Istina je, kako ističu okupljeni stručnjaci, da je za rudarenje i preradu rude potrebna značajna količina vode, ali ne 500 tona vode za jednu tonu litijum-karbonata kako tvrde oponenti, već 8,3 tone. Koja god količina da je u pitanju, važno je istaći da se za rudarenje i preradu jadarita ne bi koristilo nijedno postojeće niti predviđeno izvorište javnog vodosnabdevanja.

Da nema uticaja na izvore pijaće vode ovi stručnjaci su prilično sigurni. Objašnjavaju da je upravljanje vodama na projektu “Jadar” vrlo složeno i pažljivo osmišljeno. U tome je, podvlače, učestvovalo više od 20 inženjera iz eminentnih ustanova, počev od Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, Odseka za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta i Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.

Planirano je da se preko 70 odsto potreba za vodom podmiri prikupljanjem atmosferskih padavina i recikliranjem podzemnih rudničkih i voda koje se već koriste. Vode iz priobalja Drine povlačile bi se po potrebi u manjoj količini, i to uglavnom leti. To ne bi bila voda iz korita reke, već iz prostora koji je ranije bio eksploatisan za šljunak i pesak, pa samim tim nije pogodan za formiranje izvorišta pijaće vode. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007 procenata prosečnog proticaja Drine.

Kada govorimo o riziku zagađenja voda od rudarskih operacija i prerade jadarita, nezavisni stručnjaci koji su radili na studijama su potvrdili da rudnik i fabrika ne bi zagadili ni reke ni izvorišta. U nacrtima studija su detaljno objašnjene mere koje će biti preduzete da do toga ne dođe.Oni tvrde da će biti primenjene najsavremenije metode prečišćavanja. “Jadar” bi bio podzemni rudnik u kom bi se eksploatacija obavljala na dubini od okvirno 370 do 650 metara. Podzemne vode sa povišenim sadržajem minerala bi se prikupljale na površini i čuvale u hidroizolovanoj laguni, čime se sprečava mešanje sa plitkim vodama. Kako piše u nacrtima, mešanje dve vrste voda je otežano i samom strukturom terena, odnosno prisustvom gotovo nepropusnih sedimenata debljine i do 250 metara koji odvajaju duboke podzemne vode i plitke izdani.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kako stoji u istražnim dokumentima, koristila bi višestepeni sistem za uklanjanje nečistoća koji uključuje skupe i napredne tehnologije poput ultrafiltracije, nanofiltracije, reversne osmoze i jonske izmene. Nakon toga, vodi bi se dodavali potrebni minerali pre ispuštanja u reku.

Takođe, napominju da nema mesta strahovima da bi deponija uticala na zagađenje voda i zemljišta. Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji filter-pogača, otpad iz prerade bi bio u čvrstom stanju.Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studija o “Jadru”, naglašava da nema rizika da kišnica “povuče” zagađujuće supstance iz otpada u zemljište.

“Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa” navodi profesor Knežević.

Oni zaključuju da će biti moguće baviti se i poljoprivredom i rudarstvom. Zbog toga što je “Jadar”, kako preciziraju, podzemni rudnik koji će primenjivati najsavremenije tehnike zaštite životne sredine, meštani bi na imanjima oko rudnika mogli kao i do sada da se bave poljoprivredom. To su potvrdile analize i modelovanja više od sto nezavisnih domaćih i stranih stručnjaka koji su učestvovali u izradi pomenutih studija.

Projektom su predviđene i druge savremene tehnologije koje osiguravaju usklađenost sa ekološkim propisima Srbije i Evropske unije. Rečju, nema osnova za tvrdnje da će eksploatacija litijuma neminovno dovesti do devastacije i da se ona ne vrši nigde u Evropi, uveravaju nas ovi stručnjaci. Tačno je da se litijum trenutno nigde ne kopa, ali se razvija više od 20 litijumskih projekata kako bi se osigurala ključna sirovina za zelenu tranziciju i ekonomski razvoj.

Novosti/Simptom