ankete

Većina Nemaca podržava Mercove razgovore s Putinom

February 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Anketa YouGova pokazala je da 58 posto ispitanika podržava ili snažno podržava takve razgovore, dok se 26 posto protivi direktnom kontaktu između dva lidera i zalaže se za tvrđi stav prema Moskvi.

Podrška direktnoj diplomatiji bila je posebno jaka među biračima iz Mercove stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), sa 64 posto onih koji podržavaju potencijalne razgovore.

YouGov je proveo reprezentativnu anketu za nemačku novinsku agenciju dpa između 6. i 9. februara.

Merc je ranije izrazio rezerve prema direktnom angažmanu s Moskvom. Ranije ovog meseca, osvrnuo se na posetu mađarskog premijera Viktora Orbana Moskvi, napominjući da je nekoliko dana nakon te posete rezultat bio teško bombardovanje Kijeva.

Međutim, Merc je takođe rekao da želi podržati sve razgovore usmerene na okončanje rata. Rekao je da su Evropljani spremni razgovarati s Moskvom, ali je naglasio da razgovori između Rusije i Ukrajine, koje predvode SAD, ostaju primarni put pregovora.

“Ako možemo doprineti da ovi razgovori budu uspešniji, učinićemo to. Ali nećemo otvarati nikakve paralelne kanale komunikacije”, rekao je kancelar.

Simptom/Anadolija

Ankete: Raste podrška u desnom centru za izlazak Poljske iz EU

December 22, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Anketa agencije United Surveys za poljski portal “Wirtualna Polska” pokazala je da je podrška “Polexitu” najjača među biračima konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS), a ne među krajnje desničarskom Konfederacijom. PiS je izgubio status vladajuće stranke 2023. godine nakon osam godina na vlasti.

Iako većina Poljaka i dalje favorizuje ostanak u EU, udeo onih koji žele izlazak porastao je na 24,7 posto, odnosno gotovo četvrtinu.

Ukupno, 65,7 posto ispitanika želi da Poljska ostane u bloku, pri čemu je 48,6 posto čvrsto protiv izlaska, a 17,1 posto umereno protiv.

Birači PiS-a bili su najviše naklonjeni “Polexitu”, s 47 posto koji podržavaju secesiju, 29 posto čvrsto za i samo 33 posto protiv.

Birači Konfederacije su na drugom mestu, s 41 posto koji podržavaju “Polexit” i samo osam posto koji ga odbacuju; 19 posto je čvrsto za.

Evroskepticizam raste poslednjih godina i postao je ključna politička tema.

Na letnjim predsedničkim izborima, pobednik koji je podržao PiS Karol Navrocki naglasio je poljski suverenitet nad briselskim birokratama.

U međuvremenu, ultranacionalista Gržegorž Braun privukao je pažnju svojom anti-EU retorikom i spektakularnim nastupima, a njegova stranka je u decembru bila treća po rejtingu u zemlji.

Pristalice vladajućih koalicionih stranaka i dalje snažno podržavaju EU, s više od 80 posto protiv “Polexita” u svim slučajevima.

Među biračima Građanske koalicije i Leve stranke nije zabeležen nijedan čvrst glas za izlazak.

Anketa je takođe pokazala da je evroskepticizam češći među muškarcima i osobama između 30 i 49 godina, dok su najviše pro-EU grupe osoba od 18 do 29 godina.

Simptom/Anadolija

Anketa pokazuje da koaliciona vlada nemačkog kancelara Merca gubi poverenje birača

December 10, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Poverenje u konzervativnog lidera Merca palo je na 32 posto u decembru, šest procentnih poena manje u odnosu na 38 posto zabeleženih u maju 2025, kada je njegova konzervativno-leva koalicija preuzela vlast, prema reprezentativnoj anketi koju je proveo istraživački institut Forsa.

Potkancelar Lars Klingbel iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) takođe je zabeležio pad poverenja, s 41 posto u maju na 36 posto u decembarskoj anketi. Čak je i ministar odbrane Boris Pistorijus, dugo smatran najpopularnijim nemačkim političarom, zabeležio pad. Njegovo poverenje smanjilo se za pet procentnih poena, na 57 posto u odnosu na maj 2025.

Koaliciona vlada suočava se s rastućim unutrašnjim tenzijama poslednjih mjeseci. Merocv konzervativni savez CDU/CSU i koalicijski partner SPD sukobljavali su se oko migracione politike, reforme vojnog roka, penzionih reformi i budžetskih prioriteta, sporova koji kod birača izazivaju sumnje u sposobnost vlade da efikasno upravlja.

Pad podrške koaliciji odražava se i u anketama o podršci strankama. Krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) porasla je na 26 posto u najnovijoj anketi Forsa, prestižući sve ostale stranke i postajući najjača politička snaga u zemlji.

Mercovi konzervativci (CDU/CSU), koji su pobedili na vanrednim izborima u februaru s 28,5 posto glasova, pali su na 24 posto, jedan procentni poen manje u odnosu na prethodnu sedmicu. Socijaldemokrati su pali na 14 posto, znatno ispod rezultata sa izbora (16,4 posto). Zeleni beleže 12 posto podrške, dok se levičarska stranka Die Linke drži na 11 posto.

Koalicija kancelara Merca suočava se s ključnim političkim testom u 2026. godini, kada su zakazani izbori za državne parlamente u pet saveznih pokrajina. Baden-Virtemberg i Rajna-Palatinat glasaju u martu, zatim Saksonija-Anhalt u junu, te Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija u septembru.

Simptom/Anadolija

Poslednje ankete: Bardela bi mogao da postane naredni predsednik Francuske

November 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

To je prvi put da je francuska agencija za istraživanja javnog mnjenja Odoksa prognozirala pobedu predsednika desničarske partije Nacionalnog okupljanja, prenosi Rojters.

Predsednički izbori u Francuskoj zakazani su za 2027. godine.

Ako bi izbori bili održani ove sedmice, 30-godišnji Bardela bi dobio više glasova od svih kandidata, prema rezultatima istraživanja 19. i 20. novembra u kojem je učestvovalo 1.000 ispitanika.

U zavisnosti od protivkandidata u prvom krugu izbora, Bardela bi osvojio 35 ili 36 odsto glasova i pobedio bi svakog kandidata koji bi prošao u drugi krug, navela je Odoksa.

„Nažalost za Žordana Bardelu i njegove pristalice, i na sreću za sve ostale, biti ubedljivi favorit na predsedničkim izborima nekoliko meseci pre njihovog održavanja nije garancija uspeha“, navela je Odoksa u izveštaju objavljenom uz rezultate ankete.

Raniji predsednici Nacionalnog okupljanja, Marin Le Pen i njen otac Žan-Mari Le Pen, gubili su tri puta u drugom krugu predsedničkih izbora od širokih političkih saveza.

Marin Le Pen je zabranjeno da se kandiduje za javnu funkciju pet godina, pošto je osuđena, zajedno sa još nekim članovima partije, zbog zloupotrebe sredstava, pa bi Bardela verovatno bio predsednički kandidat Nacionalnog okupljanja.

U anketi su uzeti u obzir kandidati krajnje levice Žan-Lik Melanšon, umereni levičar Rafael Gluksman i bivši premijeri Gabrijel Atal i Eduar Filip.

Bardela bi u drugom krugu izbora protiv Melanšona osvojio 74 odsto glasova, a protiv Filipa 53 odsto.

Prema rezultatima druge ankete ranije ovog meseca, Bardela bi sa malom razlikom izgubio od Filipa.

Slabi rezultati naslednika sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona posledica su velikog pada njegove popularnosti posle odluke da raspiše parlamentarne izbore sredinom prošle godine, posle kojih parlament nije mogao da formira koalicionu vladu.

Simptom/Nova.rs/Beta

Đorđe Vukadinović: Blokade više nisu rešenje, studenti će naći drugi način da nastave borbu

November 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Gostujući u emisiji GrađaNIN na Newsmaxu, Vukadinović je govorio o tome može li vladajuća partija da vrati nekadašnji rejting i po koju cenu.

Glavni urednik Nove srpske političke misli istakao je da je do pre godinu dana većinski deo Srbije podržavao Srpsku naprednu stranku, ali da je sada to negde pola-pola, sa neizvesnim ishodom.

“Sad se to promenilo. Negde su sada pata karte na nivou Srbije. Više je onih koji su protiv vlasti i ta promena se dogodila leta 2024. godine sa antilitijumskim protestima. Ti protesti su promenili odnos snaga na nacionalnom nivou. Tada je vlast izgubila većinu, a onda se na to nadovezala nadstrešnica”, izjavio je on.

“Rezultat na izborima bio bi pata karte”
Dodao je da se odnos snaga tada obrnuo, ali ne tako da je SNS propao i da niko više ne veruje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

“Vlast sada ima četiri, pet procenata više protivnika. Problem je što imate homogen režimski blok koji će teško promeniti mišljenje i podršku Vučiću. Na drugoj strani, uslovno rečeno relativno većinskoj strani protivnika vlasti, imate deo njih koji ne zna za koga jeste, dobar deo je za studente, jedan deo za parlamentarnu opoziciju”, naveo je on.

Dodao je da bi “na nekim relativno pošteno prebrojanim izborima rezultat bio pata karte”.

“Više je protivnika vlasti, ali na nekim relativno pošteno prebrojanim izborima rezultat bi bio pata karte, sličan odnosu snaga kakav je bio decembra 2023. u Beogradu”, naveo je Vukadinović.

“Izbori bi bili neizvesni”
Dodao je da misli da izbori neće skoro.

“Mislim da ćemo se načekati do izbora jer je sad jako rizično, a Vučić voli da igra na sigurno. Ovo bi bili neizvesni izbori, na kojima bi on imao šanse. Odnos snaga je relativno pola-pola, s tim što je protivnika više, a Vučićevo ‘telo’ je homogenije. On ima čemu da se nada na izborima – rascepkanost opozicije, napet odnos između studentske liste i opozicije, mere koje pokušava da primeni i jednokratno kupi podršku”, smatra glavni urednik Nove srpske političke misli.

Govoreći o rejtingu SNS, istakao je da povratak na nekadašnje nivoe i brojke nije realan.

“On je izgubio rejting, ali nije nastavio da pada. Ne može da poveća broj glasova, ali može procenata”, rekao je Vukadinović.

“Politički maraton, a ne sprint”
Govoreći o blokadi institucija i komentarišući da li su one rešenje, istakao je da nisu.

“Blokade u ovom trenutku nisu rešenje, mogu da budu i kontraproduktivne, bilo da je reč o ulicama ili fakultetima, a studenti su pokazali imaginativnost da će naći drugi način da nastave borbu. Blokade imaju smisla kad je reč o političkom sprintu, a ovde je u pitanju politički maraton, blokada kao sredstvo je tu neprimenljiva”, zaključio je politički analitičar.

Simptom/Newsmax

Anketa AP-a: Veliki pad popularnosti Trampa među njegovim republikancima

November 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Anketa je obavljena pre no što su opozicione demokrate ostvarile značajne uspehe na izborima za gradonačelnika Njujorka i guvernere Virdžinije i Nju Džersija, kao i na referendumu o promeni granica izbornih okruga u Kaliforniji. Takođe je obavljena pre no što je Kongres SAD krenuo ka okončanju blokade finansiranja savezne vlade zbog nedonošenja državnog budžeta, najduže u američkoj istoriji.

Rezultati pokazuju da samo 33 odsto Amerikanaca odobrava način na koji republikanski predsednik upravlja vladom. U prethodnom istraživanju AP-a i NORC-a u martu ove godine, taj procenat je bio 43 odsto.

Pad je velikim delom posledica pada Trampovog rejtinga među republikancima i nezavisnima.

Istraživanje pokazuje da sada samo oko dve trećine republikanaca – 68 odsto, odobrava način na koji Tramp upravlja vladom, a taj procenat je u martu bio 81 odsto.

Pozitivno mišljenje o Trampovoj vladavini ima samo 25 odsto nezavisnih. U martu ih je bilo 38 odsto.

Tramp i adminstracija su pokušali da svu odgovornost za blokadu finansiranja savezne vlade svale na demokrate, iako odrasli Amerikanci okrivljuju i republikance.

Loš rejting Trampa može biti i posledica šireg nezadovoljstva njegovim dramatičnim, kontroverznim zahvatima u funkcionisanje savezne vlade, s masovnim otpuštanjima i gašenjem ministarstava i drugih službi, ali i nezadovoljstva drastičnim povećanjem carine što je pogodilo i privredu i stanovništvo SAD.

Simptom/Beta

Trampa podržava 37 odsto Amerikanaca, nezadovoljni stanjem u ekonomiji

November 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema anketi koju je za tu američku televiziju sprovela agencija za istraživanje tržišta i anketiranje SSRS, Trampov rejting je negativno ocenilo 63 odsto ispitanih, što je najviši procenat nepoverenja ikada, i za jedan poen je viši od prethodnog negativnog maksimuma, koji je zabeležio kada je napuštao predsedničku funkciju u januaru 2021. godine.

Da je Donald Tramp otišao predaleko u korišćenju predsedničke moći izjasnilo se 61 odsto Amerikanaca, što je povećanje za devet odsto u odnosu na februar, a povodom rušenja istočnog krila Bele kuće, 54 odsto ispitanih je kazalo da je nezadovoljno ili ljuto, dok je samo deset odsto njih kazalo da je zadovoljno ili srećno zbog te odluke.

Još 36 odsto ispitanih, među kojima su polovina bili republikanci, reklo je da im to nije mnogo važno.

Skoro polovina bi glasala za demokratu u svom okrugu
U isto vreme, 47 odsto registrovanih birača je navelo da bi glasalo za demokratu u svom okrugu ako bi se izbori održali danas, dok je 42 odsto reklo da bi glasalo za republikanca, dok je 41 odsto ispitanih kazalo da bi svojim glasom poslali poruku da se protive Trampu, što je skoro dvostruko više od 21 procenta onih koji su izjavili da bi njihov glas bio poruka podrške predsedniku.

Amerikanci su uglavnom nezadovoljni stanjem u zemlji – 68 odsto njih je ocenilo da stvari idu loše, a nezadovoljni su i ekonomijom, za koju je 72 odsto reklo da je u lošem stanju, dok je 47 odsto ispitanika kazalo da su ekonomija i troškovi života glavni problemi sa kojima se suočavaju Sjedinjene Američke Države.

Ocenu da je Trampova politika pogoršala ekonomske uslove u SAD dalo je 61 odsto ispitanih.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Tramp o padu rejtinga: Lažne ankete lažnih novinskih organizacija

April 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je u objavi na svojoj mreži TruthSocial rekao da u anketi Njujork tajmsa, kao i ABC njuza, Vašington posta i Ipsosa nije bilo anketirano dovoljno njegovih birača, iako nije pružio dokaze za tu tvrdnju, preneo je NBC njuz.

On je kazao da one koji su sproveli ankete „treba istražiti zbog izborne prevare“, navodeći da su oni „negativni kriminalci“ i „neprijatelji naroda“.

Kako se približava kraju svojih prvih 100 dana na funkciji, popularnost predsednika Trampa opada, to jest većina građana ne podržava njegove ključne inicijative, a postoji i percepcija da njegova administracija pokušava da izbegne poštovanje naredbi saveznih sudova, pokazuje anketa Vašington posta, ABC njuza i Ipsosa, objavljena u nedelju.

U anketi se, pored ostalog, kako piše Vašington post, navodi da je podrška Trampu niža nego kod bilo kom prethodnom predsedniku na 100-dnevnoj prekretnici u prvom ili drugom mandatu.

Polovina Amerikanaca nije zadovoljna radom predsednika te zemlje Donalda Trampa u toku prvih 100 dana njegovog mandata, pokazala je druga anketa Centra za istraživanje javnih poslova Asosijejted presa i NORC, objavljena u subotu.

Simptom/N1/Tanjug

Predsednički izbori u Hrvatskoj – Milanović u prednosti, Primorac u trci za drugi krug

December 17, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na izmaku stare godine – u prvom krugu, pa početkom nove – u drugom, Hrvati biraju predsednika. Novog ili starog. Od osmoro kandidata, na osmim predsedničkim izborima dvojica su u fokusu.

Fokusirali su se, na početku kampanje, i jedan na drugog aktuelni predsednik Zoran Milanović i HDZ-ov protivkandidat Dragan Primorac.

“Plenkoviću, ti si prijetnja hrvatskoj demokratiji, kako smo znali. A ovom njegovom odabraniku od srca – ćao!“, poručio je aktuelni predsednik.

Uzvratio je i Primorac.

“Predsjednici Austrije, Slovenije, Italije ne žele biti na sastanku na kojem ne znaju da li će ih hrvatski predsjednik izvređati, dragi moji prijatelji. Tužno, ali istinito“, rekao je kandidat HDZ-a.

Ovakva retorika viđena je i u nastavku kampanje, a razlog – pokazuju i istraživanja – to što su baš oni najviđeniji u drugom krugu. Ako do toga i dođe, prema anketama, Milanoviću je još pet godina na Pantovčaku zagarantovano.

“Ono što je i za mene iznenađujuće, i za sve nas koji pratimo politiku, to je da je HDZ odlučio takvom Zoranu Milanoviću suprotstaviti objektivno lošeg kandidata. Dragan Primorac je loš kandidat, to je nesporno, velik dio HDZ-ovog biračkog tijela će vam to ponovit. Zoran Milanović taktički se dobro drži u kampanji. On je i danas rekao da orao ne lovi muve. Time je pokazao šta zapravo misli o svojim protivkandidatima“, ocenila je Ankica Mamić, analitičarka iz Zagreba.

Zanimljivi kandidati i u novom izbornom ciklusu

I na ovim izborima Hrvatska nastavlja tradiciju medijski zanimljivih kandidata. Na prošlim, imali su jednog pevača i jednog reditelja koji je promenio ime u Milan Bandić, po preminulom gradonačelniku Zagreba.

Na ovim, prvu aferu već je ubeležila Ivana Kekin, supruga pevača Hladnog piva, zbog njegovog susreta sa preduzetnikom koji se povezuje sa kriminalnim radnjama.

A, jedan od kandidata, uspešni biznismen Niko Tokić Kartelo i bukvalno je dokazao da “i bogati plaču”.

“Kad su me nazvali da je službena kandidatura prihvaćena, emocije su me preplavile, nije mi bilo svejedno, jer, sad ćete me opet rasplakat… Ja sam inače po prirodi emotivac“, objasnio je svoju reakciju Tokić Kartelo.

“Ljudima izgleda da je lagano sakupiti 10.000 potpisa, ali zapravo nije. To je jedan ozbiljan zadatak i u tom smislu se gospodin Tokić Kartelo rasplakao jer je uspio. Ja mislim da je on time svoje ciljeve ostvario. Mislim da je i njemu jasno da on nema nikakve šanse. A mama je sretna, pa barem dva dobitka“, dodala je Ankica Mamić.

A, ko je dobitnik na izborima znaće se posle prvog kruga, 29. decembra, i drugog, koji je dve nedelje kasnije.

Simptom/RTS/Tihana Bajić

Pistorijus popularniji od Šolca

November 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Taj portal dalje navodi da je to mnoge navelo da se zapitaju zašto Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) ne odustane od Šolca kao glavnog kandidata za kancelara i predloži Pistorijusa na tu funkciju.

Pistorijus, međutim, kaže da se za njega to pitanje “čak i ne postavlja”. “Imamo kandidata za kancelara. On je aktuelni kancelar. Sve se svodi na to. Zaista sam veoma zadovoljan svojim poslom. Volim da budem ministar odbrane”, rekao je nedavno Pistorijus za nemačku javnu televiziju.

Ipak, Pistorijus je ranije ove nedelje, tokom posete Bavarskoj, naveo da “u politici nikada ništa ne treba isključiti, bez obzira na to o čemu se radi”, zbog čega se stiče utisak da ostavlja otvorenom mogućnost da bude kandidat za kancelara.

“Jedina stvar koju definitivno mogu da isključim je da postanem papa”, podvukao je on.

Pistorijus je poznat po svojim relativno tvrdokornim stavovima kada je u pitanju obezbeđivanje oružja Ukrajini i širenje nemačke vojske zbog čega, ukazuje Politiko, “nije nužno prirodno prikladan” za stranku koja je tradicionalno nastojala da zadrži veze sa Moskvom i koja je i dalje skeptična prema upotrebi vojne sile.

Uprkos tome, mnogi unutar SPD tvrde da je Pistorijus jedini koji može da spase stranku od teškog poraza na prevremenim izborima u Nemačkoj, koji se očekuju 23. februara, nakon raspada Šolcove tropartijske koalicije ranije ovog meseca.

Spekulacije koje su se rasplamsale povodom moguće kandidature Pistorijusa pokušali su da prekinuli lideri SPD obećanjima da Šolc ostaje glavni izbor te stranke za kancelara Nemačke.

Ipak, sve veći broj članova podržava kandidaturu Pistorijusa.

“Kancelar je uradio dobar posao u veoma teškoj situaciji, ali sada smo stigli do kraja koalicije i potreban nam je novi početak. To bi bilo lakše sa Borisom Pistorijusom nego sa Olafom Šolcom”, rekao je poslanik SDP i dugogodišnji član stranke Markus Tons.

Bivši lider SPD i nekadašnji ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel zauzeo je mnogo oštriji stav, navodeći da “u bazi SPD svakim danom raste otpor uobičajenom delovanju sa kancelarom Šolcom”.

“A jedini odgovor rukovodstva SPD je da umiruje i i dostavi izjave o odanosti. Ono što je sada potrebno je hrabro političko vodjstvo. Ko god ovo dopusti, dovešce SPD na ispod 15 odsto”, upozorio je Gabrijel na društvenoj mreži Iks.

Poslanici SPD su tokom dva interna sastanka održana prošle nedelje raspravljali o tome da li Pistorijus treba da zauzme Šolcovo mesto.

Na jednom sastanku učestvovalo je konzervativnije krilo partije, preneo je nemački Špigel, a na drugom, prema podkastu Politika Berlin Plejbuk, levo krilo stranke.

Prema navodima prisutnih, koji nisu imenovani, znatan deo poslanika u obe grupe založio se za odbacivanje kandidature Šolca u korist Pistorijusa.

Sa druge strane, Šolc je u utorak u intervjuu za nemački Velt rekao da je siguran u lojalnost Pistorijusa i poručio da SPD i on žele da zajedno pobede na narednim izborima.

Imajući u vidu da će izbori u Nemačkoj biti održani za manje od 100 dana, lideri SPD smatraju da je previše rizično praviti promene na vrhu lliste i nameravaju da stave tačku na tu debatu iz straha da bi sukobi oko kandidata za kancelara samo dodatno naškodili popularnosti stranke.

Iz tog razloga se očekuje da će za nekoliko dana ili nedelja doći do zvanične selekcije za najboljeg kandidata za kancelara, pošto mnogi žele da izbegnu neizvesnost koja bi, u suprotnom, trajala do konvencije SPD 11. januara.

Ali čak i ako Šolc ostane, njegova stranka ce verovatno izgubiti na izborima, zbog čega je malo verovatno da ce on zadržati vlast u SPD nakon izbora.

S druge strane, Pistorijus bi mogao da igra važnu ulogu u novoj vladi koju će najverovatnije predvoditi lider konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc.

Prema trenutnim anketama, CDU ce biti potreban najmanje jedan koalicioni partner za formiranje vlade, što će verovatno biti SPD, a to znači da bi Pistorijus mogao ponovo da bude ministar odbrane Nemačke.

“To bi ga, zauzvrat, moglo dovesti u poziciju da postane kandidat SPD za kancelara na narednim saveznim izborima”, zaključuje Politiko.

Simptom/B92/Tanjug

# ankete

Većina Nemaca podržava Mercove razgovore s Putinom

Ankete: Raste podrška u desnom centru za izlazak Poljske iz EU

Anketa pokazuje da koaliciona vlada nemačkog kancelara Merca gubi poverenje birača

Poslednje ankete: Bardela bi mogao da postane naredni predsednik Francuske

Đorđe Vukadinović: Blokade više nisu rešenje, studenti će naći drugi način da nastave borbu

Anketa AP-a: Veliki pad popularnosti Trampa među njegovim republikancima

Trampa podržava 37 odsto Amerikanaca, nezadovoljni stanjem u ekonomiji

Tramp o padu rejtinga: Lažne ankete lažnih novinskih organizacija

Predsednički izbori u Hrvatskoj – Milanović u prednosti, Primorac u trci za drugi krug

Pistorijus popularniji od Šolca