„Ranije je Vega bila sva zelena”, kaže ona.
„Teško ste mogli da razaznate životinje zbog guste trave. Sada je sve suvo“, kaže ona, pokazujući na nekoliko lama koje pasu.
Generacijama je njena porodica ovde uzgajala ovce.

Kako se klima menjala i kiša prestajala, tako je i trave bivalo sve manje, što je ovim ljudima otežalo uzgoj stoke.
Ali situacija se pogoršala kada su „oni“ počeli da otimaju vodu, objašnjava ona.
„Oni” su kompanije koje se bave litijumom.
Ispod slanih ravnica pustinje Atakame nalaze se najveće svetske rezerve litijuma, mekog, srebrno-belog metala koji je suštinska komponenta baterija koje napajaju električne automobile, laptopove i sisteme za skladištenje solarne energije.
Kako se svet kreće ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za njima je naglo porasla.
U 2021. godini, oko 95.000 tona litijuma je potrošeno širom sveta; do 2024. godine, ta brojka se više nego udvostručila, dostigavši 205.000 tona, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Očekuje se da će do 2040. godine premašiti 900.000 tona.

Veći deo ovog povećanja biće posledica potražnje za baterijama za električne automobile, prema podacima IEA.
Lokalni stanovnici kažu da su se i troškovi zaštite životne sredine povećali.
Ova rastuća potražnja je stoga pokrenula pitanje: Da li globalna trka za dekarbonizacijom podstiče drugi ekološki problem?

video

Faviola Gonzalez je biologičarka iz lokalne autohtone zajednice koja radi u Nacionalnom rezervatu Los Flamenkos, u srcu pustinje Atakame, domu ogromnih slanih ravnica, močvara i laguna, kao i oko 185 vrsta ptica.
Ona prati promene u ekosistemu.
„Lagune su ovde sada manje”, kaže ona.
„Primetili smo pad razmnožavanja flaminga.”
Ističe da rudarenje litijuma utiče na mikroorganizme kojima se ptice hrane u ovim vodama, utičući na ceo lanac ishrane.
Pokazuje na mesto gde su se, prvi put za 14 godina, ove godine rodili ptići flaminga.
„Nizak reproduktivni uspeh“ pripisuje blagom smanjenju ekstrakcije vode 2021. godine, ali kaže: „Malo ih je.”
„Nekada ih je bilo mnogo. Sada ih ima tek nekoliko.”
Andske podzemne vode, bogate mineralima, veoma su stare i sporo se obnavljaju.
„Ako crpimo mnogo vode, a malo ulazi, slane ravnice Atakame ostaće žedne”, objašnjava ona.

U nekim oblastima je otkriven i poguban uticaj po floru.
Na imanjima slanih ravnica koje eksploatiše čileanska kompanija SQM, skoro trećina autohtonih stabala rogača počela je da umire 2013. godine zbog uticaja rudarstva, prema izveštaju Saveta za odbranu prirodnih resursa (NRDC) sa sedištem u SAD iz 2022. godine.

Foto Alek Garčević

Ali problem se proteže i van Čilea
U izveštaju iz 2022. godine za NRDC sa sedištem u SAD, Džejms DŽ.A. Bler, vanredni profesor na Politehničkom državnom univerzitetu Kalifornije, napisao je da rudarenje litijuma „doprinosi uslovima ekološkog iscrpljivanja“ i „potencijalno smanjuje dostupnost slatke vode za floru i faunu, kao i za ljude“.
Ali je napomenuo da je teško pronaći definitivne dokaze o ovom pitanju.
Ublažavanje štete
Šteta po životnu sredinu je, naravno, neizbežna kada je u pitanju rudarstvo.
„Teško je zamisliti bilo koju vrstu rudarstva koja nema negativan uticaj“, kaže Karen Smit Štegen, profesorka političkih nauka u Nemačkoj koja proučava uticaje rudarenja litijuma širom sveta.
Poenta je u tome da rudarske kompanije mogu da preduzmu korake da štetu ublaže.
„Ono što je [rudarske kompanije] trebalo da urade od početka jeste da uključe ove zajednice”, kaže on.
Na primer, pre vađenja litijuma iz zemlje, kompanije bi mogle da sprovedu „procene društvenog uticaja” – analize koji razmatraju širok uticaj koji će njihov rad imati na vodu, divlje životinje i zajednice.

Rudarske kompanije sada kažu da slušaju. Čileanski SQM je jedan od glavnih.
U jednom od svojih postrojenja u Antofagasti, Valentin Barera, zamenik menadžera za održivost u SQM Lithium-u, kaže da kompanija tesno sarađuje sa zajednicama kako bi razumela njihove zabrinutosti i sprovela procene uticaja na životnu sredinu.
On čvrsto veruje da je, kako u Čileu tako i širom sveta, potrebno više litijuma za energetsku tranziciju.
Dodaje da kompanija testira nove tehnologije.
Ako budu uspešne, plan je da se one primene u njenim postrojenjima u slanoj ravnici Atakame.
To podrazumeva i ekstrakciju litijuma direktno iz slane vode, bez bazena za isparavanje, i tehnologije za hvatanje isparene vode i njeno ponovno ubrizgavanje u zemlju.
„Sprovodimo nekoliko pilot projekata kako bismo shvatili koji najbolje funkcioniše za povećanje proizvodnje i smanjenje trenutne ekstrakcije slane vode za najmanje 50 odsto”, kaže on.

Simptom/BBC