“Naš put je da imamo energetski sistem, koji je siguran, stabilan i održiv, sa što većim obnovljivim izvorima energije i što manjim uticajem na životnu sredinu. Havarija koja je pogodila energetski sistem u zemljama u regionu prošle nedelje znak je da moramo da radimo zajedno, jer i jesmo povezani, i regionalno, ali i sa sistemom EU”, rekla je Đedovićeva.

Poručila je da svi zajedno moramo da sagledamo i jačamo interkonekcije.

“Imamo razloga da budemo zadovoljni, jer smo zadržali bezbednost u tom trenutku. Međutim, treba da se zapitamo šta da radimo dodatno da bismo bili još snažniji i sugurniji. Na pravom smo putu s obzirom na ulaganja u našu prenosnu i distributivnu mrežu”, poručila je ministarka.

Ona je navela veliki značaj sprovođenja regionalnih projekata uz donacije EU.

“Na tom putu je najveći Transbalkanski koridor, koji je Srbija dobrim delom završila – interkonekciju sa Rumunijom i prenosni sistem, Pančevo i rumunska granica i deo između Kraljeva i Kragujevac, i u narednih par meseci Obrenovac – Bajina bašta do 2027. a onda Bajina bašta i Crna Gora i BiH odnosno Pljevlja i Višegrad”, rekla je Dubravka Đedović Handanović.

Navela ja da su izmenjeni zakoni o održivim izvorima energije, ali i da je balansiranje ključ, odnosno da pored korišćenja zelene energije i sistem mora da bude bezbedan.

Najavila je projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica i rekla da se očekuje da taj projekat bude na našoj mreži u narednih pet ili šest godina.

Istakla je da je važno i da Srbija iskoristi potencijal koji ima kada je reč o mineralnim sirovinama, i naglasila da jadarit kojim Srbija raspolaže jeste nešto čime Srbija može da ide putem samoodrživosti, na kom se kreće čitava Evropa.

“Srbija ima jedinstvenu priliku, ne samo da bude izvoznik već gotovih proizvoda, nego i da prozvodi električna vozila. Imamo priliku da iskoristimo mineralne sirovine. Ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidim razlog da Srbija to ne čini, ako raspolaže mineralima kao što je jadarit”, rekla je ministarka.

Poručila je da se povodom ovog projekta očekuje velika, transparenta javna diskusija, sa akcentom na zaštitu životne sredine i pronalaženje najboljih rešenja.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mordt rekla je da postoji trostruka kriza – promena klime, očuvanje biodiverziteta i zagađenje.

“U Srbiji posebno zagađenje vazduha, a tu su i poplave i toplotni talasi. Srbija napreduje u zaštiti životne sredine i u procesu dekarbonizacije, ali moraju se predvideti i buduće potrebe”, rekla je Mordt.

Šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da je imperativ naše generacije “pomirenje sa planetom”.

“Imamo preveliko zagađenje, eksploataciju bogatstava, uništavanje šuma… i to su sve znakovi da je naša veza sa planetom poremećena”, rekao je Žiofre.

Naglasio je da je EU u potunosti posvećena ovom generacijskom poduhvatu i da su postavljeni ambiciozni ciljevi, kako za državne članice, tako i one druge.

“Želimo da postanemo neutralni kontinent do 2050. godine, a sličan nivo želimo i na svetskom nivou. Srbija je deo toga. Sa vlastima u Srbiji i civilnim društvom treba da preduzmemo neke aktivnosti, a možemo da se utešimo nekim ispitivanjem javnog mnjenja, koja kažu da već 94 odsto građana Srbije podržava tranzciju”, rekao je Žiofre.

Želimo da Srbija postane partner u ovom izazovu i stalo nam je do budućnosti građana Srbije, rekao je Žiofre.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović rekao je da je u periodu od prethodne konferencije prošle godine do danas napravljen korektan pomak kada je reč o zelenoj tranziciji u Srbiji, ali da postoji pretnja jer “ima previše galame, a malo aktivnih rešenja”.

“Vrlo je važno da mi u Privrednoj komori zelenu tranzciju gledamo kao jedan od najvažnijih pokretača BDP-a. Direktna šteta od klimatskih promena je preko 400 miliona evra godišnje”, rekao je Mitrović.

On je naglasio da je u procesu zelene tranzicije PKS aktivan partner.

“Naša je ključna poruka da je sada trenutak da pomognemo državi i pregovaramo za našu budućnost”, poručio je Mitrović.

Istakao je značaj povezivanja privrede i univerziteta, s obzirom da napredak u zelenoj tranziciji i inovativnom ekosistemu uključuje veću potrebu za inženjerima i najavio konstruktivne razgovore sa dekanima fakulteta Univerziteta u Beogradu u septembru.

Tanjug/RTV