Odluka Međunarodnog udruženja stručnjaka za genocid koje ima oko 500 članova širom sveta, uključujući i brojne stručnjake za holokaust, mogla bi poslužiti daljoj izolaciji Izraela u globalnom javnom mnjenju i doprinosi rastućoj grupi organizacija koje koriste taj termin za izraelske akcije u Gazi. Izrael odbacuje tu optužbu i nazvao je rezoluciju o tome „sramotom za pravnu profesiju“.

„Izraelska politika i akcije u Gazi ispunjavaju pravnu definiciju genocida“, navodi se u rezoluciji te grupe.

„Ljudi koji su stručnjaci za proučavanje genocida mogu da vide stanje kakvo jeste“, rekla je za Asošijejted pres Melani O’Brajen, predsednica te organizacije i profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu Zapadne Australije.

Rezoluciju je podržalo 86 odsto članova te organizacije. O’Brajen je rekla da je učestvovalo 28 odsto članova — stopa koja je tipična za rezolucije grupe. Glasanje se održava putem e-pošte, po Statutu te grupe, a članovi imaju 30 dana da odgovore.

U napadu 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo rat, militanti predvođeni Hamasom ubili su na jugu Izraela oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i oteli 251. Četrdeset osam talaca je ostalo u Gazi, od kojih za oko 20 Izrael veruje da su živi.

U izraelskoj ofanzivi koja je usledila, veliki delovi Gaze su sravnjeni sa zemljom, a većina od preko dva miliona stanovnika te teritorije je rasaljavana više puta. Više od 63.000 Palestinaca je poginulo, po podacima Ministarstva zdravlja Gaze koje ne navodi koliko je bilo boraca ili civila, ali da je oko polovine bilo žena i dece.

Ministarstvo je deo vlade koju vodi Hamas i u njemu rade medicinski stručnjaci. Ujedinjene nacije i nezavisni stručnjaci smatraju ga najpouzdanijim izvorom o ratnim žrtvama. Izrael osporava brojke, ali nije dao svoje.

Rezolucija naučnika optužuje Izrael za zločine, uključujući „neselektivne i namerne napade na civile i civilnu infrastrukturu“ u Gazi i poziva Izrael da „odmah prekine sva dela koja predstavljaju genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv Palestinaca u Gazi“.

Tekst počinje priznanjem da napad Hamasa „predstavlja međunarodne zločine“.

Genocid je kodifikovan konvencijom iz 1948. godine, sastavljenom nakon užasa Holokausta, koja ga definiše kao dela „počinjena s namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“. UN i mnoge zapadne zemlje su rekle da samo sud može da odluči o tome da li je neki zločin genocid. Slučaj protiv Izraela je pred najvišim sudom UN.

Izrael delimično osnovan kao utočište posle Holokausta, kada je ubijeno oko šest miliona evropskih Jevreja, odlučno je negirao da čini genocid.

„IAGS je postavio istorijski presedan – ‘Proučavaoci genocida’ optužuju samu žrtvu genocida, uprkos pokušaju genocida Hamasa nad jevrejskim narodom“, saopštilo je izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova i dodalo: „Sramotno“.

Izrael kaže da Hamas produžava rat time što se ne predaje i ne oslobađa talaca. Poslednjih dana je počeo prve faze nove ofanzive i proglasio grad Gazu borbenom zonom.

Grupa stručnjaka IAGS, osnovana 1994. godine, ranije je smatrala da postupanje Kine prema manjinskim muslimanima Ujgurima i obračun Mjanmara sa muslimanima Rohindža ispunjavaju kriterijume genocida.

Ta organizacija je 2006. godine saopštila da izjave tadašnjeg iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada kojima je pozvao na „brisanje Izraela s mape“, imaju „genocidnu nameru“.

U julu, dve istaknute izraelske grupe za ljudska prava -B’Celem i Lekari za ljudska prava-Izrael, saopštile su da njihova država vrši genocid u Gazi. Ze organizacije ne odražavaju mejnstrim mišljenje u Izraelu, ali je to bio prvi put da su tamošnje organizacije predvođene Jevrejima iznele takve optužbe.

Međunarodne grupe za ljudska prava takođe su iznele tu optužbu.

Južna Afrika je pred Međunarodnim sudom pravde optužila Izrael za kršenje Konvencije o genocidu, a Izrael je odbacio tu optužbu.

Taj sud nema policijske snage za sprovođenje svoje presude, što bi moglo potrajati godinama, ali ako neka država smatra da druga članica nije postupila po nalogu MSP-a, može to prijaviti Savetu bezbednosti UN.

Savet može da uvede sankcije, čak i da odobri vojnu akciju, ali svaka od pet stalnih članica ima pravo veta, uključujući i najvernijeg saveznika Izraela, Sjedinjene Države. Predsednik SAD Donald Tramp je rekao da ne veruje da se u Gazi dešava genocid.

Simptom/Danas/Beta/AP