Lider za liderom iz Evrope izašao je za podijum Minhenske bezbednosne konferencije u petak i govorio o povećanju vojnih budžeta i preoblikovanju transatlantskog saveza kao „NATO 3.0“.
Ali onda su usledili oštri apeli na evropski patriotizam i pozivi kontinentu da ojača sopstveni sektor naoružanja, svemira i tehnologije kako bi bio manje zavisan od stranaca — uključujući i Sjedinjene Države.
Naglašavajući šta se nudi, nemački kancelar Fridrih Merc je prešao na engleski kako bi naglasio poentu.
Obraćajući se direktno američkim delegatima u sali na samitu, rekao je: „Dragi prijatelji, biti deo NATO-a nije samo konkurentska prednost Evrope, već je i konkurentska prednost Sjedinjenih Država. Zato hajde da zajedno popravimo i oživimo transatlantsko poverenje. Mi, Evropljani, radimo svoj deo.“
Ali su takođe podvukli da će Evropa postati sila sama po sebi, sposobna da se suprotstavi i ruskoj agresiji i američkim pretnjama.
„Moramo ubrzati i isporučiti sve komponente geopolitičke moći: odbranu, tehnologije i smanjenje rizika svim velikim silama kako bi postale manje zavisne“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron u govoru u kojem je veličao prednosti evropskog modela i evropskog načina života.
EU bi trebalo da ima više ponosa, rekao je i neverovanje u uniju je „ogromna greška“, dodao je.
Amerikanci u Minhenu su podvukli da su zadovoljni povećanim izdacima za odbranu dok se SAD preusmeravaju na svoju hemisferu i Azijsko-pacifički region.
SAD žele „snažne, sposobne, samostalnije evropske saveznike“, rekao je podsekretar odbrane Elbridž Kolbi, dodajući da je Amerika dugo nosila „izuzetno nesrazmeran deo“ tereta. Izdvojio je Nemačku za posebne pohvale zbog njene „istorijske, ogromne promene“ u rashodima za odbranu.
To je značajna razlika u odnosu na ton prošle godine, kada je američki potpredsednik DŽ. D. Vens uništio konferenciju u Minhenu svojim beskompromisnim napadom na evropske vrednosti i politiku.
Sada obe strane kažu da ostaju posvećene NATO-u. Ali prošla godina – od Vensovog govora do Trampove pretnje da potčini Kanadu, njegovog omalovažavanja saveznika koji su se borili zajedno sa SAD u Avganistanu i posebno njegovih ponovljenih poziva na aneksiju Grenlanda – ostavila je svoje tragove.
Evropsko-američki odnos je kao stari bračni par koji se ne razvodi – već se seli u odvojene spavaće sobe.
Upozorio je da u opasnoj novoj eri politike velikih sila, čak ni SAD neće biti dovoljno moćne da se same snađu. Ali je takođe kritikovao Evropu, kriveći blok da je upao u „samonametnutu zavisnost“ od Amerike. „Niko nas nije prisilio na ovu prekomernu zavisnost od Sjedinjenih Država u kojoj smo se nedavno našli.“
Simptom/Politiko
