“Ne mogu čiste savesti da podržim tekući rat u Iranu”, napisao je sad već bivši zvaničnik, Džo Kent u objavi na društvenim mrežama pre nekoliko minuta.
“Iran nije predstavljao neposrednu pretnju našoj naciji i jasno je da smo ovaj rat započeli pod pritiskom Izraela i njegovog moćnog američkog lobija”, dodao je on.
Donald Tramp se nalazi u sve težem položaju pošto njegova akcija u Iranu nailazi na sve veću osudu i u inostranstvu i u SAD.
Simptom/Direktno
Rezolucija “O proglašenju Islamske Republike Iran državnim sponzorom terorizma i državom koja koristi teroristička sredstva” odobrena je na današnjoj parlamentarnoj sednici, sa 79 glasova za, jednim suzdržanim i nijednim protiv, od 140 zastupnika albanskog parlamenta.
Zastupnici Demokratske stranke, najveće opozicione stranke, i nekoliko zastupnika drugih opozicionih stranaka nisu bili prisutni na sednici.
Prema rezoluciji objavljenoj na veb-stranici albanskog parlamenta, “Islamska Republika Iran, putem svojih državnih institucija, uključujući IRGC i s njima povezane strukture, podržavala je i koordinirala aktivnosti koje destabilizuju zemlje na Bliskom istoku i šire”.
Takođe se navodi da je i sama Albanija bila predmet neprijateljskih akcija u sajber prostoru, uključujući ozbiljan sajber napad na albanske državne institucije 2022. godine, “koji se pripisuje strukturama povezanim s Islamskom Republikom Iran, kao i pokušaje poslednjih dana da se izvrše sajber napadi na sisteme albanskog parlamenta”.
“Parlament Albanije najoštrije osuđuje akcije Vlade Islamske Republike Iran koje podržavaju, omogućavaju ili izvršavaju terorističke akte, hibridne operacije i destabilizujuće aktivnosti u raznim regijama sveta”, naglašava se u rezoluciji, izražavajući punu solidarnost s prijateljskim zemljama Arapskog zaliva i s Turskom.
Prema rezoluciji, “Skupština proglašava Islamsku Republiku Iran državom sponzorom terorizma i državom koja koristi teroristička sredstva u ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva, osuđuje aktivnosti IRGC-a i s njim povezanih subjekata zbog njihove uloge u podršci terorističkim organizacijama, posredničkim oružanim snagama i destabilizujućim operacijama”.
“Skupština Albanije poziva Vladu Albanije da ojača nacionalne i međunarodne mere za borbu protiv državno sponzorisanog terorizma i sajber pretnji, da odmah proglasi IRGC terorističkom organizacijom, te da takođe proglasi Hezbolah posredničkom terorističkom organizacijom Islamske Republike Iran, pridružujući se Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Holandiji i nizu država članica Evropske unije (EU), kao i drugim zemljama, koje su prethodno preuzele ovu oznaku”, navodi se u rezoluciji.
Simptom/Anadolija
Izvor je naveo da su izveštaji portala “Axios” o komunikaciji između dve strane netačni i nerealni, opisujući taj medij kao poznat po objavljivanju lažnih vesti o odnosima Irana i SAD.
Dodao je da, dok vojni i ekonomski pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa raste, Vašington u političkoj sferi šalje signale o pregovorima kako bi uticao na globalna energetska tržišta.
“Američke vojne operacije i razaranja usmerena na iranske građane nisu se smanjila, već se povećavaju”, rekao je izvor.
“Iran nema poverenja u Trampova obećanja”, dodao je izvor, navodeći da je američki lider najmanje dva puta prekinuo pregovore koji su napredovali sličnim tvrdnjama i napao Iran, piše Anadolija.
Izvor je takođe rekao da nijedan sporazum neće biti prihvatljiv ako ne osigura dugoročne nacionalne sigurnosne interese Irana i njegovih regionalnih partnera.
“Regionalna situacija sigurno se neće vratiti na stanje pre rata”, dodao je izvor.
Regionalna eskalacija traje otkako su SAD i Izrael 28. februara pokrenuli zajedničku ofanzivu na Iran, pri čemu je do sada poginulo oko 1.200 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija.
Teheran je uzvratio napadima dronovima i raketama na Izrael, kao i na Jordan, Irak i zemlje Zaliva, tvrdeći da gađaju američke vojne objekte.
U saopštenju koje je objavio njegov ured, Kac je naveo da su Larijani i komandant Basidža Golam Reza Solejmani “eliminisani” u napadima izvedenim tokom noći.
Izraelski mediji su ranije objavili da je Laridžani, šef iranskog Vrhovnog veća za nacionalnu sigurnost, bio meta napada koje je izveo Izrael tokom noći.
Iranske vlasti nisu odmah odgovorile na ovu tvrdnju.
U izjavi na društvenoj mreži kompanije X, Pezeškijan je rekao da je telefonski razgovarao s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
“Naglasio sam da Iran nije započeo ovaj stravični rat. Odbrana od invazije je prirodno pravo, u kojem smo vešti”, rekao je.
“Korištenje američkih baza protiv Irana u regionu, s ciljem narušavanja naših odnosa sa susedima, mora prestati”, dodao je.
Iranski predsednik je rekao da regionalni mir i stabilnost ne mogu biti postignuti dok se ignorišu američko-izraelski napadi na Iran.
“Islamska Republika Iran se neće predati nasilnicima”, poručio je Pezeškijan.
“Očekujemo da međunarodna zajednica osudi ovu invaziju i uveri napadače da poštuju međunarodne zakone. Pokretanje rata radi osvajanja, na osnovu lažnih informacija, srednjovekovni je čin u 21. stoleću”, rekao je.
Pezeškijan je opisao pozive za prekid rata kao besmislene, dok se ne osigura da u budućnosti više neće biti napada.
Regionalna eskalacija traje otkako su SAD i Izrael 28. februara pokrenuli zajedničku ofanzivu na Iran, pri čemu je do sada poginulo oko 1.200 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija.
Teheran je uzvratio napadima dronovima i raketama na Izrael, kao i na Jordan, Irak i zemlje Zaliva, tvrdeći da su ciljevi američki vojni objekti. Neki od tih napada izazvali su žrtve i štetu na civilnoj infrastrukturi, uključujući aerodrome, luke i zgrade.
Simptom/Anadolija
“To je rat nakon kojeg ne bi ostalo ništa”, rekao je Tramp, tvrdeći da su SAD učinile veliku stvar time što je reagovao.
Upozorio je da svako ko podržava Iran s nuklearnim oružjem nije dobro, tvrdeći da bi Teheran takvo oružje odmah iskoristio za uništenje šireg Bliskog istoka, a ne samo Izraela.
Iran je dosledno odbacivao obe tvrdnje. Iranski zvaničnici su više puta negirali da teže nuklearnom oružju, a ministar spoljnih poslova Abas Arakči tvrdi da Teheran cilja samo američke vojne baze i objekte u regionu, a ne susedne zemlje.
Ove tvrdnje podsećaju na obrazloženja koja je Tramp izneo na početku kampanje, kada je kao ključni razlog za pokretanje napada naveo iranske zalihe uranijuma obogaćenog na 60 posto, za koje je američki izaslanik Stiv Vitkof rekao da su dovoljne za više nuklearnih uređaja.
Američko-izraelski napadi na Iran počeli su 28. februara i prema izveštajima do sada usmrtili više od 1.200 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija. Od početka kampanje poginulo je i 14 pripadnika američkih oružanih snaga.
Simptom/Anadolija
Govoreći nakon sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu, Kaja Kalas je naglasila da, iako blok radi na jačanju pomorske sigurnosti, među državama članicama postoji mala podrška za proširenje vojnih mandata u regionu.
“Imamo operaciju Aspides u Crvenom moru”, rekla je Kalas, misleći na pomorsku misiju EU.
“Rasprava o tome da li proširujemo mandat da pokrije Hormuški moreuz, da idemo severno od linije Muskata, nije naišla na volju država članica da se to učini”, rekla je.
“Niko ne želi aktivno učestvovati u ovom ratu. I naravno, svi su zabrinuti šta će biti ishod”, dodala je, napominjući da su ministri ponovo potvrdili svoju posvećenost zaštiti slobode plovidbe i jačanju diplomatskog angažmana radi stabilizacije situacije.
“Ovo nije evropski rat, ali interesi Evrope su direktno ugroženi”, rekla je, naglašavajući da je prioritet bloka zaštita svojih građana dok se sukob širi.
Ona je podsetila da oko 20 posto globalnih zaliha nafte i gasa prolazi kroz Hormuški moreuz, zajedno s ključnim proizvodima poput đubriva.
“Ako ove godine nemamo đubrivo, iduće godine ćemo imati glad”, upozorila je, ističući rizike za regione uključujući Aziju i Afriku.
– Gaza, Zapadna obala, Liban –
Okrećući se širem Bliskom istoku, Kalas je upozorila da se humanitarna i politička situacija u Gazi i na Zapadnoj obali kreće u pogrešnom pravcu, pri čemu je napredak na mirovnom planu stagnirao.
Takođe je istakla zabrinutost zbog nasilja na Zapadnoj obali i nedostatka odgovornosti za ekstremističke naseljenike, napominjući da većina zemalja EU podržava sankcije, iako jedna država članica i dalje blokira potez.
O Libanu, Kalas je rekla da civili snose najveći teret rastućeg nasilja.
“Izraelski oštri odgovor izazvao je masovna raseljavanja, a kopnena invazija dodatno bi pogoršala situaciju”, upozorila je.
– Ukrajina ostaje glavni prioritet –
Uprkos rastućim napetostima na Bliskom istoku, Kalas je naglasila da Ukrajina ostaje najvažniji sigurnosni prioritet Evrope, tvrdeći da Moskva može profitirati od rasta cena energije i preusmerenih vojnih resursa.
“EU će zadržati sankcije protiv Rusije”, rekla je, čak i nakon što su SAD ublažile ograničenja na rusku naftu.
“Ako želimo da ovaj rat završi, Moskva mora imati manje novca za rat, a ne više”, rekla je Kalas.
Simptom/Anadolija
“Nemamo mandat od Ujedinjenih nacija, Evropske unije ili NATO, koji je obavezan po Osnovnom zakonu. Prema tome bilo je jasno od početka da ovaj rat nije pitanje za NATO”, rekao je Merc na konferenciji za novinare u Berlinu, prenela je agencija Rojters.
On je rekao da Nemačku nisu konsultovali ni SAD ni Izrael, pre nego što su počeli bombardovanje Irana. To znači, rekao je Merc, da nikad nije bilo razgovora o tome da li nemačke trupe treba da budu uključene.
“Zato se i ne postavlja pitanje kako bi Nemačka mogla da postane vojno uključena”, rekao je Merc.
Tramp je tokom vikenda u intervjuu za Fajnenšel tajms rekao da zemlje koje imaju koristi od isporuka nafte kroz Persijski zaliv treba da pomognu u zaštiti plovnog puta, preneo je briselski portal Politiko.
Middle East/X
“Jedino je prikladno da oni koji imaju koristi od Ormuskog moreuza pomognu da se tamo ništa loše ne dogodi. Ako ne bude odgovora, ili ako on bude negativan, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO”, kazao je Tramp.
Naveo je da bi članice zapadne vojne alijanse mogle da doprinesu pomorskim sredstvima kao što su minolovci, kojih Evropa ima daleko više nego SAD. Tramp je prethodnih dana pomenuo Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju kao zemlje od kojih očekuje pomoć u Persijskom zalivu.
Simptom/Beta
“IDF (vojska) je počeo kopneni manevar u Libanu kako bi uklonio pretnje i zaštitio stanovnike Galileje i severa”, rekao je Kac u komentarima koje je preneo list “Jediot Ahronot” tokom procene situacije u vojnom sedištu Kirja u Tel Avivu.
“Stotine hiljada stanovnika južnog Libana koji su evakuisani i evakuišu se iz svojih domova neće se vratiti u svoje domove južno od područja Litani”, dodao je.
Kac je rekao da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu naredio vojsci da demontira ono što je opisao kao “militantnu infrastrukturu” u libanskim selima duž granice.
Simptom/Anadolija
Kako prenosi iranska agencija Students News Network, Arakči je istakao da je glavni uslov Teherana za mir trajno rešenje koje neće ostaviti prostor za nove sukobe.
On je takođe poručio da je Ormuski moreuz zatvoren “samo za neprijatelje i države koje podržavaju njihovu agresiju”.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova objasnio je da brodovi zemalja koje ne učestvuju u ratu mogu da prolaze kroz moreuz, ali isključivo uz koordinaciju i odobrenje iranskih snaga.
Foto: X mreža, Abas Aragči
Ormuski moreuz predstavlja jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu, jer kroz njega prolazi oko petine globalne trgovine naftom i prirodnim gasom.
Plovni put je praktično blokiran već nedeljama, otkako je krajem februara počeo američko-izraelski rat protiv Irana.
Američki predsednik Donald Tramp u međuvremenu je pozvao Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju da se uključe u napore za ponovno otvaranje ključnog pomorskog prolaza.
Istovremeno, Francuska pokušava da okupi međunarodnu koaliciju koja bi obezbedila moreuz nakon stabilizacije bezbednosne situacije.
Velika Britanija zajedno sa saveznicima razmatra različite opcije za zaštitu brodskog saobraćaja kroz ovaj vitalni energetski koridor.
Diplomatski izvori navode da je još prerano procenjivati da li bi Evropska unija kao celina mogla imati značajniju ulogu u takvoj inicijativi.
U međuvremenu, Japan i Australija saopštili su da za sada neće učestvovati u eventualnoj misiji u Ormuskom moreuzu.
Simptom/Direktno
Reakcija iz Pekinga usledila je samo nekoliko sati nakon što je američki predsednik Donald Tramp pozvao Kinu da se uključi u deblokadu moreuza, koji se nalazi pod kontrolom Irana.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan ocenio je da je situacija u regionu “veoma napeta” i upozorio da bi nastavak sukoba mogao da ugrozi globalnu stabilnost.
“Kina još jednom poziva sve strane da odmah obustave vojne akcije, izbegnu dalju eskalaciju i spreče da regionalne turbulencije dodatno utiču na globalni ekonomski razvoj”, poručio je Lin.
Američka televizija CNN podseća da je Tramp u intervjuu za Fajnenšel tajms rekao da bi mogao da odloži planirani sastanak sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Tom prilikom je naglasio da bi i Kina trebalo da pomogne u deblokadi moreuza, navodeći da čak 90 odsto kineskog uvoza nafte prolazi tim putem.
Upitan da komentariše Trampovu izjavu, Lin je naglasio da “diplomatija šefa države igra ključnu ulogu u određivanju strateškog pravca odnosa između Kine i Sjedinjenih Država”.
“Dve strane ostaju u kontaktu kada je reč o mogućoj poseti predsednika Trampa Kini”, dodao je on.
Na pitanje da li je Vašington zvanično zatražio od Pekinga da pošalje ratne brodove u područje Ormuskog moreuza, Lin nije dao direktan odgovor.
CNN navodi da Kina nije jedina država na koju SAD vrše pritisak da pomogne u deblokadi ključnog plovnog puta. Prema ranijim izjavama Trampa, Vašington očekuje podršku i od Francuske, Japana, Južne Koreje i Velike Britanije kako bi se osigurala sloboda plovidbe kroz moreuz, koji je blokiran od početka rata Izraela i SAD protiv Irana.
Simptom/Direktno
Japan trenutno ne planira rasporediti plovila kako bi ona pratila trgovačke brodove na Bliskom istoku, rekao je premijer Sanae Takaiči nakon što je američki predsednik Donald Tramp pozvao saveznike da pomognu u pratnji tankera kroz Hormuški tesnac.
„Nismo doneli nikakve odluke o slanju pratnje brodovima. Nastavljamo ispitivati šta Japan može učiniti samostalno, a što se može učiniti unutar pravnog okvira“, rekao je Takaiči parlamentu.
Trampov poziv u objavi na društvenim mrežama američkim saveznicima, uključujući Japan, da pomognu u zaštiti pošiljki nafte i plina kroz strateški plovni put stavlja Tokio u težak položaj jer njegov ustav u kojem se odriče rata ograničava opseg prekomorskih vojnih operacija koje može provoditi.
Sjedinjene Države još nisu uputile službeni zahtev za pomoć, rekao je Takaiči.
Australija neće slati ratne brodove kako bi pomogli u ponovnom otvaranju Hormuškog tesnaca, rekla je u ponedeljak visoka dužnosnica.
„Nećemo slati brod u Hormuški tesnac. Znamo koliko je to neverovatno važno, ali to nije nešto što smo zamoljeni niti čemu doprinosimo“, rekla je Ketrin King, članica kabineta premijera Entonija Albanezea, u intervjuu za državnu televiziju ABC.
Oko petine globalne nafte i tečnog prirodnog plina obično prolazi kroz Hormuški tesnac, koji je efektivno zatvoren nedeljama otkako je 28. februara započeo američko-izraelski rat protiv Irana.
Wall Street Journal izvestio je u nedelju da Trampova administracija planira već ove nedelje objaviti da se više zemalja složilo formirati koaliciju koja će pratiti brodove kroz Hormuški tesnac.
Simptom/N1 Zagreb
Navodi da je on prebačen u Moskvu ruskim vojnim avionom u izuzetno tajnoj operaciji, zbog njegovog zdravstvenog i bezbednosnog stanja, prenose Novosti.
“Uspešno operisan”
Po dolasku je odmah podvrgnut “uspešnoj” operaciji i trenutno se nalazi na lečenju u bolnici u jednom od predsedničkih kompleksa.
Prema izvoru, povrede koje je Modžtaba zadobio tokom američko-izraelskog bombardovanja u početnim napadima na Iran 28. februara zahtevale su dobro opremljenu bolnicu, pažljivo medicinsko praćenje i posebne bezbednosne mere – što je, kako se navodi, nemoguće obezbediti u Iranu zbog nastavka intenzivnih napada, naročito nakon što je Izrael objavio da će ciljati novog vrhovnog vođu.
Izvor je objasnio da iranske bezbednosne službe posebno strahuju da bi lokacija Hamneija mlađeg mogla da bude otkrivena praćenjem lekara i specijalista koji bi ga lečili. Zbog toga je prihvaćena preporuka da se lečenje obavi u Rusiji.
Navodno Putin predložio da Modžtaba bude lečen u Rusiji
Takođe je naveo da je ruski predsednik Vladimir Putin lično predložio da Modžtaba bude lečen u Rusiji tokom telefonskog razgovora sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom prošlog četvrtka. Iranski zvaničnici, uključujući i samog Hamneija, razmotrili su ruski predlog i odobrili ga. Modžtaba je potom u četvrtak uveče prebačen u Rusiju, gde ga leči tim ruskih lekara uz nekoliko iranskih lekara koji su ga pratili.
S druge strane, iranski izvor blizak reformistima rekao je za Al-Džaridu da postoje velike sumnje da je prvi govor koji se pripisuje Modžtabi Hamneiju zapravo napisao generalni sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, jer se sadržaj poklapa sa njegovim ranijim izjavama.
Prema tom izvoru, Hamnei mlađi možda čak nije ni video taj govor, a činjenica da se nije javno pojavio niti postoji audio-snimak govora dodatno pojačava sumnje.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je takođe nagovestio da Izrael ima informacije o mestu i stanju Modžtabe, ali da ih ne želi otkriti. Na svojoj prvoj konferenciji za novinare tokom rata u četvrtak, odgovarajući na pitanje o zdravstvenom stanju novog iranskog vođe, Netanjahu je rekao:
“Neću mu dati životno osiguranje”, što je protumačeno kao nagoveštaj da Tel Aviv poseduje posebne obaveštajne podatke o njemu.
Povređena mu leva strana tela
Prema izvorima iz Jerusalima, izraelske obaveštajne službe veruju da bi Modžtabina povreda mogla da bude ozbiljnija nego što se prvobitno mislilo, dodajući da Tel Aviv nema potvrđene informacije da je napustio Iran.
List Al-Džarida je već 4. marta objavio da je Modžtaba povređen na levoj strani tela, od glave do stopala, nakon što su ruševine pale u njegovoj blizini – ali ne direktno na njega – tokom napada na kompleks u Teheranu u kojem se nalaze kuća i kancelarija vrhovnog vođe.
Simptom/Direktno
U intervjuu za list The New Arab (Al-Araby Al-Jadeed), koji će u celosti biti objavljen kasnije u nedelju, Arakči je kazao da su napadi koje je izveo Iran bili usmereni na „američke baze i interese u regionu“, kao deo odgovora Teherana na napade pokrenute protiv Irana upravo s tih baza.
Ministar je naveo da je Teheran došao do informacija koje ukazuju na to da su SAD i Izrael pokretali napade s određenih lokacija prema arapskim zemljama.
„Do sada nismo gađali nijedno civilno niti stambeno područje u zemljama regiona“, dodao je.
Simptom/Anadolija
Tramp je rekao da uslovi eventualnog sporazuma „još nisu dovoljno dobri“, te je odbio izneti detalje o tome šta bi takav dogovor morao sadržavati.
„Iran želi postići sporazum, a ja ga ne želim sklopiti jer uslovi još nisu dovoljno dobri“, kazao je u telefonskom intervjuu za NBC News.
Dodao je da bi obaveza Irana da odustane od svojih nuklearnih ambicija verovatno bila ključni deo svakog dogovora.
Tramp je takođe izrazio iznenađenje zbog iranskih napada na druge zemlje kao odgovor na američko-izraelske vojne operacije, te je američke udare na Harg ostrvo opisao kao napade koji su „potpuno uništili“ većinu vojnih objekata na tom ostrvu. Dodao je i da bi „mogli još nekoliko puta pogoditi to mesto, čisto iz zabave“.
U odvojenoj objavi na svom nalogu na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je napisao da će „mnoge zemlje, posebno one koje su pogođene pokušajem Irana da zatvori Hormuški moreuz, poslati ratne brodove zajedno sa Sjedinjenim Državama kako bi moreuz ostao otvoren i siguran“.
Kao moguće učesnike naveo je Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju.
Tokom intervjua osvrnuo se i na Hormuški moreuz, rekavši da još nije jasno da li je Iran postavio mine.
„Snažno ćemo pretraživati moreuz i verujemo da će nam se pridružiti i druge zemlje“, rekao je.
Nije potvrdio da li će američka mornarica pratiti trgovačke brodove, dodajući samo da je „to moguće“.
„Ovako gradimo naše kontakte – oni se zasnivaju na realističnoj percepciji i proceni onoga što rade“, rekla je. „Oduvek smo to i radili.“
Prema rečima Zaharove, Moskva je angažovana u kontaktima sa svima sa kojima bi trebalo, sa stanovišta pragmatičnih nacionalnih interesa.
Dodala je da je Moskva primetila potez Vašingtona da prizna rusofobske greške prethodne administracije.
Diplomata je takođe pomenula nedavnu razmenu zatvorenika sa Ukrajinom, dodajući da su Sjedinjene Države među zemljama kojima je Rusija zahvalila na pomoći u povratku ruskih vojnika kući.
Simptom/TASS
