Simptom

Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta za 2024.

September 30, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Sa 136 glasova “za“ , poslanici skupštine Srbije usvojili su rebalans budžeta za 2024. godinu. Protiv je bio 51 poslanik a uzdržanih nije bilo.

Usvojenim izmenama budžet je povećan za 132,5 milijardi dinara i iznosi 2.173 milijarde dinara.

Poslanici opozicionih partija nisu glasali za predloženi rebans budžeta.

Skupština je odbacila svih 119 amandmana koje su narodni poslanici uložili na predložen rebalans budžeta.

Simptom/RTS/Tanjug

Vesić: Budžet ministarstva deset puta veći nego 2012, ali opoziciji ništa ne valja

September 25, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vesić je rekao da, prema rebalansu budžeta koji je na dnevnom redu sednice republičkog parlamenta, budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iznosi 2,3 milijarde evra od čega 80 odsto ide na infrastrukturne projekte, dok je 2012. godine budžet ministarstva bio 28,5 milijardi dinara ili 205 miliona evra.

“Sada je budžet deset puta veći i to se vidi po tome koliko Srbija napreduje”, rekao je Vesić gostujući na televiziji Hepi i dodao da je za prvih osam meseci ove godine naša zemlja imala 3,2 milijarde evra direktnih stranih investicija što je za 12 odsto više nego prošle godine.

Simptom/Tanjug

Mali: Budžet je osnova za funkcionisanje države; Srbija u prvih osam meseci zaradila 132,5 milijardi dinara

September 25, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je rekao da je Srbija za prvih osam meseci zaradila čak 132,5 milijardi dinara, što je preko milijardu evra više prihoda i da je zato država izašla sa jednim pozitivnim i razvojnim rebalansom budžeta.

“Želimo da vidimo šta su nam prioriteti, gde da usmerimo taj višak novca kako bi nastavili ubrzan rast i razvoj naše Srbije. Sve što radimo u ovom rebalansu budžeta i u budžetu za narednu godinu, koji ćemo pripremiti vrlo brzo, usmereno je ka daljem ubrzanom rastu i razvoju naše ekonomije i ka daljem podizanju životnog standarda”, rekao je Mali za TV Pink.

On je podsetio da je osnovni cilj Srbija 2027. da do decembra te godine prosečna plata u Srbiji bude 1.400 evra, prosečna penzija 650 evra, a minimalna zarada 650 evra.

Prema rečima ministra, Srbija će 2027. biti i domaćin najveće svetske izložbe Ekspo 2027, koji osim što je velika čast za našu zemlju povlači sa sobom i ogromne obaveze.

Mali je naveo i da je Srbija za prvih šest meseci ove godine sa 4,3 odsto rastva bruto domaćeg proizvoda (BDP) druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi, odmah posle Malte.

“Ne sećam se da smo ikada u nekom prethodnom periodu prethodne vlasti bili jedna od dve ili tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi”, naglasio je ministar finansija Srbije.

Dodao je i da su strane direktne investicije (SDI) u prvoj dekadi septembra bile 3,2 milijardi evra i za 12,1 odsto su veće nego prošle godine u isto vreme, pri čemu je kako je podsetio prošla godina sa 4,5 milijarde evra SDI bila apsolutno rekordna.

Mali je rekao i da preko 60 odsto svih investicija koje dolaze u region Zapadnog Bakana dolaze u Srbiju.

“Svake godine probijamo rekorde kada je reč o SDI, a to znači da smo se potpuno promenili, da smo atraktivniji, konkurentniji, privlačniji za investicije. To znači i otvaranje fabrika u Srbiji, otvaranje novih radnih mesta”, rekao je Mali.

Ministar je podsetio i da je stopa nezaposlenosti danas u Srbiji najniža u istoriji i da je trenutno 8,2 odsto, dok je, sa druge strane, stopa zaposlenosti nikad veća na ukupan broj stanovnika i da 2,360 milijardi ljudi rade, plaćaju doprinose i primaju platu.

Naveo je i da je kurs dinara stabilan uprkos svim globalnim izazovima, da imamo nikad veće devizne rezerve koje su preko 28 milijardi evra, ali i da takođe imamo 47, odnosno 48 tona zlata u trezorima što nikada nije bio slučaj.

Kako je istakao, država je potpuno likvidna i sve svoje obaveze isplaćuje u dan i dinar.

“To sve dokazuje da se naša zemlja na pravi način nosi sa svim izazovima”, naglasio je Mali.

Odbor za finansije Skupštine Srbije usvojio predloženi rebalans budžeta za 2024. godinu

Dodao je i da će od 1. januara naredne godine, zarade u javnom sektoru biti povećane osam odsto, pri čemu će za prosvetare i vaspitače povećanje biti 12 odsto.

“Prosvetari dobiju 50 odsto više nego ostali, upravo sa željom da unapredimo njihov položaj i da dostignemo onaj cilj o kome razgovaramo i sa kojim izlazimo pred sindikate, a to je da tu osnovnu zaradu izjednačimo sa prosečnom zaradom u republici”, rekao je Mali.

Mali je istakao i da će od 1. januara 2025. minimalna zarada biti veća za čak 13,7 odsto i iznositi 53.592 dinara, ili 457 evra, što je, kako je podsetio, ogromna razlika u odnosu na 2010. kada je minimalna zarada bila 15.700 dinara.

Prema njegovim rečima, do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji biće preko 900 evra.

Podsetio je i da od 1. decembra ove godine biti povećane i penzije dvocifreno, odnosno za 10,9 odsto i sledeće godine imaćemo u proseku penzije od 435 evra.

Ministar je naveo i da se kao što je i predsednik Vučić obećao, podiže i jednokratna naknada za prvorođeno dete na 500.000 dinara, za drugorođeno na 600.000 dinara, dok je naknada za treće rođeno dete 2.280.000 dinara, a za četvrto rođeno dete 3.180.000 dinara.

Simptom/Tanjug

Mali: Imamo jasno definisane prioritete do 2027. godine; Rebalans budžeta zbog većih prihoda

September 22, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Mali je rekao da su jasno definisani prioriteti koje država sledi i koje želi da ostvarimo do 2027. godine.

“Imamo veće prihode od 132,5 milijardi dinara, hteli smo na pravi način da raspodalimo te prihode na ono što je prioritet i što omogućava dalji, ubrzani rast, razvoj i modernizaciju naše ekonomije”, rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Ministar je naveo da je stopa rasta BDP-a u prvih šest meseci pokazala da je Srbija druga najbrže rastuća zemlja u Evropi, ocenjujući da je to veliki uspeh, te da je naša zemlja odmah iza Malte sa 4,3 odsto rasta BDP-a.

Prema njegovim rečima, cilj je da se taj rast ubrza i da se ide na 4,5, 5, 5,5 ili šest odsto rasta BDP-a kako bi se ubrzao kvalitet životnog standarda i kvalitet infrastrukture u Srbiji.

“Mi ćemo stopu rasta BDP-a do kraja godine imati negde oko 3,7, 3,8 odsto, bićemo među top tri, top četiri zemlje u Evropi. Od 2018 godine do danas, Srbija je među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Do 2017. godine smo prolazili kroz teške reforme zbog neodgovornosti prethodne vlasti”, rekao je Mali.

Naveo je da je kumulativna stopa rasta BDP-a 22,2 odsto i da je Srbija među top pet zemalja,

“Ove godine očekujemo 75 ili 76 milijardi evra BDP-a u Srbiji. Do kraja 2027. godine obećali smo da ciljamo taj visoki cilj od čak 100 milijardi evra. Poređenja radi 2012. godine je bio 33,4 milijarde evra. Rastu nam i plate, rastu nam i penzije”, naveo je ministar.

Takođe je ukazao da u prvih šest meseci industrijska proizvodnja raste 2, 5 odsto, te da je rast diversifikovan kroz sve delatnosti što daje sigurnost da se na pravi način vodi ekonomska politika.

Mali je rekao i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da nikada veći broj zaposlenih nije bio, dok je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 8,2 odsto.

“Pri tome, nikada više novca ne ulažemo, osim kada su naravno plate i penzije u pitanju, u ono što je građanima važno, što je privredi važno, a to je kvalitet infrastrukture. Dodatnih 111 milijardi dinara je u rebalansu budžeta koji je danas pred vama izdvojeno za kapitalne investicije”, rekao je Mali.

Mali je precizirao da je sa tim podizanjem nivoa ulaganja u kapitalne investicije, njihov udeo u BDP u 7,9 odsto.

Ministar je naveo da je u ovom trenutku stopa javnog duga 49,8 odsto, podsetivši da je nivo Mastrihta 60 odsto.

“Održali smo i čuvamo makroekonsku stabilnost, sa tim se nećemo igrati i svaki dinar i kredita koji uzimamo usmeren je, ne u potrošnju, isplatu, plate i penzije kao do 2012. godine, nego upravo u kapitalne investicije koje, s druge strane, podstiču rast našeg BDP-a, povećavaju broja ljudi koji rade, samim tim povećavaju prihode u budžet”, rekao je Mali.

Mali je naveo da je u prvoj dekadi nivo stranih direktnih investicija bio 3,2 milijarde evra, što je 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a da je prethodna godina bila apsolutno rekorodna sa 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.

On je dodao da je kurs stabilan, dodajući da je to bilo jedno od najvažnijih oruđa koje je Srbija imala u borbi protiv rastuće inflacije koja je došla spolja.

“Imamo nikada veće devizne rezerve, preko 28 milijardi, imamo rezerve zlata takođe, preko 42 tone, ako se ne varam, tako da sa te strane i po pitanju monetarne politike imamo stabilnost koja nam je neophodna da zajedno monetarna i fiskalna politika rade na rastu naše ekonomije i na povećanju broja radnih mesta, naravno samim tim utičući i na rast životnog standarda građana Srbije”, rekao je Mali.

Podsetio je da je na na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, doneta odluka da se ide sa povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine za 13,7 odsto.

“Prvi put smo se složili i uspeli da izjednačimo minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpu, mislim da je to izuzetno važno”, rekao je Mali.

Takođe, od 1. januara podiže se i iznos, neuporezivi deo dohodka, što je veoma važno za poslodavce kako bi dalje nastavili da zapošljavaju radnike.

Mali je naveo da je rebalansom najviše sredstava od ministarstava dobilo Ministarstvo poljoprivrede.

“Zajedno sa ovim zakonom, pred poslanicima Narodne skupštine naći će se i zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom gde podižemo naknadu za prvorođeno dete, za drugorođeno dete i tako dalje”, rekao je Mali.

Naveo je da se za prvorođeno dete od 1. januara dobija 500.000 dinara i da je kroz rebalans izdvojeno 25, 6 milijardi dinara da bi se prava roditelja ispoštovala.

Mali je kazao da će biti više novca za ekologiju, veći iznos je izdvojen za kulturu, za nauku, za zdravstvo takođe, dok je za Vojsku Srbije izdvojeno 48,6 milijardi dinara.

“Znate da smo potpisali ugovor za nabavku 12 novih Rafal aviona iz Francuske”, podsetio je ministar.

Kada je reč o deficitu, kako kaže, dobio je izveštaj Fiskalnog saveta, koji kaže da se ide sa malo većim deficitom do 2,9 odsto u odnosu na 2,2 odsto koji je prvobitno planiran ove godine, ali da to ni na koji način ne ugrožava makroekonsku stabilnost.

Takođe, rekao je da se radi sa MMF veoma blisko i da dolaze prve nedelje oktobra, da se vidi na koji način će se definisati još jedan sporazum sa njima u naredne dve-tri godine, kako bi se nastavile dalje strukturne reforme.

“Prvi put u istoriji, ako vidite sve tri kreditne rejting agencije, na jedan smo korak od investicijalnog rejtinga, dakle, to je najobjektivniji, najvažniji, najbolji pokazatelj da vodimo ispravnu vodimo politiku i s druge strane da su nam jasno definisani prioriteti koje sledimo i koje želimo da ostvarimo do 2027. godine”, rekao je Mali.

Simptom/Tanjug

Mali: Cilj nam je da do 2027. prosečna plata bude 1.400 evra, rebalansom raspoređujemo 133 milijarde dinara

September 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vlada Srbije danas će raspravljati o predlogu rebalansa budžeta, a ukoliko bude usvojen, pred narodnim poslanicima će se naći u ponedeljak. Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da je budžet, kao i prethodnih godina, razvojni i najavio je da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto, osim za prosvetne radnike i zaposlene u predškolskim ustanovama kojima će plate biti povećane za 12 procenata.

“Nama je jasan cilj, to je Srbija 2027, da podignemo i plate na 1.400 evra u proseku, penzije na 650 evra, minimalnu zaradu na 650 evra i da podignemo kvalitet infrastrukture, kvalitet života u Srbiji na najviši nivo ikada do te godine. Tako da je svaki rebalans budžeta i svaki budžet koji pravimo usmeren upravo ka tom cilju”, naveo je Mali.

Istakao je da će Vlada danas raspravljati i o Zakonu o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, čime će se povećati naknade za prvo, drugo, treće i četvrto dete i važiće za svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine.

“Kada je rebalans u pitanju, pozitivan rebalans, dobar rebalans, upravo zbog toga što imamo, verovali ili ne, 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih. Ideja nam je da vidimo na koji način da te prihode podelimo ili usmerimo ka onome što nam je u ovom trenutku prioritet”, naglasio je Mali.

Kako je dodao, prihodi nisu slučajni, a srpska ekonomija u prvih šest meseci ove godine zabeležila je rast od 4,3 odsto, čime je, kako je naveo, druga ekonomija u Evropi po stopi rasta.

“Poslednjih šest godina smo među top 5, dakle, raste nam privreda. Imamo izuzetne rezultate i kada je stopa nezaposlenosti u pitanju, 8,2 odsto, dakle u drugom kvartalu ove godine, to je istorijski najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji. Poređenja radi, pre samo 12 godina, stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je čak 25,9 odsto”, naveo je Mali.

Napomenuo je i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da u Srbiji nikada veći broj ljudi nije radio. Kako je naveo, 2.360.000 građana plaća poreze i doprinose.

“U odnosu na prošlu godinu 16 odsto više stranih direktnih investicija”

Govoreći o stranim direktnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je u prvih osam meseci 2024. godine zabeleženo 16 odsto više stranih direktnih investicijama nego u istom periodu prošle godine koja je bila rekordna.

“I to sve u uslovima kada kriza i dalje traje. Sada vidite i ovaj potencijalni sukob na Bliskom istoku, konflikt u Ukrajini i dalje traje. Uprkos svemu tome, kada imate jednu Nemačku, koja polako, ali sigurno, ulazi u recesiju, dakle srpska ekonomija dobro ide, dobro guramo i hoćemo na takav način da nastavimo”, naglasio je Mali.

Objasnio je da će, u odnosu na inicijalni budžet, predlogom rebalansa biti predviđeno 18 milijardi dinara više za poljoprivredu, čime će sa 137 milijardi dinara izdvajanja za poljoprivredu biti na oko 7,3 odsto ukupnog budžeta.

Mali je najavio da će se povećati i izdvajanja za zdravstvo i za prosvetu, ali i za Vojsku Srbije, s obzirom na nabavku novih “rafala”.

“Izdvajamo ono što smo više zaradili. Pozitivan, razvojni rebalans. Nijednu investiciju nismo zaustavili. Izdvojili smo dodatni novac za završetak brze pruge od Novog Sada do Subotice, za sve ostale auto-puteve, brze saobraćajnice, bolnice, škole, sve što gradimo, dakle dovoljno novca da se sve završi ove godine, kao što je planirano”, istakao je Siniša Mali.

Dodao je da rebalans budžeta, na neki način, jeste uvod u budžet za sledeću godinu i da će se taj predlog pred poslanicima naći do kraja novembra.

“Uprkos toj velikoj krizi koja i dalje traje u svetu, potencijalnim novim krizama, kao što vidite, imamo stabilan budžet, imamo jasne ciljeve, udeo javnog duga u BDP-u 49,8 odsto, dakle ispod 50 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, daleko ispod nivoa evrozone koji je 89 odsto”, istakao je Mali.

Kako je naveo, jutros je proverio stanje u trezoru i video da iznosi 718 milijardi dinara.

“Dakle, potpuno smo likvidni, sve svoje obaveze ispunjavamo u dinar i u dan, tako da s te strane građani Srbije ne treba da brinu, ali ono što želimo, naravno, jeste da svaki višak novca koji zaradimo, svaki dodatni prihod koji imamo, kao što je sada slučaj, iskoristimo za prioritete koji su pred nama”, naglasio je Mali.

“Sa povećanjem od 10,9 odsto idemo na prosečnu penziju od 435 evra”

Istakao je da će minimalna zarada biti povećana za 13,7 odsto, odnosno sa 404 na 457 evra, čime je minimalna zarada izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

“Što se penzija tiče, uspeli smo da nađemo rešenje za molbu predsednika Vučića, dakle, povećanje penzija, da znaju naši najstariji sugrađani, idemo sa povećanjem od 10,9 odsto, tako da nastavljamo sa dvocifrenim povećaem penzija iz godine u godinu. Ono što je veoma važno, već danas je prosečna penzija oko 390 evra, sa ovim povećanjem idemo na 435 evra”, rekao je Mali.

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda dolaze u Srbiju 3. oktobra. Siniša Mali je naveo da se završava tekući aranžman sa MMF-om, a da će tema sastanka biti razgovori o novom aranžmanu, novim reformama i novim strukturnim ciljevima.

“Dakle, sve ciljeve koje smo definisali u aranžmanu sa MMF-om smo ispunili. Vrlo je jasan njihov stav da smo na dobrom putu, što je dobro. To je najvažnija, najeminentnija finansijska institucija na svetu. Dakle, da ne kaže neki Siniša, ili neki Vučić, mi smo dobri. To oni kažu, što je vrlo važno”, istakao je Mali.

Istakao je da je sve to deo jednog mozaika koji se zove odgovor na ekonomsku politiku, a da je cilj jasan – Ekspo 2027. godine, kao i podizanje plata, penzija i minmalne zarade, ali i da kvalitet života i kvalitet infrastrukture rastu iz godine u godinu uprkos svim globalnim izazovima.

Simptom/RTS

Usvojen rebalans budžeta Grada Beograda

September 16, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na sednici Skupštine grada Beograda izglasan je rebalans gradskog budžeta za 2024. godinu. Za je glasalo 60 odbornika, protiv 29, a uzdržanih nije bilo.

Sednica gradskog parlamenta počela je u 10 časova, a odbornicima se prvi obratio gradonačelnik Aleksandar Šapić.

Obrazložio je da je rebalans buceta neophodan kako ne bi nedostajalo novca za realizaciju svega onoga što su gradske vlasti najavile i planirale u protekle dve godine.

Između ostalog, Šapić je govorio i o besplatnim vrtićima, udžbenicima, bazenima, kao i o đačkoj pomoći od 20.000 dinara za koju je najavio da će biti završena najkasnije do 15. oktobra.

Tvrdi i da je Grad Beograd profitirao od novog načina naplate, a govorio je i o efektivnom raskidanju ugovora sa “Kentkartom”. Šapić je najavio i 750 novih vozila javnog prevoza do kraja godine.

Povećanje od šest odsto u odnosu na prethodni rebalans, opozicija tvrdi da budžet nije razvojni

Grad Beograd je rebalansom budžeta u ovoj godini i planirao da se u gradsku kasu slije više od 202 milijarda dinara. To je povećanje od oko šest odsto, u odnosu na prethodni rebalans.

Od toga opštinama pripada oko 17,5 milijarda dinara. Šapić je naveo da je Grad je samo za socijalna davanja izdvojio 150 miliona evra, a rebalans je omogućiti nastavak započetih projekata.

Najavio je i znatno ulaganje u javni prevoz i nabavku novih autobusa, tramvaja i trolejbusa za GSP do kraja godine.

“Što se tiče unapređenja javnog prevoza, o tome sam puno puta govorio, od razmontiravanja privatnog ‘Kentkarta’ i ‘Bus Plusa’ koji je držao kandžama naš javni prevoz, pa sećate se tada, sve će da se raspadne, sto milijardi, miliona, triliona biće odštete, neće ništa funkcioniše. Pa vi danas imate javni prevoz najjeftiniji u Evropi, ne postoji jeftiniji nigde. Imate javni prevoz koji ima daleko više usluga nego što imao. Ono što je najvažnije, doneli smo odluku, zahvaljujući kojoj ćemo do kraja ove godine imati 750 novih autobusa na ulicama grada Beograda”, rekao je Šapić.

Opozicija tvrdi da budžet nije razvojni i da se sredstva troše neracionalno.

“Beogradski budžet, po ovom vašem rebalansu, nije razvojni. On nije projektovan prema potrebama Beograđana i prema potrebama razvoja Beograda. On je projektovan prema potrebama vlasnika krupnog kapitala”, rekao je Miloš Pavlović iz odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije.

Polemika o “Apoteci Beograd”

Iako nije bila na dnevnom redu, sudbina apotekarske ustanove “Beograd” bila je tema brojnih obraćanja opozicije.

“Farmaceutske kuće dostavljaju manji broj lekova apotekarskim ustanovama. Samim tim imate ‘Apoteku Beograd’ koja nije dovoljno dobro snabdevena. Šta se dešava? Imate pad prometa. Znači, po pravilu, kada dođete negde, hoćete nešto da kupite, bilo da je to prodavnica, bilo da je apoteka, ako nema proizvoda, vi više nećete ni dolaziti. I to jeste neka vrsta pripreme za privatizaciju”, rekao je Savo Manojlović iz odborničke grupe “Kreni-promeni”.

Opozicija nije dostavila ime kandidata za direktora ove ustanove, a vlast nema ništa protiv da direktor bude izabrana javnom konkursu.

“Recite koga želite, ali u ovim okolnostima, nemojte da mi menjate šest zakona, pošto niste rekli da su krivi zakoni što mi ne funkcionišemo dobro. Dajte u ovim okolnostima predlog, donesite predlog osobe ovde s potpisima, dobićete 64 naša glasa, ko uspe da sredi apoteke, mi srećni i zadovoljni”, rekao je Šapić.

Šapić pokrenuo inicijativu za izmeštanje grobnica Josipa Broza Tita, SPS je neće podržati

Inicijativa gradonačelnika da se Titova i grobnica još četiri komunistička funkcionera sahranjena na Kalemegdanu izmeste i da se u centru grada podigne spomenik Draži Mihajloviću, izazvala je polemiku na sednici.

Rečeno je da će odbornici SPS-a podržati budžet, ali ne i ovu inicijativu.

Nakon izglasavanja rebalansa budžeta nastavljena je rasprava o drugim tačkama dnevnog reda.

Simptom/RTS

Čak 100 zemalja u najvećoj dužničkoj krizi u istoriji: Skoro polovinu budžeta troše na otplatu duga

September 6, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Procene pokazuju da skoro polovina budžeta većine od ovih zemalja odlazi na otplatu njihovim poveriocima. Među njima su pretežno privatni obvezničari, Svetska banka i Kina.

Odliv sredstava za javne investicije, socijalnu zaštitu i mere povodom klimatskih promena je ogroman, dok se nejednakost i dalje širi. Neposredna olakšica duga je, prema istraživanju, potrebnija više nego ikada, s obzirom na to da su se uslovi pogoršali i zbog zdravstvene krize.

“Kriza koja će trajati”

Na osnovu podataka iz pomenutog istraživanja, u 2024. godini, servisiranje duga će prosečno apsorbovati 41,5 odsto budžetskih prihoda, 41,6 odsto rashoda i 8,4 odsto BDP-a u više od stotinu zemalja u razvoju. Kako se navodi u istraživanju, ovi brojevi su “mnogo viši nego što su bili pre olakšice koja je pružena Latinskoj Americi tokom osamdesetih godina prošlog veka i teškim prezaduženim siromašnim zemljama (HIPC) od 1996. godine”.

Izuzetno je značajno da troškovi servisiranja duga daleko nadmašuju sve socijalne troškove. Pokazuje se da su, prema autorima studije, ti troškovi u proseku “2,7 puta veći od troškova za obrazovanje, 4,2 puta veći od troškova za zdravlje, 11 puta veći od troškova za socijalnu zaštitu i 54 puta veći od troškova namenjenih klimatskoj adaptaciji”.

Još više zabrinjava, prema istraživanju, što se radi o dugoročnoj krizi, sa visokim troškovima servisiranja duga i teretima za koje se “očekuje da će se zadržati, prema procenama MMF-a do sredine 2030-ih godina”. To znači da ni privremena odlaganja u servisiranju dugova ne mogu rešiti krizu. Osim toga, na osnovu istraživanja, poverioci su toliko različiti da bi suštinska olakšica zahtevala učešće kako spoljašnih, tako i unutrašnjih obvezničara, a u nekim slučajevima i višestrukih poverilaca, prenosi “Kathimerini”.

Obaveze koje premašuju trilion dolara
Nova dužnička kriza, koju istraživanje naziva “najozbiljnijom koju su ikada doživele zemlje u razvoju”, podrazumeva da se dugovanja nagomilavaju skoro deceniju. Kako se navodi, prvobitno je pokrenuta globalnom ekonomskom krizom 2008/09. godine i padom cena osnovnih namirnica u periodu od 2014. do 2016. godine. Zatim je pandemija kovida 19 pogoršala krizu, tako da su krajem 2023. zemlje u svim razvojnim regijama – osim u Evropi – suočene sa “prekomernim prosečnim teretom duga”. Zanimljivo je da prema istraživanju, stvarne i potencijlane obaveze mnogih zemalja, zbog partnerstava između javnog i privatnog sektora, premašuju trilion dolara.

Takođe je značajno primetiti da najviše pogođene zemlje “nisu one koje su prethodno dobile olakšicu duga, već one koje su imale prekomerni pristup globalnim i nacionalnim tržištima kapitala nakon 2010. godine”. Ukupno, samo 33 od 151 proučavane zemlje u razvoju nemaju problema sa dugom.

Jedan od ključnih zaključaka jeste da su poverioci značajno promenili tokom godina. Udeo duga “ka Kini i globalnim obvezničkim tržištima takođe je rapidno porastao”, dok višestruki poverioci – posebno Svetska banka – drže ukupno 46 odsto ovih dugovanja.

Zajednički okvir G20
Kako bi se suočila sa rastućom krizom, G20 je 2020. godine pokrenula zajednički okvir kako bi se ubrzao i pojednostavio proces olakšice duga. Međutim, s obzirom na to da je veliki deo duga prema Kini i privatnim obvezničarima, napredak ovog zajedničkog okvira za sada se odvija veoma sporim tempom.

Kako se navodi u izveštaju, zajednički okvir koji je dogovorila G20 “znatno zaostaje u odnosu na očekivanja kada su u pitanju pravovremena primena, angažovanje poverilaca i obim pružene olakšice“. S obzirom na to da bi prema ovom okviru, zemlje i dalje plaćale u proseku 48 odsto svojih budžetskih prihoda za servisiranje nakon olakšice, malo je zemalja koje su se prijavile za uključivanje u proces.

Mere za smanjenje nejednakosti
Uprkos često suprotnim tvrdnjama, otprilike polovina od oko 18,6 miliona smrtnih slučajeva zabeleženih zbog pandemije kovida 19 dogodila se na globalnom Jugu.

Ekonomske posledice su bile neposredne: u većini zemalja u razvoju – osim u istočnoj Aziji – brzo su ukinute mere zdravstvene zaštite, jer bi u suprotnom “milioni ljudi završili u siromaštvu“. Situacija se dodatno pogoršala zbog sloma potražnje sa tržišta bogatijih zemalja za izvozom i turizmom ovih zemalja.

Pored toga, poseban problem predstavlja nagli porast nejednakosti u zemljama u razvoju, pošto “najbogatiji i dalje akumuliraju bogatstvo zasnovano na zaradama od finansijskih investicija, nekretnina i nasledstva, dok najsiromašniji građani nemaju takvu imovinu”.

Prema istraživanju, najučinkovitiji načini za smanjenje ekstremnog siromaštva i nejednakosti su stvaranje univerzalno besplatnih javnih usluga, posebno u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Takođe se predlaže jačanje radnih prava – posebno za žene – uključujući veće minimalne plate i formalizaciju radnih ugovora. Deo ovih ciljeva “može proizaći iz progresivnog oporezivanja, osiguravajući da svi građani snose pravedan deo poreskog tereta“.

Predlozi za olakšicu duga
U studiji se predlaže niz mera koje bi mogle da reše masivnu krizu dugovanja s kojom se suočavaju zemlje u razvoju. Neki od ključnih predloga su da olakšica duga bude dostupna zemljama svih nivoa prihoda i regija, ali i prilagođena njihovim potrebama. Takođe, ova olakšica treba da se pruža brzo, uz neposredno odlaganje plaćanja kada zemlja podnese zahtev za olakšicu.

Takođe se predlaže da olakšica duga “obuhvati sve poverioce, koristeći pravne i regulatorne alate koji su prethodno uspešno korišćeni“.

Kako bi se smanjio rizik od budućih kriza, studija preporučuje između ostalog, da olakšica duga i novi krediti postanu potpuno transparentni i odgovorni prema parlamentima, građanima i revizorskim službama u zemljama u razvoju i kreditorima. Takođe, predlaže se izmena Konvencije UN protiv korupcije “za sprečavanje korumpiranog ili pljačkaškog zaduživanja“, kao i značajno jačanje napora za razvoj kapaciteta zemalja u razvoju da pregovaraju o olakšici duga i novim zaduživanjem.

EuroNews Srbija

Mali: Finansije su nam stabilne, na računu trenutno ima 740 milijardi dinara

July 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je odgovarajući na kritike poslanika u Skupštini Srbije rekao da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže u projekte koji popravljaju kvalitet života građana Srbije, u puteve, škole, objekte za Ekspo 2027.

“Kažete da se zadužujemo, a važno je da građani znaju da je udeo duga u BDP-u Srbije manji od 50 odsto”, istakao je Mali.

Tanjug

Završena sednica Skupštine Beograda: Usvojen budžet i druge odluke

July 1, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Za usvajanje budžeta glasalo je 60 odbornika, a 18 je glasalo protiv. Za usvajanje budžeta glasali su odbornici liste Aleksadar Vučić – Beograd sutra, a protiv su bili odbornici Narodnog pokreta Srbije, Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih građana i Mi snaga naroda – dr Branimir Nestorović.

Sednici nisu prisustvovali odbornici odborničke grupe Kreni-promeni koja je napustila Skupštinu grada posle verifikacije mandata.

Izvor Tanjug

# Budžet

Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta za 2024.

Vesić: Budžet ministarstva deset puta veći nego 2012, ali opoziciji ništa ne valja

Mali: Budžet je osnova za funkcionisanje države; Srbija u prvih osam meseci zaradila 132,5 milijardi dinara

Mali: Imamo jasno definisane prioritete do 2027. godine; Rebalans budžeta zbog većih prihoda

Mali: Cilj nam je da do 2027. prosečna plata bude 1.400 evra, rebalansom raspoređujemo 133 milijarde dinara

Usvojen rebalans budžeta Grada Beograda

Čak 100 zemalja u najvećoj dužničkoj krizi u istoriji: Skoro polovinu budžeta troše na otplatu duga

Mali: Finansije su nam stabilne, na računu trenutno ima 740 milijardi dinara

Završena sednica Skupštine Beograda: Usvojen budžet i druge odluke