Hapšenje predsednika Juna, koje bi moglo da dovede do njegove smene, novih izbora i pobede opozicije, moglo bi da zauvek omete taj plan.

Japanski portal Asagei Biz proteklih dana pisao je da su zbog tužne sudbine južnokorejskog predsednika Jun Suk Jola u šoku ne samo domaći i američki političari, već i ukrajinski lider Volodimir Zelenski.

Šezdesetčetvorogodišnji Jun se nalazi u pritvoru, gde čeka suđenje po optužbi da je izvršio pobunu, kada je 3. decembra prošle godine nakratko proglasio vanredno stanje i pritom upotrebio specijalne jedinice vojske da bi sprečio poslanike parlamenta da glasanjem obore tu njegovu objavu kojom je pokušao da preuzme upravljanje zemlje iz ruku narodnih deputata.

Suspendovani predsednik Jun, protiv koga je u toku i proces pred Ustavnim sudom koji ga u potpunosti može razrešiti funkcije, ali i vratiti na nju, miljenik je političkog vrha u Tokiju, jer je po dolasku na vlast u maju 2022. godine obnovio prethodno uzdrmane odnose sa Japanom.

On je to učinio tako što je svojevoljno prebacio na južnokorejsku državu i kompanije plaćanje odštete koju su sudovi u njegovoj zemlji dodelili žrtvama prisilnog rada i potraživali od japanskih preduzeća “Nipon stil” i “Micubiši hevi”, u čijim postrojenjima su tokom okupacije eksploatisani Korejci.

Ta Junova odluka je izazvala veliko nezadovoljstvo u domaćoj javnosti, ali je otvorila put obnavljanju bliskih vojnopolitičkih veza sa Japanom, koji problem ratnih reparacija smatra odavno rešenim i koji sa prethodnom južnokorejskom vladom, koju je tvorila (sada opoziciona) Demokratska partija, zbog neslaganja oko tumačenja problema prisilnog rada, nije delio obaveštajne podatke i sprovodio zajedničke vojne vežbe.

Pošto je oslobodio japanske kompanije odgovornosti i finansijskog tereta, te ponovo uspostavio vojnoobaveštajnu koordinaciju sa Tokijom, Jun je u japanskoj štampi zaslužio dosta hvale. Sličan tretman doživeo je i u američkim medijima, koje je osvojio ne samo svojim obećanjima da će njegova zemlja u skladu sa željom Vašingtona preuzeti aktivniju ulogu na međunarodnoj geopolitičkoj sceni u odnosu na Kinu i Rusiju, već i svojom izvedbom popularnih američkih šlagera tokom posete SAD.

Njegova vešta interpretacija hita “Amerikan paj” u društvu zadovoljnog predsednika Džozefa Bajdena, koja je posredstvom medija obišla ceo svet, međutim, u kineskim glasilima mu je donela reputaciju američkog lakeja.

Žaljenje u Kijevu

Verni Jun, dakle, puno nedostaje i Amerikancima, ali tvrde novinari japanskog biznis portala, i Ukrajincima. Ovo stoga što je on planirao da definitivno raskine sa dotadašnjem politikom Seula, koja je podršku Kijevu (uglavnom) ograničavala na finansijsku pomoć i neborbena sredstva, te ukrajinskoj armiji isporuči ne samo defanzivno oružje poput protivavionskih projektila, već i smrtonosno, ofanzivno.

I zaista, krajem novembra, svega nedelju dana pred Junov nesrećni pokušaj da suspendovanjem ustava i parlamenta svu vlast preuzme u svoje ruke, Seul je posetio ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, koji se susreo ne samo sa svojim južnokorejskim kolegom Kim Jong Hjunom, već i samim predsednikom Junom i njegovim savetnikom za bezbednost Šin Vok Sinom.

Mesec dana ranije sam predsednik Volodimir Zelenski je u intervjuu južnokorejskom televizijskom servisu KBS izjavio da njegova zemlja namerava da vladi u Seulu ispostavi listu zahteva za željenim naoružanjem, uključujući tu artiljeriju i PVO.

Južnokorejska vojna industrija, inače, prolazi kroz fazu procvata – ona samo sa Poljskom ima ugovore vredne oko 25 milijardi dolara, a u prošloj godini je sklopila vrlo unosne poslove i sa Australijom, Saudijskom Arabijom, Irakom i Rumunijom za prodaju svojih tenkova, borbenih vozila pešadije, haubica, višecevnih raketnih bacača i drugog.

Visoki propagadni uzlet

Južna Koreja pod Junom je, nakon šlemova, opreme za deminiranje i lekova, isporučila i oko 500.000 granata kalibra 155 mm, po nekim izveštajima direktno ukrajinskoj vojsci preko Poljske, a po drugim indirektno, tako što je te projektile predala američkoj vojsci (na pozajmicu) i tako joj omogućila da istu količinu iz svojih skladišta prosledi Ukrajincima.

Kao sledeći korak, posle municije, i kao odgovor na to što je u međuvremenu Rusija sa Severnom Korejom potpisala sporazum o strateškoj saradnji, Junov kabinet, dakle, planirao je da pooštri sankcije Moskvi i dalje unapredi saradnju sa NATO-om, te razmatrao isporuke naoružanja Ukrajini.

U tome, njemu je od koristi bila priča o navodnom uključivanju severnokorejskih vojnika u operacije ruske vojske u Kurskoj oblasti. Jer, šta je bolje opravdanje za, u južnokorejskoj javnosti, nepopularno mešanje u rat u dalekoj Evropi, nego izgovor da se time zapravo vlada u Seulu suprotstavlja neprijateljskoj Severnoj Koreji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu Jutjub zvezdi Leksu Fridmanu početkom januara praktično je objasnio to što njegove trupe nisu u stanju da objektivno dokažu prisustvo severnokorejskih vojnika na bojištu time da ovi “pale lica” svojim saborcima kada poginu.

Mediji u njegovoj napaćenoj zemlji, isto kao i oni na Zapadu, kao još jedan razlog za odsustvo tih dokaza navodili su i to što, navodno, po naredbi svog lidera Kim Džong Una, Severnokorejanci vrše samoubistva kako ne bi pali u zarobljeništvo.

Nizak pad

Jun, koji je po profesiji i sam tužilac, sada sedi iza rešetaka i sprema odbranu protiv optužbi da je angažovanjem vojske pokušao da blokira rad parlamenta i izborne komisije, da je nameravao da uhapsi nekoliko viđenijih poslanika iz glavne opozicione, ali i sopstvene vladajuće partije, te prekine dotok vode i struje nekoliko televizijskih stanica i listova.

Južnokorejski mediji su čak pisali i o tome da je on imao na umu i ideju da korišćenjem vojnih dronova isprovocira vojnu reakciju Pjongjanga i onda istu iskoristi kao izgovor za uvođenje vanrednog stanja i diktature.

Sada kada je Jun u zatvoru i preti mu smena, nakon čega bi usledili novi predsednički izbori i verovatno trijumf opozicije koja nije (u istoj meri) sklona kvarenju odnosa sa Kinom i Rusijom zarad ispunjavanja geopolitičkih ambicija Vašingtona, ukrajinski i zapadni mediji objavljuju da su se severnokorejski vojnici povukli iz Kurska jer su, navodno, pretrpeli velike gubitke.

Simptom/RTS/Ilja Musulin