prekid

Trampov nagli zaokret: SAD zamrzle pregovore sa Rusijom o normalizaciji odnosa

November 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Novi krug pregovora o punom obnavljanju rada ambasada u Moskvi i Vašingtonu za sada nije planiran, saopštili su za Izvestiju u američkoj misiji u Rusiji.

Drugi i do sada poslednji krug konsultacija između Sjedinjenih Država i Rusije održan je u Istanbulu pre više od šest meseci, 10. aprila.

Nakon toga, treći sastanak nikada nije zakazan. U junu, ruski ambasador u Vašingtonu Aleksandar Darčijev uverio je da će se održati „u bliskoj budućnosti“.

Ali rusko Ministarstvo spoljnih poslova kasnije je saopštilo da su konsultacije otkazane na inicijativu američke strane.

Tada su pregovori planirani za kraj oktobra – početak novembra. Međutim, strane se još nisu dogovorile o njima.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da je dijalog sa američkom stranom u toku, „ali ne onoliko brzo koliko bismo želeli“.

Istovremeno, nije mogao da kaže kada i gde bi se mogao održati novi sastanak na kojem bi se razgovaralo o „iritantima“.

Konsultacije o nastavku punopravnog rada ambasada, povratku ruske diplomatske imovine u Sjedinjene Države, obnovi vazdušnog saobraćaja između zemalja i, uopšte, o normalizaciji odnosa održane su paralelno sa pregovorima između Moskve i Kijeva o završetku rata, nisu donele ništa konkretno, podsetio je Pavel Šarikov, vodeći istraživač na Odeljenju za studije evropskih integracija Instituta za evropu Ruske akademije nauka.

„Gotovo 99 odsto rusko-američkog dijaloga sada je oko Ukrajine. Istovremeno, u Moskvi trenutno nema ni američkog ambasadora, tako da se svi razgovori vode direktno sa administracijom Bele kuće“, rekao je Šarikov.

Krajem oktobra, američki predsednik Donald Tramp naglo je promenio svoj stav prema Rusiji. Otkazao je planirani sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti i uveo sankcije protiv dve najveće naftne kompanije u zemlji, Rosnjefta i Lukoila.

Prema izvorima Rojtersa, na Trumpove odluke uticali su maksimalistički zahtevi Kremlja da se okonča rat u Ukrajini. Istovremeno, Lavrov je ove zahteve preneo američkoj strani tokom razgovora sa šefom Stejt departmenta Markom Rubiom.

Nakon prekida samita Tramp-Putin, Lavrov je pao u nemilost Kremlju i nije se pojavio na značajnom sastanku Saveta bezbednosti Ruske Federacije početkom novembra, napisao je Komersant.

Takođe je izgubio status šefa ruske delegacije na samitu G20. Ove godine će ga predvoditi zamenik šefa predsedničke administracije Maksim Oreškin.

„Sada su pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država očigledno zaustavljeni. Pozicije su se dosta razlikovale“, rekao je Georgij Asatijan, zamenik direktora Centra za vojnu ekonomiju i strategiju na Institutu za vojnu ekonomiju i strategiju na Visokoj školi ekonomije, stručnjak Ruskog saveta za međunarodne poslove.

Istovremeno, priznao je da će se uskoro nastaviti pregovori o bezbednosti i nuklearnom oružju.

Simptom/Danas

SAD smanjuju vazdušni saobraćaj zbog manjka kontrolora leta jer nisu plaćeni

November 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Smanjenje će uticati na hiljade letova širom SAD.

FAA se suočava s nedostatkom kontrolora leta koji rade neplaćeno od početka prekida finansiranja savezne vlade 1. oktobra, a neki su napustili posao što je rezultiralo kašnjenjem letova širom zemlje.

Administrator FAA Brajan Bedford i ministar transporta SAD Šon Dafi rekli su da će se sastati s rukovodiocima avio-kompanija da bi utvrdili kako bezbedno sprovesti smanjenje letova i izbeći još veće pogoršanje.

Bedford i Dafi su na konferenciji za novinare u sredu odbili da navedu pogođena tržišta pre no što razgovaraju sa avio-kompanijama. Bedford je rekao da će lista biti objavljena u četvrtak.

Već je bilo brojnih kašnjenja aviona širom SAD ponekad i satima jer FAA usporava ili privremeno zaustavlja saobraćaj kad god nema dovoljno kontrolora leta.

Velike avio-kompanije, sindikati avijacije i šira turistička industrija pozivaju Kongres SAD da okonča prekid finansiranja savezne vlade.

Simptom/Nova.rs/Beta

Premijer Kanade tražio da se ne emituje oglas koji je iznervirao Trampa

November 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Karni je dodao da se tokom večere na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje izvinio Trampu jer je on bio „uvređen“.

Televizijski oglas premijera Ontarija Daglasa Forda, emitovan u SAD, kritikuje Trampove carine ;delom govora 40. američkog predsednika Ronalda Regana (1911-2004), protivnika carina koji se zalagao za slobodnu trgovinu.

Regan je bio predsednik u dva mandata i omiljen je u Trampovoj Republikanskoj partiji.

On je bio uzdržan prema carinama i veći deo jednog govora je 1987. godine iskoristio da objasni zašto je protiv njih, što je i glavno u oglasu premijera Ontarija.

Oglas je razgnevio Trampa koji je zato prekinuo trgovinske pregovore sa Kanadom i izjavio da će povećati carine na uvoz kanadske robe za još 10 odsto.

Na pitanje novinara šta je bio odgovor premijera Ontarija na zahtev da više ne emituje oglas, Karni je rekao: „Pa, videli ste šta je bilo od toga“.

Karni je dodao da on ne bi to emitovao.

„Ja sam, kao premijer, odgovoran za odnos sa predsednikom SAD, a federalna vlada je odgovorna za spoljne odnose sa vladom SAD“, rekao je Karni.

Portparol premijera Ontarija Daglasa Forda nije odmah odgovorio na pitanje da li je Karni rekao Fordu da ne emituje oglas.

Ford je ranije rekao da su Karni i Karnijev šef kabineta videli ogklas pre nego što je emitovan.

On je oglas povukao prošlog ponedeljka, ali je dozvolio da se prikaže tokom prve dve utakmice prvenstva Severne Amerike u bejzbolu.

Tramp je rekao da je Reganov stav prema carinama u oglasu predstavljen pogrešno s ciljem da utiče na Vrhovni sud SAD uoči saslušanja ovog meseca. Taj postupak treba da odluči da li Tramp može da uvede sveobuhvatne carine, koje su ključni deo njegove ekonomske strategije.

Niži sudovi su presudili da je Tramp prekoračio ovlašćenja.

Karni je prošlog meseca u Beloj kući pokušao da s Trampom obezbedi trgovinski sporazum o smanjenju carina na kanadske proizvode u pojedinim sektorima, poput čelika i aluminijuma. Trampove carine su pogodile i kanadsku automobilsku industriju i industriju drvne građe.

Kanada u Sjedinjene države svakog dana izveze robu i usluge u vrednosti od gotovo 3,6 milijardi kanadskih dolara (oko 2,2 milijarde evra), a u SAD ide više od tri četvrtine ukupnog kanadskog izvoza.

Simptom/Danas/Beta/AP

Počela primena privremene suspenzije bezviznog režima za državljane Republike Turske

October 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Shodno Odluci Vlade Crne Gore o privremenoj suspenziji bezviznog režima za državljane Republike Turske, odnosno usvojenoj Uredbi o izmeni Uredbe o viznom režimu (“Službeni list Crne Gore”, broj 126/25), uvedena je obaveza viznog režima za turske državljane koji poseduju obične pasoše.

Zahteve za izdavanje crnogorske vize tipa “C” (boravak do 90 dana u periodu od 180 dana) i “D” (boravak do 180 dana u periodu od 365 dana), turski državljani mogu podneti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore u Republici Turskoj – Ambasadi u Ankari i Generalnom konzulatu u Istanbulu.

Napominje se da imaoci važećih putnih isprava (validnih najmanje tri meseca po napuštanju teritorije Crne Gore) sa važećom vizom za više ulazaka (multiple entries) ili boravišnom dozvolom zemalja Šengenskog prostora, Australije, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Irske, Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, mogu ulaziti, prelaziti preko teritorije i boraviti u Crnoj Gori do 30 dana bez obaveze pribavljanja crnogorske vize – ali najduže do isteka pomenute vize ili boravišne dozvole.

Bezvizni režim za imaoce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša Republike Turske ostaje nepromenjen, u skladu sa Sporazumom o uzajamnom oslobađanju od pribavljanja vize.

Vlada donela odluku
Premijer Milojko Spajić istakao je da je mera donesena radi očuvanja stabilnosti i bezbednosti, uz napomenu da Vlada nastavlja da radi na očuvanju dobrih odnosa s Ankarom.

Odluka je donesena uz saglasnost većine članova Vlade, a cilj privremene mere je da se preispitaju i unaprede mehanizmi kontrole kretanja i boravka turskih državljana.

Ukidanje bezviznog režima prethodno je najavio premijer Spajić, nakon što je u Podgorici privedeno skoro 50 turskih i azerbejdžanskih državljana radi provere zakonitosti njihovog boravka.

Simptom/Newsmax

Svi osim SAD: Članice SB UN traže prekid vatre i humanitarnu pomoć za Gazu

August 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Izražavamo duboku uznemirenost zbog podataka o gladi u Gazi“, rekla je zamenica stalnog predstavnika Gvajane pri UN Trišala Perso i istakla da je ovo „prvi put da je zvanično potvrđena glad u regionu Bliskog istoka i da svakog dana sve više ljudi umire zbog neuhranjenosti, a najviše dece“, prenosi CNN.

Njoj su se za govornicom pridružili predstavnici Slovenije, Alžira, Kine, Danske, Francuske, Grčke, Pakistana, Paname, Južne Koreje, Rusije, Sijera Leonea, Somalije i Velike Britanijue.

„Ovo je kriza koju su izazvali ljudi, iako je korišćenje gladi kao ratnog oružja strogo zabranjeno međunarodnim humanitarnim pravom“, kazala je Perso.

Zamenica stalnog predstavnika iz Slovenije Ondina Drobić dodala je da pozivaju na prekid vatre u Gazi i oslobađanje svih preostalih talaca, da Izrael otvori Gazu za humanitarnu pomoć i da odustane od planova za invaziju i okupaciju grada Gaze.

„Humanitarna kriza mora se rešiti bez odlaganja i Izrael mora promeniti kurs“, poručila je Drobić.

Simptom/Danas/FoNet

Zapaljene gume i blokiran auto-put u Tel Avivu: Raste bes Izraelaca

August 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Porodice talaca i drugi demonstranti pridružili su se protestu, nazivajući ga „Danom borbe“, naveo je CNN.

Forum za taoce i nestale saopštio je da je protest počeo isticanjem ogromnih izraelskih zastava ispred filijale američke ambasade u Tel Avivu.

Demonstranti su zaustavili saobraćaj i zapalili gume na auto-putu kroz Tel Aviv.

Kasnije danas, izraelski bezbednosni kabinet trebalo bi da razgovara o planovima za veliki napad na grad Gazu, rekao je izvor upoznat sa razgovorima.

Veliki protesti poput ovih obično se dešavaju vikendom; činjenica da se masovne demonstracije održavaju sredinom nedelje je pokazatelj rastućeg besa u Izraelu, ocenjuje CNN.

Podsetimo, skoro nedelju dana nakon što je Hamas prihvatio najnoviji predlog za prekid vatre u Gazi, Izrael još uvek nije odgovorio – uprkos tvrdnjama premijera Benjamina Netanjahua da „odmah“ počinje pregovore o oslobađanju svih talaca i okončanju rata.

Donald Tramp je tokom vikenda tvrdio da će se rat u Gazi završiti u naredne „dve do tri nedelje“, bez navođenja detalja. Američki predsednik je rekao da se „dosta bavi“ Netanjahuom i rekao mu je da mu je rekao da rat uskoro mora da se završi.

U međuvremenu, Izrael se suočava sa međunarodnom osudom nakon smrtonosnog „dvostrukog udara“ na bolnicu Naser u južnoj Gazi, u kojem je poginulo najmanje 20 ljudi, uključujući pet novinara, od kojih su neki požurili na mesto da izveštavaju o početnom udaru.

Napad na bolnicu Naser u ponedeljak dogodio se dve nedelje nakon što je Izrael ubio nekoliko novinara Al Džazire u napadu na grad Gazu.

Ubistvo novinara od strane Izraela znači da se broj reportera u Gazi smanjuje, jer Izrael ne dozvoljava međunarodnim novinarima da uđu u enklavu radi nezavisnog izveštavanja.

Simptom/N1/CNN

Ne idu vozovi do mora: Železnički saobraćaj u Crnoj Gori obustavljen do daljnjeg

August 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Sada je potpuno jasno da se ne radi o sindikalnoj ili radničkoj inicijativi, već o politički instruisanoj opstrukciji, koja ima za cilj da ugrozi rad železnice i prouzrokuje direktnu štetu putnicima i privredi”, navedeno je u saopštenju ŽICG.

Iz preduzeća napominju da su Kaluđeroviću poznati uslovi pod kojima bi mogli da budu ispunjeni njegovi zahtevi, ali da za svaki zahtev vezan za povećanje zarada i izmene kolektivnog ugovora moraju da budu uključeni Ministarstvo finansija i reprezentativni sindikati.

Navodi se da i pored toga, Kaluđerović i dalje odbija da pregovara.

“Železnička infrastruktura Crne Gore poziva sve zaposlene da ostanu posvećeni zakonitom i odgovornom radu, a relevantne institucije da preduzmu odgovarajuće mere u vezi sa opstrukcijama koje izazivaju ozbiljnu štetu javnom interesu i bezbednosti saobraćaja”, navedeno je u saopštenju.

Podsetimo, grupa radnika ŽICG stupila je u petak u štrajk, zbog, kako su naveli, veoma niskih plata. Oni su tražili da ih na razgovor primi menadžment kako bi razgovarali o poboljšanju uslova rada.

Iz menadžmenta kompanije ranije su saopštili da žele da “drastično” povećaju plate zaposlenima, ali su naveli da moraju da postupaju “u skladu sa budžetom i zakonskim propisima”.

Simptom/Newsmax

Tusk: „Postoje velike šanse za prekid rata u Ukrajini u skorije vreme“

July 30, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Velika je šansa i ima puno signala koji ukazuju na to da će rusko-ukrajinski rat u najmanju ruku biti privremeno prekinut u najskorije vreme“, kazao je Tusk koji je obišao Tehnički institut vojnog vazduhoplovstva u Varšavi.

Premijer je, međutim, upozorio da očekivanja barem zamrzavanja ratnih operacija u Ukrajini ne menjaju ništa na tome da Poljska mora da nastavi trku s vremenom da naoruža svoju vojsku.

„To ni u kom slučaju ne menja našu situaciju. Poljska mora da bude spremna na odbranu bez obzira na dešavanja na rusko-ukrajinskom frontu. Ne smemo da izgubimo ni jedan jedini sat u toj trci do savremene armije“, kazao je Tusk na konferenciji za novinare.

Poljski premijer upozorio je da je ključna modernizacija armije jer kako je kazao danas u ratu pobeđuju one armije koje su inteligentnije i bolje opremljene, na višem tehnološkom nivou.

„S poljske tačke gledišta apsolutno ključna stvar jeste da te stotine milijardi zlota koje planiramo da izdvojimo za armiju maksimalno uložimo u Poljskoj. Nećemo beskonačno da ulažemo poljski novac u inostrano oružje“, kazao je Tusk.

Vicepremijer i poljski ministar odbrane Vladislav Košnjak-Kamiš juče je saopštio da je Poljska od Evropske komisije preliminarno zatražila pozajmicu iz programa SAFE Evropske unije od 45 milijardi evra.

„Ti fondovi su realno ulaganje u bezbednost i razvoj naše vojne industrije. To je i jačanje bezbednosti i kapaciteta NATO“, kazao je Vladislav Košnjak-Kamiš.

Simptom/Nova.rs/Beta

Prekid interneta u Severnoj Koreji

June 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Nije jasno šta je uzrokovalo veliki prekid, ali je moguće da je reč o internom problemu, a ne o sajber napadu, jer su veze preko Kine i Rusije bile pogođene, rekli su istraživači koji prate severnokorejsku internet i tehnološku infrastrukturu.

Glavni zvanični mediji, Ministarstvo spoljnih poslova i nacionalna avio-kompanija Er Korjo bili su među veb stranicama koje nisu bile dostupne danas, pre nego što su počeli polako da se vraćaju, navodi Rojters.

Čitava severnokorejska internet infrastruktura nije se prikazivala na sistemima koji mogu da prate internet aktivnosti, a pogođene su i imejl usluge, rekao je ranije Džunade Ali, istraživač sa sedištem u Velikoj Britaniji koji prati severnokorejski internet.

“Teško je reći da li je ovo namerno ili slučajno – ali izgleda da je interno, a ne napad”, dodao je.

Zvaničnici južnokorejskog centra za reagovanje na sajber terorizam, policijske divizije koja prati sajber aktivnosti Severne Koreje, nisu bili dostupni za komentar.

Severna Koreja ima jedan od najstrože kontrolisanih internet sistema na svetu, uključujući pristup bilo kom obliku onlajn komunikacije. Šira javnost ima pristup samo intranetu koji je postavila vlada i koji nije povezan sa širom globalnom mrežom.

Malobrojnim članovima vlade i rukovodstva je dozvoljen otvoreni pristup internetu, a vladine veb stranice i novinski portali često služe propagandi za inostranstvo.

Severna Koreja je prethodnih godina doživela velike prekide interneta za koje se sumnja da su uzrokovani sajber napadima.

Simptom/N1/Beta

Zelenski: Ukrajina je spremna za potpuni prekid vatre

May 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Bez raketnih ili dron napada, bez stotina juriša na frontu. Rusi moraju odgovoriti na odgovarajući način – podržavanjem primirja. Moraju pokazati svoju spremnost da okončaju rat”, naveo je Zelenski.

On je dodao da “ovo nije prvi put, te da ovu ponudu ponavljaju”.

“Trideset dana koji mogu postati početak godina mira. Primirje, dugotrajno i pouzdano, biće pravi pokazatelj kretanja ka miru. Amerika može pomoći u tome. Svetu je Amerika potrebna sada, isto kao što je bila potrebna pre osamdeset godina”, izjavio je Zelenski.

https://x.com/ZelenskyyUa/status/1920589123250790474

Simptom/N1

Makron: Situacija u Pojasu Gaze kritičnija nego ikad; EU traži hitan prekid blokade Pojasa Gaze

May 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Nikada, nikada stanovništvo nije bilo tako daleko od medicinske pomoći tako dugo, nemoguće da spase povređene, daleko od hrane, lekova i vode”, rekao je Makron tokom konferencije za novinare u Jelisejskoj palati sa novim nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz).

Makron je još jednom pozvao Izrael da ponovo otvori prolaz humanitarne pomoći palestinskoj teritoriji, koji je Izrael blokirao od 2. marta.

Nedeljama su zvaničnici UN i nevladine organizacije izdavali upozorenja o riziku od gladi u Pojasu Gaze.

Izraelska vlada je navela da je cilj blokade da se palestinski pokret Hamas primora da oslobodi taoce koji se još uvek nalaze na palestinskoj teritoriji od napada 7. oktobra 2023. godine.

Vlasti Izraela su u ponedeljak saopštile da pokreću novu vojnu ofanzivu koja uključuje “osvajanje” Pojasa Gaze i masovno raseljavanje stanovništva unutar teritorije.

Evropska unija ponovo je u sredu pozvala Izrael da odmah prekine s blokadom Pojasa Gaze i dopusti dostavu humanitarne pomoći, koja je blokirana preko dva meseca.

“Tone pomoći, što predstavlja zalihe za tri meseca za stanovništvo od 2,2 miliona, čekaju na granici. Nakon što se blokada ukine, situacija s hranom mogla bi se vrlo brzo poboljšati. Kao okupaciona sila, Izrael je prema međunarodnom pravu obavezan da obezbedi da humanitarna pomoć stigne do stanovništva u potrebi”, kaže se u zajedničkoj izjavi visoke predstavnice za spoljnu politiku Kaju Kalas, poverenice za Sredozemlje Dubravke Šuice i poverenice za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Hadje Lahbib.

U izjavi se kaže da je humanitarna pomoć blokirana više od dva meseca, što je dosad najdulje razdoblje blokade. Agencije UN-a kažu da su zalihe hrane iscrpljene i da većina domaćinstava nema vode.

“Pljačke skladišta ponovo su počele. Humanitarci i dalje upozoravaju da se glad širi i produbljuje u enklavi”, dodaju tri poverenice Komisije.

Pozivaju i na prekid vatre, hitno i bezuslovno oslobađanje svih talaca, što bi vodilo trajnom prekidu neprijateljstava.

“Naša poruka je jasna: humanitarna pomoć nikada ne sme biti politizovana ili militarizovana. Korišćenje pomoći kao ratnog sredstva zabranjeno je prema međunarodnom humanitarnom pravu. Pomoć mora doći do civila”, navode članice Komisije, izražavajući zabrinutost zbog novog sistema dostave pomoći koji je Izrael odobrio 4. maja.

U izjavi se navodi da novi sistem potkopava humanitarna načela prepuštanjem distribucije pomoći nehumanitarnim akterima i privatnim zaštitarskim kompanijama – potez koji su kritikovali UN i humanitarne grupe.

Simptom/N1/Beta/Hina

Španija i Portugalija u mraku

April 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Španski operator elektroenergetske mreže, kompanija Red Electrica, saopštio je da sarađuje sa drugim energetskim kompanijama na obnavljanju snabdevanja električnom energijom, ističući da je reč o “širem evropskom problemu”. “Svi resursi su usmereni na rešavanje problema“, navodi kompanija u objavi na Iksu.

Deo madridske podzemne železnice je evakuisan, u centru grada došlo je do saobraćajnih gužvi jer semafori nisu radili, a obustavljeni su i letovi, prenosi Rojters.

Prijavljene su stotine kvarova na liftovima, plaćanje karticama ne funkcioniše. Bolnice se oslanjaju na rezervne izvore energije i generatore koji mogu da obezbede rad osnovne medicinske opreme više sati – kao što su ventilatori, monitori srčanog rada i drugi vitalni uređaji.

Nadležne službe navode da bi pojedini bolnički objekti mogli ostati bez struje, iako to ne bi trebalo da utiče na kritičnu negu pacijenata.

I teniski turnir na šljaci u Madridu je odložen, dok su prodavnice i restorani u potpunom mraku.

Gradske vlasti Madrida aktivirale su Plan za vanredne situacije kako bi se prevazišao nestanak struje koji utiče na funkcionisanje španske prestonice.

Španska vlada je, u međuvremenu, organizovala sastanak kriznog kabineta u sedištu Red Electrica, kojem će prisustvovati predsednik vlade Pedro Sančez, prva potpredsednica i ministarka finansija Marija Hesus Montero i treća potpredsednica i ministarka zaštite životne sredine Sara Ahesen.

Kosta: Nema naznaka o sajber napadu

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta izjavio je da nema naznaka da je do prekida isporuka električne energije na Iberijskom poluostrvu došlo zbog sajber napada.

“Kontaktirao sam premijere Španije Pedra Sančeza i Portugala Luiša Montenegra i raspitivao se o prekidu isporuka električne energije na Iberijskom poluostrvu. Operatori elektroenergetske mreže u obe zemlje rade na pronalaženju uzroka i na obnavljanju snabdevanja električnom energijom. Trenutno nema naznaka da je u pitanju bilo kakav sajber napad”, navodi se u Kostinoj objavi na društvenoj mreži Iks.

Simptom/RTS/Reuters/BBC

Makron pozvao na prekid slanja oružja Izraelu; Šef iranske diplomatije upozorio Izrael da ne iskušava Iran

October 5, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Makron je tom prilikom zatražio prekid isporuka oružja Izraelu koje se koristi u konfliktu u Pojasu Gaze.

“Mislim da je prioritet da se vratimo političkom rešenju, kao i da prestanemo da isporučujemo oružje za vođenje borbi u Gazi”, rekao je francuski predsednik.

Šef iranske diplomatije Abas Arakči je upozorio Izrael da više ne iskušava Iran.

“Naš odgovor na bilo kakvu izraelsku agresiju biće snažniji i oštriji”, rekao je Arakči u sirijskoj prestonici Damasku.

Iranski zvaničnik je kazao da je imao konstruktivne razgovore sa predsednikom Sirije, kao i da su postigli veoma dobre sporazume i koordinaciju radi nastavka borbe sa zločinima cionističkog režima.

“Moja poruka sa puta u Damask i Bejrut je da će Iran podržati otpor pod bilo kojim okolnostima”, istakao je Arakči.

Simptom/RTS/Reuters

Privremeni premijer Libana: Hitno nam je potreban mir

October 2, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Prestanite sa borbama. Ne treba nam više krvi. Ne treba nam više uništavanja“, rekao je Mikati na onlajn konferenciji koju je organizovala Američka radna grupa za Liban, neprofitna organizacija sa sedištem u SAD, prenosi Rojters.

On je naglasio da “postoji hitna potreba za prekidom vatre”.

Mikati je rekao i da bi okončanje eskalirajućeg rata diplomatskim putem bilo obostrano korisno i za Izrael i Liban i da bi sve strane poštovale takav dogovor.

Premijer Libana je naveo i da se nada da bi moglo da bude raspoređeno 10.000 vojnika libanske vojske na jugu zemlje ako se dogovori prekid vatre.

Izrael je juče ujutro objavio početak ograničene kopnene operacije protiv Hezbolaha u Libanu.

Simptom/B92/RTS

Vlada Velike Britanije prekida isporuke nekih vrsta oružja Izraelu

September 2, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema rečima ministra spoljnih poslova Dejvida Lemija, odluka je doneta jer postoji rizik da bi oružje moglo biti iskorišćeno da “počine ili olakšaju ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava”.

On je poslanicima u parlamentu rekao da se odluka odnosi na oko 30 od 350 izvoznih dozvola za opremu, “za koju procenjujemo da je za upotrebu u trenutnom sukobu u Gazi”, uključujući delove za vojne avione i bespilotne letelice.

On je naglasio da to “nije utvrđivanje nevinosti ili krivice” o tome da li je Izrael prekršio međunarodno pravo i da to nije embargo na izvoz oružja.

Lami, koji je dva puta posetio Izrael u poslednja dva meseca u sklopu napora Zapada za prekid vatre u Gazi, rekao je da je on “prijatelj Izraela”, ali je nasilje u Gazi nazvao “užasavajućim”.

Britanija je među brojnim saveznicima Izraela čije su vlade pod sve većim pritiskom da zaustave izvoz oružja zbog rata u Gazi u kojem je poginulo više od 40.000 Palestinaca.

Britanske firme prodaju relativno malu količinu oružja i komponenata Izraelu. Ranije ove godine vlada je saopštila da je vojni izvoz u Izrael bio vredan oko 42 miliona funti (47 miliona evra) u 2022. godini.

Odstupajući od stava svog konzervativnog prethodnika, nova vlada Kira Starmera je u julu rekla da Velika Britanija neće intervenisati u zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Starmer je takođe obnovio finansiranje palestinske agencije Ujedinjenih nacija za pomoć Palestincima (UNRVA), koje je u januaru suspendovala vlada njegovog konzervativnog prethodnika Rišija Sunaka.

Beta/B92

# prekid