Danas, posle protoka vremena i sagledavanja situacije iz jedne drugačije perspektive, a u svetlu završenih lokalnih izbora 2. juna, na kojima je opozicija (osim niške opštine Medijana gde je pobedila; epilog oko izbora na nivou Grada Niša neizvestan) doživela fijasko, i dalje je pri svojim stavovima; za Mihajlovićevu ni tu nema ničeg novog:

“Od decembra do juna, ništa se nije promenilo; ljudi u Srbiji to vide. Opozicija je najpre iskoristila, na neki način, tragedije i tugu celog društva, preuzeli su naziv “Srbija protiv nasilja”, i uprljali ga svojim interesima, svađama i razjedinjenošću pa je uništeno sve što nije smelo da bude – a to je nada za promenama. Rezultat i nije mogao biti drugačiji 2. juna, da ne govorimo o tome da se izbori nisu ni završili, a da su jedni drugima slali poruke pune optužbi…”, napominje u razgovoru za portal “Simptom” Zorana Mihajlović.

Ona dodaje da uzrok problema nije u poslednjim junskim izborima, već u onim decembarskim, kada je, kako kaže, opozicija pokazala sve nejedinstvo i nedorečenost.

Po njenim rečima, odluka da se uđe u republičku skupštinu, a ne u gradsku je neodgovorna i pokazuje da se opozicionari nimalo ne razlikuju od vlasti.

“Oni su samo konkurencija, a Srbiji treba alternativa vlasti. Važnije je bilo da dobiju poslaničke mandate, plate, imenovanja po raznim odborima, putovanja i poslanički imunitet nego da se zaista bore za uređene biračke spiskove, i bolje uslove za izlazak na izbore. Puno priče, malo rada, nemanje programa, stava ni o jednoj jedinoj važnoj temi, od Kosova, sankcija Rusiji pa do EXPO-a 2027”, ističe bivša ministarka i dodaje da bi opozicija trebalo da je osvežena ljudima sa energijom “koji imaju ne samo viziju, već plan i stav po svakom pitanju… ljude koji su spremni da se bore za svakog građanina”.

Upitana da prokomentariše dobar rezultat opozicije u Nišu, trećem najvećem gradu Srbije, i nesumnjiv uspeh i prvu pobedu nad SNS-om od 2012. u Srbiji uopšte, ostvarenu na gradskoj opštini Medijana u tom gradu, Mihajlovićeva kaže, ukazujući pre svega na sjajan rezultat dr Dragana Milića sa svojom grupom građana – kao najjačeg konstituenta moguće četvorne opozicione postizborne koalicije – da Niš “pokazuje još jednom da ljudi vide kome je stalo”, jer politika je, ističe, emocija.

“Kako god se završi priča oko gradskih izbora u Nišu, verujem da više nikad neće biti isto. Niš je veoma važan grad za ceo južni deo Srbije i Srbiju. Šteta je što kao društvo nikako da naučimo da se udružujemo oko tema koje su važne za zemlju, da budemo jači od onih koji bi da dele, a ne da se danas mali broj nas, od par miliona ljudi, gleda preko nišana”, zaključuje na temu izbornih rezultata i unutaropozicionih pozicioniranja Mihajlovićeva.

Kako se čini da se Rio Tinto, sudeći po medijskim napisima najverovatnije “vraća” u Srbiju, imajući u vidu i da je predsednik Srbije u intervjuu za britanski “Fajnenšel tajms” rekao da su obezbeđene dodatne garancije, te da li sve ukazuje na suštinsko približavanje Srbije Zapadu, ona odgovara da pitanje jadarita tj. rude litijuma kao “kritične mineralne sirovine” u dolini Jadra “nije pitanje ni Rio Tinta, ni ove vlasti, ni opozicije, već pitanje budućnosti razvoja Srbije ali i mnogo dalje od Srbije, pitanje održivosti”.

“Nije ni pitanje odnosa prema Zapadu i EU ili Kini, već opet naše pitanje”, smatra Mihajlovićeva uz ocenu da je u proteklom vremenu posredi bilo puno paušalnih ocena i da smo kao društvo podložni svakojakim manipulacijama.

Kako ukazuje, imamo problem nas kao društva, situaciju koja je tinjala uvek, a nastala je iz tih silnih podela, agresije i nemanja dijaloga.

“Imali smo pre dve godine, u vreme političke kampanje za izbore, da su tzv. organizacije, pokreti, pokrenuli kampanju protiv, a da pojma nisu imali ništa oko jadarita. Te laži koje su se čule i apokaliptična predviđanja od nekoliko profesora, potom onih koji su u stvari sve vreme koristili litijum i nemanje informacija za svoje političko uzdizanje – od Save Manojlovića do A. Jovanovića Ćute – što im je i donelo ulazak u parlament, građanima Srbije su servirali poluistine, laži i dodatne podele. Čini se da bi isti akteri opet na tim krilima da održe svoje pozicije, mada je to više neodrživo. Uz podršku opozicionih medija i ćutanje pozicionih vezano za jadarit, kao i nepostojanje nikakvih razgovora, nije drugačije ni moglo da ispadne”, naglašava bivša ministarka energetike.

Prema njenom viđenju, nema razvoja, zelene ekonomije, vetroelektrana do električnih vozila, a ni budućnosti za bilo koju zemlju bez kritičnih mineralnih sirovina, od bakra, kobalta, mangana, hroma, aluminijuma, bakra, zlata, srebra, i posebno litijuma!

“Vrednost mineralnih sirovina u Srbiji se procenjuje na preko 250 mlrd. dolara. Dodatno, vremena su se promenila, tehnologije istraživanja, eksploatacije su se usavršile, a zakoni i standardi postali veoma ozbiljni”, smatra ona.

Ukratko, šta bi danas uradila Zorana Mihajlović, kada bi danas opet bila ministarka energetike, kaže:

“Jadarit u Srbiji je poseban mineral u svetu, potpuno nov za nauku, jedinstven u svetu, u takvoj kompoziciji bora i litijuma nema ga nigde u svetu. Zato nema te tehnologije koja je uporediva sa ovom koja će se primeniti kod iskorišćenja jadarita. Dok sam bila ministarka rudarstva i energetike smatrala sam, a i danas smatram, da je to jedan od najvažnijih projekata… koji treba da se realizuje”, ističe ona i dodaje da je pre realizacije potrebna široka rasprava, “ali ne tako da su svi svuda podeljeni, već svi za jedan sto, od države, institucija, okruga, opština, mesnih zajendica, kompanije, fakulteta, civilnog sektora, svi zajedno”…

Ona ističe i da se u vreme kada je došlo do ukidanja prostornog plana 2022. za projekat “Jadar” od Vlade Srbije, posle višemesečnih demonstracija i blokade mostova, zalagala da se studije urade, “da mi kao država znamo i šta imamo i kako se to može koristiti”.

“Danas kad su studije objavljene (sve tri: za podzemni rudnik, za postrojenje za preradu rude, i za deponije industrijskog otpada), opet slušamo neke opozicionare koji pokazuju svu površnost svog znanja, ili lošu nameru jer je za njih politika važnija od građana i struke. Iza studija stoje naše najbolje stručne institucije, od Rudarsko-geološkog i dr. fakulteta, laboratorija, instituta… i na njima se radilo godinama”, podseća Mihajlovićeva, uz navođenje da je projekat bezbedan i sa stanovišta vodosnabdevanja, jer ti sistemi su, kako kaže, smešteni 10 kilometara od ležišta, van zone uticaja, i sa stanovišta podzemnih voda, zemljišta, vazduha.

Simptom