Ministar odbrane Gen Nakatani je početkom ovog meseca rekao za Nikei da želi da promoviše izvoz japanske odbrambene opreme, signalizirajući jasnu promenu u politici zemlje u vezi sa naoružanjem, koja je do sada uglavnom bila usmerena na potrebe Japanskih snaga samoodbrane (JSDF).

Premijer Šigeru Išiba je takođe signalizirao oštriji fokus na odbrambeni sektor i postao je prvi aktuelni premijer koji je prisustvovao DSEI Japan, najvećoj izložbi odbrane u zemlji.

Iako promena stava dolazi u vreme kada globalna potrošnja za odbranu raste, motivacije Japana su više povezane sa njegovim bezbednosnim brigama nego sa profitiranjem od porasta globalne potražnje za oružjem, rekli su stručnjaci za CNBC.

Najveći razlog za ovu promenu je produbljivanje veza i povećanje interoperabilnosti japanskih snaga sa saveznicima i partnerima, rekao je Rintaro Inoe, istraživački saradnik u Institutu za geoekonomiju, tokijskom tink-tenku.

Izvozom oružja u inostranstvo, zemlja je u mogućnosti da poboljša interoperabilnost sa stranama koje kupuju oružje standardizacijom procesa održavanja hardvera i stvaranjem zajedničkih mogućnosti za obuku.

„Ovaj princip je bio glavni stub nakon što je premijer [Šinzo] Abe 2013. godine stvorio koncept ‘proaktivnog doprinosa miru’, koji ima za cilj produbljivanje saradnje sa drugim zapadnim zemljama u ovoj oblasti, a posebno u oblastima bezbednosti“, rekao je on.

Japan takođe želi da razvije svoju odbrambenu industrijsku bazu, koja je bila u „veoma lošem stanju“ pre nego što je zemlja povećala svoj odbrambeni budžet 2022. godine, rekao je Inoe. Izvoz će mu omogućiti da postigne ekonomiju obima potrebnu da bi domaća proizvodnja bila održivija.

Umesto da ulaže u domaću odbrambenu bazu Japana, zemlja je uglavnom kupovala oružje od SAD, kao što su borbeni avioni F-35 i radarski sistemi SPI-7.

„Ovo je stvorilo ozbiljnu situaciju u odbrambenoj industriji sa sedištem u Japanu, a nekoliko kompanija je napustilo industriju, posebno u lancu snabdevanja“, rekao je Inoe. U 2023. godini, prijavljeno je da je više od 100 kompanija napustilo odbrambenu industriju u poslednjih 20 godina.

Naoko Aoki, politički naučnik u američkom istraživačkom centru RAND, rekla je da su japanske odbrambene firme tradicionalno poslovale sa ograničenom domaćom potražnjom od strane JSDF-a. Mogućnost izvoza odbrambene robe znači da bi kompanije imale veću bazu kupaca, što bi im pomoglo da razviju proizvodne kapacitete, smanje troškove i imaju veću fleksibilnost.

„Čak i ako bi JSDF-u bilo potrebno više, na primer, municije, ove kompanije ne bi bile voljne da ulažu u nove pogone za proizvodnju veće količine, ako misle da je to jednokratni zahtev. Međutim, ako bi postojala stabilnija potražnja na višem nivou, one bi mogle da opravdaju investiciju“, rekao je Aoki.

Od 2024. godine, izvoz oružja iz Japana iznosio je 21 milion TIV — samo 0,1% globalnog izvoza oružja — prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira. TIV ili vrednost indikatora trenda je mera obima međunarodnog transfera glavnog konvencionalnog oružja.

Poređenja radi, susedna Južna Koreja izvezla je 936 miliona TIV u 2024. godini, sa 3,3% globalnog izvoza oružja, dok je TIV za Kinu, najvećeg azijskog izvoznika oružja od 2020. do 2024. godine, iznosio 1,13 milijardi, što čini 3,9% globalnih isporuka.

Odbrana je atraktivna kao sektor rasta, prema rečima veterana investitora Dejvida Roša, stratega u kompaniji Quantum Strategy. „Potražnja će premašiti ponudu tokom jedne decenije“, rekao je. Dakle, izgradnja domaćih kapaciteta je od najveće važnosti.

Roš je rekao da ako nacije poput Japana ostanu zavisne od SAD, transakcijskiji pristup Trampove administracije će ih obavezati da plaćaju mnogo više za sopstvenu odbranu ili odbrambenu opremu koju isporučuju SAD.

Roš je ukazao na govor američkog ministra odbrane Pita Hegseta tokom Šangri-La dijaloga 2025. godine, ranije ovog meseca: „Tražimo – i zaista, insistiramo – da naši saveznici i partneri daju svoj doprinos odbrani… Članice NATO-a se obavezuju da će potrošiti 5% svog BDP-a na odbranu, čak i Nemačka.“

„Dakle, nema smisla da zemlje u Evropi to rade dok ključni saveznici u Aziji troše manje na odbranu suočeni sa još strašnijom pretnjom, a da ne pominjemo Severnu Koreju“, dodao je Hegset.

Simptom/CNBC