Imovina
Zemlja
Delatnost
Godine

iznosi su u milijardama:

1
Rafaela Aponte-Diamant
38,8
Švajcarska
Transport
brodovima
80

2
Diane Hendricks
22,3
SAD
Građevinski
materijal
78

3
Zhong Huijuan
15,6
Kina
Farmacija
64

4
Zhou Qunfei
10
Hongkong
Smartfon ekrani
55

5
Denise Coates
8,5
Velika
Britanija
Onlajn klađenje
57

6
Judy Faulkner
7,8
SAD
Softver za zdravstvo
81

7
Wang Laichun
7,2
Hongkong
Elektronske
komponente
58

8
Marian Ilitch
i porodica
6,9
SAD
Little Caesars Pizza
92

9
Ling Tang
6,6
Kanada
Marketing softver,
mobilne igrice

10
Lynda Resnick
6,3
SAD
Poljoprivreda
82

11
Wu Yajun
6,2
Kina
Nekretnine
61

12
Thai Lee
6,1
SAD
IT provajder
66

13
Melanie Perkins
5,8
Australija
Softver
38

14
Elizabeth Uihlein
5,6
SAD
Materijali za
pakovanje
79

15
Zhou Chaonan
4,9
Kina
Proizvodnja
64

16
Marina Budiman
4,8
Indonezija
Data centri
63

17
Dewi Kam
4,8
Indonezija
Ugalj
74

18
Tatyana Kim
4,6
Rusija
Elektronska
trgovina
49
19
Gail Miller i porodica
4,6
SAD
Prodaja
automobila
81
20
Fan Daidi
4,5
Kina
Nega kože
59
21
Fan Hongwei
4,5
Kina
Petrohemija
58

22
Jayshree Ullal
4,5
SAD
Računari
64

23
Eren Ozmen
4,4
SAD
Svemir
66

24
Johnelle Hunt
3,9
SAD
Transport kamionima
93

25
Chan Laiwa
i porodica
3,8
Kina
Nekretnine
84

26
Meg Whitman
3,8
SAD
Ebay
68

27
Maggie Gu
3,7
Kina
Shein

28
Molly Miao
3,7
Kina
Shein

29
Giuliana Benetton
3,6
Italy
Moda, Investicije
87

30
Peggy Cherng
3,6
SAD
Brza hrana
77

31
Falguni Nayar
3,4
Indija
Maloprodaja
62

32
Kiran Mazumdar-Shaw
3,3
Indija
Biofarmacija
72

33
Maritsa Lazari
i porodica
3,2
Velika
Britanija
Nekretnine
80

34
Weili Dai
3,1
SAD
Poluprovodnici
63

35
Jian Jun
3,1
Kina
Biomedicinski
proizvodi
61

36
Lam Wai-ying
3,1
Hongkong
Smartfon ekrani

37
Oprah Winfrey
3,1
SAD
TV šou
71

38
Cheng Xue
3
Kina
Soja sos
55

39
Zhao Yan
3
Kina
Biotehnologija
58

40
Safra Catz
2,9
SAD
Softver
63

41
Pan Dong
2,6
Kanada
Roba široke
potrošnje
60

42
Anna Angelicoussis
i porodica
2,5
Grčka
Transport
brodovima
69

43
Barbara Banke
i porodica
2,5
SAD
Vino
71

44
Nguyen Thi
Phuong Thao
2,5
Vijetnam
Aviokompanije
55

45
Solina Chau
2,4
Hongkong
Investicije
63

46
Sheryl Sandberg
2,4
SAD
Fejsbuk
55

47
Rita Tong Liu
2,3
Hongkong
Nekretnine
76

48
Ye Qiongjiu
2,3
Kina
Softver
70

49
Susan Ocampo
i porodica
2,2
SAD
Poluprovodnici
67

50
Chu Lam Yiu
2,1
Hongkong
Arome
55

 

Simptom/Forbes

Papa Lav za Vatikanski radio: Toliko nevinih života je izgubljeno u ratu

by Leave a Comment

Odmah iza kapije Centra Santa Marija di Galerija — gde je proveo deo jutra istražujući tehnologiju koja stoji iza više od 90 godina emitovanja Vatikanskog radija — papa Lav XIV iskoristio je priliku da još jednom pozove na mir u svetu koji je sve više preplavljen nasiljem rata.

„Želim da ponovim ovaj apel za mir. Moramo učiniti sve što je moguće da izbegnemo upotrebu oružja“, rekao je papa.
Umesto toga, pozvao je na dijalog „diplomatskim sredstvima“ i naglasio potrebu za kolektivnim naporima da se „pronađu rešenja“ za tragediju „toliko nevinih ljudi koji umiru“.

Vatikan radio — uvek „dobra reč“

Papa Lav se takođe osvrnuo na istoriju i budućnost kratkotalasnog emitujućeg centra Vatikanskog radija — koji je 1957. godine osnovao papa Pije XII, a koji sada treba da igra ulogu u suočavanju sa izazovima klimatskih promena.

„Nisam bio upoznat sa ovim centrom niti sa antenama Vatikanskog radija“, podelio je, napominjući koliko mu je stanica lično bila dragocena tokom njegovog vremena kao misionara u Latinskoj Americi. Sa malim radiom, često je pratio kratkotalasne emisije Vatikanskog radija, „čak i u planinama gde nije bilo drugog pristupa“.

Isto je važilo i za Afriku, gde je, kao vođa avgustinskog reda, putovao u mnoge zemlje.
„Noću“, prisetio se papa, „uvek bih pronalazio vesti — dobre reči iz ove zaista važne službe koja je Vatikanski radio“.

Projekat solarne energije — globalni primer
Sada, centar Santa Marija di Galerija ide napred putem koji je utabao papa Franja, koji je pre godinu dana, motu propriom Fratelo Sole, naložio da se lokacija opremi agrivoltaičnim sistemom (solarnim panelima) kako bi se postigla energetska samodovoljnost za Vatikan.

Za papu Lava XIV, ovo predstavlja „divnu priliku“ i jasnu „posvećenost Crkve“ da pruži „primer svetu — veoma važan“. Naglasio je da smo svi svesni efekata klimatskih promena i da moramo zaista brinuti o celom svetu, o celokupnom stvaranju, „kao što je papa Franja tako jasno učio“.

Simptom/Vaticannews

Danska ministarka kritikuje Metino lobiranje usred borbe oko korišćenja društvenih mreža od strane dece

by Leave a Comment

Otvorena intervencija Karoline Stejdž Olsen — koja će od jula voditi pregovore o potencijalnim novim propisima za borbu protiv korišćenja društvenih mreža od strane dece — predstavlja direktan napad na vlasnika Fejsbuka i Instagrama.

Metin Instagram je poslednjih nedelja pokrenuo istaknutu kampanju pozivajući na propise širom EU kako bi se osiguralo da se provere starosti obavljaju na nivou prodavnice aplikacija ili operativnog sistema, čime bi se obaveze prebacivale sa kompanija društvenih medija.

„Moram biti iskrena, bila sam besna kada sam videla tu reklamu“, rekla je Stejdž Olsen. „Smešno je što prave reklamu umesto da je jednostavno urade [implementiraju starosna ograničenja].“

„Volela bih da su potrošili novac na pravljenje tehničkog rešenja za verifikaciju starosti umesto da prave kampanju u kojoj navode koliko im je stalo“, dodala je.

Lobiranje dolazi usred velikog interesovanja u Briselu i prestonicama EU za zaštitu maloletnika na mreži, sa sve većim zamahom za ograničenja kojima bi se deci ograničilo ili zabranilo korišćenje platformi društvenih medija kako bi se zaštitilo njihovo mentalno zdravlje.

Simptom/Politiko

Iranci uoči važnih razgovora u Ženevi: “Spremni smo na pragmatičnu politiku s Evropom”

by Leave a Comment

Ovo će ujedno biti i prvi razgovori nakon početka izraelskih napada na Iran, a jedan od iranskih diplomata u Berlinu je rekao kako je Teheran otvoren za saradnju s Istokom i Zapadom te pragmatičan i uravnotežen pristup, uprkos pritisku koji stiže iz Vašingtona.

“Iran je pokazao da je spreman voditi mudru, uravnoteženu i pragmatičnu politiku u odnosima s Evropom”, rekao je diplomata, govoreći za Rojters pod uslovom anonimnosti.

Naveo je i to kako vidi ulogu Irana u odnosima s Evropom.

“Iran bi mogao poslužiti kao šahovska figura za Evropu kako bi se ublažio dvostruki pritisak između Istoka i Zapada”, naveo je.

Razgovori će se održati u Ženevi, gde je 2013. godine postignut početni sporazum između Irana i svetskih sila o ograničavanju njegovog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija, pre sveobuhvatnog sporazuma 2015. godine.

Simptom/Klix.ba

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt