izgradnja

Ostvariv plan izgradnje kolosalnog podvodnog železničkog tunela između Evrope i Afrike

January 6, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Reč je o projektu vrednom 8,5 milijarde funti, koji bi podvodnim tunelom ispod Gibraltarskog moreuza povezao Španiju i Maroko, a time direktno spojio dva kontinenta, piše BiznisInfo.ba.

Tunel je moguć uz današnju tehnologiju
Studiju su sproveli nemački stručnjaci za tunelogradnju Herrenknecht, a naručila ju je španska vlada u oktobru 2025. godine. Zaključak je da je bušenje železničkog tunela izvodljivo uz današnju tehnologiju, iako projekat nosi niz ozbiljnih tehničkih izazova.

Posebna pažnja posvećena je području Camarinal Thresholda, dela moreuza poznatog po izuzetno složenoj geološkoj strukturi, gde se i dalje analiziraju najrizičnije deonice buduće trase.

Glavni projekat do 2027.
Izradu detaljnog tehničkog rešenja (blueprinta) preuzeće španska konsultantska kuća Ineco, a završetak projekta planiran je do 2027. godine. Ukoliko vlasti daju zeleno svetlo, projekat bi već tada mogao dobiti formalno odobrenje.

Tunel bi bio dug oko 42 kilometra, od čega bi približno 27 kilometara bilo ispod mora. Procenjena dubina iznosi oko 420 metara ispod nivoa mora, što je višestruko dublje od Tunela ispod Lamanša, čija maksimalna dubina iznosi 74 metra.

Revolucija u transportu robe i putnika
Planirani tunel sastojao bi se od dva odvojena železnička tunela, po jedan za svaki smer, namenjena i putničkom i teretnom saobraćaju. Vozovi bi saobraćali velikim brzinama, uključujući španske AVE kompozicije.

Ruta bi vodila:

iz Madrida,
preko Algecirasa,
zatim ispod moreuza između Punta Palome (Španija) i Cape Malabate (Maroko),
preko Tangera,
do konačne destinacije – Kazablanke.
Vreme putovanja Madrid–Kazablanka skratilo bi se sa sadašnjih 12 sati (automobil + trajekt) na svega pet i po sati vozom, dok bi sama podvodna deonica trajala oko 30 minuta.

Rokovi pomereni: Gradnja posle 2035.
Iako se ranije razmatralo da projekat bude završen do 2030. godine, uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, koje zajednički organizuju Španija, Portugal i Maroko, stručnjaci su taj plan ocenili nerealnim.

Prema novim procenama:

terenski radovi mogli bi početi oko 2030,
glavna faza gradnje planira se između 2035. i 2040. godine, uz mogućnost dodatnih pomeranja rokova.
Širi evropski kontekst
Ako bude realizovan, tunel ispod Gibraltarskog moreuza postao bi jedan od najdužih i najdubljih podvodnih tunela na svetu, pa bi predstavljao istorijsku prekretnicu u trgovini, logistici i mobilnosti između Evrope i Afrike.

Simptom/Bizb92

Tržište nekretnina u 2026: Neće biti izgradnje novih tržnih centara

December 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

To je saopšteno sa međunarodne konferencija o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope „Balkans Property Forum 2025” koja je održana pre nekoliko dana u Beogradu u organizaciji Property Foruma.

Pregled tržišta dala je rukovodilac sektora istraživanja u kompaniji za konsalting i promet nekretnina CBRE SEE Jana Jovanović.

Prema njenim rečima, ponuda kancelarijskog prostora ulazi u fazu prilagođavanja, sa smanjenom ponudom novih projekata i nastavkom trenda obnavljanja ugovora. Očekuje se dalji rast zakupnina, naročito u novim objektima.

Izgradnja u logističkom sektoru u zamahu
„Logistički sektor ostaje jedan od najperspektivnijih, sa snažnom potražnjom i značajnim proširenjem kapaciteta, iako je ovo tržište u Srbiji i dalje manje razvijeno u poređenju sa drugim regionalnim centrima jer ima manje od 800.000 kvadrata, ali je veoma perspektivno. Očekuje se izgradnja više od 100.000 m² novih kapaciteta u 2026. godini. Pri čemu potražnja ostaje snažna, a stope raspoloživosti bi trebalo da ponovo počnu da opadaju“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da hotelski segment ulazi u period intenzivne izgradnje, naročito u Beogradu, uz dolazak globalnih premijum brendova i rast broja turista. Expo 2027 će biti najveći podsticaj razvoju.

„U hotelskom sektoru beleži se snažan investicioni ciklus, sa više od 10 novih hotela koji se trenutno grade u Beogradu i brojnim međunarodnim brendovima u fazi otvaranja, uključujući St. Regis, Intercontinental i Ritz-Carlton“, stoji u saopštenju.

Simptom/Forbs Srbija

Netanjahu: Neće biti palestinske države, ova zemlja pripada nama

September 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu potpisao je danas sporazum o realizaciji kontroverznog plana proširenja naselja E1 na Zapadnoj obali, koji će preći preko zemlje koju Palesticni traže za svoju državu. Netanjahu je poručio da „neće biti palestinske države“.

„Ispunićemo svoje obećanje da neće biti palestinske države, ova zemlja pripada nama“, rekao je Benajmin Netanjahu tokom posete naselju Ma’ale Adumim na Zapadnoj obali, piše Jerusalem Post.

Tu će, prema planu, biti izgrađene hiljade novih stambenih jedinica.

„Čuvaćemo naše nasleđe, našu zemlju i našu bezbednost… Udvostručićemo stanovništvo grada“, poručio je premijer Izraela.

Događaj je uživo prenošen iz njegove kancelarije.

Prošlog meseca, projekat E1, koji bi prepolovio Zapadnu obalu i odvojio je od Istočnog Jerusalima, dobio je konačno odobrenje.

Današnja ceremonija potpisivanja je uglavnom simbolična, ali omogućava vlastima da nastave sa izgradnjom.

Projekat E1, koji je godinama kritikovala međunarodna zajednica, dobio je konačno urbanističko odobrenje prošlog meseca.

Simptom/Nova.rs/N1

Kina: Početak izgradnje najveće hidroelektrane na svetu

July 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Hidroelektrana, koja će se sastojati od pet kaskadnih stanica, biće smeštena u donjem toku reke Jarlung Žangbo i mogla bi uticati na milione ljudi nizvodno u Indiji i Bangladešu. Li je istakao da je u pitanju “projekat veka” i da se poseban naglasak mora staviti na ekološku zaštitu kako bi se sprečila šteta po životnu sredinu, navela je kineska agencija.

Procenjuje se da će brana imati kapacitet od 300 milijardi kilovat-časova električne energije godišnje i da će pokrivati potražnju za energijom na Tibetu i u ostatku Kine.

To je skoro trostruko više od 88,2 milijardi kWh koliki je kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu “Tri klanca” u središnjoj Kini.

Ta hidroelektrana toliko je velika da je za 0,06 mikrosekundi usporila rotaciju Zemlje.

Nevladine organizacije, uključujući NVO Međunarodna kampanja za Tibet, upozoravaju da će nova brana nepovratno naštetiti Tibetanskom platou i da će milioni ljudi nizvodno biti suočeni s “ozbiljnim životnim poremećajima”.

Simptom/Newsmax/Rojters

Dobrodošli u novu trku nuklearnog naoružanja: Tajne ruske nuklearne baze niču širom Evrope

July 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Iako Kremlj i zvaničnici iz Minska nisu komentarisali navode, analitičari veruju da je reč o strateškoj modernizaciji ruskih nuklearnih kapaciteta, dok rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, a odnosi sa Zapadom sve dublje tonu.

Belorusija: Nuklearna baza kod Asipoviča

Pet kilometara istočno od grada Asipoviča, nalazi se 1.405. belorusko skladište municije. Nove satelitske slike pokazuju gradnju zone sa visokim nivoom zaštite i trostrukom ogradom, natkrivenim ulazima i komandnim antenama.

Analitičari veruju da je reč o skladištu za taktičke nuklearne bojeve glave. Ove manje bojeve glave moguće je transportovati kamionima ili helikopterima, a njihova veličina je otprilike kao manji kofer, s težinom od 200 do 300 kilograma.

Zanimljivo je i da se u blizini nalaze mobilni raketni sistemi Iskander, koje je Rusija prebacila u Belorusiju krajem 2022. godine. Ti sistemi mogu biti opremljeni nuklearnim bojevim glavama i imaju domet do 500 kilometara.

Gadžijevo: Mornarička baza blizu Norveške

Na ruskom severu, u bazi Gadžijevo kod granice s Norveškom i Finskom, uočeno je najmanje šest novih zgrada izgrađenih između 2022. i 2025. godine. Radi se o lokaciji poznatoj po skladištenju bojevih glava za strateške nuklearne podmornice.

Snimci pokazuju kranove, natkrivene rampe i ulaze u planinske bunkere. Ovo je ključno uporište za ruske balističke podmornice, koje mogu lansirati projektile s interkontinentalnim dometom.

Kalinjingrad: Nuklearna misterija na Baltiku

U ruskoj enklavi Kalinjingrad, između Litvanije i Poljske, sateliti su otkrili dodatne objekte i sigurnosne mere u postojećoj bazi koju analitičari godinama sumnjiče za skladištenje nuklearnog oružja. Nova siva zgrada, identična onoj u Asipoviču, dodatno je pojačala sumnje da se infrastruktura aktivno koristi.

Ova baza postoji još od sovjetske ere, a u blizini se nalazi i zatvorski kompleks, što dodatno otežava uvid u stvarne aktivnosti.

Kamčatka: Dom za „Posejdon“ supertorpedo

Na krajnjem istoku Rusije, na poluostrvu Kamčatka, uočena je nova infrastruktura u mornaričkoj bazi koja će, prema planovima Moskve, služiti za smeštaj torpeda na nuklearni pogon tipa „Posejdon“. Reč je o oružju koje može autonomno putovati hiljadama kilometara pod morem pre nego što aktivira nuklearnu eksploziju.

Nova zgrada u ovliku slova T, trostruke ograde i dodatne sigurnosne tačke ukazuju da baza ima sve karakteristike skladišta nuklearnog oružja.

Nova Zemlja: Povratak na mesto sovjetskih testova

Na arktičkom arhipelagu Nova Zemlja, gde je Sovjetski Savez 1961. detonirao najjaču nuklearnu bombu u istoriji, „Car bombu“, sateliti su zabeležili izgradnju novih tunela i objekata.

Analitičari veruju da se tamo izvode tzv. subkritični testovi, eksperimenti bez stvarne eksplozije, koji se koriste za proveru dizajna bojevih glava. Iako nema potvrda da se provode novi testovi, širenje baze sugeriše da Rusija želi zadržati spremnost ako odluči obnoviti aktivna testiranja, navodi Business Insider, a prenosi N1 Sarajevo.

Prema procenama Bulletin of the Atomic Scientists, Rusija trenutno ima oko 4.300 aktivnih nuklearnih bojevih glava, dok SAD raspolažu s oko 3.700.

Dok obje sile modernizuju svoje nuklearne arsenale, a Kina ubrzano širi svoj, satelitski snimci ukazuju da je trka u nuklearnom naoružanju ponovo u punom zamahu i odvija se tiho, daleko od očiju javnosti.

Simptom/Danas/N1-BiH

Nemačka: “Gradiće se skloništa sa milion mesta”

June 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Novi kompleksi visokog standarda koštali bi mnogo novca i vremena, zbog čega nam treba nam brže rešenje, rekao je Tisler za Zidojče cajtung, prenosi dpa.

Planira se adaptacija tih prostora koja bi ljudima omogućila da u njima eventualno prenoće, a za to moraju biti opremljeni hranom, vodom, toaletima i možda poljskim krevetima.

Tisler je zvanični plan pripreme skloništa najavio za predstojeće leto. Motiv Nemačke da užurbano planira zaštitu je rastući strah da bi Rusija u narednih nekoliko godina mogla da napadne neku članicu NATO.

“U Nemačkoj se dugo verovalo da rat nije scenario za koji treba da se priprema, ali se to promenilo i pritiska nas rizik mogućeg velikog napada u Evropi”, rekao je Tisler.

Adaptacija postojećih i planirana gradnja novih skloništa, kao i modernizacija sistema za uzbunjivanje, koštaće milijarde, dodao je, opisujući zadatke civilne zaštite kao “enormne.”

“U naredne četiri godine treba nam najmanje 10 milijardi evra, a u predstojećoj deceniji to će porasti na najmanje 30 milijardi”, naveo je Tisler.

Simptom/Euronews.rs/FoNet

Severna Koreja prikazala podmornicu na nuklearni pogon

March 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lokalni mediji danas su objavili fotografije koje prikazuju, kako su naveli, “stratešku podmornicu sa vođenim raketama koja ide na nuklearni pogon”, uz izveštaj o poseti severnokorejskog lidera Kima Džong Una brodogradilištima gde se grade ratni brodovi.

Korejska centralna novinska agencija (KCNA) nije dala detalje o podmornici, ali je izvestila da je Kim bio obavešten o njenoj izgradnji.

Prema oceni stručnjaka za podmornice, Mun Keun Sika sa Univerziteta u Seulu, podmornica pripada klasi od 6.000 ili 7.000 tona i može da nosi oko deset raketa.

On je istakao da upotreba termina “strateške vođene rakete” sugeriše da će podmornica biti opremljena kao nosač nuklearnih raketa, preneo je AP.

“Ona bi bila apsolutna pretnja za nas i SAD”, rekao je Mun.

Podmornica – samo deo obećanja

Nuklearna podmornica bila je na dugoj listi sofisticiranog naoružanja koje je Kim obećao da će da uvede, da bi se nosio sa, kako je naveo, eskalirajućim vojnim pretnjama predvođenim Sjedinjenim Američkim Državama.

Drugi delovi naoružanja uključuju hipersonična oružja, špijunske satelite i rakete sa više bojevih glava.

Mun sugeriše da je Severna Koreja možda dobila pomoć Rusije u izgradnji nuklearnog reaktora za podmornicu, u zamenu za snabdevanje Rusije konvencionalnim naoružanjem i trupama koje podržavaju ratne napore u Ukrajini.

Takođe je rekao da bi Severna Koreja mogla da testira tu podmornicu u naredne dve godine.

Severna Koreja trenutno ima oko 70-90 dizelskih podmornica u jednoj od najvećih flota na svetu, međutim, većina tih podmornica je stara i sposobna je da lansira samo torpeda i mine, a ne rakete.

U poslednjih nekoliko dana, Severna Koreja je pojačala svoju agresivnu retoriku prema SAD i Južnoj Koreji uoči njihovih godišnjih vojnih vežbi, koje počinju u ponedeljak.

Simptom/B92/Tanjug

Teheran: Ako vi (neprijatelj) napadnete stotinu takvih, mi ćemo izgraditi hiljadu drugih

February 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pezeškijan je to rekao dao nakon što je “Vašington post” objavio da američke obaveštajne službe veruju da će Izrael verovatno pokrenuti preventivni napad na iranski nuklearni program do sredine godine.

“Prete nam da će pogoditi nuklearne objekte… Ako vi (neprijatelj) napadnete stotinu takvih, mi ćemo izgraditi hiljadu drugih… Možete da napadate zgrade i mesta, ali ne možete da pogodite one koji to grade”, rekao je Pezeškijan, preneli su državni mediji.

Istovremeno, komandant iranskih konvencionalnih vazdušnih snaga Hamid Vahedi poručio je svim zemljama, prijateljima i neprijateljima, da je doktrina Irana odbrambena, ali da će odgovoriti silom na svaki neprijateljski napad, prenosi Rojters.

Predsednik SAD Donald Tramp je u ponedeljak u intervjuu za Foks njuz izneo mogućnost da Izrael napadne Iran, rekavši da bi više voleo da sklopi sporazum sa Iranom koji bi ga sprečio da dobije nuklearno oružje.

“Svi misle da će Izrael, uz našu pomoć ili naše odobrenje, ući i bombardovati ih. Više bih voleo da se to ne dogodi”, rekao je Tramp.

Simptom/B92/Tanjug

Ministarstvo građevinarstva: Objavljena sva dokumentacija o padu nadstrešnice, pozivamo stručnu javnost da nam se obrati

February 2, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Resorno ministarstvo ističe da je sva dokumentacija objavljena i dostupna na sajtu Vlade Republike Srbije, a vezana je i za pad nadstrešnice na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 15 osoba poginulo, a dvoje ljudi teško povređeno.

“Reagujući na stavove i izjave docentkinje na Građevinskom fakultetu Sanje Fric i građevinskog inženjera Zorana Đorđevića u emisiji ‘Oko’ na RTS-u, kao i na tekst objavljen na portalu Blica pod naslovom ‘Šta otkriva 16.000 spisa o nadstrešnici’, ministarstvo je saglasno sa izjavom Fricove o važnosti uvida u građevinske dnevnike”, naglašeno je u saopštenju.

Navodi se i da u cilju davanja odgovora, pojašnjenja ili uvida u originalnu dokumentaciju, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Infrastruktura Železnice Srbije, pozivaju stručnu javnost i Građevinski fakultet da im se obrate.

“Obratite se Ministarstvu na telefon 0113612938 i 0113619710 ili na imejl sektor.zeleznice@mgsi.gov.rs, kao i Infrastrukturi Železnice Srbije, na telefon 0113618330 ili na imejl kabinet.infra@srbrail.rs, kako bi bez odlaganja organizovali uvid u svu raspoloživu originalnu dokumentaciju i sastanak sa odgovornim licima u ministarstvu i/ili Infrastrukturi Železnice Srbije. Osobe za kontakt su pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Milan Petrović, kao i Vladimir Maksimović, vršilac dužnosti generalnog direktora Akcionarskog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom ‘Infrastruktura železnice Srbije'”, ističe se u saopštenju.

Simptom/RTS

EBOR (EBRD) odobrila Srbiji 105 miliona evra za izgradnju solarno–termalnog postrojenja u Novom Sadu

December 17, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je saopšteno iz ove banke, kredit je odobren u korist JKP Novosadska Toplana, koja je u vlasništvu Grada Novog Sada, prenosi eKapija.

Sredstva zajma će se koristiti za finansiranje izgradnje solarno–termalnog postrojenja u Novom Sadu, sa 38.600 metara kvadratnih kolektorskih polja, sezonskim skladištem toplote, toplotnom pumpom i električnim kotlom.

Projekat je inače, deo Okvira zelenih gradova i uključen je u Akcioni plan zelenih gradova, koji izrađuje Grad Novi Sad. Očekuje se da Projekat bude sufinansiran iz sredstava investicionog granta Evropske unije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Kako se navodi u tehničkoj dokumentacji, koju je objavio EBRD, na početku realizacije projekta, sezonsko akumulaciono skladište toplotne energije (Seasonal Pit Thermal Energy Storage-PTES) biće napunjeno prečišćenom vodom iz Dunava, kapaciteta oko 850.000 m3.

Voda, koja se proizvodi u postoćim postrojenjima TE-TO Novi Sad, ostaće uskladištena tokom celog veka trajanja postrojenja, uz minimalne gubitke usled isparavanja, što će zahtevati povremeno dopunjavanje.

Prema Studiji izvodljivosti, za PTES je neophodno oko 15 hektara zemljišta, dok će za solarno-termalnu elektranu biti potrebno dodatnih 7,4 hektara, a za tehničko postrojenje oko 0,45 hektara.

Sva predviđena zemljišta su u državnom vlasništvu i trenutno su izdata u zakup.

“Tokom iskopavanja podzemnog dela PTES-a postoji rizik od prodora podzemnih voda. Kako bi se ovi rizici izbegli, projektovanje će uključivati odgovarajuće mere u skladu sa Planom upravljanja životnom sredinom i društvom (ESAP). U skladu sa tim planom, predviđene su mere za sprečavanje zagađenja i upravljanje opasnim materijama tokom izgradnje, rada i održavanja postrojenja”, navodi se.

Za sve faze projekta biće izrađeni planovi za upravljanje otpadom, a kako se navodi, izvođači radova biće pod stalnim nadzorom kako bi se obezbedilo poštovanje zakona o upravljanju otpadom.

Radi zaštite od poplava, duž reke Dunav izgrađen je nasip visine osam metara, dizajniran, kako piše, da izdrži stogodišnje vode.

Simptom/B92/eKapija

Kako će izgledati novi most preko Save

December 15, 2024 by Mitko Arnaudov 1 Comment

Sudbina Savskog mosta zapečaćena je pre više godina. Zbog dotrajale konstrukcije i neodržavanja, građevinski inženjeri procenili su da je rekonstrukcija neizvodiva. Posle tehničke kontrole odlučeno je da je najbolje rešenje uklanjanje postojećeg i izgradnja novog mosta.

“To je jedan od retkih mostova u okruženju koji ima stubove u samoj matici reke. To je, bar kao građevinicu, po meni jedna od najvećih mana tog mosta”, rekao je Zoran Đorđević, građevinski inženjer.

Ivan Rašković, profesor sa Arhitektonskog fakulteta kaže da taj važan infrastrukturni objekat svojim kapacitetom više ne može da izađe u susret potrebama.

“Postoje simboličke i istorijske vrednosti i u krajnjem slučaju emocije građana, i ja ga volim, kao sve što je simbol Beograda, a sa druge strane treba da odlučimo da li ćemo to usko grlo da poboljšamo u kapacitetu ili ne”, rekao je Rašković.

Gradski čelnici navode da je most, u sadašnjem stanju prepreka na međunarodnom plovnom putu, jer je 5,5 metara niži nego što bi trebalo, postao je nebezbedan i nefunkcionalan, a kao treći razlog navode razvoj obala Save i neophodnost pravljenja veze koja zadovoljava minimum saobraćajnih kriterijuma.

mali_sinisa/Instagram Account

“Uradi se analiza i vidi se da li nešto može u punom kapacitetu dalje da se koristi ili ne. Sa druge strane moguće je stvari rekonstruisati, doraditi, poboljšati. I tu postoji granica u ceni ili racionalnosti”, kaže profesor Rašković.

“Most se sa lokacije u potpunosti uklanja, tako da u tom smislu on ne može da bude ni u jednom svom delu deo budućeg mosta. Biće izmešten na jednu lokaciju, tada će da se izvrši procena svega toga što je uklanjeno”, kaže Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda.

Projektna dokumentacija za novi most, izrađena je pre više od šest godina i na osnovu nje zaključen ugovor o izgradnji koja će početi nakon uklanjanja starog mosta.

“Ja sam možda suviše graditelj ceo svoj život, tako da mi je delovalo prirodno da je to suviše mali most za to mesto. Pogotovu koliko znam, urbanizam predviđa da se napravi most sa 4 trake i 2 tramvajske šine koji ulazi onda u tunel koji izlazi negde kod Pančevčkog mosta”, kaže inženjer Đorđević.

Pešački most

Ideja o pešačkom mostu koji će spojiti obale Save biće realizovana na Starom železničkom mostu koji će dobiti novo lice, najavljuju gradski čelnici. U funkciji i uređen, kažu, biće do kraja 2026. i postati pešačka veza – od Beogradskog sajma do bloka 18 na novobeogradskoj strani.

“Kao pešački most sa zelenim površinama, sa vidikovcima na mostu i kao svojevrsni ukaz na Savi, s obzirom da njegovu vidljivost”, kaže Stojčić.

“Železnički most onog raspona može da nosi zaista svašta. Ja bih rekao nešto drugo. Znam da je pre dosta godina na Arhitektonskom fakultetu urađen diplomski u kome je razmatrano pretvaranje tog mosta u nešto što mi danas zovemo šoping mol”, kaže inženjer Đorđević.

Kada su nacisti 1942. godine izgradili, tada, jedini most u Beogradu koji je spajao levu i desnu obalu Save, napravili su i glavni put za transport logoraša na Sajmište. Iako su hteli da ga sruše posle oslobađanja Beograda, spasen je i nekoliko decenija eksploatisan.

Novi most na Savi biće dvostruko širi od Starog – lučnom konstrukcijom podsećaće na stari, a funkcionalnošću omogućiti veći protok vozila i zadovoljiti saobraćajne potrebe.

Simptom/RTS/Zoran Slepčević

“Krtice” stižu u Beograd – početak radova na metrou sledeće godine, prve vožnje 2030.

December 11, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sledeće godine počeće prvi građevinski radovi, a očekuje se da će u maju 2026. krenuti kopanje tunela na prvoj liniji – TBM mašinama, poznatijim kao krtice.

Dve TBM krtice zaroniće u maju 2026. kod Belih voda i Karaburme, a izroniće kod Sajma, očekuju nadležni. Najavljuju da će se Beogradskim metroom od Makiša do Pančevačkog mosta, na trasi prve faze prve linije, Beograđani voziti od 2030. Ugovor potpisan sa kompanijom Pover Čajna – vredan je 720 miliona evra, a rok za realizaciju je 45 meseci plus dve godine.

“Sa ‘Pauer Čajnom’ imamo ugovor o građevinskim radovima na izgradnji metroa, a sa kompanijom ‘Alstom’ imaćemo ugovor za izgradnju sistema i isporuku vozova. Sa kompanijom ‘Alstom’ će taj ugovor biti za celu prvu fazu linije 1, a sa ‘Pauer Čajnom’ smo zbog građevinskih radova i specifičnosti ovu fazu 1 podelili smo na ova četiri dela”, naveo je direktor JKP ”Beogradski metro i voz” Andreja Mladenović.

Lot 1, potpisan u septembru, odnosio se na geološka istraživanja i pripremu projektne dokumentacije za naručivanje TBM mašina, krtica za kopanje tunela, što se očekuje u februaru 2025, preko “Pauer Čajne”, kako bi, kažu u Beograd stigle sredinom 2026. kada bi i krenulo kopanje tunela.

”Za ovaj projekat, TBM mašina je najneophodnija i samo tako možemo da završimo ceo ovaj projekat i zato sam već dao instrukcije mojim ljudima da počnu radove kako u Kini tako i ovde. Moram da naglasim da su bezbednost i kvalitet prioritet ovog projekta i ‘Pauer Čajna’ će održati svoje obećanje”, poručio je predstavnik kompanije ”Pauer Čajna” Han Džiping.

Početak prvih građevinskih radova očekuje se sledeće godine, i to na depou Makiško polje, izgradnjom šest objekata i dve nadzemne deonice važnih za funkcionisanje sistema. U međuvremenu, nastavlja se sa projektovanjem.

“Potpisivanje ovog sporazuma još je jedan dokaz naše posvećanosti da izgradnja prve faze linije 1 metroa budu realizovane u najkraćem mogućem roku i verujemo da će ovaj projekat zaista doneti dugoročne koristi, ne samo našem gradu, već i celokupnoj republici Srbiji. A ovaj Lot 2 prve faze linije 1 beogradskog metroa, koji danas potpisujemo, osigurava brzu i efikasnu vezu između udaljanih delova grada”, ističe ministar za javna ulaganja, v. d. ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Darko Glišić.

Početkom sledeće godine očekuje se početak pregovora za prvu fazu druge linije beogradskog metroa, od Bežanijske kose do Savskog trga, a u narednih nekoliko nedelja, najavljuju iz beogradskog metroa, treba da bude izabran projektant i treće linije.

Simptom/RTS/Zoran Slepčević

Planiraju gradnju nove nuklearne elektrane

November 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U saopštenju se navodi da će nova nuklearna elektrana imati snagu od oko 1.700 megavata (MW), preneo je Rojters.

Ističe se da će pobednik tendera biti proglašen u aprilu 2027, a da bi izgradnja mogla da počne 2032. godine.

Probni rad nuklearke planiran je za 2038. godinu, a potpuno funkcionisanje 2040. Procenjuje se da bi troškovi mogli da iznose oko 10 milijardi evra.

U Slovačkoj već postoje dve nuklearne elektrane.

Pojedine evropske zemlje, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku, planiraju izgradnju novih nuklearki da bi ispunile svoje planove za prelazak sa fosilnih na ekološki čiste energente.

Simptom/B92/Tanjug

Vesić: Kada završimo prugu Beograd–Niš, Srbija će biti kičma saobraćaja Zapadnog Balkana

November 1, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vlada Srbije je pre nekoliko dana odobrila prostorni plan za prugu od Beograda do Niša. Predviđena je modernizacija postojeće železničke pruge na tri deonice: Velika Plana – Gilje, Paraćin–Stalać i Đunis–Trupale, ukupne dužine oko 109 kilometara i nakon toga vozovi će ići brizinom od 200 kilometara na sat.

Evropska komisija je ocenila da je Srbija u oblasti saobraćaja visoko usklađena sa EU, piše u godišnjem izveštaju o napretku.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić kaže da je ponosan na taj izveštaj i ocenjuje da on pokazuje da je Srbija postigla dobar nivo usklađenosti sa EU.

“EU je od 2000. godine dala više od milijardu evra pomoći samo u oblasti saobraćaja. Vlada ne zaboravlja da EU jedina daje bespovratna sredstva. Naš cilj je EU”, istakao je Vesić.

Naveo je da Vlada priprema osam zakona iz oblasti saobraćaja, koji treba da uđu u skupštinsku proceduru, i dodao da očekuje njihovo usvajanje u prvom kvartalu sledeće godine. Kako je napomenuo, kad to uradimo bićemo usklađeni sa EU.

Početak gradnje sledeće godine

Ministar je rekao da će EU u narednom periodu izdvojiti 500 milijardi evra za koridore, a na tom delu se nalazi i Srbija, koja će moći da koristi deo tih sredstava.

Govoreći o izgradnji pruge Beograd–Niš, za čije radove je Vlada Srbije dala zeleno svetlo, Vesić je rekao da će se izgradnja pruge odvijati u nekoliko faza.

“Očekujemo da krajem ove i početkom sledeće godine budu tenderi, tako da se očekuje da radovi krenu sledeće godine”, kaže ministar Vesić i ističe da tokom radova neće biti zatvaranja saobraćaja, da transport koji se odvija kroz našu zemlju ne bi našao neke druge puteve.

Očekivano trajanje radova od tri do pet godina

Vesić je rekao da ne može tačno da precizira koliko će se dugo raditi na tom projektu, ali očekuje da radovi traju od tri do pet godina. Kada to budemo rekonstruisali, imaćemo 437 brze pruge, kaže Vesić i dodaje da će Evropa najviše ulagati u železnicu, što je Srbija prepoznala i zato je počela da ulaže u brze pruge.

Ministar je rekao da, kada svi završe deo svog posla, imaćemo brzu prugu od Budimpešte do Pireja, a da će pruga u Srbiji biti kičma saobraćaja Zapadnog Balkana.

Napomenuo je da Turska ima oko 2.000 kilometara pruga i da ćemo, kada se Srbija poveže prugom od Niša ka Sofiji, biti umreženi i s tim tržištem.

Vesić je zaključio da je za prugu ka Nišu zatvorena finansijska konstrukcija i da će deo novca obezbediti država, deo iz donacija, a deo će biti obezbeđen iz povoljnih kredita.

Simptom/RTS

Petković: Gradnja policijske stanice u Lešku direktna pretnja preostalim Srbima

September 10, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Petar Petković istakao je da gradnja policijske stanice u Lešku predstavlja direktnu pretnju, zastrašivanje i provokaciju preostalim Srbima, prenosi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

“Ni po jednoj tački sporazuma iz Brisela, Priština i Aljbin Kurti nemaju pravo da na severu KiM podižu svoje monoetničke policijske baze i policijske poligone kojima žele da konačno proteraju Srbe sa severa KiM i zaokruže svoju politiku etničkog čišćenja”, naveo je Petković.

Čemu služi Kurtijeva policija na severu KiM, napomenuo je Petković, videlo se i sinoć kada su brutalno pretukli i maltretirali srpske mladiće, a potom ih i uhapsili, te kada su upucali Milana Jovanovića, Srećka Sofronijevića i Dragišu Galjka, brutalno pretukli srpsku decu Daru i Kristijana, a takvih primera je još mnogo.

“Kurti je zato danas i pobegao od novinara i nije smeo da odgovori ni na jedno takvo pitanje, jer i on i čitava međunarodna zajednica dobro znaju čemu služe njegove policijske stanice i baze na severu KiM i da tamo niti je dobrodošao, niti ima šta da traži”, naglasio je Petković.

Petković je istakao Srbi će u njemu uvek videti, ono što jeste, “nasilnika, uzurpatora i progonitelja”.

“Zna srpski narod kroz svoju tešku istoriju da nijedna tiranija nije trajala doveka, a naš narod će kroz sve nedaće uvek uz sebe imati podršku svoje države Srbije”, zaključio je Petković.

Kancelarija za KiM/RTS

U Kazahstanu uskoro referendum o izgradnji nuklearke

September 2, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je saopšteno iz kabineta, javnost u Kazahstanu zahteva referendum o izgradnji nuklearne elektrane, prenosi agencija Interfaks.

Navedeno je da stručnjaci za nuklearnu industriju i stanovništvo uglavnom podržavaju izgradnju nuklearne elektrane, ali se jedan broj javnih ličnosti i ekoloških aktivista protivi tome.

Na osnovu rezultata prethodno sprovedenih studija, područje sela Ulken u Almatinskoj oblasti, izabrano je kao najpoželjnije područje za izgradnju nuklearne elektrane, a za hlađenje stanice koristiće se voda iz jezera Balhaš.

Neki stručnjaci se zalažu za izgradnju stanica sa malim reaktorima, jer, po njihovom mišljenju, neće biti dovoljno vode za nuklearnu elektranu sa reaktorom velike snage ako jezero Balhaš počne da se prazni.

Trenutno Kazahstan razmatra tehnologije reaktora velike snage od četiri dobavljača i to iz Francuske, Kine, Rusije i Južne Koreje.

Planirano je da projekat izgradnje nuklearne elektrane u Kazahstanu realizuje međunarodna grupa investitora.

Ministarstvu energetike Kazahstana je potvrdilo da izgradnja NE može da potraje i do 10 godina, a cena jednog agregata je u proseku oko 5 milijardi dolara.

Tanjug/B92

Ostvariv plan izgradnje kolosalnog podvodnog železničkog tunela između Evrope i Afrike

Tržište nekretnina u 2026: Neće biti izgradnje novih tržnih centara

Netanjahu: Neće biti palestinske države, ova zemlja pripada nama

Kina: Početak izgradnje najveće hidroelektrane na svetu

Dobrodošli u novu trku nuklearnog naoružanja: Tajne ruske nuklearne baze niču širom Evrope

Nemačka: "Gradiće se skloništa sa milion mesta"

Severna Koreja prikazala podmornicu na nuklearni pogon

Teheran: Ako vi (neprijatelj) napadnete stotinu takvih, mi ćemo izgraditi hiljadu drugih

Ministarstvo građevinarstva: Objavljena sva dokumentacija o padu nadstrešnice, pozivamo stručnu javnost da nam se obrati

EBOR (EBRD) odobrila Srbiji 105 miliona evra za izgradnju solarno–termalnog postrojenja u Novom Sadu

Kako će izgledati novi most preko Save

"Krtice" stižu u Beograd – početak radova na metrou sledeće godine, prve vožnje 2030.

Planiraju gradnju nove nuklearne elektrane

Vesić: Kada završimo prugu Beograd–Niš, Srbija će biti kičma saobraćaja Zapadnog Balkana

Petković: Gradnja policijske stanice u Lešku direktna pretnja preostalim Srbima

U Kazahstanu uskoro referendum o izgradnji nuklearke

Ostvariv plan izgradnje kolosalnog podvodnog železničkog tunela između Evrope i Afrike

Tržište nekretnina u 2026: Neće biti izgradnje novih tržnih centara

Netanjahu: Neće biti palestinske države, ova zemlja pripada nama

Kina: Početak izgradnje najveće hidroelektrane na svetu

Dobrodošli u novu trku nuklearnog naoružanja: Tajne ruske nuklearne baze niču širom Evrope

Nemačka: “Gradiće se skloništa sa milion mesta”

Severna Koreja prikazala podmornicu na nuklearni pogon

Teheran: Ako vi (neprijatelj) napadnete stotinu takvih, mi ćemo izgraditi hiljadu drugih

Ministarstvo građevinarstva: Objavljena sva dokumentacija o padu nadstrešnice, pozivamo stručnu javnost da nam se obrati

EBOR (EBRD) odobrila Srbiji 105 miliona evra za izgradnju solarno–termalnog postrojenja u Novom Sadu

Kako će izgledati novi most preko Save

“Krtice” stižu u Beograd – početak radova na metrou sledeće godine, prve vožnje 2030.

Planiraju gradnju nove nuklearne elektrane

Vesić: Kada završimo prugu Beograd–Niš, Srbija će biti kičma saobraćaja Zapadnog Balkana

Petković: Gradnja policijske stanice u Lešku direktna pretnja preostalim Srbima

U Kazahstanu uskoro referendum o izgradnji nuklearke

# izgradnja

Ostvariv plan izgradnje kolosalnog podvodnog železničkog tunela između Evrope i Afrike

Tržište nekretnina u 2026: Neće biti izgradnje novih tržnih centara

Netanjahu: Neće biti palestinske države, ova zemlja pripada nama

Kina: Početak izgradnje najveće hidroelektrane na svetu

Dobrodošli u novu trku nuklearnog naoružanja: Tajne ruske nuklearne baze niču širom Evrope

Nemačka: "Gradiće se skloništa sa milion mesta"

Severna Koreja prikazala podmornicu na nuklearni pogon

Teheran: Ako vi (neprijatelj) napadnete stotinu takvih, mi ćemo izgraditi hiljadu drugih

Ministarstvo građevinarstva: Objavljena sva dokumentacija o padu nadstrešnice, pozivamo stručnu javnost da nam se obrati

EBOR (EBRD) odobrila Srbiji 105 miliona evra za izgradnju solarno–termalnog postrojenja u Novom Sadu

Kako će izgledati novi most preko Save

"Krtice" stižu u Beograd – početak radova na metrou sledeće godine, prve vožnje 2030.

Planiraju gradnju nove nuklearne elektrane

Vesić: Kada završimo prugu Beograd–Niš, Srbija će biti kičma saobraćaja Zapadnog Balkana

Petković: Gradnja policijske stanice u Lešku direktna pretnja preostalim Srbima

U Kazahstanu uskoro referendum o izgradnji nuklearke