Simptom

Da li je bezbedno držati mobilni telefon u džepu? Istraživanje navodi da njihovo korišćenje ne izaziva rak

September 10, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Gotovo sigurno ste više puta čuli spekulacije da su elektromagnetni talasi mobilnih telefona i bežičnih uređaja opasni. Ipak, radio talasi koje oni prenose veoma su slabi. Oni nemaju dovoljno energije da oštete DNK i postoji mala šansa da mogu da uzrokuju pojavu kancera. Uprkos tome, istraživači nastavljaju da prate da li upotreba mobilnih telefona može da predstavlja dugoročnu opasnost po zdravlje.

Novo istraživanje pruža opsežne dokaze o tome da upotreba mobilnih telefona nije povezana s nastankom raka. To je do sada najveći pregled naučnih rezultata o toj temi i jedan je u nizu onih koji pokazuju da bežični uređaji ne ugrožavaju ljudsko telo.

„Što se tiče glavnog problema, mobilnih telefona i raka mozga, nismo uočili povećan rizik, čak ni uz izloženost dužoj od deset godina i maksimalnoj kategoriji trajanja ili broja poziva“, kaže Mark Elvud s Univerziteta Okland na Novom Zelandu, koji je jedan od koautora istraživanja.

Pregled dosadašnjih istraživanja pokrenut je na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i objavljen je u naučnom časopisu „Environment International“.

Korišćenje mobilnih i nastanak raka mozga: Nema povećane opasnosti
Pregled istraživanja, koje je iniciran zbog zabrinutosti da telefoni koji se drže blizu glave emituju radio talase u mozak, obuhvatio je rezultate više od 5.000 studija, s fokusom na 63 studije iz 22 zemlje koje su najrelevantnije za analizu.

„U ovaj izveštaj uključena su tri tipa karcinoma mozga (uključujući i one kod dece) – karcinom hipofize, pljuvačnih žlezda i leukemija“, kaže Elvud.

Nijedna studija obuhvaćena istraživanjem nije pokazala povećanu opasnost u povezanosti raka mozga i upotrebe telefona

„Dokazi ne podupiru priče o tome da upotreba mobilnih telefona povećava opasnost od pojave raka. Štaviše, nije postojao nijedan dokaz koji bi išao u prilog tome da postoji bilo kakva opasnost od emisionih predajnika ili baznih stanica“, naglašava Kejt Petri iz Odeljenja za psihološku medicinu Univerziteta Okland.

Kako mobilni telefoni rade?
Mobilni telefoni i bežična tehnologija razmenjuje signale upotrebom radiofrekventnih talasa. U pitanju je elektromagnetna energija, zbog čega se ponekad kaže da mobilni telefoni otpuštaju elektromagnetnu radijaciju.

Elektromagnetna radijacija zvuči zastrašujuće, zar ne? Ali to nije baš tako. Zavisi koliku količinu energije radijacija sadrži.

Talasi radiofrekvencije koju koriste mobilni telefoni, oblik su nejonizujuće radijacije. Ona koristi malu količinu energije za prenos podataka, ni približno dovoljno da ošteti ljudsko telo ili DNK.

To je činjenica koja važi za sve tipove mobilnih mreža. WiFi, 4G, 5G i Blutut – svi se oslanjaju na radio talase u prenošenju podataka, kao što to rade radio stanice na ultrakratkim talasima, FM. Svaki tip koristi različitu frekvenciju radio talasa, ali nijedan nema dovoljno energije da zagreje ljudsko tkivo ili ošteti DNK ćelije.

Radiofrekventni talasi drugačiji su od jonizujićih tipova radijacije, kao što su iks (X), gama i ultraljubičasti (UV) zraci. Jonizujuća radijacija sadrži mnogo više energije i može da ošteti DNK, zbog čega prekomerno izlaganje suncu može da prouzrokuje rak kože.

Takođe, postoji zabrinutost da držanje telefona u džepu ili neisključivanje WiFi rutera može biti opasno, ali su ti mitovi takođe razbijeni: radio talasi ne mogu da prouzrokuju kancer.
Dok stojimo na ulici tokom oblačnog dana zapravo smo više izloženi zracima koji oštećuju DNK, nego onda kada imamo mobilni telefon u džepu ili kada ostavimo WiFi ruter uključen tokom noći.

Mobilni telefoni ne prouzrokuju kancer, ali možemo li to dokazati?
Brige o tome kakve efekte nove tehnologije imaju po ljudsko zdravlje sve su učestalije, naročito kada se tome pridodaju i teorije zavere na internetu.

„To smo videli tokom pandemije kovida, kada su ljudi napadali mobilne predajnike, verujući u neutemeljene teorije da 5G predajnici šire korona-virus“, kaže Petri.

Dokazi jasno pokazuju da radio talasi koje emituju mobilni telefoni i bežična tehnologija nemaju dovoljno energije da direktno naude ljudskom telu.

Naučni konsenzus ostao je nepromenjen. Do sada, nijedna studija nije pokazala povezanost upotrebe mobilnih telefona i pojave karcinoma, tako da možemo biti uvereni da bežična tehnologija ne izaziva rak.

Ipak, mnoge zdravstvene i naučne organizacije nemaju zvanični stav o tome da li radio talasi iz mobilnih telefona izazivaju rak. Problem pronalaženja dokaza o odsustvu nečega filozofske je prirode. Situacija je slična onoj kada ljudi raspravljaju o tome da li postoji Bog, o čijem postojanju nema dokaza. Ali, šta ako samo još uvek nismo pronašli dokaze da Bog postoji?

Problem dokazivanja da bežična tehnologija ne izaziva kancer funkcioniše po istom principu. Bežična tehnologija sastavni je deo naših svakodnevnih života, tako da zdravstvene i vladine agencije i dalje preispituju njenu sigurnost.

I da sumiramo, podaci u velikoj meri pokazuju da je upotreba mobilnih telefona i bežične tehnologije za naša tela u potpunosti bezbedna.

Mladi u Srbiji: Ne veruju u demokratiju, smatraju da je Srbiji potreban jak lider

August 17, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Krovna organizacija Mladi Srbije okuplja više od sto organizacija koje deluju širom Srbije i zastupa interese mladih.

Godišnje istraživanje pokazuje trendove u razmišljanju ali i ponašanju mladih, a ono što zabrinjava je da je polovina mladih u Srbiji anksiozna, a isto toliko ili svaka druga mlada osoba u nekim situacijama opravdava nasilje.

“To je trend za koji smo uvideli da se pogoršava, odnosno da se pogoršava od kada sprovodimo istraživanje. Najveći porast se desio upravo prošle godine, tada je 42 odsto mladih odgovorilo da nasilje može biti opravdano. A ove godine, za godinu dana samo, taj procenat je dodatno porastao za još 10 odsto, tako da sada svaka druga mlada osoba smatra da nasilje može biti opravdano”, kaže Milena Pejić iz organizacije “Mladi Srbije”.

Želju da se iseli iz Srbije isto ima polovina mladih, i taj trend je konstantno u porastu.

“Ovaj procenat se negde ustalio u poslednje vreme, jedino kada je koronavirus bio prisutan taj trend bio u padu. Ali od 2020. godine pa evo do sada imamo tu poražavajuću statistiku da svaka druga mlada osoba želi da se odseli”, kaće Pejićeva.

Rad na crno, neplaćene prakse

Istraživanje pokazuje i da položaj mladih nije na zavidnom nivou i da čak 17 odsto radi na crno, a na neplaćenoj praksi 37 odsto.

“Možemo da zaključimo da ekonomski položaj mladih nikad nije bio gori. Dostojanstvo za mlade ljude je najčešće plata koja je više od 80.000 dinara, a o tome može samo da sanja skoro 4 od 5 mladih osoba. Samo jedna petina u ovom trenutku zarađuje više ukoliko zarađuje uopšte, a imamo podatke da 43 odsto mladih ne zarađuje ni malo”, navodi Pejićeva.

Loš kvalitet obrazovanja

I pored toga mladi trenutno kao najveći problem vide obrazovanje, odnosno kvalitet obrazovanja koji im se nudi.

“To je broj jedan problem kada govorimo o obrazovanju i to da li ih obrazovanje sprema za tržište rada. A možda novi problem koji nam se u poslednjih par godina javio je dostupnost obrazovanja. Takođe svaka druga mlada osoba u ovom trenutku odustaje od daljeg školovanja zato što ne može to da priušti. Odnosno njihove porodice ne mogu da ih izdržavaju, da oni idu dalje u svom obrazovnom ciklusu”, istakla je Milena Pejić.

Mladi traže i bolje zdravstveno i seksualno obrazovanje, razvijanje kritičkog mišljenja, kreativnosti i praktična ekonomska znanja. Zanimljivo je i da dok odrasli najčešće i najviše poverenja daju crkvi i vojsci, mladi daju naučnicima.

“Možda baš u oblasti zdravlja je nešto što je za mlade ljude izuzetno važno da se pre svega informišu od struke i možemo videti da u ovom trenutku dosta dezinformacija u vezi zdravstvene zaštite kruži, i dobili smo ove godine podatak da čak polovina mladih nema nikakvu informaciju o tome na koji način da se kroz vakcinaciju koja je od nedavno dostupna zaštiti od recimo HPV virusa” kaže Pejićeva.

Kaže i da je jedan od razloga i taj što nema dovoljno prostora da se ovakve informacije čuju, ili im se obraćamo na pogrešan način.

Ne veruju u demokratiju i evrointegracije

Mladi nisu zadovoljni ni uticajem koje imaju na donošenje političkih odluka. Više od polovine smatra da nemaju nikakav uticaj.

“I dalje mladi misle da jak lider vodi do prosperiteta, a da demokratija i procesi demokratskog uključivanja ne dovode do toga da njihovi prioriteti budu rešeni. Sve manje veruju u demokratiju, i smatraju da je Srbiji potreban jak lider”, kaže Pejićeva.

O procesu evrointegracija Srbije samo trećina mladih u ovom trenutku smatra da su evropske integracije pravi put za Srbiju.

“I to je takođe još jedna od oblasti o kojoj bi valjalo bolje razgovarati pre svega sa mladim ljudima, pogotovo po pitanju vrednosti. Mislim da se o vrednostima koje ta zajednica uživa najmanje razgovara. I to koliko je reformi neophodno da Srbija preduzme. Pre svega da bismo napredovali u EU integracijama, a nekako uvek se nalaze drugačiji, možda različiti izgovori zbog kojih kaskamo u tim integracijama”, smatra Pejićeva.

Iako su svesni da će njihov ekonomski, pre svega socio-ekonomski život biti bolji ukoliko se isele – istovremeno nisu za to da Srbija ide ka putu u EU.

Iz krovne organizacije “Mladi Srbije” kažu da će nastaviti da promovišu međusektorsku saradnju koja je neophodna, i teme koje su mladima važne.

“Mi imamo resorno ministarstvo, ali je ono nedovoljno, pogotovo sa budžetom od 0,03 odsto koliko uživa ukupni budžet za omladinu u ovom trenutku u odnosu na celokupan budžet. Tako da se negde nadamo da će vlada, i premijer koji je u ekspozeu pozvao na dijalog sa mladima odgovoriti na ovo istraživanje i da ćemo u narodnom periodu, u ciklusu od četiri godine, uspeti da unapredimo javne politike za mlade”, rekla je za RTS Milena Pejić.

RTS

Amerikanci neodlučni da li Vašington treba da pomaže Ukrajinu; Republikanci “protiv”, demokrati “za”

July 31, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema nedavno sprovedenom istraživanju, podeljenost Amerikanaca po pitanju ukrajinskog rata je vidljiva i na građanskoj i na političkoj osnovi.

Pa tako 62 odsto ispitanika koji sebe po političkoj osnovi smatraju republikancima smatra da SAD nemaju odgovornost da pomažu Ukrajini u odbrani svoje zemlje.

S druge strane, ispitanici iz redova demokrata, njih 63 odsto, veruju da Vašington ima odgovornost da pomaže Kijevu u ratu protiv Rusije.

Kada je reč o široj, društvenoj ravni, 48 odsto Amerikanaca smatra da SAD treba da “asistiraju” Ukrajini, dok je njih 49 odsto protiv toga.

Istraživanje je sproveo Istraživački centar “Pew” od 1. do 7. jula na reprezentativnom primerku od 9424 ispitanika.

PolicyCommons/Simptom

Nemačke kompanije sve češće nude četvorodnevnu radnu nedelju

July 5, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Oko 51 procenat zaposlenih sa četvorodnevnom radnom nedeljom odriče se dela plate kako bi radili samo četiri dana nedeljno, saopštio je ifo, dok 39 procenata raspoređuje svoje puno radno vreme na četiri radna dana umesto na pet. Svega 10 procenata može smanjiti svoje radno vreme uz punu platu.

Pored tih 11 procenata, još dva odsto nemačkih kompanija najavilo je da će ponuditi zaposlenima četvorodnevnu radnu nedelju, dok 19 procenata trenutno razmatra tu mogućnost. Za 30 procenata kompanija, to jednostavno nije moguće, a za 38 procenata kompanija, to nije tema za razmatranje.

Prema izveštaju Inistituta ifo, mnogi menadžeri ljudskih resursa očekuju da će kraće radno vreme rezultirati potrebom za više zaposlenih. To je stav 59 procenata njih kada je u pitanju četvorodnevna radna nedelja sa punom nadoknadom plate, dok 52 procenta sluti dodatne organizacione napore za uspostavljanje četvorodnevne radne nedelje u kompaniji kao prepreku.

Oko 40 procenata strahuje od gubitaka prihoda za celokupnu ekonomiju. Generalno, 37 procenata ne očekuje nikakve pozitivne efekte, a 35 procenata menadžera ljudskih resursa se nada većoj lojalnosti među zaposlenima, dok se 32 procenta nada većoj motivaciji zaposlenih.

Vladimir Jokanović/biznis.rs/B92

Rad od kuće sve manje popularan u svetu

June 12, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Da i te kako postoji razlika u pristupu u radu van radnog mesta (takozvani remout rad) i radu iz kancelarije, pokazalo je najnovije „Infostudovo“ istraživanje „Puls srpske HR zajednice”. Opšti podaci govore da je rad iz firme obavezan za sve zaposlene u 46 odsto kompanija. Ispitanici iz kompanija van IT industrije su još jednom potvrdili da je zbog prirode posla rad od kuće daleko manje zastupljen – 47 odsto je navelo da je dolazak na radno mesto obavezan, a generalno je uočljivo da nema velikih oscilacija u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.

– Ako uzmemo u obzir veličinu organizacije, obavezan rad iz kompanije je više zastupljen u manjim i srednjim preduzećima, dok velike firme pokazuju nešto veću fleksibilnost kada je u pitanju način rada. Kada se ovi trendovi posmatraju kroz određene industrije, vidimo da industrije marketinga, medija i komunikacija, kao i deo koji pripada bankarstvu, finansijama i reviziji, imaju znatno fleksibilnije oblike rada – objašnjava Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda“, podsećajući da najveći broj ispitanika koji su naveli da je obavezan rad za sve iz kompanije očekivano dolazi iz logistike, prevoza robe i putnika (67 odsto), proizvodnje (59 odsto) i trgovine/prodaje (56 odsto).

Inače, rad na daljinu mogao bi radnicima doneti niže plate u evropskim kompanijama, jer kompanije traže priliku da povećaju proizvodnju i smanje troškove, pokazuju istraživanja. Udaljene radne pozicije brzo nestaju i menjaju se hibridnim načinima rada, dok kompanije, uključujući tehnološke gigante širom sveta, dolaze na naslovne strane zbog zahteva zaposlenima da se vrate u kancelarije, u preokretu trenda za koji su mnogi mislili da će se zadržati.

Nedavna studija koju je objavila platforma za upravljanje potrošnjom „Pleo” sugeriše da gotovo jedno od pet evropskih malih i srednjih preduzeća (MSP) razmatra smanjenje plata za radnike na daljinu. MSP inače predstavljaju 99 odsto svih preduzeća u EU, preneo je nedavno portal investitor.me.

Novi put ulaska u fantastičnu unutrašnjost kristala

June 11, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Istraživači sa Univerziteta u Njujorku sada će moći da pogledaju duboko u čvrste materije napravljene od ponavljajućih jedinica kristala, i utvrde kako su i koliko aktivne.

Rendgenski zraci su dugo omogućavali naučnicima da zaključe kako se komponente kristala međusobno uklapaju merenjem ugla pod kojim se dešava difrakcija zraka.

Ipak, uz sve prednosti, kristalografija rendgenskim zracima ima svoje granice, koje su prilično uredno sažete u uvodnoj rečenici novog rada: „Strukture molekularnih kristala se zahtevaju i da se identifikuju pomoću tehnika rasejanja, jer ne možemo da vidimo unutar njih“.

Rad opisuje novu tehniku koja obećava da će konačno promeniti tu činjenicu, iako neće važiti za kristale sastavljene od ponavljajućih jedinica pojedinačnih atoma.

Umesto toga, reč je o kristalima sastavljenim od uzoraka zasnovanih na koloidnim česticama, koje su dovoljno velike da se vide pod konvencionalnim mikroskopom.

Proučavanje takvih kristala omogućilo je napredak u razumevanju specifične dinamike kristala.

Istraživači navode da eksperimenti sa koloidnim strukturama bacaju novo svetlo na razumevanje formiranja i evoluciju dislokacija unutar kristalnih struktura.

Kao i rendgenska kristalografija, nova tehnika ima ograničenja. Poteškoće u pronalaženju pouzdanih načina za snimanje relativno složenih koloidnih kristala znače da je njihovo proučavanje do sada uglavnom bilo ograničeno na tanke, jednostavne strukture formirane od jedne čestice.

Mnogi kristali sa atomskim skalama, međutim, sastoje se od dva ili više elemenata i formiraju veoma složene, trodimenzionalne strukture.

Nova tehnika koju testiraju istraživači sa Univerziteta u Njujorku obećava da će omogućiti relativno složenih rešetki. Tehnika se nadovezuje na neke od prethodnih radova tima, u kojima su razvili proces nazvan polimer-atenuisano kulombičko samosastavljanje” ili PACS.

Nova metoda oristi električne naboje pojedinačnih koloidnih čestica da ih uvuče u kristalne rešetke, omogućavajući pouzdanu konstrukciju binarnih koloidnih kristala – kristala formiranih od molekula sastavljenih od dve različite vrste čestica na isti način na koji se formiraju, recimo, kristali kuhinjske soli koje čine natrijum i hlor.

Nove studije i eksperimenti pokazuju efikasnost izdvajanja i prepoznavanja pojedinačnih koloidnih čestica uz pomoć fluorescentnih boja kako bi se jedna vrsta razlikovala od druge – i, što je najvažnije, konačno naučnici mogu da „pogledaju unutar“ potpuno formiranog kristala i direktno posmatraju njegovu strukturu.

Kako istraživači tvrde, oni su „u stanju da razlikuju sve čestice unutar binarnog jonskog kristala i rekonstruišu punu unutrašnju 3D strukturu do dubine od ~200 slojeva.”

Tim naučnika iz Njujorka izveštava i o nekoliko novih nalaza do kojih su već došli novim metodama posmatranja.

Blizanački kristali
Proces poznat kao „tvining“, gde se rešetke dva kristala poravnavaju na takav način da dele komponente duž zajedničke ravni, dugo je bio od interesa za naučnike.

Istraživači opisuju stvaranje koloidnih kristala koji reprodukuju kubične strukture atomske skale nekoliko različitih minerala: već pomenutu naizmeničnu rešetku natrijuma i hlora koja formira kuhinjsku so; zatim tu je cezijum hlorid kao i nešto egzotičniji primer aurikuprida, jedinjenja bakra i zlata, jedinjenja su u kojima je svaka strana kockaste rešetke atoma zlata isprekidana jednim atomom bakra, kao matrica.

U svakom slučaju, tim je izvršio direktna zapažanja evolucije blizanačkih kristala, pružajući na taj način direktno eksperimentalno posmatranje toga, kako takve strukture nastaju.

„Ovo direktno posmatranje nedvosmisleno razotkriva unutrašnje zamršenosti kristalne strukture, razjašnjavajući odnos između interakcija čestica i makroskopskog kristalnog oblika, uključujući pojavu i uticaj defekata kao i blizanačkog fenomena”, izveštavaju istraživači.

Grupa naučnika se raduje otkrivanju misterija kristala, više od 100 godina nakon što je otkriće rendgenskih zraka omogućilo čovečanstvu prvi nagoveštaj uvida u zamršenost kristalne strukture.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Materials.

izvor:RTS

Gledanje u telefon pre spavanja i da li da zaboravimo na štetnost plavog svetla?

June 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Ne postoje dokazi u 11 istraživanja sprovedenih širom sveta da svetlost ekrana sat vremena pre spavanja otežava da zaspimo”, rekao je klinički psiholog i koautor istraživanja Majkl Gradisar, napominjući da su tvrdnje o štetnosti svetlosti ekrana na san precenjene, prenosi Tajms.

Gradiser je dodao da je jedini način na koji telefoni mogu da utiču na san taj što ljudi ostanu duže budni jer su zaokupljeni telefonom, a ne zbog svetlosti.

Da li nova studija menja tu teoriju?
Studije na životinjama uvek treba uzimati sa rezervom, jer se često ne prenose direktno na ljudsko ponašanje. I postoje dodatna upozorenja za ovaj konkretni rad, kaže dr Keti Goldštajn, specijalista za spavanje u Mičigenskoj medicini. Istraživači su posebno posmatrali čunjeve u očima životinja, koji detektuju boju, umesto melanopsina, koji oseća svetlost i koji je centralni za pitanje lučenja melatonina.

Takođe su održavali prigušene nivoe svetlosti, bez obzira na boju, što možda neće odražavati jaka svetla elektronike.

Iako se miševi često koriste u istraživanju spavanja, Goldstein primećuje da pošto su glodari noćni , oni mogu drugačije reagovati na svetlost nego ljudi. Uzeti zajedno, Goldstein kaže da ovi uslovi znače da se rezultati studije primenjuju samo na veoma uzak skup okolnosti i metrika. „Da bi se ovo ekstrapoliralo na reči „plavo svetlo noću nije loše za vas“ je malo proširenje“, kaže Goldstein.

Ali to ne znači da je plavo svetlo zlo. „Plavo svetlo je postalo gluten sveta spavanja“, kaže Goldštajn kroz smeh. Drugim rečima, iako to može biti potencijalni okidač za zdravstvene probleme, njegov uticaj je prekoračen.

„Stavili smo kolica tako daleko ispred konja“ sa plavim svetlom, slaže se Džejms Vajat, koji rukovodi istraživanjem poremećaja spavanja i budnog sna u Medicinskom centru Univerziteta Raš. Po Vajatovom mišljenju, preporuke oko ograničavanja plave svetlosti daleko su nadmašile nauku oko njenih efekata. Postoji validna naučna osnova za ideju da plavo svetlo prekida san, pošto istraživanja dosledno pokazuju da svetlost bilo koje vrste potiskuje melatonin, a plava svetlost može to učiniti u posebno ekstremnom stepenu. Ali Vajat kaže da većina istraživanja na ljudima u ovoj oblasti nije reprezentativna za način na koji je prosečna osoba izložena plavoj svetlosti. Odnosno, većina eksperimentalnih uslova ne odgovara danu prosečne osobe, a čak i tada često rezultiraju samo malim promenama u snu.

# istraživanje