gradovi

Novi gradovi Afrike – urbane utopije ili budući gradovi duhova?

December 29, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Afrika doživljava brzu urbanizaciju, a očekuje se da će postojeći megagradovi poput Lagosa, Kaira i Kinšase značajno porasti, a pridružiće im se i oni u nastajanju poput Dar es Salama, Najrobija, Luande i Johanesburga, vođeni migracijom iz ruralnih u gradske sredine i ekonomskim mogućnostima, postajući glavni investicioni centri i centri afričkog rasta.

Od egipatske pustinje do glinovitog tla Senegala, poslednjih godina, afričke vlade su zahvaćene građevinskom groznicom, stvarajući gradove ex nihilo na obodu prestonica. Bez obzira da li se zovu novi gradovi ili satelitski gradovi, pametni gradovi ili startap gradovi, ovi futuristički megaprojekti sa izgledom urbanih utopija obećavaju da će rasteretiti zagušene prestonice, privući strane investitore (koji neretko i bivaju deo ovih projekata) i obezbediti lakše funkcionisanje budućeg sveta na ovom podneblju, piše The Africa report.

Stoga su se međunarodne organizacije udružile sa najvećim arhitektonskim centrima i osmislile projekte novih naselja dužinom obala gradova, poput meganaselja na izlazu iz turističke Hurgade na potezu ka luksuznom odmaralištu El Gouna, dužinom autoputa, još uvek nenaseljene a predviđene za različite ciljne grupe, što Egipćana što raseljenih migrantsih naselja iz šireg okruženja Afrike, možda i Bliskog istoka, kako se nagađa u, sada već ne malom broju afričkih i međunarodnih glasila.

Strukture ovih naselja imaju zajedničku ideju, zaokruživanja svih potreba zajednice, u jedan grad.
Sa druge strane, megagradnja postavlja pitanje da li će ikada ovakva rešenja ispuniti predstavljene zamisli do kraja ili će se ispostaviti da je ideja bila neizvodljiva u realnom životu ili netačno predočena javnosti radi drugih ciljeva.

Simptom/TheAfricareport

Beč proglašen najljubaznijim evropskim gradom: Svojim šarmom iznova oduševljava turiste

October 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Više od 180.000 čitalaca magazina ocenilo je svoja iskustva putovanja širom sveta, a Beč je posebno istaknut zbog kombinacije ljubaznih stanovnika, uređenih zelenih površina i bogate kulturne ponude.

U ocenama turista često se spominje pojam bečki grant, koji opisuje specifičan karakter građana Beča.

Reč je o pomalo sarkastičnom i direktnom tonu kojim lokalno stanovništvo komunicira, a koji stranci ponekad doživljavaju kao mrzovoljnost. Upravo taj šarm, kako navode posetioci, odaje iskrenost i neposrednost, što čini grad prijateljskim i autentičnim mestom za posetu, prenosi Klix.ba.

U evropskom kontekstu Beč je zauzeo prvo mesto, ostavivši iza sebe popularne destinacije poput Firence, San Sebastijana, Rejkjavika i Lisabona, dok je u svetskom poretku odmah iza Kita.

Pored toga, u oceni najboljih gradova sveta Beč se našao na trećem mestu u Evropi i devetom mestu globalno, što dodatno potvrđuje njegovu privlačnost među međunarodnim turistima.

Grad koji ruši stereotipe
Posetioci posebno ističu da grad impresionira ne samo uređenim zelenim površinama i baroknom arhitekturom, već i kulturom kafića koja je sastavni deo lokalnog života.

Direktor Turističke organizacije Beča Norbert Ketner izjavio je kako priznanje pokazuje da grad nije samo lep i uređen, nego i gostoljubiv te da bečki grant daje gradu poseban karakter i šarm koji posetioci prepoznaju i cene.

Rezultati ankete jasno pokazuju da Beč uspešno ruši stereotipe o navodno mrzovoljnim stanovnicima i potvrđuje reputaciju grada koji spaja kulturno bogatstvo sa toplinom i prijateljskim odnosom prema posetiocima.

Simptom/Newsmax/Klix.ba

Broj pacova raste širom sveta, u Njujorku ih ima oko tri miliona

October 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uništavanje imovine nije jedina šteta koju pacovi prave. Oni predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje, jer prenose bolesti kao što su leptospiroza i hantavirus.

Samo u Velikoj Britaniji od početka 2023. do sredine 2025. godine prijavljeno je više od pola miliona jedinki pacova, piše BBC.

Ipak, nema samo Britanija problem sa ovim štetočinama, već i veliki gradovi sveta, Vašington, Njujork, San Francisko, Toronto, kao i evropski gradovi poput Amsterdama.

Istraživač Bobi Korigen koji proučava život ovih štetočina smatra da uzrok problema leži u klimatskim promenama, kao i naš apetit za brzom hranom i neadekvatno bacanje i odlaganje smeća.

“Iako je nemoguće utvrditi tačan broj pacova, procenjuje se da samo u Velikoj Britaniji ima od 10 do 120 miliona jedinki ovih štetočina”, naveo je Kliv Bari koji radi u kompaniji koja se bavi suzbijanjem pacova. Iste podatke iznela je i kompanija “British Pest Control Association” (BPCA).

Kada su zime toplije, ubrzano se razmnožavaju
Studija koja je objavljena u časopisu Science Advances, istraživala je 16 gradova, u kojima je zabeležen porast populacije ovih glodara. Tako je u gradovima koji su imali porast vrednosti temperatura, zabeležen veći porast aktivnosti pacova.

U Vašingtonu je to skoro 400 odsto, u San Francisku oko 300 odsto, Njujorku 160 odsto.

Zaključak studije je da pacovima ne prijaju niske temperature, pa hladnoća može da smanji njihov broj.

Kada su zime toplije, oni se ubrzano razmnožavaju, jer su ženke pacova veoma plodne.

Ženke tokom godine mogu da imaju šest graviditeta, sa leglima sa po 12 mladunaca koji, opet, postaju polno zreli već u desetoj nedelji života.

To znači da samo jedan par pacova može u jednoj godini da okoti više od 1.000 jedinki.

Za pacove su gradovi idealno stanište, jer asfalt i zgrade zadržavaju toplotu, pa tako sa sve većom urbanizacijom i smanjenjem njihovog prirodnog staništa, oni postaju sve bliži ljudima.

U Njujorku postoji “akademija za pacove”
Njujork je grad u kome ima oko tri miliona pacova, prema procenama istraživača.

Tako se jedna učiteljica, koju su nazvali “caricom pacova” setila da organizuje predavanja za stanovništvo, kako bi u javnosti podigla svest o opasnostima po ljude od ovih glodara.

Zamolila je građane da prijave svakog pacova kojeg vide, a u okviru projekta uvedeno je i postavljanje kanti za otpatke koje su “otporne” na pacove.

Kako je objasnila Kejtlin Koradi, učiteljica i osnivač ove akademije, pacovima treba ukinuti hranu i tako prekinuti lanac ishrane pacova, a to je i ključ za smanjenje njihovog broja.

Simptom/Newsmax/BBC

RZS: Srbiju u junu posetilo 391.153 turista, stranaca više nego domaćih

August 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Broj dolazaka bio je za 1,0 odsto manji nego pre godinu dana.

Smanjen je i broj noćenja i to za 2,0 odsto, pa je u junu 2025. godine ostvareno 1.119.187 noćenja.

Banje je posetilo 59.766 turista, najviše Vrnjačku Banju – 18.583, zatim Sokobanju – 10.921, a na trećem mestu je Vrdnik sa 9.828 gostiju.

Za planinske centre se opredelilo 74.475 posetilaca. Rekord po posećenosti u junu je držao Zlatibor sa 32.808 gostiju, slede Fruška gora sa 10.198 i Kopaonik sa 8.443 posetioca.

Ostala mesta, odnosno gradovi, i u junu su privukli najveći broj turista – ukupno 271.346. Najveći broj njih posetio je Beograd – 136.717, zatim Novi Sad – 19.250 i Niš – 13.260.

Simptom/Newsmax

Zašto pojedine životinje vole život u gradovima

March 10, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Istraživanja pokazuju da se životinje iste vrste koje žive u gradovima i na selu ponašaju različito. Ovi dispariteti će verovatno biti sve veći jer više od polovine ljudi širom sveta sada živi u urbanim sredinama, a gradovi postaju sve veći.

Nedavno istraživanje naučnika sa Univerziteta u Tel Avivu pokazalo je da su egipatski slepi miševi koji žive u urbanim delovima Izraela dobili potomstvo dve i po nedelje ranije od onih u ruralnom području. Ovo im daje značajnu prednost jer postoji verovatnoća da će se razmnožavati dva puta godišnje.

U istraživanju je zabeleženo da je u urbanim sredinama veća zastupljenost i raznovrsnost voćaka. U Tel Avivu, na primer, drveće se zaliva. To znači da voća ima duže tokom cele godine, što znači pouzdanije zalihe hrane za slepe miševe.

Oni takođe imaju koristi i od efekta urbanih „toplotnih ostrva“, sa višim temperaturama koje ublažavaju zimske temperature kojima su izloženi njihovi srodnici u ruralnim sredinama.

Većina životinjskih vrsta ljude doživljava kao predatore, tako da ih naše prisustvo ometa i odvlači pažnju od hranjenja i razmnožavanja. Da bi preživele u gradovima u kojima dominiraju ljudi, životinje stoga moraju biti hrabrije.

Ovo je nešto što su istraživači neko vreme proučavali kod divljih životinja poput lisica. Urbane lisice su često sigurnije u reakciji na hranu koja je, recimo, smeštena u kutiju od cipela.

Urbane ptice, od crvendaća do divljih golubova, takođe su postale hrabrije. U studiji iz 2008. naučnici su otkrili da su urbane ptice tolerantnije na uznemiravanje ljudi od ruralnih, i dozvoljavaju ljudima da im priđu bliže.

Ptice koje su se manje ustezale da priđu ljudima potomci su već velikog broja generacija koje žive u gradovima, što govori o dugoj istoriji prilagođavanja uslovima sredine. Ova promena ponašanja pomaže ovim životinjama da prilagode svoje reakcije na stres kada su izložene novim situacijama. Da to ne urade, patili bi od hroničnog stresa.

Da bi se proverilo da li je ova smelost kod ptica posledica evolucionih adaptacija, jedna eksperimentalna studija iz 2006. u Nemačkoj je odgajala ptiće kosova iz urbanog centra i obližnje šume.

Držali su sve ptice u istom okruženju dok nisu odrasle, a zatim su testirali njihove akutne reakcije na stres kada su ih ljudi uhvatili i držali u rukama. Ptice iz grada su imale niži odgovor na stres, što ukazuje da je ova razlika genetski određena.

Međutim, urbane ptice pokazuju tendenciju da su manje uspešne u uzgoju ptića od onih u seoskim područjima. Iako ptice mogu da iskoriste hranu koju obezbeđuju ljudi u mnogim gradovima i mestima širom sveta – bilo direktno u hranilicama za ptice, ili sakupljajući našu odbačenu hranu – urbana područja ne pružaju dovoljno plena beskičmenjaka koji je potreban mnogim gnezdama.

Jedna studija objavljena 2020. godine otkrila je da je najveći izazov za velike senice u urbanim sredinama bila mala brojnost insekata.

Ista vrsta, drugi grad
Mnoge od ovih promena kod vrsta nastanjenih u gradovima teško je otkriti, ali jedna pojava postaje očiglednija kada se provede neko vreme u gradovima širom sveta. Obično u svakom gradu ima mnogo životinja iste vrste.

Naučnici to nazivaju biotičkom homogenizacijom. To se dešava kada mesta počnu da postaju sve sličnija vrstama koje tamo možete pronaći.
Ovaj proces počinje egzodusom vrsta koje ne mogu da tolerišu život uz ljude. Veliki sisari, često grabljivice, su prvi koji odlaze kada područje postaje sve urbanizovanije.

Tada počinju da se useljavaju alohtone vrste. Divlji golubovi, pacovi, čvorci i mnoge druge vrste ljudi unose tokom vremena, bilo slučajno ili namerno, sve dok se ne dođe do tačke kada biodiverzitet u jednom gradu, počne da liči na neki drugi na drugom kraju sveta.
Ove vrste često imaju šire niše u ishrani i staništu, što ih čini dobrim u iskorišćavanju urbanih područja.

Urbanizacija neprestano menja naš odnos prema životinjama i način na koji doživljavamo prirodu. Iako naučnici raspravljaju o tome da li smo ušli u antropocen (novo geološko doba zasnovano na značajnim planetarnim promenama koje su izazvali ljudi), neosporno je da ljudi imaju i još uvek oblikuju pejzaže koji odgovaraju našim potrebama.

Rast gradova i drugih urbanih područja će se nastaviti, a predviđa se da će buduća urbana ekspanzija progutati 11-33 miliona hektara prirodnog staništa do 2100. godine.

Tako ljudi postaju najveća pokretačka snaga u evoluciji divljih životinja

Simptom/RTS

Održani protesti protiv rudarenja litijuma u nekoliko gradova u Srbiji

July 30, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U nekoliko gradova održani su protesti protiv rudarenja litijuma i kompanije Rio Tinto, koja planira iskopavanje tog minerala na teritoriji Srbije.

Građani Kraljeva okupili su se na centralnom gradskom trgu u znak protesta zbog najava eksploatacije litijuma u Srbiji.

Aktivista pokreta “Ne damo Ibar“ i odbornik u Skupštini Kraljeva Nebojša Kovandžić pozvao je Kraljevčane da se usprotive kopanju litijuma u Srbiji, ali i da se bore protiv, kako je rekao, uzurpacije institucija, uništavanja reka i šuma i podzemnih istraživanja u okolini Kraljeva.

Protest protiv iskopavanja litijuma održan je i u Šapcu. Govornici u Šapcu tražili su hitno donošenje zakona koji bi trajno zabranio rudarenje litijuma i bora.

Šta je prethodilo protestima protiv iskopavanja litijum:

Vlada Srbije je 16. jula usvojila Uredbu kojom bi se preduzele mere da se pravni poredak za Jadar vrati na ranije stanje.

Posle sednice je saopšteno iz Vlade Srbije da se donešenjem Uredbe preduzimaju mere kojima bi se pravni poredak po pitanju projekta “Jadar” vratio u stanje koje je bilo pre donošenja Uredbe koja je proglašena neustavnom.

A pre usvajanja ove uredbe odluku je doneo Ustavni sud Srbije.

Ustavni sud Srbije je na sednici održanoj 11. jula 2024. godine utvrdio da Uredba Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar” iz 2022. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

“Ustavni sud je danas doneo odluku kojom je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita ‘Jadar’, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom”, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu tog suda.

Projekat kompanije Rio Tinto, vredan 2,4 milijarde dolara, stopiran je pre dve i po godine nakon masovnih ekoloških protesta.

Fonet/Blic/Simptom

Google Street View će u narednom periodu ažurirati fotografije Srbije na mapama

July 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zahvaljujući Google Street View-u, korisnici već imaju priliku da istraže neke od najznačajnijih turističkih lokacija u Beogradu kao što su Hram Svetog Save i Skadarlija, istorijske znamenitosti širom zemlje poput Ćele-kule u Nišu, spomen-parka Kragujevački oktobar i Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu, ali i prirodnih lepota koje krase Srbiju, kao što je Palićko jezero, saopštila je kompanija Google.

“Kompanija Google je svesna da se infrastruktura u gradovima, ali i između gradova,vremenom menja i razvija, pa fotografije treba redovno ažurirati. Nove fotografije će pomoći korisnicima da se još bolje orijentišu na različitim destinacijama i lakše planiraju svoja putovanja. Street View nudi prikaz od 360 stepeni kako ulica tako i prirodnih i kulturnih znamenitosti”, ističe se u saopštenju.

Tanjug

# gradovi