Vladajuća stranka Gruzijski san zadržala je kontrolu nad parlamentom na izborima 26. oktobra, koje su mnogi videli kao referendum o nastojanju Gruzije da se pridruži EU. Opozicija i proevropska predsednica Salome Zurabišvili optužili su vladajuću stranku da je pokrala izbore uz pomoć Rusije.Nezadovoljstvo građana prema vladajućoj stranci nastavlja da raste.

Odluka stranke da odloži pregovore o članstvu u Evropskoj uniji do 2028. izazvala je masovne demonstracije u Tbilisiju i drugim gradovima.

Premijer Irakli Kobakhidze nazvao je optužbe opozicije “lažima” i negirao da je proces evropskih integracija zaustavljen. Međutim, samo nekoliko dana ranije, njegova stranka optužila je EU za “ucene” i objavila da se tema pregovora neće razmatrati pre kraja decenije.

Tokom vikenda, protesti su eskalirali u nasilne sukobe policije i građana. Demonstranti su ispaljivali rakete za vatromet na policajce i u njih upirali lasere i postavljali barikade na centralnom bulevaru Tbilisija, a zapaljena je i lutka Bidzine Ivanišvilija, milijardera za kojeg opozicija i aktivisti tvrde da kontroliše politiku stranke Gruzijski san.

Policija je odgovorila vodenim topovima i suzavcem, a prema izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, najmanje 21 policajac je povređen.

Prilikom demonstracija, priveden je značajan broj ljudi, a među uhapšenima je i opozicioni lider Zurab Japaridze, koji je kasnije pušten. Advokati su izvestili da su mnogi privedeni demonstranti pretrpeli ozbiljne povrede, dok je ombudsman za ljudska prava Levan Ioseliani nasilje nazvao “brutalnošću”.

Na protestima su takođe napadani novinari. Desetine reportera prijavilo je da su bili pretučeni ili poprskani suzavcem, a neki su hospitalizovani. Ovo je dodatno izazvalo još brojnije osude gruzijske vlade od strane opozicionih aktivista i od strane vlada evropskih zemalja, koja je od njih optužena za “demokratsko nazadovanje”.

Predsednica Salome Zurabišvili, čiji mandat ističe krajem decembra, postala je ključna figura protesta. Ona je optužila vladu da udaljava zemlju od evropskog puta i pozvala na nove izbore. Premijer Kobakhidze je odbacio njene zahteve, nazvavši ih emotivnim ispadima.

Ustavni sud Gruzije odbacio je zahtev za poništenje parlamentarnih izbora.

Kriza se dodatno produbila ostavkama visokih zvaničnika, uključujući ambasadora u SAD-u Davida Zalkalianija, koji je izjavio da je bio pod velikim pritiskom. Više od 3.000 nastavnika, stotine državnih službenika i nekoliko drugih ambasadora takođe su osudili vladinu odluku koja se tiče EU integracija.

Reakcije Zapada bile su oštre. Evropska unija upozorila je na ozbiljne posledice, dok su Sjedinjene Američke Države suspendovale strateško partnerstvo sa Gruzijom. Ovo produbljuje političku i ustavnu krizu u zemlji koja zvanično teži članstvu u EU, dok se 20 odsto te bivše sovjetske republike nalazi pod ruskom vojnom kontrolom.

Reakcije Rusije na proteste bile su složene. Kremlj je demantovao bilo kakvo uplitanje u unutrašnje političke procese u Gruziji, ali je oštro kritikovao “spoljne faktore” optužujući ih da pokušavaju da destabilizuju zemlju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija nije umešana u političke događaje u Gruziji, dok je bivši predsednik Dmitrij Medvedev upozorio da bi protesti mogli odvesti Gruziju “ukrajinskim putem”, što bi moglo imati ozbiljne posledice za budućnost zemlje.

Demonstracije, koje uključuju različite društvene grupe i političke aktere, odražavaju rastuće nezadovoljstvo u društvu. Građani ističu da ne žele da se Gruzija vrati pod ruski uticaj i zahtevaju političke promene koje će zemlju vratiti na put evropskih integracija.

Simptom/Beta