Nedelja, 07. jun 2026.
potražite Simptom...

# Evropski savet

Politika Region pre 6 dana

Predsednik Evropskog saveta Kosta u ponedeljak u Sarajevu

“Ove sedmice posetiću naših šest partnera sa Zapadnog Balkana. Moja poseta regiji šalje jasan signal: naša posvećenost Zapadnom Balkanu je stvarna; kao i prilika za proširenje. Zamah je tu. Sada je vreme za rezultate”, poručio…

Politika Svet pre 5 mes.

Košta: One koji idu brže ka EU drugi ne treba da sputavaju

Posle samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, na kojem Srbija prvi put nije učestvovala, Košta je izjavio da je sa skupa poslata jasna poruka da se snažno podržava budućnost tog regiona u bloku 27 zemalja.…

Politika Svet pre 7 mes.

Politiko: "Zalazak sunca" nad Makronom kao glavnim evropskim vizionarom

Unutrašnji problemi francuskog predsednika umanjili su njegove ambicije i oslabili njegov uticaj unutar Evropske unije. Dok se lideri Evropske unije okupljaju kako bi napravili plan igre suočeni sa egzistencijalnim krizama, od borbe protiv uspona krajnje…

Politika Svet pre 8 mes.

Kosta: Hamas nije uništen, te je rat Izraela u Gazi ili neuspešan ili mu je cilj nešto drugo

„Reči ne mogu da opišu humanitarnu tragediju u Gazi. Korišćenje gladi kao ratnog oružja je neprihvatljivo. Izrael mora da pristane na prekid vatre, dozvoli ulazak humanitarne pomoći u Gazu i poštuje međunarodno pravo. Mora da…

Ekonomija Svet pre 1 god.

Antonio Košta: Carine koje su Sjedinjene Države uvele trebalo da podstaknu Evropu

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu uveo uzvratne carine od 20 odsto na robu iz EU koja se uvozi u SAD, Košta je na mreži Iks naveo da će EU nastaviti da…

Politika Svet pre 1 god.

Kosta: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

“Hajde da radimo na tome da se to dogodi”, poručio je Kosta na društvenoj mreži Iks, dodajući da je to poruka koju je, zajedno sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kajom…

Politika Svet pre 1 god.

Imenovana nova Evropska komisija

“Evropski savet danas je imenovao pisanom procedurom Evropsku komisiju za period od 1. decembra 2024. do 31. oktobra 2029”, saopšteno je iz te institucije. Imenovanje je usledilo nakon što je Evropski parlament odobrio u sredu novu Komisiju, koju će u…

Ekonomija Region pre 1 god.

Bugarska spremna za evro; Evropski savet još uvek nije dao "zeleno svetlo"

“Nacrtom su regulisani principi, okvir i procedure za puštanje evra u opticaj u Bugarskoj, određuju se regulative za prelaz i uvodi se prelazni period koji će građanima omogućiti vreme za prilagođenje na novu valutu”, navode…

Politika Svet pre 1 god.

Orban poslao liderima EU mađarski plan o načinima postizanja mira u Ukrajini

“Ako Evropa želi mir i želi da ima odlučujuću reč u rešavanju rata i okončanju krvoprolića, onda se promena kursa mora razraditi i sprovesti sada”, rekao je Balaš Orban u intervjuu za “Mađar nemzet”. Mađarski…

Predsednik Evropskog saveta Kosta u ponedeljak u Sarajevu

by Leave a Comment

“Ove sedmice posetiću naših šest partnera sa Zapadnog Balkana. Moja poseta regiji šalje jasan signal: naša posvećenost Zapadnom Balkanu je stvarna; kao i prilika za proširenje. Zamah je tu. Sada je vreme za rezultate”, poručio je Kosta u objavi na društvenoj mreži X uoči balkanske turneje.

Nakon Sarajeva, gde će se u ponedeljak, 1. juna, sastati s članovima Predsedništva BiH i predsedavajućom Saveta ministara Borjanom Krišto, čelnik Evropskog saveta putuje u Albaniju i Severnu Makedoniju, gde će imati sastanke s državnim vrhom u utorak.

Kosta će se u sredu sastati s kosovskim rukovodstvom, a u četvrtak će boraviti u Beogradu, a uz ostalo imaće sastanak s predsednikom Srbije Aleksandrom Vućićem.

Planirano je da Kosta u petak otputuje u Crnu Goru, gde će imati susrete s državnim rukovodstvom i prisustvovati Samitu EU – Zapadni Balkan u Tivtu.

Simptom/Anadolija

Košta: One koji idu brže ka EU drugi ne treba da sputavaju

by Leave a Comment

Posle samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, na kojem Srbija prvi put nije učestvovala, Košta je izjavio da je sa skupa poslata jasna poruka da se snažno podržava budućnost tog regiona u bloku 27 zemalja.

“Proširenje ostaje ključna tačka za naše zajedničke ciljeve. To je pravi izbor iz tri razloga. Proširenje je proces zasnovan na zaslugama, a ne trka ili takmičenje između kandidata. One koji se brže kreću, drugi ne bi trebalo da sputavaju. Naprotiv, oni treba da određuju tempo i da služe kao inspiracija svima”, naveo je Košta u pisanoj izjavi.

Dodao je da je u proteklih 12 meseci postignut “dobar napredak”.

“Budimo jasni, pored tehničkih detalja procesa, postoji fundamentalni politički izbor koji treba napraviti: izbor između toga da se ostane zarobljen u prošlosti i kretanja napred ka zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji, izbor između podele i pomirenja i saradnje, što su stubovi Evropske unije”, naveo je.

Košta je ukazao da partneri EU sa Zapadnog Balkana jedino prevazilaženjem prošlosti mogu u potpunosti da preuzmu svoju ulogu budućih članica EU i da doprinesu stabilnoj, prosperitetnoj i ujedinjenoj Evropi, navodeći da put pred njima “neće biti lak” i da će “neke reforme biti teške, ali isplative”.

“Verujem da su naši partneri posvećeni ostvarivanju ciljeva. Moramo održati ovaj zamah. Zato ćemo podržavati naše partnere na svakom koraku tog puta. Proširenje je duboko transformativan proces. Socioekonomska konvergencija će učvrstiti njihovu budućnost u Evropskoj uniji. EU jeste i ostaće najpouzdaniji partner Zapadnog Balkana. Svi su deo evropske porodice, a Evropska unija je njihovo mesto. Radujem se našem sledećem samitu u Crnoj Gori u junu 2026. godine”, dodao je Košta.

Simptom/Beta

Politiko: “Zalazak sunca” nad Makronom kao glavnim evropskim vizionarom

by Leave a Comment

Unutrašnji problemi francuskog predsednika umanjili su njegove ambicije i oslabili njegov uticaj unutar Evropske unije.

Dok se lideri Evropske unije okupljaju kako bi napravili plan igre suočeni sa egzistencijalnim krizama, od borbe protiv uspona krajnje desnice do sprečavanja lošeg sporazuma Trampa i Putina o Ukrajini, više se ne mogu oslanjati na Makronove grandiozne ideje.

Razgovori sa 10 diplomata i zvaničnika iz cele Evropske unije, kojima je svima zagarantovana anonimnost kako bi otvoreno razgovarali o političkoj sudbini francuskog predsednika, sugerišu da su domaći problemi 47-godišnjeg centriste i fokus na njegovo nasleđe učinili od njega prepreku napretku, a ne njegov motor.

Predlog predsednice Komisije Ursule fon der Lajen o „zidu dronova“ za zaštitu evropskog neba od sve invazivnijih bespilotnih letelica Rusije?

Nerealno, za Makrona.

Ideja predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da se pojednostavi proces pristupanja EU eliminisanjem potrebe za jednoglasnošću?

Ne. Francuska se ne odriče svog prava veta.

Učiniti našu planetu ponovo velikom?

Možda jednog dana. Ali sada nije vreme za direktivu o dužnoj pažnji koja zahteva od kompanija da prate svoje globalne dobavljače zbog kršenja ljudskih prava i životne sredine. Ili za klimatske ciljeve za 2040. godinu, štaviše.

Makron je poslednjih meseci postao oprezniji, protiveći se predlozima koji rizikuju da izazovu negativne reakcije u Francuskoj, i oštriji u vezi sa predlozima koje ne kontroliše. Francuska je umesto toga usmerila svoju energiju na smanjenje birokratije.

Poslednjih nedelja francuski lider se zalagao za veću kontrolu migracija i smanjenje birokratije, dok je lobirao za nova pravila kako bi se deca držala podalje od društvenih mreža i nastojao da se stvore izuzeci za proizvođače automobila u skladu sa zelenim ciljevima. Teško da je to ono što evropski snovi.

„Ovog Makrona su obuzeli domaći problemi“, rekao je jedan diplomata EU. „On više nije evropski šampion koga smo nekada poznavali.“

Makron je poslednjih meseci postao oprezniji, protiveći se predlozima koji rizikuju da izazovu negativne reakcije u Francuskoj.

Nije isti čovek
Kada je reč o promenama koje je Evropska unija videla u poslednjoj deceniji, teško je potceniti Makronov uticaj i viziju. Govoreći na Univerzitetu Sorbona 2017. godine, snažno se zalagao za snažniju Evropu koja ne bi bila toliko zavisna od prekomorskih partnera, bilo za proizvedenu robu ili za sopstvenu odbranu.

Međutim, premotajmo u oktobar 2025. godine i postaje jasno da politika i nasleđe igraju veliku ulogu u Makronovoj računici.

Makron je dugo bio smatran pristalicom uvođenja novih članica u Evropsku uniju kako bi se povećao ekonomski i geopolitički uticaj bloka. On je predvodio Evropsku političku zajednicu kao neku vrstu čekaonice za buduće članice EU 2022. godine, a godinu dana kasnije obećao je da će zemlje koje žele da postanu kandidati uvesti u blok što je „brže moguće“.

Nije ni čudo, dakle, što su Makronovi saveznici imali problema da razumeju odluku Francuske da se suprotstavi Kostinom predlogu da se ukine pravo veta mađarskom predsedniku Viktoru Orbanu na delove procesa pristupanja. Teškaš iz Makronove grupe Renew u Evropskom parlamentu rekao je da je taj potez „u potpunoj suprotnosti“ sa Makronovim prethodnim obavezama.

„To je fundamentalna greška“, rekao je jedan od njih.

Prema rečima jednog od glavnih Makronovih saveznika, francuski predsednik jednostavno nema politički kapital da podrži neke od svojih ambicija, posebno one koje pružaju podršku evroskepticima i krajnje desničarskom Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen.

 

Simptom/Politiko

Kosta: Hamas nije uništen, te je rat Izraela u Gazi ili neuspešan ili mu je cilj nešto drugo

by Leave a Comment

„Reči ne mogu da opišu humanitarnu tragediju u Gazi. Korišćenje gladi kao ratnog oružja je neprihvatljivo. Izrael mora da pristane na prekid vatre, dozvoli ulazak humanitarne pomoći u Gazu i poštuje međunarodno pravo. Mora da okonča i ilegalne aktivnosti naseljenika na (takođe palestinskoj) Zapadnoj obali. Ono što Izrael želi jeste da potkopa održivost palestinske države“, rekao je Kosta u intervjuu za „Le Grand Continent“.

Dodao je da je raseljavanje Palestinaca sa te teritorije „crvena linija za Evropu“ i da se to ne sme dogoditi.

„Nakon dve godine rata, desetina hiljada smrti i strašnog razaranja u Gazi, Hamas je zadržao operativne kapacitete. ;Postoje dve mogućnosti za ovu situaciju: ili je operacija bila neuspešna jer nije uspela da uništi Hamas, ili je pravi cilj bio nešto drugo“, rekao je Košta.

Na pitanje novinara šta bi bio taj cilj, odgovorio je: „Uništenje Gaze da bi se onemogućio bilo kakav miran suživot Palestinaca u suverenoj državi“.

Istakao je da to Austrijanci, Česi, Nemci i Mađari percipiraju drugačije od ostalih u EU, te da je veoma teško postići jednoglasnost, čak i o zajedničkom stavu EU da se to što se radi u Pojasu Gaze nazove genocidom.

„Međutim, postoji sve veća politička volja i zajednička svest da je situacija u Gazi neprihvatljiva. Pored zajedničke svesti, moramo donositi odluke i pokazati doslednost prema Izraelu. Upravo je obim posledica u centru trenutne debate“, kazao je on.

Naveo je međutim da ti postupci nemaju veze sa ;jevrejskom zajednicom u Evropi, Izraelcima ili Izraelom, već s vojnim akcijama izraelske vlade i osudio porast antisemitizma u Evropi.

Govoreći u intervjuu o drugim temama, Košta je kao sadašnje prioritete EU naveo odbranu i konkurentnost.

Ocenio je da predsednik Rusije Vladimir Putin ;pokazuje „jasne imperijalističke ambicije“ kao u bivšem Sovjetskom Savezu, te da bi ako Rusija pobedi u Ukrajini, to bila „strašna pretnju celoj Evropi, našoj bezbednosti i odbrani. A kada kažem Evropa, mislim na celu Evropu“.

„To je jedna od poruka koje sam preneo tokom svoje turneje. Ne smemo pogrešno misliti da se ruska pretnja tiče samo istočnoevropskih zemalja. Realnost je da će na kraju uticati na sve nas“, ukazao je Kosta.

Komentarišući SAD, podsetio je da one jesu istorijski saveznik Evrope, važan ekonomski partner s veoma moćnim tržištem za evropske kompanije i zemlja sa veoma jakim vezama sa evropskim kontinentom, koje su se stvarale decenijama, te je cilj da se stabilizuje odnos te dve strane.

„Pregovori sa SAD nisu bili samo o trgovini. Imali su tri aspekta: odbrana, Ukrajina i trgovina“, rekao je predsednik Evropskog saveta i na pitanje o tome da li ima poverenja da će predsednik Donald Tramp poštovati dogovor, rekao da bi ;bez tog sporazuma „neizvesnost bila veća i dublja“.

Simptom/Nova.rs/Beta

Antonio Košta: Carine koje su Sjedinjene Države uvele trebalo da podstaknu Evropu

by Leave a Comment

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu uveo uzvratne carine od 20 odsto na robu iz EU koja se uvozi u SAD, Košta je na mreži Iks naveo da će EU nastaviti da jača svoju trgovinsku mrežu.

“Sada je pravo vreme da ratifikujemo sporazume sa Merkosurom, Meksikom, i odlučno napredujemo u pregovorima sa Indijom i drugim ključnim partnerima”, napisao je on i naglasio da je značaj slobodne i fer trgovine temelj globalnog prosperiteta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prethodno je oštro kritikovala nove carine, upozoravajući da će one imati “katastrofalne posledice” za ekonomiju i milione ljudi širom sveta.

“Budimo jasni u pogledu ogromnih posledica: globalna ekonomija će pretrpeti ogroman udarac, neizvesnost će da raste, a mere zaštite će dodatno da se šire. Posledice će biti strašne za milione ljudi širom sveta”, ocenila je Fon der Lajen, nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu uveo uzvratne carine od 20 odsto na robu iz EU koja se uvozi u SAD, preneo je BBC.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

Kosta: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

by Leave a Comment

“Hajde da radimo na tome da se to dogodi”, poručio je Kosta na društvenoj mreži Iks, dodajući da je to poruka koju je, zajedno sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kajom Kalas i komesarkom za proširenje Martom Kos preneo na večeri sa liderima Zapadnog Balkana.

Prema rečima neimenovanog zvaničnika EU, Košta i lideri Zapadnog Balkana razgovarali su o najnovijim dešavanjima u regionu i širem evropskom kontekstu, kao i o tome kako najbolje podržati partnere da se približe EU i ostvare napredak u procesu pristupanja.

Kosta je pozvao šest lidera Zapadnog Balkana na neformalnu večeru u vreme kada EU započinje novi ciklus liderstva i novu stratešku agendu, sa proširenjem kao geostrateškim prioritetom, dodao je ovaj zvaničnik EU.

Večeri su prisustvovale Kalas i Kos, a svrha večere, navodi zvaničnik, bila je da se Košta sastane sa liderima Zapadnog Balkana na samom početku svog mandata i potvrdi svoju posvećenost davanju novog zamaha u odnosima sa regionom.

Večera je bila i prilika za pripremu samita EU-Zapadni Balkan, koji će se održati 18. decembra u Briselu.

Uoči večere, Košta se sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je boravio u jednodnevnoj poseti Briselu, tokom koje je imao niz sastanaka i sa drugim zvaničnicima EU.

Simptom/RTS/Tanjug

Imenovana nova Evropska komisija

by Leave a Comment

“Evropski savet danas je imenovao pisanom procedurom Evropsku komisiju za period od 1. decembra 2024. do 31. oktobra 2029”, saopšteno je iz te institucije.

Imenovanje je usledilo nakon što je Evropski parlament odobrio u sredu novu Komisiju, koju će u narednih pet godina ponovo predvoditi Ursula fon der Lajen.

Prema Ugovoru o EU, na osnovu saglasnosti Evropskog parlamenta, Komisiju imenuje Evropski savet kvalifikovanom većinom. U okviru nove Komisije funkciju komesarke za proširenje obavljaće Marta Kos iz Slovenije, dok će visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku biti Kaja Kalas iz Estonije.

Kalas će biti i jedan od šest izvršnih potpredsednika Komisije, pored Tereze Ribere iz Španije, koja će biti odgovorna za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju, Roksane Minzatu iz Rumunije, koja će biti izvršna potpredsednica za ljude, veštine i pripremljenost i Hene Virkunen iz Finske, koja će biti izvršna potpredsednica za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju.

Funkcije izvršnih potpredsednika obavljaće i Stefan Sežurne iz Francuske, koji će biti zadužen za prosperitet i industrijsku strategiju i Rafaele Fito iz Italije koji će biti izvršni potpredsednik za koheziju i refome.

Među ostalih 20 članova nove Komisije su Marta Kos iz Slovenije, koja će biti nova komesarka za proširenje, dok će dosadašnji komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji iz Mađarske biti komesar za zdravlje i dobrobit životinja.

Maroš Ševčovič iz Slovačke biće komesar za trgovinu i ekonomsku bezbednost, kao i komesar za međuinstitucionalne odnose i transparentnost, Glen Mikalef sa Malte biće komeesar za međugeneracijsku pravednost, kulturu, omladinu i sport, Kristof Hensen iz Luksemburga biće komesar za poljoprivredu i hranu, a Apostolos Cicikoskostas iz Grčke komesar za održivi transport i turizam.

Majkl Mekgret iz Irske preuzeće dužnost komesara za demokratiju, pravdu i vladavinu prava, Dan Jergenson iz Danske komeesara za energiju i stanovanje, Džesika Rosval iz Švedske komesarke za životnu sredinu, otpornost u sektoru vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, a Ekaterina Zaharijeva iz Bugarske komesarke za startapove, istraživanje i inovacije. Dubravka Šuica iz Hrvatske biće komesarka za Mediteran, a Magnus Bruner iz Austrije komesar za unutrašnja pitanja i migracije.

Belgijanka Ađa Labib biće komesarka za pripravnost, upravljanje krizama i jednakost, Kipranin Kostas Kadis komesar za ribarstvo i okeane, Portugalka Marija Luis Albugerke komesarka za finansijske usluge i uniju štedenje i investicija, Čeh Jozef Sikela biće komesar za međunarodna partnerstva, a Litvanac Andrijus Kubilijus komesar za odbranu i kosmos.

Komesar za klimu, neto nulu i čist rast biće Vopke Hoekstra iz Holandije, dok će komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu upravu biti Pjotr Serafin iz Poljske, a Letonac Valdis Dombrovskis biće komesar za ekonomiju i produktivnost, kao i komesar za implementacije i pojednostavljenja.

Simptom/B92/Tanjug

Bugarska spremna za evro; Evropski savet još uvek nije dao “zeleno svetlo”

by Leave a Comment

“Nacrtom su regulisani principi, okvir i procedure za puštanje evra u opticaj u Bugarskoj, određuju se regulative za prelaz i uvodi se prelazni period koji će građanima omogućiti vreme za prilagođenje na novu valutu”, navode mediji.

Datum puštanja evra u opticaj u Bugarskoj i dalje je nepoznat budući da to treba da odredi Evropski savet.

Bugarski mediji ističu da će, nakon stupanja zakona na snagu, u Bugarskoj ostati režim upotrebe dve valute, bugarskog leva i evra, na mesec dana. Na kraju prelaznog perioda bugarski lev treba da u potpunosti bude povučen iz cirkulacije.

Cene robe i usluga biće naznačene u dve valute godinu dana.

Početkom juna, bugarski mediji su, pozivajući se na izvore u Briselu, javili da Bugarska nije ispunila sve potrebne kriterijume za prelazak na evro i da neće ući u evrozonu do 1. januara, što je najmanje godinu dana duže od planiranog.

biznis.ba/B92

Orban poslao liderima EU mađarski plan o načinima postizanja mira u Ukrajini

by Leave a Comment

“Ako Evropa želi mir i želi da ima odlučujuću reč u rešavanju rata i okončanju krvoprolića, onda se promena kursa mora razraditi i sprovesti sada”, rekao je Balaš Orban u intervjuu za “Mađar nemzet”.

Mađarski premijer je, prema rečima njegovog savetnika, uputio liderima članica Evropske unije predloge o načinima rešavanja ukrajinskog sukoba na osnovu ishoda njegove mirovne misije, tokom koje je od 2. jula do 11. jula posetio Ukrajinu, Rusiju, Kinu i SAD.

Na pitanje da li je tu reč o Orbanovom planu kako se može postići mir, Balaš Orban je odgovorio:

“Da, to je zapravo Orbanov plan, koji je sada na stolu svakog premijera EU. Naš pristup se zasniva na realnoj proceni situacije, realnim ciljevima i odgovarajućem rasporedu”, rekao je savetnik predsednika mađarske vlade.

Prema njegovim rečima, ulogu Mađarske kao posrednika ne treba ni precenjivati ni potcenjivati.

“Znamo tačno za šta je dovoljna snaga zemlje, a za šta nije, ali od prvog dana sukoba smo kredibilni predstavnici mira, jedini smo u stanju da pregovaramo sa svakom stranom. Sama činjenica da su se ti sastanci odvijali u intervalu od dve nedelje govori da Mađarska može da odigra ozbiljnu ulogu u posredovanju”, rekao je savetnik mađarskog premijera.

On kaže da je Mađarska sposoban posrednik, što su pokazale protekle dve nedelje, a da je sada zadatak Budimpešte da pokuša da ubedi članice Evropske unije u plan Viktora Orbana.

EuroNews Srbija

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt