U intervjuu za Gardijan, Aragči je naglasio da samo diplomatija donosi rezultate i otkrio da su posrednici već podneli nove zahteve za nastavak pregovora sa Trampovom administracijom, koji su propali nakon bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja u junu, piše Gardijan.
Aragči je takođe rekao da Iran nema neprijavljena nuklearna mesta, ali da još uvek ne može da dozvoli inspektorima UN pristup bombardovanim objektima iz bezbednosnih razloga.
Kraj dijaloga nakon napada
Prethodnih pet rundi pregovora između SAD i Irana naglo je završeno 12. juna, kada je Izrael, uz podršku SAD, napao iranska nuklearna postrojenja u 12-dnevnom sukobu.
Nakon napada, Donald Tramp je tvrdio da su objekti uništeni, a evropske zemlje su ponovo uvele sankcije UN, za koje Iran kaže da nisu imale značajan uticaj. Iranski ministar spoljnih poslova je više puta naglasio da je zemlja postala vojno i psihološki jača nakon napada i da ne želi da pregovara sa pozicije slabosti.
Govoreći na konferenciji o bezbednosti u Teheranu, ponovio je da Iran ima “neotuđivo pravo da obogaćuje uranijum unutar zemlje od kojeg se nikada neće odreći”, što je bila glavna prepreka u prethodnim pregovorima.
Neuspelo “magično rešenje”
Iranski zvaničnici su otkrili da su se u ranijim razgovorima približili postizanju “magičnog rešenja” za pitanje obogaćivanja uranijuma. Predlog je uključivao osnivanje konzorcijuma u kojem bi, pored iranskog osoblja, učestvovalo i američko osoblje. Takav dogovor bi omogućio obema stranama da proglase pobedu – Iran bi nastavio sa domaćim obogaćivanjem, dok bi SAD imale garancije da je program isključivo mirnodopski.
Iako nije eksplicitno dogovoreno da američki nuklearni naučnici mogu da deluju unutar Irana, to se smatralo logičnom posledicom predloga.
Zvaničnici tvrde da su tri puta postigli sporazum sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, ali je svaki put došlo do raspada zbog “sabotera u Vašingtonu”. Iako je ponuda konzorcijuma sada zvanično skinuta sa stola, čini se verovatnim da bi mogla biti oživljena u nekom obliku ako se pregovori nastave.
Nejasni signali i jačanje pozicije
Prošle nedelje, Tramp je rekao da dobija poruke od Irana o želji da ponovo otvori pregovore. Ali iranski zvaničnici nezvanično kažu da iz Vašingtona ne stižu nikakve konzistentne ponude, ni direktno ni preko posrednika kao što su Katar, Egipat, Oman i Saudijska Arabija. Dok neki optužuju iransko Ministarstvo spoljnih poslova za pasivnost, Teheran kaže da diplomatija nije predstava.
U svom govoru, Aragči je naglasio da je dvanaestodnevni rat pokazao da se sukob ne može rešiti vojnim sredstvima, optužujući SAD da su započele napade zahtevom za bezuslovnu predaju Irana, a završile ih bezuslovnim pozivom na prekid vatre.
Diplomatija pod iranskim uslovima
Poverenje je teško obnoviti, jer je Iran uveren da su izraelski napadi izvršeni uz puno znanje i koordinaciju SAD.
“Iran nije pobegao od diplomatije; Amerika i zapadne zemlje su uvek nastojale da nametnu svoju volju tokom pregovora. Diplomatija još uvek može biti živa i ostaje krajnje rešenje za rešavanje sporova, ali njeni kriterijumi, pravila i principi moraju biti poštovani”, rekao je Aragči.
“Ako govore iranskom narodu jezikom dostojanstva i poštovanja, dobiće odgovor istim jezikom.”
Ministar je zaključio optimističnom porukom o snazi svoje zemlje.
“Naši odbrambeni kapaciteti su mnogo jači nego pre 13. ili 14. juna ove godine. Svi naši kapaciteti su obnovljeni. Naučili smo mnogo lekcija iz ovog rata; upoznali smo sopstvene slabosti i slabosti neprijatelja”, rekao je.
“Uspešno smo prošli ovaj rat. Naša nuklearna tehnologija, koju su nameravali da unište, ostaje na mestu. Objekti i oprema, ako budu uništeni, biće obnovljeni; ono što je važno jeste volja iranskog naroda, a zatim i nacionalna kohezija koju su ciljali, ali nisu uspeli da slome. Iranski narod je postao jači, ujedinjeniji i više podržava vladu i državu pred ovom invazijom.”
Simptom/B92/Index.hr
