Stanojević ističe da su društveni mediji dominantni među mladima, koji gotovo da ne prate tradicionalne izvore informacija.

„Mislim da mladi ne prate druge medije osim društvenih medija. Tu računam i aplikacije za komuniciranje, kao što su Vocap, Viber, Telegram… Sve informacije koje do njih dolaze, dolaze od nekoga, znači kroz neki filter, nekoga iz njihovog okruženja koji im je to poslao i oni imaju tendenciju da tome jako veruju. Dakle, pošto je iz sigurne ruke stiglo, mora da je tačno“, navodi Stanojević.

Ističe da postoji pozitivna strana ovog fenomena, ali da ovaj način prenošenja informacija, pre svega, nosi veliki potencijal za manipulaciju.

„Mogućnost manipulacije na takav način je ogromna, kao što je i mogućnost sprečavanja da se neka informacija ne čuje isto tako ogromna. S jedne strane imamo tu dobru stvar, ne možete više da sprečite vest. Ako se nešto dogodilo, to će stići do ljudi. Ali, ono što je opasno, ne možete da sprečite ni netačnu ili polu informaciju koja će takođe da formira neko mišljenje, naročito ako vest putuje zajedno sa nekim stavom koji bi trebao da tu vest stavi u kontekst“, upozorava naš sagovornik.

Dodaje i da političke manipulacije na društvenim mrežama nisu novost.

„Političke rizici su, naravno, ukoliko ih neko vešto koristi za politički uticaj. To mogu da budu i legalne kampanje. Konkretno, u Americi se zna da postoje legalne kampanje koje kandidati imaju i koriste društvene mreže i tu je sve poznato. Ono što je loše, to je kada to radi neki drugi agent, da ga tako nazovem, koji ima nameru da provuče neku svoju agendu utičući na ljude, ubeđene da čitaju nešto što je ispravno“, navodi Stanojević.

Sa bezbednosne strane, on upozorava na ozbiljan problem, a to je prikupljanja ličnih podataka.

„Najveći bezbednosni rizik je prikupljenje naših informacija koje mi ostavljamo kada se vezujemo na mreže, mogućnost da oni prate gde se krećemo, da gledaju naše navike i onda da ih koriste ili u komercijalne svrhe, da bi na osnovu našeg ponašanja negde nam nešto prodali, ili u neke druge svrhe, da na osnovu našeg ponašanja zaključe gde smo laka meta i da nas tu gađaju kad hoće da postignu bilo kakav cilj“, ističe.

Komentarišući pokušaj zabrane Tik Toka u Americi navodi da je u pitanju isključivo motiv bezbednosti države.

„Odnosno verovanje da druga država, Kina, masovno prikuplja podatke o američkim građanima i da će zbog toga biti u određenoj prednosti, dok su društvene mreže u Kini, Fejsbuk i Tviter, pod velikom kontrolom, odnosno ne mogu se koristiti. Dakle, ne postoji reciprocitet i zbog toga je ta potreba da se zabrani Tik Tok“, kaže on.

Međutim, izražava sumnju da su zabrane moguće jer će, kako ocenjuje, verovatno doći do raznih pravnih analiza kako da se ona izbegne, a da podaci ne idu tamo gde ne treba.

Upozorava i da društveni mediji koji su legalno registrovani u Americi prikupuju podatke o korisnicima širom sveta.

„Znači i o nama. Prema tome, neko u Americi, u Meti, odnosno Fejsbuku ili Tviteru ili Guglu preko Instagrama…, oni već o nama znaju mnogo, mnogo više nego što zna bilo koja domaća služba. Oni prosto znaju one stvari koje ni mi ne znamo o sebi. To je izvesna opasnost za koju ja mislim da su vlade širom sveta, Srbija tu nije ništa posebno, lakoverno predale u ruke društvenim medijima“, kaže Stanojević.

Simptom/Kosovoonline