Na svom X nalogu Erdogan je rekao da Turska stoji uz libanski narod i vladu, izražavajući saučešće za sve poginule u izraelskim napadima.
“Muslimanski svet bi trebao da pokaže jasniji stav” rekao je predsednik Erdogan
Simptom
Pentagon povećao borbenu gotovost svojih snaga zbog potencijalne pretnje od Irana
U saopštenju je navedeno da je ministar odbrane Lojd Ostin tokom vikenda primao izveštaje i davao smernice svom timu o najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.
Ostin i zvaničnici Ministarstva odbrane fokusirani su na zaštitu američkih građana i snaga u regionu, odbranu Izraela, kao i na smanjenje tenzija kroz odvraćanje i diplomatiju, ističe Pentagon.
Simptom
Nemačka krajnja desnica posebno naklonjena jednoj grupi migranata: ruskim Nemcima
To je bilo očigledno kada su političari AfD-a bili domaćini sastanka u nemačkom parlamentu kako bi se rasvetlili uslovi sa kojima se suočavaju takozvani Russlanddeutschen, ili ruski Nemci — etnički Nemci sa postsovjetskog prostora koji su se naselili u Nemačkoj nakon pada Berlinskog zida.
„Sudbina ruskih Nemaca i njihova budućnost u Nemačkoj i drugde bliski su našim srcima“, rekao je Jirgen Braun, poslanik AfD-a, tokom događaja
Događaj je ilustrovao sve fokusiranije napore AfD-a da privuče oko 5 miliona imigranata u Nemačkoj koji potiču iz bivšeg Sovjetskog Saveza, od kojih su polovina ruski Nemci. Iako ruski govornici u Nemačkoj nikako nisu jedinstven blok — a grupa sve više uključuje mnoge Ukrajince i ruske disidente koji su odbojni stavovima AfD-a naklonjenim Kremlju — njihova politička moć u Nemačkoj će uglavnom rasti usred kontinuirane migracije iz bivše Sovjetske države i ublažavanje pravila o nemačkom državljanstvu.
To pomaže da se objasni zašto, godinu dana pre saveznih izbora i sa trenutnim anketama koje AfD stavljaju na drugo mesto, političari u stranci ulažu usaglašene napore da dopru do govornika ruskog – posebno do ruskih Nemaca, koji se u Nemačkoj takođe nazivaju „kasnim preseljenicima .” Tokom sastanka poslaničke grupe, političari AfD-a pozvali su na povećanje penzija za ruske Nemce i na uklanjanje prepreka za dalju imigraciju iz Rusije.
To je upečatljiva politička agenda za stranku koja često ocrnjuje imigrante, ali vidi segmente postsovjetske dijaspore kao potencijalnu izbornu blagodat.
„Oni pokušavaju da postanu ekskluzivna stranka za one koji govore ruski, navodno tako što brane svoje interese“, rekao je Dmitrij Stratijevski, direktor Centra za istočnu Evropu u Berlinu. Stratievski je rekao da je teško utvrditi koliko ti napori funkcionišu jer je samu dijasporu teško definisati. Ankete o ovoj temi su pogrešne, dodao je on, ali izgleda da ukazuje na to da su ruski govornici počeli da gravitiraju ka AfD-u u većem broju nego šire biračko telo, još tokom pandemije.
Beatriks fon Štorh, poslanik AfD-a, sugeriše da Russlanddojčeni — koji potiču od nemačkih emigranata u Rusko carstvo i zaista uzvraćaju pažnju stranke.
„Mi prenosimo poruku da je AfD predstavnik ruskih Nemaca“, rekla je ona tokom skupa. „Već su nas podržali i pronašli su nas“, nastavila je. “Ili smo se našli.”
Simptom/Politico
Svetlana Shkolnikova
Marin Le Pen na suđenju-moguća presuda preti da promeni predsedničke ambicije
Francuska krajnja desnica želi da izvuče najbolje iz komplikovane situacije tokom suđenja koje bi potencijalno moglo da spreči Le Penovu da se kandiduje za predsednika 2027.
Le Pen, njena stranka Nacionalni skup, i 26 drugih pojedinaca — uključujući sadašnje i bivše francuske poslanike i evroposlanike, optuženi su za proneveru sredstava Evropskog parlamenta kroz, kako su tužioci nazvali „sistem“ za dodelu ugovora za parlamentarne pomoćnike pojedincima koji su uglavnom radili na stranačkim operacijama a ne poslovi Evropske unije kršeći pravila EU. Navodna šema se odvijala između 2004. i 2016. godine.
Le Pen je u više navrata negirala bilo kakvu proneveru.
Za trostrukog predsedničkog kandidata rizici su ogromni. Ako bude proglašena krivom nakon dvomesečnog suđenja, mogla bi da se suoči sa maksimalnom kaznom od 10 godina iza rešetaka i novčanom kaznom od čak milion evra.
Iako je zatvorska kazna te dužine malo verovatna, ona se takođe suočava sa mogućom petogodišnjom zabranom da se kandiduje za javnu funkciju koja bi je sprečila da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027.
Le Pen je već rekla da planira da se kandiduje na tim izborima.
Nedavna anketa pokazala je da bi, ako bi predsednički izbori bili održani danas, Le Pen mogla da dobije do 40 odsto glasova u prvom krugu, u zavisnosti od toga ko se protiv nje kandidovao. Le Penova je u poslednjoj predsedničkoj trci osvojila nešto više od 23 odsto i izgubila je drugi krug sa 41 odsto glasova.
Simptom M.P./Politico
Na desetine novih udara Izraela na Liban posle ubistva moćnog vođe Hezbolaha
Izraelska avijacija je „napala desetine terorističkih ciljeva na libanskoj teritoriji u proteklih nekoliko sati“, saopštio je vojni portparol na Telegramu.
Od subote izraelska vojska je „pogodila stotine terorističkih ciljeva širom Libana“, dodao je portparol.
On je naveo da su u tim napadima gađana mesta odakle se ispaljuju rakete ka Izraelu, vojne instalacije i skladišta oružja.
Hezbolah šiitska organizacija, saveznik palestinskog Hamasa koji ratuje protiv Izraela u Gazi, je potvrdio u subotu smrt lidera Nasralaha u izraelskom snažnom udaru bez presedana na uporište te organizacije
Smrt čoveka koji se smatrao najmoćnijim u Libanu je velika pobeda za Izrael protiv Irana i njegovih saveznika i premijer Izraela Benjamin Netanjahu je ocenio da su sravnjeni računi s osobom odgovornom za ubistvo bezbroj Izraelaca i mnogih građana drugih zemlja.
Netanjahu tvrdi da je Izrael dostigao, kako se čini, istorijsku prekretnicu, u borbi protiv svojih neprijatelja
Liban, Sirija i Iran su proglasili nekoliko dana nacionalne žalosti posle smrti Nasralaha, prenosi Frans pres.
Prvi potpredsednik Muhamed Reza Aref je zapretio da će ubistvo Nasralaha dovesti do uništenja Izraela.
Teheran je u subotu pozvao na sastanak Saveta bezbednosti UN da se preduzmu hitne i odlučne mere za zaustavljanje izraelske agresije i spreči uvlačenje regiona u sveopšti rat.
Sudeći po izraelskom vojnom saopštenju komandant južnog fronta Hezbolaha Ali Karake i drugi zvaničnici su ubijeni zajedno sa Nasralahom u operaciji nazvanoj “ Novi poredak”. Izvor blizak Hezbolahu je potvrdio smrt Karakea.
Iranska novinska agencija IRNA je javila da je Abas Nilforušan, zamenik vođe Revolucionarne garde Irana takođe ubijen u udaru u petak.
Šezdesetčetvorogidišnji Nasralah, koji je predvodio Hezbolah od 1992. godine, bio je religiozan čovek, a živeo je krijući se i retko se pojavljivao u javnosti
Njegov rođak Hašem Safidin, istkanuta ličnost u Hezboluhu je, kako se čini, njegov potencijalni naslednik.
Napad na Nasralaha bio je vrlo sofisticiran i demonstrira ne samo ogromne tehnološke sposobnosti, već takođe i obim izraelskog infiltriranja u Liban,ocenio je Džejms Dorsi (Jame Dorsey), istraživač u Institutu za Bliski istok u Nacionalnom univerzitetu u Singaporu.
Njujork tajms piše da je Izrael od završetka Drugog libanskog rata 2006. godine izgradio moćni obaveštajni aparat koji je duboko prodro u Hezbolah.
Izrael je navodno slao prerušene komandose duboko u Liban da izvode obaveštajne misije
Kako su neimenovani zvaničnici izjavili za taj list Izrael se po spremnosti da izvede te smele misije razlikuje od obaveštajnih agencija i jedinica u drugim zemljama.
U napadu na južna predgrađa uništeno je nekoliko zgrada po rečima fotografa Frans presa i na hiljade stanovnika su primorane da pobegnu. Kako su saopštile libanske vlasti poginulo je najmanje šestoro ljudi.
U subotu su u Libanu poginule 33 osobe. a ranjeno 195, objavilo je sinoć tamošnje Ministarstvo zdravlja
Uprkos snažnim udarima Izraela Hezbolah je u subotu saopštio da je ispalio rakete na izraelsku teritoriju, od kojih je većina presretnuta.
Izraelski mediji izveštavaju da je raketiranje iz Libana danas nastavljeno.Sirene su se protekle noći oglasile na severu i Izraela i u Jerusalimu,a i u Ejlatu pošto je “ Islamski otpor Iraku“, kako sebe zovu proiranske šiitske oružane grupe, ispalio dron.
Simptom/Danas
Lavrov u obraćanju Generalnoj skupštini UN poručio Zapadu: Udar na nuklearnu silu je samoubistvo
Samoubilački pokušaji da se pobedi nuklearna sila kao što je Rusija su besmisleni, poručio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
On je pozvao države koje predlažu mirovne inicijative za sukob u Ukrajini da razmotre koren sukoba.
“Pozivamo prijatelje da u punoj meri uzmu u obzir sve razloge zbog čega je ova situacija nastala. Ukoliko se ti razlozi ne uklone u Evropi nikad neće biti pravednog mira koji se temelji na povelji UN”, rekao je ruski šef diplomatije na opštepolitičkoj diskusiji 79. zasedanja Generalne skupštine UN.
Dodao je i da Rusija veoma ceni napore čitavog niza partnera da iz najboljih namera predlažu posredničke inicijative sa ciljem rešavanja ukrajinskog konflikta za razliku od “formule mira” Vladimira Zelenskog koja ne vodi nikuda.
“Neviđen nivo arogancije i agresivnosti zapadne politike prema Rusiji ne samo da svodi na nulu samu ideju globalne saradnje koju promoviše generalni sekretar UN, već i sve više ometa rad čitavog sistema globalnog upravljanja, uključujući i Savet bezbednosti UN. To nije naš izbor i nismo mi ti koji ćemo snositi posledice ovako opasnog kursa”, rekao je Lavrov.
On je skrenuo pažnju na to da Zapad, vodeći svoju politiku hegemonizma, nastavlja da eskalira konfrontaciju čije “posledice može da oseti ceo svet”.
“Svetskoj većini je potpuno jasno da konfrontacija i hegemonizam neće rešiti nijedan globalni problem. Ako Zapad ne stane, svi će osetiti strašne posledice ovoga”, ocenio je šef ruske diplomatije.
Kolektivni Zapad, rezimirao je Lavrov, “veštački sputava objektivno nastajanje multipolarnog svetskog poretka, koji će se zasnivati na jednakosti prava velikih i malih naroda, poštovanju pojedinca, ravnopravnosti muškaraca i žena i pravu naroda da sami određuju svoju sudbinu”.
“Isto važi i za princip nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država. Potvrdu ovog principa, na sramotu članova naše organizacije, blokirale su SAD i njeni sledbenici na Samitu budućnosti usvajanjem odgovarajućeg pakta”, dodao je on.
U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija već je previše zapadnih država i neophodna je veća reprezentacija Globalnog juga u tom telu, saopštio je Lavrov navodeći da je to jedan od koraka ka pravednijem svetu.
Komentarišući izraelske napade na Liban, Lavrov je rekao da su oni “nehumani”, i da je Vašington u najmanju ruku znao za pripremu tog “terorističkog napada”.
Još nije kasno da se udahne novi život u UN, ali da bismo to uradili ne možemo da organizujemo besmislene samite i deklaracije, već moramo da obnovimo poverenje zasnovano na principima jednakosti svih država članica”, dodao je.
Takođe je primetio da Rusija nije protiv dijaloga sa Zapadom, ali da je Moskva preuzela inicijativu da formira arhitekturu jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji, otvorenu za sve zemlje i organizacije kontinenta.
Ovom pitanju biće posvećena međunarodna konferencija u Minsku, koja će početi 31. oktobra.
Osvrnuo se i na Pakt za budućnost, pripremljen pod okriljem UN, navodeći da je to samo lepo formulisana deklaracija koja je napisana pod kontrolom “manipulatora sa Zapada” bez učešća svih članica organizacije.
Govoreći o tome da se odluke UN ne sprovode dosledno, Lavrov je istakao da se isto tretiraju i obavezujuće odluke Saveza bezbednosti i kao primer naveo Kosovo i Metohiju i Dejtonski sporazum.
Kao najistaknutiji primer kršenja odluka SB Ujedinjenih nacija naveo je pitanje formiranja palestinske države.
Simptom/rt.rs
Gutereš zabrinut zbog ‘dramatične eskalacije’ u Bejrutu
„Ovaj ciklus nasilja treba da se zaustavi sada i sve strane treba da se udalje od ponora. Stanovništvo Libana, stanovništvo Izraela i šireg regiona ne mogu da podnesu totalni rat“, dodao je Gutereš.
Izraelska vojska saopštila je u subotu da je ubila vođu Hezbolaha Hasana Nasralaha u napadu na Bejrut.
Takođe saopštila je da je izvršila precizan vazdušni napad tokom sastanka rukovodstva Hezbolaha u štabu u Dahiji, južno od Bejruta.
Hezbolah je potvrdio ubistvo svog vođe Nasralaha u izraelskom napadu iz vazduha, a zbog tog ubistva strahuje se od širenja sukoba na Bliskom istoku.
Simptom/Danas/Beta
Mnoge zemlje u Evropskoj uniji (EU) upozoravaju svoje građane da odmah napuste Liban
Samo nekoliko sati nakon što je Izrael ubio lidera Hezbolaha u Libanu, EU je takođe upozorila avio-kompanije da ne lete ni u jednu od zemalja.
U saopštenju, Evropska komisija i Agencija Evropske unije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) izdale su preporuke za izbegavanje libanskog i izraelskog vazdušnog prostora na svim nivoima leta.
Preporuka važi do 31. oktobra.
EASA je upozorila na “intenziviranje vazdušnih udara i pogoršanje bezbednosne situacije”.
Ministarstvo saobraćaja Libana je takođe naredilo međunarodnom aerodromu u Bejrutu da odbije da pusti iranske avione u svoj vazdušni prostor, nakon što je Izrael upozorio kontrolu vazdušnog saobraćaja da će upotrebiti “silu” ako bilo koji avion sleti.
Simptom/B92/Klix.ba
Šolc želi da ostane kancelar, Merc, s druge strane, želi da postane
Merc je već obezbedio nominaciju demohrišćanskog bloka, Šolc je očekuje od SPD. Međutim, izdanje Politbarometra televizije ZDF od petka pokazuje da se biračima više dopadaju neki drugi političari.
Naime, 71 odsto ispitanika veruje da bi SPD bolje prošla sa nekim drugim umesto Šolca. Taj neko je, prema mišljenju 47 odsto, ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius).
Nije mnogo drugačije ni sa Mercom: više od polovine anketiranih je reklo da CDU/CSU ima veću šansu sa nekim drugim kandidatom za šefa vlade.
Sa kim? Četvrtina je prstom uprla na premijera Severne Rajne – Vestfalije Hendrika Vista (Wüst), a tek nešto manje, 23 odsto, na bavarskog premijera i lidera CSU Markusa Zedera (Söder). Merca kao najboljeg kancelarskog kandidata vidi trećina ispitanika.
U direktnom poređenju Šolca i Merca, više građana naginje lideru konzervativne opozicije, 43 prema 37 odsto, uz 20 odsto neopredeljenih.
Inače, Pistorijus je nadalje ubedljivo najomiljeniji političar u Nemačkoj, a na drugo se probio Vist. Daleko iza na trećem mestu je Zeder, a sledi ministarski dvojac Zelenih, Robert Habek (Habeck) i Analena Berbok (Annalena Baerbock).
Da su izbori u nedelju – a, ako ne bude prevremenih, biće ravno za godinu dana – CDU/CSU bi osvojile 31 odsto glasova, SPD 16, a Zeleni 12 odsto.
Najmanja partija Šolcove koalicije, liberalna FDP bi, zajedno sa Levicom izletela iz Bundestaga jer sa po četiri odsto glasova ne bi preskočila izborni prag.
Sa druge strane, nadiruća stranka od koje svi zaziru, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), postala bi druga u parlamentu sa 17 odsto glasova.
Levičarsko-populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW), formirana tek u februaru, izbila bi na osam odsto.
Simptom/B92/dpa-prototype.de
Ubijen šef libanskog Hezbolaha Hasan Nasralah u napadima na Bejrut
Izraelska vojska saopštila je da je gađala centralni štab Hezbolaha u naselju Dahije u južnom Bejrutu.
Hezbolahova televizija El Manar izvestila je da je šest zgrada uništeno i da ima mnogo žrtava u višestrukim napadima IDF-a.
Izraelski zvaničnik rekao je za Tajms ov Izrael da je meta napada bio lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
“Vrlo je teško zamisliti da će izaći živ iz takvog udara“, dodao je neimenovani zvaničnik.
Izraelski mediji procenjuju da je Nasralah ubijen u napadu na Hezbolahovo podzemno sedište.
Tasnim negira te navode.
Izvori te agencije tvrde da generalni sekretar Hezbolaha, Hasan Nasralah i predsednik Izvršnog saveta pokreta, Hašem Safijedin nisu povređeni u izraelskom napadu i da su dobrog zdravlja.
Ambasada Irana u Libanu upozorila je da poslednji napad na Bejrut “opasna eskalacija koja menja stvari”.
Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin ponovio je pozive na 21-dnevni prekid vatre u Libanu predviđen u američko-francuskom predlogu istakavši da je situacija “duboko zabrinjavajuća”.
Kao kontraudar, Hezbolah je ispalio salvu raketa na grad Safed na severu Izraela.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u govoru na Generalnoj skupštini u UN istakao da njegova zemlja traži mir dok se bori za život.
“Izrael traži mir uprkos tome što se bori za svoj život suočen sa ‘divljim neprijateljima’ koji žele njegovo uništenje”, rekao je, između ostalog, Netanjahu.
Više od 30.000 ljudi, uglavnom Sirijaca za tri dana prešlo je u Siriju iz Libana, saopštila je Agencija UN za izbeglice
Simptom/RTS
Šef evropske diplomatije Borelj: Izgleda da niko ne može da zaustavi Netanjahua
“Ono što radimo jeste da izvršimo sav diplomatski pritisak na prekid vatre, ali izgleda da niko ne može da zaustavi Netanjahua, ni u Gazi ni na Zapadnoj obali”, rekao je Borelj.
Borel je rekao da podržava predlog o prekidu vatre koji predvode SAD i Francuska o 21-dnevnom prekidu vatre u Libanu, koji je Izrael do sada ignorisao dok sprovodi bombardovanja u kojim je od početka nedelje poginulo više od 700 ljudi.
Simptom/RTS/Al Jazeera
IDF: Ubijen šef operativaca Hamasa; Novi udari Izraela na Liban
Izrelska vojska: Ubijen šef operativaca Hamasa na jugu Sirije
Šef mreže operativaca Hamasa na jugu Sirije Ahmed Muhamed Fahd, koji je organizovao napade na Izrael iz te zemlje, ubijen je tokom noći u vazdušnom napadu, saopštila je izraelska vojska (IDF).
Kako je navedeno, Fahd je organizovao i rukovodio raketnim napadima na izraelske trupe na Golanskoj visoravni, prenosi Tajms of Izrael.
“Fahd je eliminisan dok je planirao da izvrši još jedan teroristički napad u kratkom vremenskom periodu”, dodaje IDF.
Kako se navodi, udar u kojem je ubijen Fahd izveli su tokom noći izraelski borbeni avioni na jugu Sirije.
Novi udari Izraela na Liban, IDF tvrdi da je ubijen komandant raketne jedinice Hezbolaha
Izraelske odbrambene snage (IDF) izvele su rano jutros novi talas vazdušnih udara na južna predgrađa Bejruta nakon sinoćnjeg napada na komandni centar pokreta Hezbolah čija meta je, po svemu sudeći, bio njegov lider Hasan Nasralah.
Za sada nije poznata sudbina lidera Hezbolaha, prenosi Rojters.
IDF je istovremeno saopštila da je u vazdušnim napadima na jug Libana ubila komandanta raketne jedinice Hezbolaha Muhamada Ali Ismaila i njegovog zamenika Hoseina Ahmeda Ismaila.
Kako navode očevici, u jutarnjim satima čulo se više od 20 odvojenih vazdušnih napada. Hiljade Libanaca su napustile domove u južnim predgrađima Bejruta i okupile se na trgovima, u parkovima i ulicama prestonice.
Snažni udari potresli su glavni grad Libana i tokom jučerašnjeg dana. Za sada nije poznato da li je lider Hezbolaha Hasan Nasralah živ nakon sinoćnjeg napada na komandni centar te grupe.
Izraelska vojska saopštila je da je gađala centralni štab Hezbolaha u naselju Dahije u južnom Bejrutu.
Hezbolahova televizija El Manar izvestila je da je šest zgrada uništeno i da ima mnogo žrtava u višestrukim napadima IDF-a.
Izraelski zvaničnik rekao je za Tajms ov Izrael da je meta napada bio lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
“Vrlo je teško zamisliti da će izaći živ iz takvog udara“, dodao je neimenovani zvaničnik.
Izraelski mediji procenjuju da je Nasralah ubijen u napadu na Hezbolahovo podzemno sedište.
Tasnim negira te navode. Izvori te agencije tvrde da generalni sekretar Hezbolaha, Hasan Nasralah i predsednik Izvršnog saveta pokreta, Hašem Safijedin nisu povređeni u izraelskom napadu i da su dobrog zdravlja.
Ambasada Irana u Libanu upozorila je da poslednji napad na Bejrut “opasna eskalacija koja menja stvari”.
Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin ponovio je pozive na 21-dnevni prekid vatre u Libanu predviđen u američko-francuskom predlogu istakavši da je situacija “duboko zabrinjavajuća”.
Kao kontraudar, Hezbolah je ispalio salvu raketa na grad Safed na severu Izraela.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u govoru na Generalnoj skupštini u UN istakao da njegova zemlja traži mir dok se bori za život.
“Izrael traži mir uprkos tome što se bori za svoj život suočen sa ‘divljim neprijateljima’ koji žele njegovo uništenje”, rekao je, između ostalog, Netanjahu.
Više od 30.000 ljudi, uglavnom Sirijaca za tri dana prešlo je u Siriju iz Libana, saopštila je Agencija UN za izbeglice.
Simptom/RTS/Reuters/TimesOfIsrael
Bajden stiže kod Šolca: Prva poseta od početka mandata
Bajden je ove nedelje najavio da će boraviti u Nemačkoj od 10. do 12. oktobra i pozvao one koji podržavaju Ukrajinu da prisustvuju sastanku u toj zemlji u to vreme, ali nije precizirao na kojoj lokaciji.
Ovakvi sastanci su se često održavali u Ramštajnu od ruske invazije na Ukrajinu, ali do sada samo na nivou ministara odbrane. Njihov cilj je koordinacija vojne pomoći Ukrajini. Bajden će se sastati i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom.
To je prva bilateralna poseta američkog predsednika na putu ka Nemačkoj za skoro četiri godine njegovog mandata.
Simptom/B92/Index.hr
Zelenski predstavio Amerikancima “Plan pobede”
Kako je dodao, u toku su pripreme za sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u formatu Ramštajn u Nemačkoj, gde će, kako je naveo, Ukrajina, zajedno sa svojim partnerima, pratiti sadržaj Plana pobede. On je zahvalio SAD-u na paketu pomoći Ukrajini u iznosu od skoro 8 milijardi dolara i novim sporazumima o podršci rekonstrukciji i oporavku Ukrajine, zaključenim sa “Velikom sedmorkom”, a kojoj se, kako je naveo, pridružilo više od 30 zemalja i Evropska unija.
“Rusija mora da izgubi ovaj rat. Ukrajina mora da pobedi. Ovo su pravi temelji za zajedničku bezbednost. Mir dolazi iz snage”, zaključio je Zelenski.
Predsednik Ukrajine boravi u poseti Vašingtonu. On je u četvrtak ujutru posetio Kongres SAD, gde je razgovarao sa predstavnicima obe partije američkog Senata i Predstavničkog doma.
Zelenski se u četvrtak sastao i sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom u Ovalnoj kancelariji Bele kuće. Takođe je imao susret i sa potpredsednicom Kamalom Haris i bivšim predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom.
Simptom/B92/Tanjug
Popularni predsednik Meksika koji je godinama držao “banak” medijima, povlači se iz javnog života
Pre nego što ode sa funkcije (u ponedeljak), dnevni brifinzi, koje vole mnoge pristalice, a protivnici kritikuju kao pune neistina i ličnih napada, predstavljaju simbol posebnog brenda narodnog populizma kojim je Lopez Obrador postao jedna od najmoćnijih političkih snaga Meksika. To je model na koji će njegova naslednica i štićenica, izabrana predsednica Klaudija Šejnbaum, teško moći da oponaša.
„Nacionalni razgovor se vrti oko njega“, rekla je Danijela Lemus, profesorka sa Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku koja istražuje političku komunikaciju i koja je pisala o pomenutim brifinzima. „On je protagonista mananera… i ono što on kaže postaje glavna tema razgovora u medijima, danju i noću.
Kada je Lopez Obrador pobedio na predsedničkim izborima 2018. godine, on se predstavio kao borac za siromašne, radničke i ruralne Meksikance koje je politička elita dugo zanemarivala. Brifinge je počeo da održava odmah po preuzimanju dužnosti tog decembra i nastavio je da to čini svakog radnog dana, gotovo bez greške, tokom svog vremena na funkciji.
Oni su popularni u njegovoj bazi: jedan stariji odrasli par u Meksiko Sitiju, na primer, religiozno se uključuje na malom televizoru zaglavljenom između kesa semena i orašastih plodova na svojoj tezgi na pijaci hrane. Na drugoj strani, prodavac časopisa snimao je emisiju za gledanje uveče posle posla. Još jedan obožavalac AMLO-a, kako je predsednik popularno poznat, prenosio ga je na društvenim mrežama dok je tražio posao.
„Mananere su nam otvorile oči. One nam svima pokazuju šta je gospodin Lopez Obrador postigao“, rekao je Hesus Ernandez Alarkon, 79-godišnji prodavac pečenog kukuruza. „Shvatili smo mnogo jer su mediji puni laži, mnogi su nas prevarili. Sada kada imamo mananere, sve se promenilo za mene.”
Lopez Obrador često koristi prostor da pruži ažurirane informacije o ključnim projektima i odgovori na pitanja svakoj grupi novinara i uticajnih ljudi na društvenim medijima koji su naklonjeni vladi, od kojih su neki stekli platformu svojim učešćem na brifinzima — kao što je Karlos Pozos Soto, ekscentrik , pro-AMLO figura poznatija kao Lord Molecule.
Simptom M.P./AP
Dok rat u Ukrajini ulazi u kritični period, EU “pomaže”, bez SAD
Izaslanici EU su ove nedelje radili u Briselu na predlogu da se Ukrajini obezbedi pozamašan paket kredita u vrednosti do 35 milijardi evra (39 milijardi dolara). To je saopštila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Kijevu prošlog petka.
„Najvažnije je da će ovaj zajam stići direktno u vaš nacionalni budžet“, rekla je ona predsedniku Vladimiru Zelenskom. „To će vam pružiti značajan i preko potreban fiskalni prostor. Vi ćete odlučiti kako najbolje iskoristiti sredstva, dajući vam maksimalnu fleksibilnost da ispunite svoje potrebe.”
Zelenski želi da kupi oružje i skloništa za bombe i obnovi porušenu energetsku mrežu Ukrajine.
Simptom/AP
- « Previous Page
- 1
- …
- 257
- 258
- 259
- 260
- 261
- …
- 287
- Next Page »