električna energija

Iran pogodio kuvajtsko postrojenje za proizvodnju struje i vode

July 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kuvajt je optužio Iran za napad na jedno od svojih glavnih postrojenja za proizvodnju električne energije i desalinizaciju vode, što je izazvalo požar i dodatno opteretilo elektroenergetsku mrežu zemlje, dok se vojna kampanja Teherana sve više širi i pogađa ključnu infrastrukturu širom Zaliva.

Prema navodima nadležnih organa, ovo je bio treći napad u isto toliko dana na neko postrojenje za energiju i vodu u Kuvajtu, a prijavljeno je i da je u subotu pogođeno naftno postrojenje.

U saopštenju kuvajtskog Ministarstva za električnu energiju, vodu i obnovljive izvore energije navodi se da je u najnovijem napadu oštećeno nekoliko jedinica za proizvodnju električne energije, nakon što je u postrojenju izbio požar.

Simptom/Firstpost.com

Etiopija optužuje Egipat da planira da ometa pokretanje Mega brane

August 10, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Generalni direktor kompanije Etiopija Elektroenergija, Ašeber Balča, optužio je Egipat da se „bori da stvori prepreke“ pred pokretanje brane Velike etiopske renesanse, najvećeg hidroelektrane u Africi.
To je bio izvor kontroverzi u regionu, gde se Egipat i druge susedne države u velikoj meri oslanjaju na reku Nil na kojoj je brana izgrađena.

Balčina izjava dolazi u trenutku kada su diplomatske tenzije porasle u poslednjih nekoliko nedelja. Tokom posete Ugandi, egipatski ministar spoljnih poslova rekao je da njegova zemlja ima „egzistencijalne zabrinutosti“ u vezi sa „bezbednošću vode“ i da će preduzeti „sve neophodne mere u skladu sa međunarodnim pravom“.

Etiopija je insistirala da brana ne utiče na „zemlje nizvodno“ i da podržava razvoj u regionu.

Međutim, „nakon vesti da će Velika brana Etiopske renesanse uskoro biti otvorena, Egipat se bori da stvori prepreke“, rekao je. Ali, „ništa se neće promeniti“, dodao je.

Izjave generalnog direktora dolaze usred pojačanih egipatskih diplomatskih lobija u državi sliva Nila i SAD.

4. avgusta, egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati sastao se sa predsednikom Ugande Joverijem Musevenijem u Entebeu kako bi ponovio „egzistencijalnu zabrinutost“ Egipta u vezi sa bezbednošću vode

U pratnji egipatskog ministra za vodne resurse Hanija Sevilama, Abdelati je osudio ono što Kairo naziva „jednostranim akcijama“ Etiopije u istočnom slivu Nila i zapretio da će preduzeti „sve neophodne mere u skladu sa međunarodnim pravom“, prema egipatskim medijima. Delegacija je takođe obezbedila grant za razvoj jednoj ugandskoj nevladinoj organizaciji usmerenoj na mlade i nastojala je da produbi bilateralne ekonomske veze.

Gledajući unapred, EEP planira da nadogradi ovogodišnje dobitke modernizacijom postrojenja, jačanjem sistema za praćenje i partnerstvom sa međunarodno priznatim sistemskim operaterima. Cilj je da se postrojenja GERD i Assela u potpunosti operativno stave u rad i poveća ukupna proizvodnja energije na 38.124 GWh u fiskalnoj 2025/2026. godini.

Simptom/AllAfrica

Bosni i Hercegovini preti energetski kolaps

July 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Samo u prvih pet meseci ove godine, BiH je potrošila više od 151 milion evra na uvoz električne energije, prema podacima Agencije za statistiku BiH, piše Radio Slobodna Evropa.

Od tri proizvođača električne energije, Elektroprivreda BiH, koja je u vlasništvu entitetske vlade Federacije BiH, zabeležila je gubitke od preko 197,1 milion evra u protekle dve godine.

Vlasti su stoga krajem juna predložile povećanje cena električne energije za domaćinstva do osam odsto – nakon povećanja od deset odsto u avgustu prošle godine – i čekaju odobrenje regulatora, što će biti dodatni teret za građane, uz najavljena povećanja cena grejanja, vode, javnog prevoza i opštu inflaciju.

„Dok je postojao višak, mogla se postići dobra cena električne energije na stranom tržištu i tako ‘pokriti’ nižu cenu za domaćinstva koja je ispod proizvodnje. Bilo je samo pitanje vremena kada će taj višak električne energije nestati, i to vreme je došlo“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Ognjen Marković, energetski konsultant i bivši direktor operatera prenosnog sistema u BiH i na Kosovu.

Pre tri meseca, elektroprivredne kompanije su Vladi Federacije BiH dostavile informacije o stanju u ovim kompanijama, od kojih većina posluje „u minusu“ poslednjih pet godina.

Vladin izveštaj, u koji je RSE imao uvid, ukazuje da je kriza sa kojom se suočavaju rezultat lošeg upravljanja i nedovoljnih investicija u prošlosti, te da raspadajuća, zastarela infrastruktura, uz potpunu zavisnost od ruskog gasa, danas ugrožava energetsku bezbednost Bosne i Hercegovine.

Elektroprivreda BiH ostaje bez novca

Od decembra 2022. godine, Elektroprivreda BiH nije u mogućnosti da zadovolji svoju finalnu potrošnju iz svoje proizvodnje i samo u jednom ili dva meseca godišnje se desi da ostanu viškovi za prodaju na tržištu, navodi se u vladinom izveštaju.

Zbog nedovoljnih isporuka uglja iz sopstvenih rudnika, loših hidroloških uslova i povećane potrošnje, Elektroprivreda BiH je samo tokom protekle zime, od oktobra 2024. do februara 2025. godine, kupila oko 65,5 miliona evra električne energije.

Navode da su električnu energiju kupovali po višoj ceni od one po kojoj su je isporučivali domaćinstvima, budući da tarife diktira vladin regulator.

Elektroprivreda BiH je upozorila da bi, ako ne uspeju da obezbede dodatni novac na svojim računima, mogli postati nelikvidni u drugoj polovini 2025. godine.

„Posmatrajući stanje gotovine i oročenih depozita na kraju 2024. godine, sasvim je jasno da bi EP BiH bila nelikvidna već tokom prošle [2024] godine da nije vraćen avans za blok 7 termoelektrane Tuzla“, navodi se u informaciji poslatoj vladi.

Radi se o oko 127 miliona evra avansno isplaćenih kineskom konzorcijumu u neuspelom poslu izgradnje nove termoelektrane.

U saopštenju Vladi Federacije Bosne i Hercegovine, Elektroprivreda BiH je navela da ni projekcije za naredne dve godine nisu obećavajuće.

Štaviše, navode da je „mogućnost zaduživanja za finansiranje redovnog poslovanja, koje će biti neophodno u narednom periodu za održavanje likvidnosti, upitna“.

Do 2019. godine, Elektroprivreda BiH je proizvodila znatno više električne energije nego što su domaće potrebe. To je omogućilo unosan izvoz, što je istovremeno pomoglo u održavanju niskih cena za domaćinstva.

Od tada, proizvodnja električne energije stalno opada.

U poređenju sa periodom od 2011. do 2018. godine, termoelektrane danas proizvode skoro 30 odsto manje električne energije, dok ukupna potrošnja raste prosečnom stopom od tri do pet odsto godišnje. Termoblokovi su u proseku stariji od 40 godina, njihova snaga je smanjena i češće se kvare, a troše i više uglja.

Danas potrošnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine premašuje domaću proizvodnju za 11,7 odsto, što je primorava na uvoz kako bi zemlja izbegla mrak.

Krizu pogoršava situacija u rudnicima.

Od 2009. do 2024. godine, Elektroprivreda BiH je uložila više od 383 miliona evra u sedam svojih rudnika kako bi održala njihovu likvidnost.

„Očekivani efekti ove investicije, kao i finansijska podrška u procesu restrukturiranja rudnika, izostali su“, navode u izveštaju šest godina kasnije.

Dok je broj rudara opao, troškovi rada nastavljaju da rastu, vođeni višim platama i drugim davanjima.

Elektroprivreda BiH je zatražila kupovinu 600.000 tona uglja iz drugih rudnika u zemlji ili inostranstva iz privatnih rudnika i na tržištu, jer se u njenim rudnicima „beleži opšti pad proizvodnih parametara i produktivnosti“.

U nekim rudnicima, troškovi rada prelaze 90 odsto prihoda.

Porezi i doprinosi na dohodak u BiH moraju se plaćati sa platama, ali rudnici su izuzeti od zakona i stoga duguju desetine miliona evra.

Vlada i Elektroprivreda isplaćuju neisplaćene doprinose iz svojih budžeta rudarima koji steknu pravo na penziju.

Samo jedan rudnik je profitabilan, a „šest od sedam rudnika ima hronične probleme u svakom aspektu svog poslovanja“, navodi se u izveštaju Elektroprivrede BiH.

Kako posluje bivši inženjerski gigant?

Državne kompanije koje posluju u gasnom sektoru takođe su u finansijskom haosu.

Energoinvest, nekada inženjerski gigant sa prisustvom na svim kontinentima, sada 95 odsto svog poslovanja zasniva na uvozu ruskog gasa.

Kompanija godinama beleži gubitke, koji su od 2017. do 2019. godine iznosili 14,2 miliona evra, uz manja poboljšanja u proteklih pet godina koja su dovela poslovanje kompanije na „pozitivnu nulu“.

BH-Gas, koji upravlja sa oko 200 kilometara gasovoda, završio je prošlu godinu „u minusu“, pošto je, kao i Energoinvest, izgubio arbitražni spor protiv mađarskog gasovoda, nakon što je pravac snabdevanja preusmeren na Turski tok na insistiranje „Gasproma“.

BH-Gas je prošle godine takođe morao da otpiše oko milion i po evra knjigovodstvene vrednosti gasovoda Zenica-Travnik u centralnoj Bosni, što je povećalo njegove gubitke.

U međuvremenu, kompaniji sa oko pedeset zaposlenih poveren je zadatak finansiranja i izgradnje novog gasovoda do Hrvatske kako bi se smanjila trenutna ukupna zavisnost od ruskog gasa, kao i razvoj prvog skladišta gasa u BiH. Ukupna vrednost planiranih projekata prelazi milijardu evra.

Energetska kriza nije ograničena samo na struju i gas.

Terminali Federacije BiH, odgovorni za uvoz i skladištenje naftnih derivata koji se aktiviraju u vanrednim slučajevima, takođe su u problemima.

Kompanija poslednjih godina posluje sa gubitkom, a njeni kapaciteti za skladištenje su neadekvatni i daleko ispod preporuka EU.

Federacija Bosne i Hercegovine takođe upravlja Elektroprivredom Hrvatske zajednice Herceg Bosna (HZHB), sa sedištem u Mostaru, koja je takođe u vlasništvu Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i posluje na teritoriji koju je kontrolisalo Hrvatsko vijeće odbrane tokom rata.

Proizvodi električnu energiju u hidroelektranama i jednoj vetroelektrani. Njen rad uglavnom zavisi od nivoa vode u branama.

Elektroprivreda Republike Srpske, u vlasništvu vlade tog entiteta, takođe posluje u BiH, a takođe se suočava sa operativnim problemima zbog izgubljenih parnica oko potraživanja za predratne investicije vredne više od 897 miliona evra.

Republika Srpska nema sopstvene naftne terminale. Gasovod dug oko 60 kilometara upravljaju dve entitetske kompanije čiji profit iznosi oko pola miliona evra godišnje.

Simptom/Danas/Radio Slobodna Evropa

Procedura ili rešenje? Španski premijer zove privatne energetske kompanije za pomoć u nalaženju uzroka velikog nestanka struje

April 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Španija i Portugal pretrpele su ogroman gubitak struje koji je počeo nešto posle 12.30 časova u ponedeljak i trajao do noći. Smatra se da je najmanje pet osoba umrlo u Španiji od posledica nestanka struje, zbog čega su putnici ostali zarobljeni u paralizovanim vozovima i u statičnim liftovima stambenih blokova i kancelarija.

Iako su energetski operateri u obe zemlje odbacili mogućnost sajber-napada, Sančezova socijalistička vlada odbija da isključi „bilo koju hipotezu“, a najviši krivični sud Španije je otvorio istragu kako bi utvrdio da li je „čin kompjuterske sabotaže“ mogao biti izvršen „na kritičnoj španskoj infrastrukturi“.

Portugalski premijer Luis Montenegro pozvao je na nezavisnu istragu, rekavši da će njegova vlada zatražiti od Agencije EU za saradnju energetskih regulatora da izvrši “nezavisnu reviziju električnih sistema pogođenih zemalja kako bi se u potpunosti utvrdili uzroci ove situacije”.

U utorak uveče, Sančez je sazvao privatne energetske operatere – uključujući predsednika nacionalnog operatera mreže, Red Electrica, i predstavnike Iberdrola, Endesa, EDP, Acciona Energia i Naturgi – na hitan sastanak kako bi razgovarali o isključenju struje.

Obraćajući se naciji nekoliko sati ranije, Sančez je najavio stvaranje komisije koja će istražiti incident i razmotriti ulogu privatnih energetskih kompanija

Takođe je rekao da je saznao za zaključak Red Electrice da se zamračenje nije svodilo na sajber napad samo kroz medijske izveštaje.

U postu na X nakon sastanka, Sančez je naglasio važnost brze, zajedničke akcije sa privatnim dobavljačima energije.

Foto Flickr

„Zahvalio sam im se na njihovom radu na brzom obnavljanju snabdevanja, a takođe sam ih zamolio da rade sa vladom i nezavisnim organizacijama kako bi identifikovali uzroke incidenta“, rekao je on. „Moramo da preduzmemo neophodna poboljšanja kada je u pitanju garantovanje snabdevanja i buduća konkurentnost našeg sistema.

Istrage se fokusiraju na ono što se dogodilo u ponedeljak u 12.33, kada je, na pet sekundi, iznenada nestalo 15 gigavata proizvedene energije – što je ekvivalentno 60% sve energije koja se koristila.

U radio intervjuu u sredu ujutru, Beatriz Corredor, predsednica Red Electrice, rekla je da kompanija zna šta je izazvalo nestanak struje, ali da još uvek proverava ogromnu količinu podataka.

„Znamo uzrok i manje-više ga pratimo, ali stvar je u tome da postoje milioni informacija jer se signali šalju svake milisekunde“, rekla je ona radiju Cadena Ser. Koredor je rekla da neće podneti ostavku zbog incidenta, dodajući: „To bi značilo da se prizna da nisu preduzete ispravne radnje, a to nije bio slučaj.

Simptom/TheGuardian

Španija i Portugalija u mraku

April 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Španski operator elektroenergetske mreže, kompanija Red Electrica, saopštio je da sarađuje sa drugim energetskim kompanijama na obnavljanju snabdevanja električnom energijom, ističući da je reč o “širem evropskom problemu”. “Svi resursi su usmereni na rešavanje problema“, navodi kompanija u objavi na Iksu.

Deo madridske podzemne železnice je evakuisan, u centru grada došlo je do saobraćajnih gužvi jer semafori nisu radili, a obustavljeni su i letovi, prenosi Rojters.

Prijavljene su stotine kvarova na liftovima, plaćanje karticama ne funkcioniše. Bolnice se oslanjaju na rezervne izvore energije i generatore koji mogu da obezbede rad osnovne medicinske opreme više sati – kao što su ventilatori, monitori srčanog rada i drugi vitalni uređaji.

Nadležne službe navode da bi pojedini bolnički objekti mogli ostati bez struje, iako to ne bi trebalo da utiče na kritičnu negu pacijenata.

I teniski turnir na šljaci u Madridu je odložen, dok su prodavnice i restorani u potpunom mraku.

Gradske vlasti Madrida aktivirale su Plan za vanredne situacije kako bi se prevazišao nestanak struje koji utiče na funkcionisanje španske prestonice.

Španska vlada je, u međuvremenu, organizovala sastanak kriznog kabineta u sedištu Red Electrica, kojem će prisustvovati predsednik vlade Pedro Sančez, prva potpredsednica i ministarka finansija Marija Hesus Montero i treća potpredsednica i ministarka zaštite životne sredine Sara Ahesen.

Kosta: Nema naznaka o sajber napadu

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da nema naznaka da je do prekida isporuka električne energije na Iberijskom poluostrvu došlo zbog sajber napada.

“Kontaktirao sam premijere Španije Pedra Sančeza i Portugala Luiša Montenegra i raspitivao se o prekidu isporuka električne energije na Iberijskom poluostrvu. Operatori elektroenergetske mreže u obe zemlje rade na pronalaženju uzroka i na obnavljanju snabdevanja električnom energijom. Trenutno nema naznaka da je u pitanju bilo kakav sajber napad”, navodi se u Kostinoj objavi na društvenoj mreži Iks.

Simptom/RTS/Reuters/BBC

Kako kaže MMF: Dižu cenu struje 50 odsto

August 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Do takve odluke došlo je nakon što je ova afrička zemlja počela postepeno da ukida subvencije kao deo sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), preneo je Rojters.

MMF je ranije naveo da je Egipat počeo da pooštrava i monetarnu politiku, kao i da u tom cilju prelazi na režim fleksibilnog deviznog kursa i liberalizovani sistem razmene.

Agencija napominje da su povećane i cene goriva kako bi bili nadoknađeni budžetski deficiti, koji su nastajali počev od decembra 2022.

Odbor MMF-a je 29. marta odobrio program finansijske podrške Egiptu vredan osam milijardi dolara.

Tanjug/B92

Handanović: Sa Đerdapom 3 Srbija bi bila regionalni lider u proizvodnji struje

August 16, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ona je za Tanjug rekla da bi izgradnja te HE u zavisnosti od njenog kapaciteta, odnosno da li bi to bilo sezonsko skladištenje energije, promenilo budućnost i energetsku sigurnost Srbije u narednih 60 godina.

Đedović Handanović je naglasila da je Đerdapa 3, srpski projekat, odnosno da to nije zajednički projekt Srbije i Rumunije i da bi se elektrana nalazila na našoj teritoriji.

Simptom/Tanjug

Srbija ih ima već 9: Sve što treba da znate o vetroparkovima

July 14, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Oni se obično sastoje od velikog broja vetrogeneratora ili vetroturbina postavljenih na određenoj lokaciji na kojoj je vetar često prisutan i dovoljno jak.

Postoje dve vrste vetroparkova, prvi su oni koji se nalaze na kopnu, a drugi oni koji su postavljeni na specijalizovane platforme na moru.

Srbija trenutno ima devet vetroparkova, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od oko 400 megavata. Najviše ih je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija, prenosi BBC.

Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), čiji je cilj promovisanje održivog razvoja i unapređivanja stanja životne sredine.

Kada se izračuna potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi, pod uslovom da se sav iskoristi, oko 0,91 KWh (godišnje proizvodnje električne energije po danu) – što čini jednu šestinu dnevne potrošnje stanovnika u domaćinstvu, preneo je energetskiportal.rs.

Vetroturbine su ključne

Glavni elementi vetroparkova su vetroturbine. Svaka turbina ima velike lopatice koje se okreću pod uticajem vetra, one pokreću rotor koji je povezan s generatorom. Generator pretvaraju kinetičku energiju vetra u električnu energiju.

Električna energija koja se proizvodi u vetroparku se prikuplja putem mreže kablova koji povezuju sve vetroturbine u parku. Ova energija se zatim prenosi kroz električnu mrežu do potrošača.

Ključni faktori za uspešno funkcionisanje vetroparka podrazumeva brzinu vetra, poziciju vetroturbina na lokaciji sa stalnim i jakim vetrovima, kao i tehničke karakteristike samih vetroturbina.

Najveći vetroparkovi u Srbiji

Vetropark Kovačica: Nalazi se u opštini Kovačica, AP Vojvodina, Republika Srbija, a lociran je u jednom od najvetrovitijih područja Srbije na šta su ukazale brojne studije. Ona je prva elektrana priključena na eletroenergetski prenosni sistem nakon 30 godina. Proizvodi 298.000MWh godišnje i sastoji se od 8 vetrogeneratora ukupne instalisane snage od 104,5MW. Takođe, snabdeva 68.000 domaćinstava.

Vetropark Alibunar: Nalazi se u blizini mesta Alibunar na teritoriji opštine Alibunar u južnom Banatu. Pušten je u rad u septembru 2018. godine. Sastoji se od 21 turbine, ukupnog kapaciteta 42 megavata, što omogućava snabdevanje električnom energijom oko 38.000 domaćinstava.

Vetropark Kula: Nalazi se na Štolcu, u blizini mesta Kula na teritoriji opštine Kula u srednjoj Bačkoj. Izgradnja je počela novembra 2015. godine, a pušten je u rad februara 2016. godine. Sastoji od tri turbine ukupnog kapaciteta 9,9 megavata, što omogućava snabdevanje električnom energijom oko 8.000 domaćinstava.

Vetropark Krivača: To je prvi vetropark u istočnoj Srbiji kapaciteta od 105,6 MW i 22 vetroturbine. Prostire se na 56 kvadratnih kilometara na teritoriji opštine Golubac. Godišnje će proizvoditi 310 GWh zelene struje, što znači da će snadbevati oko 75.000 domaćinstava.

Vetropark Crni Vrh: Nalazi se na teritoriji dve lokalne samouprave, opštine Žagubica i grada Bora. Planirano je postavljanje ukupno 28 vetrogeneratora, od kojih će se 11 nalaziti na teritoriji grada Bora, dok će 17 vetrogeneratora biti postavljeno na teritoriji opštine Žagubica. Procenjena je godišnja proizvodnja od 470 GWh.

Prvi vetropark

Srbija ima ukupno devet vetroparkova koji su priključeni na sistem proizvodnje električne energije. Prvi park izgrađen je na Pešteru, u opštini Tutin, 2011. godine, a najveći vetropark je “Čibuk I”, nalazi se u mestu Mramorak kod Kovina, a kapacitet mu je 158 megavata.

Prva vetrenjača u Srbiji, Čibuk I je snage 600 kilovata, a puštena je u rad u selu Leskova u opštini Tutin.

“Ravnica je, naravno, prvi izbor, ali Srbija ima mnogo potencijala za korišćenje energije vetra”, ističe Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize ovog nevladinog udruženja građana čiji je cilj promovisanje održivog razvoja i unapređivanja stanja životne sredine.

Na teritoriji grada Pančeva trenutno se razvija osam vetroparkova ukupne planirane instalisane snage veće od 1.345 MW.

Kako se gradi vetropark?

Izgradnja vetroparka obuhvata nekoliko ključnih koraka i procesa. Pre početka gradnje, razvija se detaljan plan koji obuhvata odabir lokacije, procenu potencijala vetra, pripremu zemljišta, analizu ekoloških uticaja i dobijanje potrebnih dozvola za gradnju.

Na osnovu lokacije i energetskih zahteva, biraju se odgovarajuće vetroturbine., to uključuje izbor proizvođača, modela i kapaciteta vetroturbina koje će biti instalirane.

Pre same instalacije, teren se priprema za postavljanje vetroturbina. Topodrazumeva nivelisanje terena, izgradnju pristupnih puteva i postavljanje temelja za vetroturbine. Nakon toga, vetroturbine se transportuju na lokaciju i postavljaju prema preciznom planu.

Paralelno sa postavljanjem vetroturbina, gradi se električna infrastruktura koja će omogućiti prikupljanje i prenos električne energije koja se generiše. Ovo uključuje izgradnju internih električnih mreža unutar vetroparka i povezivanje sa širom električnom mrežom.

Nakon što su sve vetroturbine postavljene i povezane sa električnom mrežom, vrši se testiranje sistema kako bi se osiguralo da sve radi ispravno i efikasno.

Izgradnja vetroparka može trajati nekoliko meseci, čak i do nekoliko godina, zavisno od veličine projekta, uslova na terenu i drugih faktora

Horizontalne vetroturbine, poznate i kao moderne vetrenjače, češće se mogu videti u vetroparkovima, kako u svetu, tako i u Srbiji, a postoje i vertikalne koje se ređe upotrebljavaju.

Ko su vlasnici vetroparkova u Srbiji?

U Srbiji postoji ukupno devet aktivnih vetroelektrana, a najveća “farma vetra” je Čibuk I u banatskom selu Mramorak i vlasništvo je Vetroelektrana Balkana (WEBG), ćerke firme kompanije Tesla Vind, piše BBC.

Četiri domaće i mešovite kompanije osnovale su Srpsko udruženje za energiju vetra u decembru 2010. godine, pokazuje Odluka o osnivanju ovog udruženja do koje je došao Krik, mreža za istraživanje kriminala i korupcije.

Kompanija Fintel energija AD upravlja vetroparkom u Kuli i “farmama vetra” La Pičolina i Košava u okolini Vršca.

Fintel planira izgradnju devet novih vetroparkova u Vojvodini i Istočnoj Srbiji.

Belgijska kompanija Elicio vlasnik je vetroparkova Malibunar i Alibunar u u Banatu, a “farma vetra” Kovačica pripada kompaniji Enlajt sa sedištem u Izraelu.

Vetropark Devreč I u opštini Tutin u vlasništvu je slovenačko-srpske kompanije Hidro vind, dok vetroelektranom Kitka upravlja kompanija Er Enerdži iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Najčešći izazovi u izradnji vetroparkova

1. Tehnički izazovi:

Vetroparkovi često se nalaze u udaljenim područjima gde nije dostupna infrastruktura za prenos energije. Takođe, izgradnja vetroparkova zahteva značajna ulaganja i prilagođavanja okoline.

Najveći izazov kod vetroparkova jeste vetar, odnosno brzina i smer vetra značajno utiče na proizvodnju električne energije.

Još jedan od izazova jeste pristupačnost terena. Izgradnja u udaljenim ili ruralnim područjima može predstavljati logističke izazove, uključujući transport opreme, pristup građevinskim lokacijama i osiguranje radne snage.

2. Ekološki izazovi:

Postavljanje velikih struktura kao što su vetroturbine može uticati na lokalne populacije ptica i drugih životinja. Takođe, izgradnja vetroparkova može promeniti izgled lokalnog okruženja.

Rad vetroturbina može proizvoditi određeni nivo buke koja može uticati na okolinu i životinje.

Izgradnja vetroparkova utiče i na ekosistem i biodiverzitet na određenom području.

Smanjeni troškovi, a više radnih mesta

Vetroparkovi omogućavaju proizvodnju električne energije bez potrebe za fosilnim gorivima, čime se smanjuju troškovi goriva i emisije ugljen dioksida, što može smanjiti troškove električne energije za potrošače.

Izgradnja, održavanje i upravljanje vetroparkovima stvaraju lokalna radna mjesta u zajednicama gde su postrojenja smeštena, što može doprinijeti ekonomskom razvoju i zapošljavanju.

Mnoge zemlje nude podsticaje i subvencije za razvoj obnovljivih izvora energije, uključujući vetroparkove, što može dodatno podstaknuti ekonomsku održivost ovih projekata.

Najveća prednost bilo kog vetroparka je iskorišćavanje potencijala vetra kao obnovljivog izvora energije.

Korist se najpre ogleda u proizvodnji električne energije bez emitovanja štetnih gasova u atmosferu i posledično stvaranja efekta staklene bašte i negativnih klimatskih promena, a takođe doprinosi smanjenju zavisnosti od proizvodnje energije upotrebom fosilnih goriva koja su u nestajanju.

Korištenje energije vetra umesto fosilnih goriva pomaže u očuvanju prirodnih resursa kao što su voda, šume i zemljište, koja bi inače bila iskorišćena za proizvodnju fosilnih goriva.

Vetroparkovi su budućnost

Ukoliko se saberu sve pozitivne strane vetroparkova, kao i one negativne, a na to se doda celokupan politički i tržišni kontekst, ovaj izvor energije ima budućnost, piše ekologika.rs. On ima podršku naučne zajednice, tržište se adaptira u odnosu na njega kao budućnost, vlade sprovode politiku koja je podsticajna za dalju ekspanziju i popularan je među građanima širom sveta. Ipak, da bi u potpunosti bio superioran na tržištu, mora biti predmet daljih istaživanja i tehnoloških iskoraka, kao i da postigne veći stepen ekonomije obima.

Srbija je sve više okrenuta ka razvoju obnovljivih izvora energije kao deo svoje energetske strategije. Podrška države se ogleda kroz različite oblike subvencija, podsticaja i regulatornih olakšica koje igraju ključnu ulogu u privlačenju investicija u vetroparkove

Srbija već ima osam vetroparkova, a prvo nadmetanje stranih i domaćih investitora za tržišne premije pokrenuće gradnju još devet elektrana. Sa novih 700 megavata iz energije vetra i sunca, Srbija će u naredne tri godine udvostručiti kapacitete obnovljive energije.

Najvažnije je što je i EPS-u odlučan da ubrza započete zelene projekte – vetropark i solarnu elektranu u Kostolcu, a prioritet zemlje je izgradnja hidrolektrane Bistrica, prenosi una.rs.

“Bistrica snage 680 megavata predstavlja jedan od najvažnijih u našoj novijoj istoriji. Ova reverzibilna hidrolektrana omogućiće balasiranje i stabilnost elektroenergetskog sistema, ne samo Srbije već i regiona”, kaže Dušan Živković, generalni direktor EPS-a.

B92.net/Sara Vuković

Đedović: Prozivodni i prenosni sistem EPS su stabilni,kao i tokom kolapsa u regionu

June 24, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Važno nam je da i onu ulažu i da na nekim projektima radimo zajedno. Posebno da oni završavaju svoje projekte, jer su svi sistemi povezani u regionu i sa sistemima EU. Bez obzira na nestabilnosti koje su se desile u petak, naš sistem ni jednog momenta nije bio ugrožen. Imali smo stabilnu poizvodnju i snabdevanje električnom energijom. Nadgledali smo danonoćno”, rekla je Đedović Handanović za Pink i dodala da su naši sistemi “pod alarmom” od srede od kad su počele tropske vrućine.

Energetski sistem u Srbiji, podsetila je ministarka, je značajano uništen u toku bombardovanja i nije dovoljno obnavljan u prvih 10 godina, ali značajna ulaganja počinju od 2015. godine, i intenzivirana su u poslednje dve godine.

Tanjug

Normalizovano napajanje strujom u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji; bez problema u energetskom sistemu Srbije

June 21, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Veliki požar na dalekovodu od 400 kilovati na nepristupačnom terenu na crnogorskoj granici sa Bosnom i Hercegovinom uzrokovao je nestanak struje u zemljama regiona.

Nakon višesatnog prekida normaliziovano snabdevanje električnom energijom u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, pišu mediji u regionu.

Nezavisni operator sistema BiH saopštio je da je napajanje električnom energijom u BiH uspostavljeno u većem delu države, a dispečerski centar Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) javio je da su svi gradovi u Crnoj Gori dobili napajanje električnom energijom.

Hrvtaski operater prenosnog sistema saopštio je da je i u toj zemlji snabdevanje elektičnom energijom normalizovano.

Snabdevanje strujom u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji prekinuto u petak, 21. juna oko 12.30 sati, ekipe CGES uočile su veliki požar na dalekovodu 400 kilovata na nepristupačnom terenu na crnogorskoj granici ka Gacku u Bosni i Hercegovini, a izvor podgoričkih „Vijesti“ potvrdio da je požar posedica regionalnog kvara.

Zbog kvara na mreži bez napajanja je bilo skoro celo područje Crne Gore, a struje nije bilo ni na teritoriji BiH, Dalmacije i Albanije.

Veći deo Podgorice nije imao ni vode, a otežane su bile i telekomunikacije kod određenih operatera.

Elektroprivredna preduzeća iz BiH sa sedištima u Mostaru, Sarajevu i Banjaluci su za vreme prestanka rada sistema aktivirali svoje proizvodne kapacitete kako bi pomogli stabilizaciji elektroenergetskog sistema u toj zemlji i u regionu.

Nestanak struje izazvao velike probleme u gradovima Hrvatske. U Splitu su spasavani ljudi zarobljeni u liftovima, dok su sirene odjekivale čitavim gradom, saobraćaj je doživeo potpuni kolaps, a i Dubrovnik je bio teško pogođen, jer se i tamo dogodio potpuni saobraćajni kolaps.

U špicu turističke sezone, nestanak struje zaustavio je čitav platni promet, a prestanak rada semafora doveo je do totalnog zastoja.

U Srbiji nema smetnji

Korporativna direktorka za komunikacije i razvoj ljudskih potencijala EMS-a Gordana Raković Rudović rekla je agenciji Beta da su svi dalekovodi u Srbiji u pogonu.

„Bilo je problema u regionu, ali tom delimičnom raspadu sistema mi u EMS-u ne znamo uzrok. To će utvrditi kolege iz susednih država“, kazala je ona.

RTS/Vreme

# električna energija