Njegova odluka u utorak da popusti i pristane na dvonedeljni prekid vatre – koji su kritičari podsmehom nazvali još jednim primerom  „Tramp se uvek plaši“ – označila je najveći korak do sada ka deeskalaciji 40 ​​dana starog rata koji je potresao Bliski istok i poremetio globalna energetska tržišta.
Ali Trampove tvrdnje o pobedi nad Iranom previdele su pitanja o efikasnosti mešanja maksimalističkih zahteva, nepredvidive retorike i sve ekstremnijih pretnji.
Tramp je otišao dalje nego ikada ranije u utorak ujutru kada je uputio oštro upozorenje Iranu putem društvenih medija da će, ukoliko ne postigne dogovor, „čitava civilizacija večeras umreti i nikada se više neće vratiti“.
Nakon dana na ivici neizvesnosti, Tramp je naglo promenio svoje pretnje – za koje stručnjaci kažu da su mogle da se ravne ratnim zločinima – i objavio sporazum o primirju uz posredovanje Pakistana samo dva sata pre roka koji je postavio Iranu da otvori blokirani Ormuski moreuz.

U svojoj objavi je tvrdio da su SAD „već ispunile i premašile sve vojne ciljeve“

Uprkos Trampovom trijumfalističkom jeziku, analitičari kažu da će Iran verovatno izaći iz sukoba kao kontinuirani problem za Vašington: vojno oslabljen, ali sa tvrdokornijim vođstvom, de fakto kontrolom nad vitalnim plovnim putem za prevoz nafte i zakopanim zalihama visoko obogaćenog uranijuma.
Tramp se predstavljao kao majstor pregovarač još od dana kada je bio preduzetnik u nekretninama, ali neki analitičari kažu da može da se ograniči svojim stilom pregovaranja i da potkopa kredibilitet SAD na svetskoj sceni.
„Predsednik je bio zarobljen sopstvenom hiperbolom“, rekao je Džon Alterman iz tink-tenka Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. „Nije mogao da uništi iransku civilizaciju, a cena čak i da se čini da pokušava bila bi ogromna.”

Ovaj pristup nosi dodatni rizik – da protivnici, uključujući Kinu i Rusiju, postanu mudri u vezi sa strategijom.
„Vrednost iznenađenja slabi“, rekao je republikanski poslanik koji je bio u kontaktu sa Belom kućom u utorak uveče, misleći na Trampovu naviku da pravi preokrete nakon oštrih pretnji.
Portparolka Bele kuće, Karolina Livit, negirala je da je Tramp odustao, rekavši novinarima u sredu da je njegov jezik deo njegovog „čvrstog pregovaračkog stila“ i da svet treba da „shvati njegovu reč veoma ozbiljno“.

Tramp ima običaj da zauzima ekstremne pregovaračke pozicije, samo da bi potom odustao
Analitičari kažu da se ovaj pristup ponekad činio kao namerna strategija, dok se u drugim slučajevima činio haotičnim, sa njegovim pomoćnicima koji su držani u mraku, a administracija se povlači nakon pritiska finansijskih tržišta ili njegove političke baze u MAGA.

Trampova promena stava prema Iranu usledila je nakon skoka cena benzina u SAD i pada njegovog sopstvenog rejtinga.
Termin „TACO“ datira od pre oko godinu dana, kada je, suočen sa gubicima od oko 6,5 biliona dolara na američkoj berzi u roku od četiri dana, Tramp smanjio velike tarife koje je najavio nekoliko dana ranije na svom događaju „Dan oslobođenja“ u Beloj kući.
Nekoliko nedelja kasnije, takođe je poništio posebnu seriju kaznenih poreza protiv Kine.
U oba slučaja, berza – koju Tramp često navodi kao barometar svog učinka – snažno se oporavila nakon njegovih poništenja.
U sredu, u skladu sa obrascem, indeks S&P 500 je skočio za 2,5% nakon objave o prekidu vatre.
Tramp je takođe povukao pretnje da će oteti Grenland od Danske, članice NATO-a, i svoj pritisak da preuzme ratom razorenu Gazu.
Iako su njegovi rokovi za obezbeđivanje prekida vatre između Izraela i Hamasa u ratu u Gazi urodili plodom, njegovi ultimatumi palestinskoj militantnoj grupi da se razoruža ostali su nezapaženi.
Međutim, Tramp je takođe izdao i sproveo u delo neke pretnje vojnom akcijom u svom drugom mandatu na načine koji daleko prevazilaze njegovo predsedništvo od 2017. do 2021. godine.
U vojnoj operaciji koja je usledila nakon masovnog gomilanja američke mornarice kod Venecuele i žestokih upozorenja Trampa, racija specijalnih snaga u januaru dovela je do hvatanja predsednika Nikolasa Madura i uspostavljanja rukovodstva u Karakasu koje je poslušnije SAD.
Tramp je ispunio eskalirajuće pretnje Iranu kada se pridružio Izraelu u napadu na Islamsku Republiku 28. februara, čak i dok su Vašington i Teheran još uvek pregovarali o iranskom nuklearnom programu.
Sada je pitanje da li bi Tramp, uprkos nekim taktičkim vojnim dostignućima, i dalje mogao da ne ispuni svoje deklarisane ciljeve, uključujući zatvaranje puta Iranu ka nuklearnom oružju. Iran, koji je negirao da pokušava da napravi nuklearnu bombu, i dalje ima zalihe obogaćenog uranijuma za koje se veruje da su uglavnom zakopane pod zemljom tokom američko-izraelskih vazdušnih napada u junu.

„Teorija ludaka“

Tramp i njegovi pomoćnici dugo insistiraju na tome da je nepredvidivost pregovaračka taktika usmerena na držanje protivnika van ravnoteže.
„Ne bih rekao da je trepnuo“, rekao je Džonatan Panikof, bivši zamenik američkog obaveštajnog oficira za Bliski istok, sada u tink-tenku Atlantskog saveta u Vašingtonu.
„Doveo je Iran do ivice i uspeo da pobegne barem sa privremenim odstupanjem kojem se nadao.“
Aleksandar Grej, bivši visoki zvaničnik u prvoj Trampovoj administraciji, a sada izvršni direktor konsultantske kuće American Global Strategies, odbacio je ideju da je ovo bio još jedan primer Trampove sklonosti ka TACO-u i rekao da je žestoka retorika umesto toga bila usmerena na „eskalaciju radi deeskalacije“.
Veruje se da je Tramp shvatio delove Teorije ludaka, koju je čuveno koristio bivši predsednik Ričard Nikson tokom Vijetnamskog rata, koja tvrdi da ekstremne pretnje mogu primorati neprijatelje na ustupke za pregovaračkim stolom. Nikson je želeo da Severni Vijetnamci poveruju da je on lud i da bi mogao da upotrebi nuklearno oružje.
Mark Dubovic, izvršni direktor Fondacije za odbranu demokratija, neprofitne istraživačke organizacije koja se smatra jastrebovskom po pitanju spoljne politike, rekao je da ima razumevanja za ono što je video kao Trampov stav da „bukvalno morate nadmašiti Irance“, uprkos njegovim nedostacima.
„Problem sa Teorijom ludaka geopolitike je što ne samo da ćete uplašiti svog neprijatelja, već plašite svoje saveznike i plašite svoj narod“, rekao je Dubovic.

Simptom/Rojters