internet

Meta, Tiktok i Gugl pod istragom zbog navodnog nepoštovanja zabrane društvenih medija u Australiji

March 31, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Istraživanje sprovedeno među 900 australijskih roditelja pokazalo je da oko trećine (31%) kaže da njihova deca i dalje imaju jedan ili više naloga na društvenim mrežama nakon zabrane, u poređenju sa 49% pre zakona.

Od ukupnog broja mlađih od 16 godina koji su imali naloge na Instagramu, Snepčetu i TikToku pre zabrane, 70% je zadržalo pristup, pokazalo je istraživanje.

Nije slučajno da su platforme društvenih medija zavisnost i da uzrokuju štetu. One su tako i dizajnirane.

U utorak je otkriveno da su Instagram, Fejsbuk, Snepčet, TikTok i Jutjub pod istragom zbog potencijalnog nepoštovanja pravila, a australijska ministarka komunikacija, Anika Vels, tvrdi da kompanije nisu učinile dovoljno da sprovedu zabranu.

Komisija za elektronsku bezbednost tvrdila je da tehnologija koju koriste kompanije – poput procene starosti lica – nije dovoljno efikasna i navodila je da firme imaju labave zaštitne ograde koje su tinejdžerima omogućavale da više puta pokušavaju da provere starost dok ne budu uspešni.

„Ništa od ovoga nije nemoguće. Ništa od ovoga nije čak ni teško za velike tehnološke kompanije koje su inovativne kompanije vredne milijarde dolara. Ono što ovo ažuriranje pokazuje je neprihvatljivo“, rekao je Vels u Kanberi u utorak.

„Ako ove kompanije žele da posluju u Australiji, moraju da poštuju australijske zakone.“

Simptom/The Guardian

Iran postepeno ukida ograničenja interneta i komunikacije

January 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pozivajući se na sigurnosne zvaničnike, novinska agencija je objavila da odluka dolazi nakon što su “sigurnosna pitanja stavljena pod kontrolu” i ključne ličnosti “terorističkih organizacija” pritvorile sigurnosne snage.

Zvaničnici tvrde da je “ograničavanje pristupa internetu značajno oslabilo interne veze opozicionih mreža u inostranstvu” i sprečilo delovanje “terorističkih ćelija”.

Prema planu za obnavljanje usluga na osnovu sigurnosnih uslova, usluge tekstualnih poruka (SMS) su ponovo aktivirane kao prvi korak, a puni pristup nacionalnoj internet mreži i domaćim aplikacijama sledi u drugoj fazi pre nego što se u trećoj fazi obnovi međunarodni pristup internetu.

Lokalni izvori potvrdili su da je pristup domaćim aplikacijama za razmenu poruka kao što su Eita i Bale obnovljen nakon višednevnih prekida.

Ograničenja su uvedena nakon što su protesti zbog ekonomskih teškoća postali nasilni 8. januara.

Zvaničnici su rekli da je vlada “u potpunosti svesna svojih obaveza u pogledu ljudskih prava” prema svojim građanima i da je preduzela sve potrebne mere za maksimalnu suzdržanost, istovremeno ispunjavajući svoju “dužnost da zaštiti svoj narod i održi javni red i nacionalnu sigurnost”.

Internet monitor NetBlocks je saopštio da su metrike pokazale blagi porast internet konekcije u Iranu u subotu ujutro.

Međutim, ukupna konekcija ostaje na dva posto uobičajene razine i nema naznaka značajnog povratka, navela je društvena mreža kompanije X.

Dok iranski zvaničnici nisu objavili nikakve službene podatke o žrtvama, monitor ljudskih prava sa sedištem u SAD rekao je da je broj mrtvih povećan na 3.090.

Novinska agencija aktivista za ljudska prava (HRANA) saopštila je da je od početka nemira povređeno još 2.055 ljudi i da je 22.123 osobe pritvoreno širom zemlje.

Simptom/Anadolija

Tramp: Razgovaraću sa Maskom o obnavljanju interneta u Iranu

January 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„On je veoma dobar u tome, ima veoma dobru kompaniju“, rekao je Tramp novinarima kao odgovor na pitanje da li će sarađivati sa Maskovom kompanijom SpejsIks, koja nudi satelitski internet servis pod nazivom Starlink koji se koristi u Iranu.

Mask i SpejsIks nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
Protok informacija iz Irana je otežan zbog prekida interneta od četvrtka usred najvećih protesta protiv klerikalnog establišmenta zemlje od 2022. godine.
Mask i Tramp su povremeno održavali odnose nakon što je milijarder pomogao u finansiranju Trampove pobedničke predsedničke kampanje, a potom i organizovao velika smanjenja budžeta savezne vlade.

Simptom/Rojters

Rekordne brojke onlajn kupovine u Srbiji

September 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Njihovi podaci pokazuju da je u prvom kvartalu 2025. godine zabeležen porast broja transakcija na domaćim sajtovima za više od 43 odsto, a na inostranim oko 65. To su rekordne brojke. Samo ove godine u Srbiji će biti realizovano više od 100 miliona transakcija”, istakao je Jovanović u emisiji Tražim reč na Newsmax Balkans.

Prema njegovim rečima, samo u jednom minutu ostvari se oko 180 transakcija, a veliki deo završi upravo kroz dostavu građanima Srbije.

Tri ključna razloga za rast onlajn kupovine
Objasnio je da postoje tri ključna razloga za ovakav rast.

Prvi je porast poverenja građana u internet kupovinu, jer su doskoro bili obazrivi prema onlajn plaćanjima i naručivanju, ali se to promenilo zahvaljujući pozitivnim iskustvima.

Drugi razlog, kako je naveo, jeste širenje ponude robe na internetu, jer je u Srbiji samo ove godine broj internet trgovina porastao za 20 odsto, što je donelo veću konkurenciju i mogućnost da potrošači iz svoje fotelje biraju proizvode po pristupačnijim cenama.

Treći razlog odnosi se na unapređenje kvaliteta dostave.

Jovanović je kao primer naveo kineske pošiljke.

“Do prošle godine stizale su za 45 do 60 dana, a sada im je rok isporuke skraćen na svega 10 do 14 dana”, precizirao je sagovornik.

Kako kaže, ovakav rast bio je veliki izazov i za sve kurirske službe, ali i za Poštu Srbije, koja raspolaže najvećom mrežom i značajnim resursima – više od 1.500 pošiljaka na teritoriji zemlje, preko 3.300 poštara, 800 motorizovanih dostavljača, kao i mrežom paketomata i 18 logističkih centara. Sve to omogućava da se odgovori na potrebe tržišta.

Dodao je da se najveća promena desila sredinom prošle godine kada su velike kineske platforme ušle na naše tržište, među kojima je prva bila globalno poznata kompanija Temu.

“Uspeli smo da kreiramo poslovni model kojim je omogućeno njihovo prisustvo, a istovremeno i postignuti visoki standardi koje ova kompanija zahteva. Zato smo i imali značajno skraćenje rokova isporuke, a u narednom periodu očekujemo dolazak još stranih platformi”, pojasnio je Jovanović.

Najčešće pritužbe potrošača
Na pitanje o pritužbama građana, istakao je da se one mere u promilima i da svako nezadovoljstvo Pošta nastoji da reši odgovorno i ozbiljno.

Prema njegovim rečima, kada je propust na strani operatera, trude se da ga isprave, a kada to nije moguće, građani mogu da ostvare svoja prava kroz Zakon o poštanskim uslugama i zahtevaju nadoknadu.

Kako je naveo, najčešće pritužbe potrošača odnose se na oštećenja robe ili kašnjenja, pri čemu je, kako je naveo, uzrok kašnjenja u najvećem broju slučajeva pogrešno ili nepotpuno uneta adresa.

Jovanović je dao i savet građanima.

“Građani na sajtu Pošte mogu proveriti svoj tačan poštanski broj, a još bolje je ako pronađu i svoj PAK – poštanski adresni kod, jer on nedvosmisleno ukazuje na tačnu adresu i omogućava da pošiljka stigne brže i sigurnije”, naveo je on.

Na kraju, Jovanović je podsetio da su potrošači danas znatno bolje zaštićeni nego ranije, zahvaljujući Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o poštanskim uslugama.

Ključna odredba je da se obaveza za ceo proces kupovine, od porudžbine do isporuke, prebacuje na prodavca. Ako dođe do propusta, potrošač ima pravo na naknadu ili novu isporuku, dok prodavac može tražiti nadoknadu od kurirske službe ili Pošte.

“Na kraju, svako u lancu ima svoje obaveze, a glavni cilj je zaštita potrošača. Zato možemo reći da je kupac, u ovom slučaju, uvek u pravu”, zaključio je Jovanović.

Simptom/Newsmax

Politiko: Tramp može da isključi internet, a Evropa ne može ništa da učini povodom toga

June 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dok američka administracija podiže uloge u geopolitičkoj poker igri koja je počela kada je Tramp započeo svoj trgovinski rat, Evropljani se bude i shvataju činjenicu da su godine prekomernog oslanjanja na nekoliko američkih tehnoloških giganata dale Vašingtonu pobedničku ruku.

Fatalna ranjivost je gotovo potpuna zavisnost Evrope od američkih dobavljača usluga “u oblaku”.

“Oblačno” računarstvo je krvotok interneta, pokrećući sve, od imejlova koje šaljemo i video zapisa koje strimujemo do industrijske obrade podataka i vladinih komunikacija. Samo tri američka giganta – Amazon, Majkrosoft i Gugl – drže više od dve trećine regionalnog tržišta, stavljajući evropsko onlajn postojanje u ruke firmi koje se umiljavaju američkom predsedniku kako bi izbegle nadolazeće propise i kazne.

Jastrebovi suvereniteta u Evropi dugo su izražavali zabrinutost da oslanjanje “na oblak” znači da američke agencije mogu da špijuniraju osetljive podatke Evropljana koji se čuvaju na serverima u američkom vlasništvu na bilo kojoj lokaciji, zahvaljujući američkim zakonima.

Sada, u političkom ciklusu u kojem je američki predsednik menjao zakone na brzinu, a glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda izgubio pristup svojoj Majkrosoft e-pošti nakon što ga je Vašington sankcionisao (nakon naloga za hapšenje visokih izraelskih zvaničnika), postoje ozbiljni strahovi da bi SAD mogle da iskoriste svoju tehnološku dominaciju kao oružje za uticaj u inostranstvu.

„Tramp zaista mrzi Evropu. On misli da je cela svrha EU da ‘prevari’ Ameriku“, rekao je Zak Majers, direktor istraživanja u tink-tenku CERRE u Briselu. „Ideja da bi mogao da naredi prekidač za ubijanje ili da uradi nešto drugo što bi ozbiljno oštetilo ekonomske interese nije baš toliko neverovatna koliko je možda zvučalo pre šest meseci.“

Simptom/Politiko

Prekid interneta u Severnoj Koreji

June 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nije jasno šta je uzrokovalo veliki prekid, ali je moguće da je reč o internom problemu, a ne o sajber napadu, jer su veze preko Kine i Rusije bile pogođene, rekli su istraživači koji prate severnokorejsku internet i tehnološku infrastrukturu.

Glavni zvanični mediji, Ministarstvo spoljnih poslova i nacionalna avio-kompanija Er Korjo bili su među veb stranicama koje nisu bile dostupne danas, pre nego što su počeli polako da se vraćaju, navodi Rojters.

Čitava severnokorejska internet infrastruktura nije se prikazivala na sistemima koji mogu da prate internet aktivnosti, a pogođene su i imejl usluge, rekao je ranije Džunade Ali, istraživač sa sedištem u Velikoj Britaniji koji prati severnokorejski internet.

“Teško je reći da li je ovo namerno ili slučajno – ali izgleda da je interno, a ne napad”, dodao je.

Zvaničnici južnokorejskog centra za reagovanje na sajber terorizam, policijske divizije koja prati sajber aktivnosti Severne Koreje, nisu bili dostupni za komentar.

Severna Koreja ima jedan od najstrože kontrolisanih internet sistema na svetu, uključujući pristup bilo kom obliku onlajn komunikacije. Šira javnost ima pristup samo intranetu koji je postavila vlada i koji nije povezan sa širom globalnom mrežom.

Malobrojnim članovima vlade i rukovodstva je dozvoljen otvoreni pristup internetu, a vladine veb stranice i novinski portali često služe propagandi za inostranstvo.

Severna Koreja je prethodnih godina doživela velike prekide interneta za koje se sumnja da su uzrokovani sajber napadima.

Simptom/N1/Beta

Skajp je odavno u penziji, sada i zvanično – šta nam nudi Majkrosoft

May 15, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Kako je najavljeno, Skajp će biti ugašen u maju 2025. godine. Kako će ovo uticati na korisnike širom sveta koji su navikli na ovu aplikaciju i ko će najviše biti pogođen? Majkrosoft je odlučio da korisnike Skajpa prebaci na Majkrosoft Tims.

Skajp, kada se pojavio, bio je pionir u oblasti video-komunikacija i internet poziva. Ta aplikacija je u poslednjih nekoliko godina doživela pad popularnosti. Kako je objasnio Marko Vučetić iz Srpske IT asocijacije, sve je krenulo 2023. godine. Skajp je platforma za koju smo se svi mi nekako vezali, ali gašenjem Skajpa, mislim da će ostati da živi u svim platformama.

„Majkrosoft je otkupio tu platformu 2011. godine za oko osam milijardi dolara, ali Skajp nije doživeo ekspanziju, već blagi pad. Skajp je izgubio trku sa drugim platformama – Tims, Zum…”, rekao je Marko Vučetić iz Srpske IT asocijacije.

Kako je istakao Aleksandar Mastilović, konsultant za strateško planiranje i razvoj poslovanja Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije u Beogradu, sa pandemijom smo dobili ljude skeptične prema digitalnoj transformaciji.

„Taj period je transformisao način komunikacije, ne samo u video-pozivima već su se nametnule i druge aplikacije sa dobrim komunikativnim alatima. Skajp je danas stvar emocije pionirskog projekta. To je klasičan primer smene generacija”, napomenuo je Mastilović.

Ističe da je Majkrosoft odlučio da je Tims bolji sa svojim gotovim i pomoćnim alatima koji podržavaju naprednu komunikaciju. Oni su doneli dobru strateški poslovnu odluku.

Skajp je izgleda dobio najbolju reklamu sada kada se gasi
„Majkrosoft je prelazak uradio vrlo dobro i ova priča o prelasku sa Skajpa na Tims nije od juče. Svi podaci biće prebačeni. Promene su u doba digitalizacije brze i normalno je da se dešavaju. Veštačka inteligencija će sigurno doneti neke nove platforme, sve platforme rade na implementaciji VI. Kroz Tims je moguće koristiti sve Majkrosoftove sisteme”, rekao je Marko Vučetić iz Srpske IT asocijacije.

Simptom/RTS

Lažne vesti i širenje panike – krivično delo koje se olako shvata

March 28, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U subotu uveče pojedini mediji otvorili su sopstvenu istragu o pucnjavi u vojvođanskoj varošici, pa čak i presudili ko je kriv i šta je motiv. Ni pet dana kasnije, međutim, nema mnogo zvaničnih detalja o samom događaju, ali se zna da prvobitni navodi o motivima nisu bili tačni.

I nije to te subote bila jedina neistina izneta u medijima – bila je i ona o fotografiji stradalog mladića u Novom Sadu. Na odgovornost za plasiranje neistinitih i uznemirujućih informacija niko od nadležnih nije pozvao.

A učestvovanje u širenju panike kroz medije je i zakonom kažnjivo i to kao teži oblik krivičnog dela. Goni se po službenoj dužnosti, a propisana kazna zatvora je od šest meseci do pet godina.

“Za postojanje ovog krivičnog dela pored radnje izvršenja i nastupanja posledice potrebno je dokazati da je delo obavljeno sa umišljajem koji treba da obuhvati i svest o tome da ono što se iznosi ili prenosi predstavlja lažne vesti. Javni tužilac postupa po krivičnim prijavama državnih i drugih organa, pravnih i fizičkih lica koji prijave krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Ako na drugi način sazna da je izvršeno krivično delo, može formirati predmet i naložiti policiji da preduzme radnje radi otkrivanja krivičnih dela i osumnjičenih”, navodi se u saopštenju Prvog osnovnog tužilaštva.

Nepoštovanje etike i kodeksa novinara
Mogućnost krivičnog gonjenja, međutim, ne sprečava da se to često vidi u različitim medijima. Ono što se ne vidi jeste poštovanje etike i kodeksa novinara.

“Ono što je mnogo strašnije je što se tu potpuno izgubila institucija izvinjenja, u nekim ranijim vremenima, kada bi mediji objavili nešto što nije tačno on bi se posle izvinjavao i to bi ga sprečavalo da to često ponavlja. Danas nije neophodno da se medij izvini uopšte ukoliko nešto pogrešno kaže”, kaže urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević.

Psiholog Jovana Baćigalupo smatra da smo svi u nekom velikom stanju tenzije i to može da utiče na ljude, pre svega na anksioznost.

“Mi pokušavamo da nađemo mir, da se osećamo sigurno, da proverenu informaciju dobijemo i onda time još više gledamo vesti kako bismo saznali istinu i imali lažni utisak kontrole, što nas ustvari dodatno uznemirava”, kaže psiholog Jovana Baćigalupo iz Instituta za mentalno zdravlje.

Društvene mreže i glad za informacijama
Vest koja je u subotu veče detaljno analizirana u pojedinim medijima samo je jedna u nizu netačnih informacija koje se mesecima plasiraju iz različitih motiva, neretko i političkih.

Stanojević ističe da je problem koji mi danas imamo taj što se ljudi mahom informišu sa društvenih mreža, a na njima najčešće čitaju ono što im se sviđa i posle toga u medijima traže potvrdu da je to što oni misle da je tačno, i zaista tačno, a neki mediji im podilaze nudeći baš takve informacije.

“Ukoliko nekome odgovara da neka panika ili nešto slično postane važno, on će to tom putanjom nekako izgurati. Ja ne mislim da je posao medija da u bilo kojoj situaciji šire paniku. Naprotiv. Ono što učiš kao novinar to je da čak i u paničnoj situaciji moraš da nudiš rešenja”, rekao je Stanojević.

“Savet jeste da se ugase notifikacije, da čovek proba da sam sebi uvede restrikciju gledanja što televizije što telefona, mislim da je mobilni gori jer je stalno tu, da nemamo kao u pozadini stalno uključenu televiziju”, preporučuje Jovana Baćigalupo.

Kako glad za informacijama utiče na psihu ljudi, analizirali su američki istraživači. Rezultati objavljeni u časopisu Nature pokazuju da – što se više proverava istinitost informacija, za 20 odsto se uvećava šansa da se poveruje u laži i obmane.

Simptom/RTS

Kreator sadržaja kao lak način zarade novca

February 19, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Biti kreator sadržaja nije samo strast – to je i posao. Oslanjanje na jedan izvor prihoda može biti rizično i ograničavajuće, zbog čega je važno diverzifikovati izvore kako biste izgradili finansijsku stabilnost i dugoročni uspeh.

Vodim svoj Workhap biznis od 2019. i zaradio sam šestocifrenu platu kroz koučing i još toliko kroz kreiranje sadržaja. Na osnovu tog iskustva, vidim da uvek postoje novi načini da se zaradi ako radite kao kreator sadržaja, posebno ako imate brend koji ljudi vole i sa kojim se poistovećuju.

Evo pet izvora prihoda koje koriste mnogi kreatori sadržaja koje poznajem, a koje i vi možete razmotriti:

Kreator sadržaja može da se uključi u brend partnerstva

Brend partnerstva su jedan od najisplativijih izvora prihoda za kreatore sadržaja. Možete sarađivati sa brendovima koji se uklapaju u vašu nišu i publiku i zarađivati kroz te kolaboracije.

Jedan od načina za to je kreiranje sponzorisanog sadržaja u kojem predstavljate proizvode brenda kroz video snimke, blogove, objave na društvenim mrežama ili podkaste.

To može biti u obliku recenzija proizvoda, tutorijala ili demonstracija kako se proizvod koristi na prirodan način, ili sponzorisanih objava u kojima promovišete brend, ali uz neprimetno uklapanje u vaš uobičajeni stil sadržaja.

Prihodi od ovakvih partnerstava zavise od broja pratilaca koje imate. Istraživanja među influenserima i kreatorima sadržaja pokazuju da mnogi brendovi plaćaju između 250 i 450 dolara po objavi za svakih 10.000 pratilaca. Dakle, što više pratilaca imate, to bolje možete naplatiti svoje objave!

Neki kreatori takođe uspostavljaju dugoročna partnerstva sa brendovima kako bi obezbedili stabilan prihod, umesto da se oslanjaju na jednokratne poslove.

Neki postaju ambasadori brenda, dok drugi potpisuju ekskluzivne ugovore za saradnju sa jednim brendom u određenoj kategoriji.

Affiliate marketing (partnerski marketing)

Takođe možete razmotriti pridruživanje affiliate programima koje nude brendovi. Zarađujete proviziju za svaku prodaju ili lead ostvaren putem vašeg jedinstvenog referral linka ili koda. Ovo posebno dobro funkcioniše ako imate angažovanu publiku koja veruje vašim preporukama.

Affiliate partneri obično zarađuju od 5% do 20% provizije po prodatom proizvodu, dok neke kompanije umesto procenta nude fiksni iznos po prodaji. Zato zarada može varirati u zavisnosti od proizvoda i ponuđene provizije.

Neki affiliate programi nude i ponavljajuće provizije za proizvode sa pretplatama, gde nastavljate da zarađujete sve dok kupac ostane pretplaćen, zato obavezno obratite pažnju na takve prilike.

Ali, zapamtite da je affiliate marketing zasnovan na poverenju. Promovišite samo proizvode u koje zaista verujete, kako ne biste izgubili svoju publiku (i njihovo poverenje) zbog lošeg proizvoda.

Društvene mreže
Većina kreatora sadržaja objavljuje svoj materijal na različitim društvenim mrežama radi monetizacije. Na taj način možete zarađivati novac putem oglasa i pregleda sadržaja.

Svaka platforma ima svoj model zarade: na primer, Jutjub omogućava kreatorima da zarađuju od oglasa prikazanih u video zapisima; Fejsbuk i Instagram monetizuju video sadržaj putem in-stream oglasa, dok Tiktok ima Creator Fund, gde se kreatori plaćaju na osnovu broja pregleda i angažmana.

Ovi programi obično zahtevaju ispunjavanje određenih kriterijuma, poput minimalnog broja pratilaca i sati gledanja, pa je važno izgraditi publiku kako biste mogli da počnete da monetizujete svoje video sadržaje.

Za okvirnu procenu zarade, Workhap dobija između 2.000 i 5.000 dolara mesečno od društvenih mreža na kojima je prisutan.

Kreator sadržaja može da se upusti i u pisanje blogova

Ako se bavite kreiranjem video sadržaja ili podkasta, možda biste mogli da istražite mogućnost pretvaranja tog sadržaja u pisani format – kroz blogove ili saradnju sa medijskim kućama.

Pisanje za novinske portale, specijalizovane blogove i časopise može vam doneti prihod po članku, po broju reči ili putem ugovora sa fiksnom mesečnom nadoknadom za redovne priloge.

Takođe, možete objavljivati na platformama poput Medium-a ili Substack-a, gde je moguće ostvariti zaradu kroz pretplate ili čitanost vašeg sadržaja.

Još jedan način za monetizaciju je pokretanje sopstvenog bloga i postavljanje oglasa putem Google AdSense-a ili Media.net-a, gde prihod zavisi od broja prikaza i klikova na oglase. Osim toga, možete sarađivati sa brendovima kroz sponzorisane članke ili dugoročna partnerstva.

Razvijanje sopstvenog proizvoda
Jedan od najprofitabilnijih i najodrživijih načina monetizacije vašeg znanja je kreiranje sopstvenog proizvoda ili ponuda koučing usluga.

Ako imate specifičnu nišu kao kreator sadržaja, iskoristite to i pokrenite svoj brend.

Prodaja digitalnih ili fizičkih proizvoda omogućava vam da direktno zarađujete od svoje publike, bez oslanjanja na treće platforme. To mogu biti e-knjige, vodiči, onlajn kursevi, ekskluzivni sadržaji ili članstva.

Ako već imate izgrađen jak brend, razmislite o prodaji brendirane robe. Dropshipping ili print-on-demand su sjajni načini da pokrenete ovaj biznis bez početnih troškova skladištenja i proizvodnje.

Takođe, koučing i konsultacije mogu doneti značajnu zaradu ako imate stručnost u određenoj oblasti. Možete nuditi personalizovane sesije, grupni koučing, webinare ili radionice uživo.

Ključ uspeha u kreiranju dodatnih izvora prihoda jeste eksperimentisanje sa različitim metodama monetizacije, ostajanje autentičnim svom brendu i stalna interakcija sa publikom.

Počnite sa jednim ili dva dodatna izvora prihoda, prilagodite ih onome što najbolje funkcioniše za vas i postepeno ih skalirajte.

Uz doslednost, strateško planiranje i vrednost koju pružate, možete svoj sadržaj pretvoriti u održiv i uspešan biznis.

Simptom/Forbes

Novi virus na internetu napada korisnike putem lažnih Captcha i Chrome obaveštenja

October 30, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Ovaj malver (virus) cilja datoteke povezane sa kriptovalutama, kolačiće i informacije iz menadžera lozinki, a zaraženi uređaji korišćeni su za povećanje pregleda veb stranica različitih e-trgovinskih platformi, čime su napadači ostvarivali dodatnu finansijsku dobit.

Dok pretražuju veb, korisnici mogu nesvesno da kliknu na oglas koji prekriva ceo ekran, što ih preusmerava na lažnu Captcha stranicu ili lažnu poruku o grešci u pretraživaču Chrome koja ih podstiče da slede korake za preuzimanje kradljivaca (stealers).

Stručnjaci iz kompanije za sajber bezbednost Kasperski otkrili su da novi talas napada targetira ne samo gejmere, već i druge grupe i da se distribuira preko servisa za deljenje datoteka, veb aplikacija, portala za kladionice, stranica sa sadržajem za odrasle i drugim, navedeno je u saopštenju.

Korporativni korisnici i pojedinci bi trebalo da budu oprezni i kritički razmišljaju pre nego što slede bilo kakve sumnjive upite koje vide na mreži, upozoravaju stručnjaci za internet bezbednost.

Captcha je bezbednosna funkcija koja se koristi na veb-sajtovima i u aplikacijama za proveru da li je korisnik čovek ili je automatizovani program ili bot.

U prethodnim mesecima, napadači su se fokusirali na gejmere, predstavljajući lažne Captcha stranice, a kada bi korisnici pokušali da potvrde da nisu roboti, aktivirali su kodiranu Windows PowerShell komandu koja im je omogućila da nehotice preuzmu malver.

Simptom/EuroNews Srbija

Fridom Haus: Srbija i dalje slobodna zemlja na internetu ali provladini akteri kontrolišu narativ

October 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ukazuje se da Srbija ove godine ima 70 poena na skali slobode interneta, što je za jedan manje nego prošle i pretprošle.

Od osam vrsta pretnji po slobodu na internetu koje prati Fridom Haus, organizacija sa sedištem u Vašingtonu, u Srbiji su zabeležene dve.

Prva je iz kategorije manipulacije narativom u raspravama na internetom koje vrše provladini učesnici. Druga se odnosi na fizičke napade ili ubistva blogera ili osoba koje deluju na internetu.

U izveštaju za Srbiju navodi se da se novinari često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama u vezi sa onlajn i oflajn izveštavanjem.

Fridom Haus ukazuje da je Nezavisno udruženje novinara Srbije dokumentovalo 183 napada u 2023. godini i 36 dodatnih napada na novinare u periodu od januara do aprila 2024, kako onlajn tako i oflajn.

Brojka iz 2023. predstavlja povećanje u odnosu na 2022. kada je bilo ukupno 137 napada, navodi se u izveštaju.

Od ukupno 219 slučajeva u 2023. i početkom 2024, 15 su bili fizički napadi. Ostali napadi su verbalni, pritisci i pretnje, kao i napadi na imovinu novinara.

Pretnje smrću nisu neuobičajene na društvenim mrežama u Srbiji i skoro isključivo se koriste protiv nezavisnih novinara, aktera civilnog društva, opozicionih političara, pa čak i pojedinaca čija se mišljenja razlikuju od narativa koje sponzoriše država, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Simptom/NIN/Politika

Usamljenost i zavisnost od interneta vode do mentalnih problema

October 5, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

„Delimo sudbinu sveta, sve teže se nosimo sa onim što nam je donelo nekontrolisano korišćenje interneta i igranje igrica mladih i dece. Definišu se neke nove dijagnoze sa kojima se susreće savremena psihijatrija, a uzrokovane su negativnim uticajem društvenih mreža, lažnih vesti i života u virtuelnoj stvarnosti“, kaže prof. Marijana Braš, predsednica Organizacionog odbora Kongresa, piše HRT.

SZO: Tretirajte zavisnost mladih od interneta kao zavisnost od duvana

„Vodeći problemi u psihijatriji više nisu depresija i anoreksija, već zavisnost od interneta, neurorazvojni poremećaji, usamljenost i psiho-onkologija. Očekuje nas velika promena za koju moramo biti spremni i dati odgovore na pitanja – kako kontrolisati upotrebu interneta kod mladih, kako to zabraniti u školi, kako ih sprečiti da gledaju dečju pornografiju“, kaže Braš.

Ona podseća da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ove nedelje predložila da se zavisnost mladih od interneta tretira kao zavisnost od duvana.

Sve je veća usamljenost i među mladima, koji se povlače iz društva tako da bukvalno danima ne izlaze iz kuće. Reč je o ekstremnoj društvenoj izolaciji, a fenomen je prvi put identifikovan u Japanu krajem 90-ih godina prošlog veka i nazvan je „hikikomori“ sindrom, što na japanskom znači „povlačenje u sebe“.

„Ljudi će postati anksiozni i depresivni, mladi ljudi će razviti ADHD i poremećaje iz spektra autizma zbog života u virtuelnom svetu gde postaju zavisni od društvenih mreža, lažnih vesti i teorija zavere“, kaže Braš.

Britanski sajt Cable: Severna Makedonija ima najbrži internet na Balkanskom poluostrvu

August 7, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Istraživanje koje je sproveo britanski sajt Cable bavilo se upravo ovom temom, a rezultate je objavio portal “Landgeist”.

Kada su u pitanju zemlje na Balkanskom poluostrvu, sa brzinom internet veze od 97,9 Mbps, Severna Makedonija je na prvom mestu.

Ona se nalazi ispred Slovenije (97 Mbps), Srbije (60,5 Mbps), Grčke (53,9 Mbps), Crne Gore (49,5 Mbps), Bosne i Hercegovine (44 Mbps) i Bugarske (40 Mbps).

Najbrži internet u Evropi je na ostrvu Džersi (264 Mbps) koje se nalazi između Velike Britanije i Francuske, u Lihtenštajnu (246,8 Mbps) i na Islandu (229,4 Mbps).

U Francuskoj je brzina interneta 152,5 Mbps, u Holandiji 142,5 Mbps, u Španiji 133,3 Mbps, a u Nemačkoj 81,7 Mbps.

Najsporiji internet u Evropi je u Hrvatskoj 25,7 Mbps, Albaniji 25,4 Mbps i Turskoj 24,8 Mbps.

Podaci su zasnovani na analizi više od 1,5 milijardi testova brzine širokopojasnog pristupa u 229 zemalja tokom 12 meseci zaključno sa 30. junom ove godine, prenosi skopski portal NetPRES.

Tanjug/B92

Kina lansirala prve satelite koji treba da budu konkurencija Starlinku

August 5, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Lansiranje predstavlja važan korak u pravcu strateškog cilja Pekinga da stvori sopstvenu verziju mreže Starlink koja ima oko 5.500 satelita u svemiru i koriste je potrošači, kompanije i vladine agencije, prenosi Rojters.

Agencija navodi da takmičenje u osvajanju niže Zemljine orbite ima i vojne implikacije zbog potencijala da deluje na balans moći rivalskih sila.

Tanjug

Nova internet prevara – pravo na povraćaj poreza

June 19, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Najnovija internet prevara pojavila se ovih dana u susednoj Hrvatskoj u vezi je sa bankama i portalom e-građani. Suština je u tome da prevaranti u ime banaka šalju SMS poruke u kojima se tvrdi da građani imaju pravo na povraćaj novca za porez. Iz tamošnje centralne banke su upozorili građane da budu posebno obazrivi, posebno što se ovaj vid prevare u vezi sa sistemom e-građani, odakle stižu mnoge informacije iz državne uprave. Udruženje banaka je upozorilo korisnike da je u toku nekoliko aktivnih prevara u kojima se od klijenata banaka traže podaci o karticama i računima kako bi se to iskoristilo za krađu novca.

Ovog puta su građani obaveštenja o porezu dobijali i preko aplikacija banaka i preko sistema e-građani. Pre nekoliko dana su prijavljena tri slučaja krađe u kojima je novac ukraden starijim osobama, i to lažnim predstavljanjem preko SMS poruka. Dve starije žene su početkom juna dobile SMS poruke s nepoznatih brojeva, a u oba slučaja su se pošiljaoci predstavili kao njihovi sinovi kojima se navodno pokvario telefon, zbog čega se javljaju sa nepoznatog broja. Tražili su da im uplate novac na račun kako bi kupili nove telefone, a žene su to i učinile. Ubrzo su shvatile da sa druge strane veze nisu bili sinovi nego prevaranti, ali već je bilo kasno jer je novac već ukraden i podignut sa računa. Oštećene su za oko 4.480 evra.

U trećem slučaju je hrvatska državljanka stara 93 godine pustila u stan na području Rijeke dve nepoznate osobe, muškarca i ženu, koji su se lažno predstavili kao stanari zgrade. Rekli su joj da su izgubili ključeve zgrade i svog stana i zamolili su je da u njenom stanu sačekaju predstavnika stanara koji navodno treba da im donese ključeve. Posle kraćeg boravka u stanu oni su otišli, ali je žena primetila da joj nedostaju nakit i novac, vrednosti oko 500 evra.

Inače, pisali smo nedavno da je u Srbiji sve više slučajeva da građani dobijaju lažne SMS poruke od pošte, koja ih obaveštava da im je stigao paket i da moraju da plate određeni iznos kako se pošiljka ne bi vratila. To isto se dešava i u Hrvatskoj, koja je krajem maja prijavila ovakav slučaj. Naime, jedna službenica iz Požege je prijavila da joj je u maju na mobilni stigla takva poruka koja je imala i link ka falsifikovanoj internet stranici. Da bi rešila problem ona je unela podatke sa svoje bankovne kartice, posle čega joj je skinut novac.

Политика

# internet