Nedelja, 12. april 2026.
potražite Simptom...

# Amerika

Politika Svet pre 1 dan

Delegacije SAD i Irana stigle u Islamabad na mirovne pregovore

Još dva aviona koja su prevozila članove američke delegacije i novinare takođe su sletela u zračnu bazu Nur Kan u Ravalpindiju, neposredno pored glavnog grada Islamabada, rekli su izvori agencije Anadolija. Ostali članovi američke delegacije…

Politika Svet pre 2 mes.

Izveštaj Minhenske bezbednosne konferencije poziva Evropu da bude čvršća i vojno nezavisnija od SAD

Kako prenosi Gardijan, ovaj izveštaj priprema scenu za punu ideološku konfrontaciju sa Belom kućom predsednika Donalda Trampa na predstojećem godišnjem sastanku stručnjaka za bezbednosnu politiku koji počinje u petak. Sada već ozloglašen govor potpredsednika SAD Džej…

Republika Srpska pre 2 mes.

Rukovodstvo RS na sastanku s američkim sekretarom za odbranu u Vašingtonu

Nakon sastanka, Milorad Dodik saopštio je da Hegset jasno razume koliko je odbrana vrednosti hrišćanskog sveta važna za očuvanje slobode i dostojanstva naroda širom sveta. On je u objavi na društvenoj mreži kompanije X naveo…

Politika Srbija pre 2 mes.

MONARHISTI: Rezolucija Kongresa SAD o preševskim Albancima potvrda potpunog sloma Vučićeve spoljne politike

Kopredsednik saveza MONARHISTI i narodni poslanik koalicije NADA, Dušan Radosavljević, ističe da će Srbija trpeti sve teže političke i ekonomske posledice sve dok je na njenom čelu Aleksandar Vučić, koji je za aktuelnog predsednika SAD…

Politika Svet pre 2 mes.

Davos: Kraj sveta kakvog poznajemo: Da li je poredak zasnovan na pravilima završen?

U poslednjih nekoliko nedelja, Sjedinjene Države, čija je vojna i finansijska moć bila temelj velikog dela tog poretka, izvršile su invaziju na Venecuelu, pretile su invazijom na evropsku teritoriju Grenland i obećale da će uvesti…

Politika Svet pre 2 mes.

Tramp najavio akciju za uklanjanje "ruske pretnje" s Grenlanda

“NATO već 20 godina govori Danskoj da ‘morate ukloniti rusku pretnju s Grenlanda’. Nažalost, Danska nije uspela ništa učiniti po tom pitanju. Sada je vreme i to će biti učinjeno!!!”, rekao je Tramp na američkoj…

Politika Svet pre 3 mes.

Putin poručio Trampu: Ukrajinski napad na predsedničku rezidenciju neće ostati bez odgovora

U obraćanju novinarima, ruski predsednički pomoćnik Jurij Ušakov rekao je da su Putin i Tramp održali još jedan telefonski razgovor, tokom kojeg je američki predsednik informisao svog kolegu o sastanku s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim…

Ekonomija Srbija pre 4 mes.

Petričković: SAD neće povući sankcije, možda postoji šansa da Rusi prodaju udeo u NIS-u

“Mislim da možda postoji nekakva šansa da Rusija to nekom proda, potencijalno. On bi morao da bude po volji Amerike. To je jako teško naći, tu sad postoji kombinacija, i, nažalost, ostaje ona treća varijanta…

Politika Svet pre 4 mes.

Trampova administracija: Evropi preti 'nestanak'

U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji od 33 stranice, američki lider iznosi viziju za svet i kako će koristiti američku vojnu i ekonomsku moć da bi radio na tom cilju. Tramp je dokument opisao kao „mapu puta“…

Ekonomija Svet pre 5 mes.

Prvi dan trgovinskih pregovora SAD i Kine ocenjen kao "veoma konstruktivan", nastavak razgovora u nedelju

“Današnji razgovori su završeni. Bili su veoma konstruktivni i očekujemo da će biti nastavljeni ujutru”, rekao je portparol Ministarstva finansija, prenosi Rojters. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je ranije da bi želeo da…

Ekonomija Svet pre 7 mes.

5 najpopularnijih načina na koje Amerikanci grade bogatstvo

Bez obzira na to kako to definišu, mnogi Amerikanci žele da se smatraju bogatima. Više od polovine – 57% – Amerikanaca veruje da će biti bogatiji od svojih roditelja, prema nedavnoj anketi LendingTree sprovedenoj među…

Društvo Svet pre 9 mes.

Martina Navratilova: Sada se ne bih preselila u Trampovu Ameriku, postala je totalitarna država

U razgovoru sa BBC novinarom Amolom Rajanom ona međutim kaže da se plaši da joj Amerika sada „ne bi dozvolila” da uđe u zemlju. „Nisam pristalica američkog predsednika Donalda Trampa… Imam utisak da je Amerika…

Politika Svet pre 9 mes.

Ratno vazduhoplovstvo SAD šalje veći broj borbenih aviona u baze na Bliskom istoku

Sjedinjene Američke Države raspoređuju i veći broj lovačkih aviona na Bliski istok, uključujući i borbene avione F-16, F-22 i F-35, prenosi Rojters. Softver za praćenje letova danas je detektovao najmanje 17 vazdušnih tankera američkog ratnog…

Društvo Svet pre 1 god.

Dođite kući, zove Gana afričku dijasporu

“Kada sam imala 10 godina, trebalo je da dođem sa njim u Ganu“, rekla je. Dan ranije je obeležila 10 godina od očeve smrti. Iako je bio panafrikanac koji je sanjao da poseti Ganu, nikada…

Društvo Svet pre 1 god.

Iscrpljeni od politike, Amerikanci sve manje prate vesti

“Ljudi su psihički iscrpljeni”, kaže Aunulah (45) iz San Dijega. “Svi znaju šta dolazi i mi jednostavno uzimamo malo slobodnog vremena.” Podaci o gledanosti televizija — a sada i nova anketa Asošijeted presa i američkog…

Politika Svet pre 1 god.

Bajden se izvinio Indijancima zbog državnog školskog sistema internata

“To je greh koji nosimo na duši. Nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Hile u Arizoni. Bajden je…

Delegacije SAD i Irana stigle u Islamabad na mirovne pregovore

by Leave a Comment

Još dva aviona koja su prevozila članove američke delegacije i novinare takođe su sletela u zračnu bazu Nur Kan u Ravalpindiju, neposredno pored glavnog grada Islamabada, rekli su izvori agencije Anadolija.

Ostali članovi američke delegacije uključuju specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i zeta predsednika Donalda Trampa Džareda Kušnera.

Ovo je prvi put od 2011. godine da je bilo koji američki potpredsednik posetio Pakistan.

Iranska delegacija, koju predvodi predsednik parlamenta Mohamad Bager Galibaf, a u kojoj su i ministar spoljnih poslova Abas Arakči i zamenik Veća za nacionalnu sigurnost Ali Bageri Kani, između ostalih, stigla je u Islamabad rano u subotu ujutro.

Pakistan je domaćin ključnih Islamabadskih razgovora, koji će se, kako se očekuje, voditi u direktnom i indirektnom formatu.

Razgovori, koje posreduje Pakistan, održavaju se na nepoznatoj lokaciji u snažno osiguranom glavnom gradu i mogli bi trajati “nekoliko dana”, prema pakistanskim zvaničnicima, piše Anadolija.

Ministar spoljnih poslova Pakistana Išak Dar predstavljaće Islamabad na razgovorima koje je premijer Šehbaz Šarif nazvao presudnim za postizanje trajnog primirja.

Dve delegacije bi takođe trebalo da se odvojeno sastanu sa Šarifom.

Delegacije i njihovo prateće osoblje smešteni su u hotelima i drugim objektima u glavnom gradu Pakistana.

Tehran Times

Islamabad je pripremio ured premijera, privatni hotel kao i sigurnosnu lokaciju za američko-iranske razgovore koji bi trebalo da počnu u 12.00 po srednjoevropskom letnjem vremenu.

Pakistan je domaćin ključnih pregovora koji će se voditi u direktnom i indirektnom formatu, nazvanih Islamabadski razgovori, najznačajnijih od 1979. godine, s ciljem okončanja širokog sukoba na Bliskom istoku usred krhkog dvosedmičnog primirja.

Izveštaj Minhenske bezbednosne konferencije poziva Evropu da bude čvršća i vojno nezavisnija od SAD

by Leave a Comment

Kako prenosi Gardijan, ovaj izveštaj priprema scenu za punu ideološku konfrontaciju sa Belom kućom predsednika Donalda Trampa na predstojećem godišnjem sastanku stručnjaka za bezbednosnu politiku koji počinje u petak.

Sada već ozloglašen govor potpredsednika SAD Džej Di Vensa na prošlogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kada je tvrdio da evropske elite suzbijaju slobodu govora i otvaraju brane za masovnu migraciju obeležio je trenutak kada je Evropa shvatila da joj Trampova administracija neće više biti pouzdan trgovinski i bezbednosni partner, piše Gardijan.

Od tada su evropski lideri i tim Donalda Trampa vodili niz bitaka oko tema kao što su američko zalaganje da primora Ukrajinu da napravi ustupke Rusiji, Trampove pretnje o preuzimanju Grenlanda i niza američkih protekcionističkih mera od carinskih barijera do unutrašnjih investicionih zabrana.

Na tu podelu je jasno ukazao u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog meseca kanadski premijer Mark Karni koji je upozorio na rascep između SAD i njihovih zapadnih saveznika, navodi Gardijan.

Vensova procena evropskog pada ojačana je u najnovijoj američkoj bezbednosnoj strategiji u kojoj su evropski lideri optuženi da nadgledaju “civilizacijsko brisanje”. Nedavno je Tramp omalovažio hrabrost sa kojom su se evropski pripadnici NATO snaga borili u Avganistanu, što je duboko uvredilo evropske vojne lidere, podseća Gardijan.

Vens se ne očekuje u Minhenu ove godine ali će doći državni sekretar SAD Marko Rubio, i najavljen je dolazak kongresne delegacije SAD.

Anketa naručena za izveštaj pokazuje da su Evropljani sve više spremni da deluju bez američkog vođstva i kažu da im ono više nije neophodno.

U izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije Tramp se optužuje da ima težnju za destrukcijom i za zauzimanjem strane Vladimira Putina.

“Većina Evrope posmatra kako SAD padaju u ‘kompetitivni autoritarizam’ sa rastućom zabrinutošću ili čak užasom pitajući se koliko je zaista otporna američka demokratija”, piše u izveštaju.

U izveštaju se navodi da su se SAD okrenule od liberalnih principa koji su podržavali posleratni poredak i da Vašington možda donosi posleamerički poredak.

“Dok zagovarači politika predsednika Trampa veruju da će one ‘učiniti Ameriku ponovo velikom’, kritičari kažu da su one suštinski jednake ‘samoubistvu supersile”, kaže se u izveštaju.

Evropski lideri su shvatili da je zavisnost od američke vojske i prilagođavanje dostiglo svoje granice, dodaje se u izveštaju.

“Evropljani su nedavno morali da priznaju da je gotovo nemoguće odbaciti trgovinske sporazume koji su suprotni pravilima otvorene trgovine ili govoriti protiv očiglednih kršenja suvereniteta drugih zemalja ako je neko uveliko zavisan od vojne pomoći zemlje koju optužuje za taktike prinude i ukidanja postojećih normi”, kaže se u izveštaju.

Ukazuje se da je to posebno “bolna spoznaja” za Evropljane i neke njihove partnere u Indo-Pacifiku koji su se dugo oslanjali na Vašington da bude zadužen za najteži deo odbrane njihovih interesa.

U izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije predlaže se evropskim liderima da se prilagode tehnikama Trampove administracije i da budu smeliji u donošenju odluka i načinu komunikacije. Navodi se da oni koji brane međunarodna pravila i institucije treba da budu isto toliko smeli kao oni koji žele da ih unište.

Izveštaj ukazuje da je “oslanjanje na sterilna saopštenja, predvidljive konferencije i opreznu diplomatiju” u svetu gde su protivnici postali mnogo nemilosrdniji i mnogo inovativniji, recept za neuspeh.

Navodi se da u eri politike koja razara, oni koji samo stoje po strani su pod stalnim rizikom da budu zatrpani.

Dodaje se da s obzirom na količinu rušenja koje se već događa nije više dovoljno angažovati se u reakcijama, i naporima malog obima da se ponovo izgradi status kvo.

“Oni koji se protive politici razaranja moraju da ojačaju neophodne strukture, naprave nove održivije nacrte i sami postanu hrabri graditelji. Suviše toga je u pitanju, zapravo, sve je u pitanju”, kaže se u izveštaju.

U izveštaju se takođe odbacuje Vensova tvrdnja da su evropske elite postale autoritarni cenzori. Navodi se da dok su vodeće ličnosti u Trampovoj administraciji optužile Evropsku uniju i pojedinačne evropske vlade za cenzuru, a Ukrajinu da ne odražava demokratske vrednosti, one su se u velikoj meri uzdržale od bilo kakvih oštrih kritika Moskvi, uprkos nastavljenoj ruskoj represiji i međunarodne agresije.

“Nova američka nacionalna bezbednosna strategija čak ni ne uključuje deo koji je posvećen Rusiji. Dok je Bajdenova administracija smatrala podršku Ukrajini kao samoodbranu protiv ruske agresije kao strateški interes i moralnu dužnost, Tramp i njegov tim često pokazuju uznemirujuću naklonost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu”, piše u dokumentu.

Simptom/Beta

Rukovodstvo RS na sastanku s američkim sekretarom za odbranu u Vašingtonu

by Leave a Comment

Nakon sastanka, Milorad Dodik saopštio je da Hegset jasno razume koliko je odbrana vrednosti hrišćanskog sveta važna za očuvanje slobode i dostojanstva naroda širom sveta.

On je u objavi na društvenoj mreži kompanije X naveo da je tokom susreta razgovarao s Hegsetom o snazi, principijelnosti i značaju očuvanja tih vrednosti.

Željka Cvijanović je, takođe, istakla da je rukovodstvo RS bilo počašćeno susretom i razgovorom s američkim sekretarom za odbranu u administraciji predsednika SAD Donalda Trampa, što je takođe navela u objavi na društvenim mrežama.

Simptom/Anadolija

MONARHISTI: Rezolucija Kongresa SAD o preševskim Albancima potvrda potpunog sloma Vučićeve spoljne politike

by Leave a Comment

Kopredsednik saveza MONARHISTI i narodni poslanik koalicije NADA, Dušan Radosavljević, ističe da će Srbija trpeti sve teže političke i ekonomske posledice sve dok je na njenom čelu Aleksandar Vučić, koji je za aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa označen kao nepouzdan i neprijateljski akter, između ostalog i zbog umešanosti režimske kompanije u Beogradu u aferi nameštanja predsedničkih izbora u SAD 2020. godine i afere Generalštab.

„Režim Aleksandra Vučića doveo je Srbiju u poziciju međunarodne izolacije. Nikada u svojoj bogatoj istoriji Srbija nije ostala bez ijednog iskrenog saveznika ni na Istoku ni na Zapadu, a danas smo upravo u toj situaciji. Rusija optužuje režim da se srpskim oružjem ubijaju njeni vojnici u Ukrajini, predsednik SAD ga je javno označio kao neprijatelja, dok Evropska unija prema njemu pokazuje otvoreni prezir“, izjavio je Radosavljević.

On je naglasio da prevrtljiva, neprincipijelna i koruptivna politika aktuelnog režima direktno ugrožava državne i nacionalne interese, kao i bezbednost građana i poslovanje kompanija u Srbiji.

„Iz dana u dan svedočimo porazima jedne pogrešne i propale politike, čiju cenu plaćaju svi građani Srbije. Odgovornost za ovakvo stanje je isključivo na Aleksandru Vučiću i njegovom režimu“, zaključio je Radosavljević.

Simptom/POKS

Davos: Kraj sveta kakvog poznajemo: Da li je poredak zasnovan na pravilima završen?

by Leave a Comment

U poslednjih nekoliko nedelja, Sjedinjene Države, čija je vojna i finansijska moć bila temelj velikog dela tog poretka, izvršile su invaziju na Venecuelu, pretile su invazijom na evropsku teritoriju Grenland i obećale da će uvesti carine svim svojim zapadnim saveznicima koji bi se mogli suprotstaviti tome.

Štaviše, umesto Ujedinjenih nacija, organizacije koja je trebalo da otelotvori moderni svetski poredak, američki predsednik Donald Tramp promoviše ono što je nagovestio da bi mogao biti njen naslednik, „Odbor za mir“.

Govoreći u švajcarskom gradu Davosu u utorak, Karni je prihvatio da je, s obzirom na ponašanje SAD – nedavno u njihovom nastojanju da preuzmu Grenland – poredak zasnovan na pravilima u suštini završen.

Na njegovo mesto, rekao je, došla je doba rivalstva velikih sila, gde je udobna „fikcija“ prošlosti uvenula u neumoljivoj svetlosti dana.

„Moć sistema ne dolazi iz njegove istine, već iz spremnosti svih da se ponašaju kao da je istina, a njegova krhkost dolazi iz istog izvora“, rekao je svetskim liderima. „Kada čak i jedna osoba prestane da se ponaša… iluzija počinje da puca.“

„Učestvovali smo u ritualima i uglavnom smo izbegavali da ukažemo na jaz između retorike i stvarnosti“, dodao je Karni. „Ova pogodba više ne funkcioniše. Dozvolite mi da budem direktan. Nalazimo se usred raskida, a ne tranzicije.“

U Trampovom govoru u Davosu sledećeg dana, američki predsednik je jasno stavio do znanja da su se vremena promenila. Klimnuo je glavom Venecueli, gde su njegove snage početkom ovog meseca izvršile napad na otmicu predsednika te zemlje Nikolasa Madura. Kritikovao je Evropu, nazivajući te zemlje slabim.

„Želimo komad leda za zaštitu sveta. A oni ga neće dati“, rekao je Tramp. „Dakle, imaju izbor. Možete reći da, i bićemo vam veoma zahvalni. Ili možete reći ne, i mi ćemo se setiti.“

Tramp je jasno stavio do znanja da ga stari način rada ne zanima. Koncepti suvereniteta zasnovani na pravilima posle Drugog svetskog rata i rešavanje sporova putem pregovora više nisu bili važni.

Ne saveznik, već predator
Postupci Trampa i njegove administracije primorali su zakonodavce širom Evrope i Zapada da se suoče sa svojim oslanjanjem na SAD i da procene teškoće suočavanja sa najznačajnijom svetskom supersilom, koju je bivši zamenik komandanta savezničkih snaga NATO-a za Evropu, Ričard Širef, u utorak opisao kao nešto što se pretvorilo iz „saveznika“ u „predatora“.

„Poredak zasnovan na pravilima je završen, a njegov kraj odražava višedecenijsko pogrešno shvatanje da su evropske i američke vrednosti i bezbednosni interesi isti“, rekao je Džefri Najs, advokat za ljudska prava i bivši glavni tužilac na suđenju za ratne zločine bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću.

Tokom godina, SAD su se izuzele od brojnih međunarodnih ugovora, kao što je Međunarodni krivični sud, čiji je nalog protiv ruskog predsednika Vladimira Putina aktivno koristio bivši američki predsednik Džo Bajden, uprkos odbijanju Vašingtona da prihvati nadležnost samog suda.

Slično tome, kada je Međunarodni sud pravde presudio protiv SAD u slučaju iz 1986. godine o podršci Vašingtona pobunjenicima u Nikaragvi, SAD su jednostavno odbacile presudu. Druge međunarodne obaveze, poput onih o klimi ili obaveza prema Iranu da ublaži sankcije u zamenu za veću transparentnost svog nuklearnog programa, slično su odbačene.

„Realnost je bila da su SAD, iznova i iznova, stavljale svoje interese i svoj suverenitet na prvo mesto. Interesovanje Sjedinjenih Država za međunarodno pravo, još od Nirnberga, uvek je bilo ad hok, a ne zasnovano na ugovorima“, rekao je Najs za Al Džaziru, misleći na Nirnberška suđenja nacističkim liderima posle Drugog svetskog rata. „Ono što je pogoršalo situaciju jeste to što su se Evropa i drugi više od 80 godina zavaravali da to nije slučaj.“

Možda je za mnoge najznačajnija bila kontinuirana zapadna podrška Izraelu uprkos njegovom genocidnom ratu u Gazi, u kojem je u poslednje dve godine ubijeno više od 71.550 Palestinaca. Zapadni lideri su uglavnom ignorisali nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, postavljajući pitanja o tome da li je međunarodno pravo važno za neke, a ne za druge.

„Značajno je da je navodna prelomna tačka za poredak zasnovan na pravilima zapravo pretnja Grenlandu, a ne razaranje Gaze ili drugi primeri pre sada“, dodao je Helijer. „Slučajevi nisu identični i ne izjednačavam ih – ali je teško tvrditi da je razgovor o aneksiji uvredljiviji za međunarodne norme od uništenja celog naroda i teritorije. Ali u slučaju Izraela, glavni pokrovitelj poretka zasnovanog na pravilima – tj. SAD – ne samo da je radio na tome da se osigura da ne bude odgovornosti za kršenje međunarodnog prava, već je aktivno ohrabrivao i osnaživao ta kršenja.“

Simptom/Aljazeera

 

Tramp najavio akciju za uklanjanje “ruske pretnje” s Grenlanda

by Leave a Comment

“NATO već 20 godina govori Danskoj da ‘morate ukloniti rusku pretnju s Grenlanda’. Nažalost, Danska nije uspela ništa učiniti po tom pitanju. Sada je vreme i to će biti učinjeno!!!”, rekao je Tramp na američkoj društvenoj mreži Truth Social.

U nedelju su generalni sekretar NATO-a Mark Rute i Tramp telefonski razgovarali o sigurnosnoj situaciji na Grenlandu i Arktiku. Rute je rekao da će obojica “nastaviti raditi na ovome” i dodao: “Radujem se što ću ga (Tramp) videti u Davosu kasnije ove sedmice.”

Grenland, samoupravna teritorija unutar Kraljevine Danske, dugo privlači interes SAD zbog svog strateškog položaja i ogromnih mineralnih resursa, kao i navodne zabrinutosti zbog rastuće ruske i kineske aktivnosti.

U novom potezu, Tramp je u subotu izjavio da će Vašington od 1. februara uvesti carine od 10% na robu iz osam evropskih zemalja, uključujući Dansku, Norvešku, Švedsku, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju i Finsku, koje će se povećati na 25% u junu, zbog njihovog protivljenja američkoj kontroli Grenlanda.

Nakon objave, osam evropskih zemalja izdalo je u nedelju zajedničku izjavu, osuđujući američku pretnju i potvrđujući svoju posvećenost sigurnosti Arktika.

U međuvremenu, Kremlj je prošle sedmice priznao pravni status Grenlanda kao dela Danske, takođe opisujući nedavnu situaciju na ostrvu kao “vrlo kontroverznu”.

“Polazimo od shvatanja da je Grenland teritorija Kraljevine Danske”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Simptom/Anadolija

Putin poručio Trampu: Ukrajinski napad na predsedničku rezidenciju neće ostati bez odgovora

by Leave a Comment

U obraćanju novinarima, ruski predsednički pomoćnik Jurij Ušakov rekao je da su Putin i Tramp održali još jedan telefonski razgovor, tokom kojeg je američki predsednik informisao svog kolegu o sastanku s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na Floridi dan ranije, dok je Putin skrenuo pažnju na tvrdnje Moskve o ukrajinskom napadu dronom na njegovu rezidenciju u Novgorodskoj regiji.

Ušakov je rekao da je ruska strana izrazila da takve akcije “neće ostati bez odgovora” i da ruska strana namerava nastaviti blisku i produktivnu saradnju s američkom stranom kako bi pronašla načine za postizanje rešenja u Ukrajini.

“Ali, naravno, stav Rusije će biti revidiran na osnovu niza sporazuma postignutih u prethodnoj fazi i novonastalih rešenja. To je vrlo jasno navedeno”, rekao je Ušakov.

Tvrdio je da se napad dogodio “praktično odmah nakon” razgovora između Trampa i Zelenskog u SAD u nedelju, te da je američki predsednik bio šokiran, doslovno ogorčen zbog toga.

Rekao je da su se predsednici složili da nastave dijalog.

Ranije je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov tvrdio da je Ukrajina izvela napad dronom na Putinovu rezidenciju u severozapadnoj Novgorodskoj regiji koristeći 91 dron dugog dometa.

Lavrov je rekao da će Moskva revidirati svoju pregovaračku poziciju usred tekućih pregovora o miru u Ukrajini zbog napada, ali je dodao: “Ne nameravamo se povući iz pregovaračkog procesa sa Sjedinjenim Američkim Državama.“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odmah je negirao Lavrovove tvrdnje, tvrdeći da optužbe imaju za cilj “potkopavanje svih dostignuća naših zajedničkih diplomatskih napora s timom predsednika Trampa”.

Tvrdio je da Moskva svojim optužbama pokušava “opravdati dodatne napade na Ukrajinu, uključujući Kijev, kao i odbijanje same Rusije da preduzme potrebne korake za okončanje rata”.

Simptom/Anadolija

Petričković: SAD neće povući sankcije, možda postoji šansa da Rusi prodaju udeo u NIS-u

by Leave a Comment

“Mislim da možda postoji nekakva šansa da Rusija to nekom proda, potencijalno. On bi morao da bude po volji Amerike. To je jako teško naći, tu sad postoji kombinacija, i, nažalost, ostaje ona treća varijanta koja bi nam pokvarila to dugo tradicionalno prijateljstvo sa Rusima u svakom pogledu”, rekao je Petričković.

Smatra da Amerika neće povući sankcije jer ih je uvela planski i ciljano, ne birajući sredstva.

“Potpuno im je nebitno ko stoji na putu, još je bolje ako mi slabašni stojimo između dve velike sile. Rusija naravno gleda takođe svoj primat, a ključno je da Amerika želi da je potisne u bilo kojoj formi i u bilo kom obliku. Onda se mi nalazimo u tom rascepu”, naveo je Petričković.

“Sekundarne sankcije značile bi kolaps”
Napomenuo je da svaka strana brani svoju poziciju i svoje interese.

Petričković je istakao da ukoliko bi došlo do uvođenja sekundarnih sankcija, došlo bi do potpunog kolapsa države.

“Bukvalno bi došlo do kolapsa tog ekonomsko-monetarnog sistema, prestale bi da funkcionišu banke. Ne bi bilo plata, penzija, socijalne pomoći. To je kolaps jedne države i jednog sistema i to ni u kom slučaju ne bi smelo da se dogodi”, naveo je Petričković.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Trampova administracija: Evropi preti ‘nestanak’

by Leave a Comment

U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji od 33 stranice, američki lider iznosi viziju za svet i kako će koristiti američku vojnu i ekonomsku moć da bi radio na tom cilju.
Tramp je dokument opisao kao „mapu puta“ kako bi se osiguralo da Amerika ostane „najveća i najuspešnija zemlja u istoriji čovečanstva“.

Evropski političari već reaguju
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful kaže da njegovoj zemlji nisu potrebni „saveti spolja“.

Strategiju nacionalne bezbednosti američki predsednici obično objavljuju jednom u svakom mandatu.
Ona može da predstavlja okvir za buduće politike i budžete, kao i da signalizira svetu prioritete Bele kuće.
Novi dokument prati sličnu retoriku kao i Trampov govor u Ujedinjenim nacijama ranije ove godine, kada je oštro kritikovao Zapadnu Evropu i njen pristup migracijama i čistoj energiji.

Simptom/BBC

Prvi dan trgovinskih pregovora SAD i Kine ocenjen kao “veoma konstruktivan”, nastavak razgovora u nedelju

by Leave a Comment

“Današnji razgovori su završeni. Bili su veoma konstruktivni i očekujemo da će biti nastavljeni ujutru”, rekao je portparol Ministarstva finansija, prenosi Rojters.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je ranije da bi želeo da Kina pomogne Vašingtonu u odnosima sa Rusijom.

“Želeo bih da nam Kina pomogne sa Rusijom”, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu “Air Force One”.

Tramp je krenuo na put u Aziju, gde se očekuje da će razgovarati o investicionim sporazumima, mirovnim inicijativama i trgovinskim pitanjima.

Prva stanica mu je Malezija, gde će prisustvovati regionalnom samitu i sastati se sa premijerom te zemlje Anvarom Ibrahimom, kao i sa liderima Tajlanda i Kambodže radi potpisivanja proširenog sporazuma o prekidu vatre između dve susedne zemlje.

Predsednik SAD je naveo da “duguje posetu” malezijskom premijeru, koga je nazvao “veoma dobrim čovekom”. Nakon Malezije, Tramp će posetiti Japan i Južnu Koreju, gde se očekuje sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u južnokorejskom gradu Busanu.

Tramp je poručio da očekuje “dobar sastanak” sa Sijem i da je “optimističan” povodom postizanja “fantastičnog dogovora” između dve zemlje.

Tramp će se u Tokiju sastati sa novom japanskom premijerkom Sanae Takaiči i očekuje se da će razgovarati o investicionim sporazumima vrednim oko 900 milijardi dolara u zamenu za smanjenje planiranih američkih carina.

Simptom/Newsmax/Tanjug

5 najpopularnijih načina na koje Amerikanci grade bogatstvo

by Leave a Comment

Bez obzira na to kako to definišu, mnogi Amerikanci žele da se smatraju bogatima.

Više od polovine – 57% – Amerikanaca veruje da će biti bogatiji od svojih roditelja, prema nedavnoj anketi LendingTree sprovedenoj među 2.000 odraslih Amerikanaca. Ali više od 20% trenutno ne koristi uobičajene strategije za izgradnju bogatstva, otkrila je kompanija za finansijske usluge.

Evo pet najpopularnijih strategija za izgradnju bogatstva koje Amerikanci trenutno koriste, prema LendingTree-u:

Posedovanje kuće: 36%
Štednja za penziju: 33%
Ulaganje novca na onlajn štedni račun: 29%
Ulaganje na berzi: 24%
Saradnja sa finansijskim savetnikom: 17%
Oni koji žele da povećaju sopstveno bogatstvo mogu koristiti kombinaciju strategija tokom celog života. I to je u redu: „Ne postoji nijedna metodologija [za izgradnju bogatstva] koja funkcioniše bolje od druge“, kaže za CNBC Make It Adrijen Dejvis, sertifikovani finansijski planer u Zenith Wealth Partners. „Ne postoji univerzalno rešenje.“

Kako početi sa izgradnjom bogatstva
Dejvis kaže da generalno savetuje svojim klijentima da počnu da doprinose penzionoj štednji „što je ranije moguće“. To je zato što čak i ako ne možete da doprinesete visokim procentom svog prihoda, više vremena na tržištu vam daje duži vremenski horizont za rast vašeg novca kroz složenu kamatu, u kojoj zarađujete povraćaj na svoj prihod, a ne samo na početnu investiciju.

I čak i ako u početku niste u mogućnosti da mnogo doprinesete, korisno je steći naviku da redovno ulažete novac u štednju i investicije, rekao je ranije za CNBC Make It stručnjak za finansije i milioner Ramit Seti.

Prvo osigurajte svoje finansijske osnove
Iako je odlično početi sa ulaganjem za budućnost, Dejvis takođe preporučuje da prvo osigurate svoje finansijske osnove. To uključuje izgradnju fonda za hitne slučajeve i otplatu duga sa visokim kamatama.

Da biste povećali svoj fond za crne dane, Dejvis podstiče klijente da počnu otvaranjem visokoprinosnog štednog računa i podešavanjem automatskih doprinosa od svojih plata. Stručnjaci generalno preporučuju da ciljate na uštedu troškova za tri do šest meseci u slučaju da izgubite posao ili se suočite sa neočekivanom povredom ili popravkom automobila.

I dalje bi trebalo da doprinosite svojoj penzijskoj štednji dok gradite svoj fond za hitne slučajeve, kaže Dejvis. Potpuno odlaganje štednje za penziju značilo bi da propustite tu vrednu složenu kamatu.

A ako imate dug, nemojte ga zanemariti u korist izgradnje svoje štednje. „Plaćanja kamata bi potencijalno mogla biti parališuća“, kaže Dejvis.

Takođe može biti korisno sarađivati sa stručnjakom za finansijske poslove ili drugim finansijskim savetnikom koji vam može pomoći da pronađete pravu strategiju za izgradnju bogatstva za vašu jedinstvenu finansijsku situaciju. „Prednosti rada sa finansijskim savetnikom su to što imate stručnjaka koji je na vašoj strani i može da vam pruži smernice i preporuke u vezi sa vašim finansijskim planom“, kaže Dejvis.

 

Simptom/CNBC

 

 

 

Martina Navratilova: Sada se ne bih preselila u Trampovu Ameriku, postala je totalitarna država

by Leave a Comment

U razgovoru sa BBC novinarom Amolom Rajanom ona međutim kaže da se plaši da joj Amerika sada „ne bi dozvolila” da uđe u zemlju.

„Nisam pristalica američkog predsednika Donalda Trampa… Imam utisak da je Amerika postala totalitarna država”, kaže Navratilova.

Od kada je Tramp preuzeo dužnost u januaru, njegova administracija hapsi i deportuje ilegalne migrante, što je pokrenulo proteste u zemlji.
Skip Najčitanije and continue readingNajčitanije

Tramp je uveo i zabranu ulaska u SAD za državljane 12 zemalja, a pojavili su se i izveštaji o pritvaranju turista na granici.

„Da sam sada u istoj poziciji kao 1975. godine i da moram da odem da živim negde, ne bih izabrala Ameriku, jer u ovom trenutku to nije demokratija”, kaže Navratilova.
Dok govori o američkoj politici, njena ljutnja postaje očigledna.
Smatra da ljudi ne primećuju da situacija postaje sve gora.
Amerika se „definitivno se okreće protiv migranata”, dodaje.
Bezbednosne službe „izbacuju ljude jer se ne slažu potpuno sa agendom Donalda Trampa… pošto ne ljube njegov prsten”, kaže.

Odluka da prebegne u Ameriku 1975. godine nije bila laka, kaže.
Imala je, priča, „idilično” detinjstvo u Revnici, danas u Češkoj, u porodici punoj ljubavi, koju je ostavila.

„Nisam znala kada ću i da li ću ponovo videti roditelje.”
Odlazak u Ameriku promenio joj je život.
Na konferenciji za novinare po dolasku u Ameriku, rekla je da je napustila Čehoslovačku jer je želela da postane broj jedan u tenisu, a da to „nije mogla da učini u okolnostima kod kuće”.
Zaista je postala broj jedan – u singlu je prvo mesto držala 332 nedelje, a u ženskom dublu rekordnih 237 nedelja.
Danas se smatra jednom od najboljih teniserki svih vremena.

Navratilova ima dvojno državljanstvo – američko i češko.
Živi sa suprugom Juljom Lemigovom, modelom.
Da li brine, da bi u trenutnoj političkoj klimi, mogla da izgubi državljanstvo?

„Sve je u vazduhu trenutno i to je cela poenta.
„Svi hodaju kao po jajima, ne znajući šta će da se desi.”

Postoji međutim jedna tema, koja izaziva oštre podele, a u vezi koje je saglasna sa Trampom – učešće transrodnih žena u sportu, rekla je ranije.
Ona je čvrsto uverena da uključivanje trans žena u ženski tenis „pogrešno”.
Protiv je trenutnih WTA (krovna teniska organizacija za žene) pravila, po kojima transrodna žena može da se takmiči u ženskom tenisu ako ima pisanu i potpisanu izjavu da je žena ili nebinarna osoba, da ima nivo testosterona ispod određene granice dve godine unazad i da održava taj nivo testosterona.
Navratilova veruje da trans žene imaju biološku prednost u ženskom sportu, što je tema o kojoj se žustro raspravlja.

„Ne treba da bude ostrakizma, ne treba da bude zlostavljanja”, govori, „ali muška tela treba da igraju u muškim sportovima.”
„I dalje mogu da se takmiče. Ne postoji zabrana da trans žene ne mogu biti u sportu.
„Samo, jednostavno, treba da se takmiče u odgovarajućoj kategoriji, a to je muška kategorija.
„Zbog uključivanja muških tela u ženske turnire, neka žena ne ulazi na turnir jer je muškarac zauzeo njeno mesto”, ističe Navratilova.

U decembru prošle godine britanski teniski savez promenio je pravila tako da trans žene ne mogu da nastupaju u pojedinim domaćim teniskim turnirima.
Britanski Vrhovni sud presudio je u aprilu da je pravna definicija žene zasnovana na biološkom polu.
Upitana da li tenis treba da prati odluku suda, Navratilova odgovara: „100 odsto”.
Na dodatno pitanje da li treba da imamo više razumevanja za trans ljude, Navratilova odgovara: „Mnogo razumevanja, ali to im i dalje ne daje pravo na pristup prostorima za žene.”

Simptom/BBC

Ratno vazduhoplovstvo SAD šalje veći broj borbenih aviona u baze na Bliskom istoku

by Leave a Comment

Sjedinjene Američke Države raspoređuju i veći broj lovačkih aviona na Bliski istok, uključujući i borbene avione F-16, F-22 i F-35, prenosi Rojters.

Softver za praćenje letova danas je detektovao najmanje 17 vazdušnih tankera američkog ratnog vazduhoplovstva koji se iz evropskih baza kreću ka jugu što ukazuje da je u toku njihova relokacija na Bliski istok.

Prethodno je američki ministar odbrane Pit Hegset objavio na svom X nalogu da je “naredio raspoređivanje dodatnih kapaciteta u zonu odgovornosti Centralne vojne komande SAD”.

“Zaštita američkih snaga je naš glavni prioritet, a ova raspoređivanja imaju za cilj da ojačaju naš odbrambeni položaj u regionu (Bliskog istoka)”, objasnio je Hegset.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Dođite kući, zove Gana afričku dijasporu

by Leave a Comment

“Kada sam imala 10 godina, trebalo je da dođem sa njim u Ganu“, rekla je.

Dan ranije je obeležila 10 godina od očeve smrti. Iako je bio panafrikanac koji je sanjao da poseti Ganu, nikada nije stigao ovde.

Bauers i njen suprug Dejmon Smit su, međutim, među 524 pripadnika dijaspore, uglavnom crnih Amerikanaca, kojima je dodeljeno državljanstvo Gane na ceremoniji u novembru.

Bauers i Smit su se preselili u Ganu sa Floride 2023. nakon što su posetili region nekoliko puta od 90-ih. Oni sada vode posao sa turnejama i opslužuju crnce koji žele da posete Ganu i zapadnu Afriku ili su poput njih razmišljali o trajnom preseljenju.

Njihova četvoročlana porodica preselila se u Ganu sa Floride i dobila je državljanstvo Gane.

Novembarska grupa je bila najveća grupa kojoj je dodeljeno državljanstvo otkako je Gana pokrenula program „Godina povratka“ sa ciljem da privuče crnu dijasporu, 2019. godine.
Obeležilo je 400 godina od dolaska prvih afričkih robova u Virdžiniju 1619. godine.

Amerikanci se suočavaju sa nekoliko prepreka za život u Gani, a većina ljudi plaća godišnju boravišnu taksu. Ali Bauers je rekao da dobijanje državljanstva znači više od jednostavnog života u Gani

„Nije mi trebalo (državljanstvo) da mi kaže da sam Afrikanka”

„Ali moji preci koji su hteli da se vrate kući, ti preci koji se nikada nisu vratili“, rekla je, „taj pasoš, za mene, je za njih.

Između 10 i 15 miliona ljudi je nasilno odvedeno iz Afrike u Ameriku tokom transatlantske trgovine robljem, većina iz zapadne i centralne Afrike.

Gana, tada britanska kolonija poznata kao Zlatna obala, bila je glavna polazna tačka.

Kako spomenici na trgovinu robljem postaju turističke destinacije širom zapadne Afrike, bolni podsetnici na njenu brutalnost su lako dostupni

Od Gane preko Senegala do Benina, mogu se posetiti varijacije „Vrata bez povratka“, proganjajućih vrata koja se otvaraju ka Atlantskom okeanu gde su robovi poslednji put napustili Afriku i svoje porodice.
<

 

Deija Gordon, 33, bila je jedna od njih.

„Prvi put sam posetila Ganu 2015. Od tada sam znala da je ovo mesto u kom  želim da budem i mesto gde sam želela da pokažem drugim dijasporcima, Afroamerikancima, da imamo gde pripadamo“, rekla je ona .

Preselila se iz Bruklina u Ganu 2019. i otvorila kamion sa hranom, Deijha Vu’s Jerk Hut, prodaje jamajčansku hranu.

Između prikupljanja porudžbina za odlazak i razgovora sa jednim crnim američkim turističkim parom, objasnila je kako je izgradila posao od nule.

Gordon je bio uzbuđen dok se prisećao trenutka kada je dobila državljanstvo.

„Dobar je osećaj imati vezu sa afričkom zemljom kao Afroamerikanac, kao Crni Amerikanac. Zato što u Americi nemamo svoje korene, osim Afrike. Da bih imala tu vezu ovde, osećam se kao da sam uradila nešto kako treba“, rekla je ona.

Simptom/AP

Iscrpljeni od politike, Amerikanci sve manje prate vesti

by Leave a Comment

“Ljudi su psihički iscrpljeni”, kaže Aunulah (45) iz San Dijega. “Svi znaju šta dolazi i mi jednostavno uzimamo malo slobodnog vremena.”

Podaci o gledanosti televizija — a sada i nova anketa Asošijeted presa i američkog Centra za istraživanje javnog mnjenja (NORC) — jasno ilustruju taj fenomen. Prema anketi, oko dve trećine punoletnih Amerikanaca kažu da su nedavno osetili potrebu da ograniče praćenje vesti o vladi i politici zbog preopterećenosti.

Manji procenti Amerikanaca ograničavaju praćenje vesti o sukobima u drugim delovima sveta, ekonomiji ili klimatskim promenama, pokazala je anketa.

Vesti o izborima na CNN-u i MSNBC-u oduzimale su previše vremena Semu Gjudu prije izbora, kaže ovaj 47-godišnji električar iz Linkolna u Nebraski.

“Poslednja stvar koju sada želim da gledam je period između dve vlasti“, navodi ovaj demokrata, koji nije pristalica novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

Demokrate se povlače više od republikanaca

Anketa, sprovedena početkom decembra, pokazala je da oko sedam od 10 demokrata kažu da će manje pratiti političke vesti. Procenat nije tako visok za republikance, koji imaju razloga da slave Trampovu pobedu. Ipak, oko šest od 10 republikanaca kažu da su takođe osetilli potrebu da malo odmore, a procent je sličan i za nezavisne birače.

Razlike su daleko veće za TV mreže koje su zaokupljene političkim vestima.

Nakon izborne noći do 13. decembra, gledanost MSNBC-a u udarnom terminu bila je u proseku 620.000, što je 54% manje u odnosu na predizborni period ove godine, saopštila je kompanija Nilsen. U istom vremenskom periodu, CNN-ov prosek od 405.000 gledalaca pao je za 45%.

Na kanalu Foks njuza, omiljenoj informativnoj mreži Trampovih pristalica, postizborni prosek od 2,68 miliona gledalaca veći je za 13%, rekao je Nilsen. Nakon izbora, 72% ljudi koji su uveče gledali jednu od te tri kablovske mreže gledali su Foks njuz, u poređenju sa 53% prije izbornog dana.

Pad gledanosti za televizije naklonjene kandidatu koji je izgubio nisu novi trend. MSNBC je imao sličnih problema nakon što je Tramp izabran 2016. godine. Foks se to dogodilo 2020. godine, iako je situacija tu bila nešto komplikovanija – mnogi njegovi gledaoci tada su bili ogorčeni nakon što je mreža u izbornoj noći među prvima objavila da je u Arizoni najviše glasova dobio demokratski kandidat Džo Bajden, pa su počeli da traže alternative.

MSNBC je imao problema sa ljutnjom gledalaca i nakon što su voditelji jutarnjeg programa Džo Skarboro i Mika Brežinski posjetili Trampa, nedugo nakon njegove pobjede na izborima 5. novembra. Iako je gledanost te emisije pala 35% od dana izbora, to je manji pad u odnosu na gledanost mreže u udarnom terminu.

CNN ističe da, iako imaju probleme sa gledanosti televizije, njihovi striming i digitalni rejtinzi su konstantni.

Da li će interesovanje biti veće kada Tramp preuzme dužnost?

MSNBC možda može pronaći utehu u prošlosti. Prethodnih godina, gledanost televizijskih mreža bi se vratila kada se smanji depresija nakon izbornog poraza.

„Nemate izbora. Bez obzira da li želite to da čujete ili ne, to se dešava. Ako vam je stalo do vaše zemlje, nemate izbora nego da obratite pažnju”, kaže Aunulah o svom ponovnom praćenju političkih vijesti.

Ipak, to možda neće biti tako jednostavno. MSNBC-jev pad je već nego što je bio 2016. godine; a postoji i pitanje da li će Trampovi protivnici hteti da budu angažovani kao što su bili tokom njegovog prvog mandata. Ljudi takođe sve više ukidaju pretplate na kablovske televizije, iako MSNBC vjeruje da je spriječio ovaj trend.

Takođe, MSNBC se suočava sa korporativnim promenama, jer je matična kompanija Komkast (Comcast) prošlog meseca objavila da će ta mreža postati dio nove kompanije, čime će dobiti novo rukovodstvo i biti razdvojena od mreže NBC njuz.

Anketa pokazuje da Amerikanci generalno žele da javne ličnosti manje govore o politici. Nakon izborne sezone u kojoj su glasovi poznatih ličnosti poput Tejlor Svift dospeli u prvi plan, istraživanje je pokazalo da Amerikanci češće ne odobravaju nego što odobravaju kada slavne ličnosti, velike kompanije i profesionalni sportisti pričaju o politici.

Gjud, koji traži i druge načine da dođe do vesti koje ga zanimaju, poput Jutjuba, kaže da će MSNBC uvek imati tvrdokornu publiku koja mrzi Trampa, ali da ako žele da prošire tu publiku „onda moraju razgovarati o problemima i prestati pričati o Trampu.”

Ketlin Kendrik (36), prodavačica iz Kolorada, koja je registrovana kao nezavisna glasačica, kaže da želi više dubine kada gleda vesti, i da je veliki deo onoga što vidi jednostranost i plitkost.

“Dobijate priču, ali samo deo priče”, kaže ona. “Bilo bi lepo kada biste dobili obe strane i više istraživanja.”

Aunalah takođe traži veću dubinu i raznolikost i kaže da ga više ne zanima da “gleda kako ljuti čovjek na uglu viče na mene“.

“Nekako su oni sami krivi što ne gledam”, dodao je. “Osećam kao da su sve ovo vreme proveli pričajući o izborima. Toliko su se fokusirali na to da kada se glavni događaj završi, zašto bi ljudi želeli da nastave da gledaju?”

Anketa je sprovedena među 1.251 punoletnom osobom, od 5. do 9. decembra 2024.

Simptom/AP/VOA

Bajden se izvinio Indijancima zbog državnog školskog sistema internata

by Leave a Comment

“To je greh koji nosimo na duši. Nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Hile u Arizoni.

Bajden je u obraćanju govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata i sramna prošlost koja se mora obelodaniti, preneo je Glas Amerike.

“Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada ranije nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa – koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana, zamenjena brojevima ili engleskim”, podsetio je Bajden.

Ukazao je da su mnoga od te dece u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje.

“Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni, u fizičkom i psihološkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964. godine, zločini prema njima su nastavljeni”, naveo je Bajden.

Otkako je Bajden postao predsednik, ministarka unutrašnjih poslova Deb Haland i njeno ministarstvo sproveli su prvu federalnu istragu o indijanskom internatskom sistemu.

U SAD je bilo više od 400 takvih škola tokom više od 150 godina. Haland je prva američka ministarka iz redova zajednice Indijanaca.Bela kuća je saopštila da su se decenijama savezni internati upotrebljavali za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo.

Njih najmanje 973 preminulo je u, kako je označeno, nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina koji je okončan 1969. godine, prema podacima američkog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je od američkih vlasti zatražilo da upute izvinjenje.

Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih su neka bila uzrasta od četiri godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju. Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je američki predsednik Lindon Džonson.

Simptom/EuroNews Srbija

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt