Univerzitet

Boris Tadić: Neshvatljiva agresija i arogancija prema univerzitetu

April 29, 2025 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Kako je naveo Tadić gostujući na Novoj S, agresija prema inteligenciji i univerzitetu (i juče viđena i ispoljena u Novom Sadu) neshvatljiva je i nerazumna i jedini zaključak koji se nameće jeste da režim forsira i gaji “bazični nepovoljni odnos prema njima”.

“Radi se o neprijateljstvu gomilanom u predsedniku države i političkoj strukturi koju predvodi. Zaprepašćen sam Vučićevim izjavama da ‘policija nije obavila posao kako treba’, i to je direktna pretnja policiji u kojoj se manifestuje ljutnja i prema ministru unutrašnjih poslova. Takve izjave praćene i jednom socijalnom ekspresijom, kao znakom upozorenja, veoma su zabrinjavajuće. Kada predsednik Vučić kaže da mu se ‘rađa neko zlo, gde se jedva kontroliše…’, to ne da nije primereno nego je i zabranjeno u njegovoj ulozi. On ne sme ni da pomišlja na bilo kakvu osvetu”, jasan je Tadić koji je kazao i da je jučerašnji nemili dan u Novom Sadu sa prekomernom upotrebom sile od strane policije prema studentima i građanima (jedna studentkinja imala potres mozga!) nesumnjivo bio “opipavanje pulsa” za dalje akcije.

Tadić je rekao i da je svaki pokušaj ulaska policije na univerzitet nepobitno “kršenje autonomije univerziteta”, kao i da je “lakoća sa kojom se postupalo da se upotrebi policija zastrašujuća”.

Dalje analizirajući govor, mimikriju i gestikulaciju predsednika Aleksandra Vučića, Tadić napominje da kada ‘on kaže da nije zadovoljan činjenjem policije’, u stvari poručuje da bi bio zadovoljan da je dekanu DIF-a u Novom Sadu bilo omogućeno da uđe na svoje radno mesto i da se tu odslikavaju mnoge skrivene poruke.

“Nema dileme da Vučić trenira strogoću, da nastoji da ostavi utisak da je veoma moćan i principijelan, nakon čega ga prati kohorta tzv. analitičara i apologeta, kako bi takav njegov stav bio utisnut i ukotvljen kod njegovih podržavalaca. Obraćajući se njima, ne preza se nimalo od laganja. Oni su, setimo se, onomad lagali da je protestant udario žandarma ispred RTS-a i da mu je navodno izbio oko, a svi smo videli šta je bilo posredi. Isto juče, ističe se da je dekan navodno teško povređen. Nimalo nije teško povređen i to je još jedna brutalna laž”, istakao je Tadić, dodajući da je režimu “ušla voda u uši” i da stoga non-stop laže.

Da ga, kojim slučajem, kaže, zborovi, studenti ili angažovani pojedinci u protestu pitaju šta bi trebalo činiti, navodi da bi trebalo “pojačavati akcije i činiti konstantan i decidiran pritisak na režim”.

Simptom

Na Trampovom nišanu kaznenih mera sada advokati, univerziteti i grupe civilnog društva

April 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tramp i njegov tim probijaju se kroz državne institucije, preteći da će smanjiti nezavisnost i autonomiju advokatskih firmi, univerzitetskih kampusa, a sada i grupa za zastupanje – ili ih dovode u opasnost od gubitka federalnih sredstava ili profesionalne egzistencije.

Predsednikove primedbe, tokom događaja u Beloj kući, počele su da potvrđuju ono na šta su zagovaračke grupe tiho upozoravale: Trampova kampanja odmazde sledi za njih.

„To bi trebalo da bude dobrotvorna organizacija“, rekao je Tramp posebno za CREV. “Jedina dobrotvorna akcija koju su imali je jurenje Donalda Trampa. Dakle, mi gledamo na to. Gledamo mnogo stvari.”

Tramp je u četvrtak rekao da administracija gleda na status oslobođenja poreza ne samo Harvarda, već i ekoloških grupa, a posebno organizacije za nadzor etike Citizens for Responsibiliti and Ethics u Vašingtonu, ili CREV. To bi mogao biti razoran finansijski udarac za neprofitne organizacije – i njegove političke neprijatelje.

Sve to dolazi brzo, još ne 100 dana od početka nove administracije, i na načine koji su istorijski nezapamćeni u ovoj zemlji zbog njihove brzine i obima. I šalje udarne talase koji odjekuju širom američkog sistema.

„Tužan je dan u ovoj zemlji kada su organizacije koje pružaju kritične usluge svojim zajednicama na udaru njihove vlade“, rekao je Cole Leiter, izvršni direktor zagovaračke grupe Amerikanci protiv vladine cenzure. „Nijedna administracija, republikanska ili demokratska, ne bi trebalo da bude u stanju da stavi težinu vlade protiv svojih političkih neprijatelja.

Simptom/AP

Trampovi zahtevi Harvardu za rešavanje “antisemitskog uznemiravanja” kao uslovi za obećane milijarde

April 4, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Trampova administracija objavila je listu zahteva koje Univerzitet Harvard mora da ispuni kao uslov za dobijanje skoro 9 milijardi dolara grantova i ugovora, federalnog novca koji je ugrožen tokom istrage o antisemitizmu u kampusu.

U pismu predsedniku Harvarda u četvrtak, tri savezne agencije iznele su zahteve opisane kao neophodne za „nastavak finansijskih odnosa“ sa vladom. Slično je pismu sa zahtevom koje je izazvalo promene na Univerzitetu Kolumbija pod pretnjom milijardi dolara u rezovima.

U pismu se federalni novac Harvarda opisuje kao ulaganje poreskih obveznika koje se zasniva na učinku. Harvard “u osnovi nije uspeo da zaštiti američke studente i profesore od antisemitskog nasilja i uznemiravanja” i mora da preduzme hitne mere da zadrži svoje finansiranje, navodi se u pismu.

Harvard je potvrdio da je primio pismo

U pismu se poziva na zabranu nošenja maski za lice, zahtev koji je takođe postavljen u Kolumbiji i cilja na propalestinske demonstrante koji su ponekad nosili maske da bi sakrili svoj identitet.

Akademska odeljenja na Harvardu da „podstiču antisemitsko uznemiravanje“ moraju biti preispitana i promenjena kako bi se rešila pristrasnost i poboljšala raznolikost gledišta, navodi se u pismu. Ne izdvaja nijedno odeljenje u kampusu niti naređuje promenu u rukovodstvu, kao što su zvaničnici Trampove administracije uradili za odeljenje za studije Bliskog istoka Kolumbije.

Takođe poziva na čvršću primenu postojećih disciplinskih politika i izveštaj o svim akcijama preduzetim kao odgovor na antisemitizam od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Drugi zahtevi su u skladu sa političkom agendom predsednika Donalda Trampa, ali izgleda da su manje direktno povezani sa istragom o antisemitizmu.

To uključuje naredbe za usvajanje politike prijema i zapošljavanja „na osnovu zasluga“ i za uklanjanje svih preferencija zasnovanih na rasi, religiji, polu ili drugim karakteristikama. Harvard takođe mora da radi na okončanju programa različitosti, jednakosti i inkluzije koji uče studente i nastavno osoblje da „naglo prosuđuju jedni o drugima na osnovu grubih rasnih i identitetskih stereotipa“, navodi se u pismu.

Poslali su ga službenici Uprave za opšte službe, Odeljenja za obrazovanje i Odeljenja za zdravstvo i ljudske usluge.

Federalni zvaničnici su u ponedeljak obavestili Harvard da se univerzitet suočava sa „sveobuhvatnim pregledom“ kako bi se utvrdilo da li ima pravo da dobije 255 miliona dolara u ugovorima i više od 8 milijardi dolara u grantovima.

Predsednik Harvarda Alan Garber odgovorio je porukom u kampusu u kojoj je rekao da je škola „posvetila znatan trud u rešavanju antisemitizma“ i da će vladi dati potpuni račun.

Harvard je među nekoliko škola kojima Trampova administracija ugrožava federalni novac. Univerzitet Braun postao je najnoviji u četvrtak pošto je vlada pauzirala 510 miliona dolara u grantovima i ugovorima zbog odgovora škole na antisemitizam.

Simptom/AP

Studenti blokirali Rektorat, Filološki, Filozofski i Prirodno-matematički fakultet u Beogradu

December 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Studenti traže i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, kao i otkrivanje odgovornih za napad na studente Fakulteta drmaskih umetnosti, kao i povećanje sredstava za državne fakulteta za 20 odsto.

Studenti su nakratko blokirali deo Studentskog trga, a zatim se uputili na blokade fakulteta.

Okupljeni su nosili veliki transparent sa natpisom „Svi u blokade“ i duvali u pištaljke izražavajući, kako navode, nezadovoljstvo ponašanjem vlasti prema studentima.

U saopštenju izdatom uoči blokade se ističe da studenti zastupaju mišljenje da je neophodno hitno oslobađanje svih građana koji su privedeni tokom nenasilnih protesta, ali i povlačenje neosnovanih prijava.

Studentiknja Milica Kostin je kazala da oni traže da se ponađu i procesuiraju odgovorni za pogibiju u Novom Sadu i i svi koji su učestvovali “u privodjenju i zatvaranju studenata” tokom komemerativnih skupova u Novom Sadu. Traže i da za sve studente i gradjane koji su učestvovali na tim skupoviima budu povučene prekršajne prijave i ukinut pritvor.

“Blokada će trajati do ispunjenja zahteva, a pridužuli su nam se i studenti u Novom Sadu koji su blokirali zgradu svog Rektorata”, rekla je Kostin.

U saopštenju uoči blokade, Ističe se da će blokada dela zgrade PMF koji pripada Hemijskom fakultetu održati sa posebnim oprezom, s obziom na to da je reč o zgradi visokog rizika.

“Blokade nemaju za cilj da nekoga ugroze, niti da se načini bilo kakva materijalna šteta objektima. U toku današnjeg dana, u svakoj od blokiranih zgrada biće održan plenum. Njemu će prisustvovati studenti koji pohađaju fakultet na kome se plenum održava, dok će studenti ostalih fakulteta skup održati u Rektoratu”, naveli su studenti.

Na zasedanjima će se diskutovati o daljim koracima, strategijama i planovima.

Na plenumima će se razmatrati tri zahteva – povećanje finansija za državne fakultete za 20 odsto, otkrivanje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) i objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.

Plenumi će biti održani na Filološkom fakultetu, Prirodno-matematičkom fakultetu i Filozofskom fakultetu, a plenum će biti održan i u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, gde će biti i studenti FDU.

Nastava će biti obustavljena sve do ispunjenja zahteva.

U saopštenju se navodi da je reč o samoorganizovanoj, nestranačkoj i nezavisnoj grupi studenata, koja je oformljena 17. novembra, na Dan studenata.

Blokada i u Novom Sadu

Studenti neformalne grupe “Stav” blokirali su zgradu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, iako su prethodno najavili da će danas od 15 časova blokirati Rektorat. Umesto toga aktivnosti su preusmerene na Filozofski fakultet, a prema pisanju novosadskog portala 021, u zgradu fakulteta od nešto posle 13 časova niko ne može da uđe, dok se profesorima i studentima koji imaju predavanja dozvoljava da izađu iz fakulteta.

Nezvanično, danas se neće održavati predavanja. Oni su najavili da će blokad trajati, tako da se ne očekuje da će sutra biti predavanja na fakultetu. Dekanat Filozofskog fakulteta je zaposlenima poslao poruku da taj fakultet zbog blokade do daljeg prelazi na onlajn režim rada.

Simptom/NIN

Vučević: Sledeća meta Prištine mogao bi da bude Univerzitet u severnom delu Mitrovice

September 27, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Sledeći njihov cilj bi mogao biti ukidanje Univerziteta u Prištini, koji je izmešten u Kosovsku Mitrovicu. Oni smatraju da univerzitet suštinski pravi dodatnu snagu srpskom narodu da opstane. To bi mogla biti sledeća meta napada Kurtija i njegovog režima”, rekao je Vučević za Novosti.

On je upozorio da Priština neće odustati, “ići će do vrtića i obdaništa, do gašenja svega”.

Simptom/Tanjug

NA OVOM FAKULTETU 902 KANDIDATA ZA 390 MESTA, A NIJE PSIHOLOGIJA! Evo na koje fakultete su brucoši navalili

June 24, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

To pokazuju podaci informacionig sistema Univerziteta u Beogradu.

Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. dr Dejan Filipović ističe da ovo nisu zvanični ni potpuni podaci, jer nisu svi fakulteti poslali zvanično podatke kroz informacioni sistem.

– Odziv je slabiji nego prošle godine ali, generalno, to ne mora ništa da znači jer smo pre dve godine imali situaciju da je malo kandidata odustalo od upisa nakon rangiranja. Neki su prešli na druge studijske programe na istom fakultetu ili su se upisali na neki drugi fakultet u okviru dodatnog roka – naveo je prof. dr Filipović

Dodao je da je važniji podatak koliko će studenata upisati fakultete, što ćemo znati za dve nedelje.

– Do ponedeljka 24.juna svi fakulteti moraju da istaknu rang liste prijavljenih kandidata i izbodovanih na osnovu uspeha u srednjoj školi. Prijemni ispiti na fakultetima biće održani u periodu od 24-28. juna Iznenađenja ove godine nema u odnosu na prošlogodišnje prijave

Najveće interesovanje je za FON sa više od dve hiljade prijavljenih kandidata (2.053 kandidata).

– U odnosu na predviđen broj mesta, posle FON-a najveće interesovanje je na Stomatološkom, Arhitektonskom, Medicinskom i ETF-u. Veliko interesovanje i ove godine je za studijske programe iz IT sektora (ETF, FON, Matematički) i medicinskih nauka (Stomatološki, Medicinski, Farmaceutski i Veterinarski) gde je konkurisalo više kandidata nego što ima mesta – navodi Filipović.

Podseća da je najveće interesovanje, kao i duži niz godina, za psihologiju na Filozofskom fakultetu, gde se prijavilo 525 kandidata za 116 mesta.

– Zatim slede stomatologija na Stomatološkom fakultetu 710 za 220 mesta, menadžment i organizacija na FON-u 902 za 390 mesta, arhitektura na Arhitektonskom fakultetu 525 za 240 mesta, molekularna biologija i fiziologija na Biološkom 163 za 80 mesta, medicina na Medicinskom fakultetu 1014 za 500 mesta, informacioni sistemi i tehnologije na FON-u 1151 za 590 mesta, politikologija na Političkim naukama 189 za 100 mesta, farmacija na Farmaceutskom 461 za 247 mesta, informatika na Matematičkom fakultetu 294 za 160 mesta

Najmanje prijavljenih maturanata u odnosu na broj brucoša koji primaju je na Rudarsko-geološkom fakultetu, Tehničkom fakultetu u Boru, Šumarskom i nekim fakultetima iz PM grupacije (Fakultetu za fizičku hemiju, Fizičkom i Geografskom).

– Sa posebnom pažnjom ćemo pratiti upis na nastavničke studijske programe i analizirati rezultate. Podsećanja radi, Senat Univerziteta je usvojio Platformu za poboljšanje položaja nastavničkih fakulteta i stimulisanje upisa na ove studijske programe. Platforma je prosleđena Ministarstvu prosvete, formirana je radna grupa, održano nekoliko sastanaka sa predstavnicima ministarstva ali se dalje od toga ništa nije uradilo. Uprava Univerziteta i uprave fakulteta su se u organizacionom smislu spremile za predstojeće aktivnosti kako bi prijemni ispiti prošli bez ikakvih problema – dodao je Filipović.

Činjenice

Najveće interesovanje je za ove studijske programe:

– Psihologija na Filozofskom fakultetu 525 kandidata za 116 mesta (4,53). – Stomatologija na Stomatološkom fakultetu 710 za 220 mesta (3,23) – Menadžment i organizacija na FON-u 902 za 390 mesta (2,31) – Arhitektura na Arhitektonskom fakultetu 525 za 240 mesta (2,19) – Molekularna biologija i fiziologija na Biološkom 163 za 80 mesta (2,04) – Medicina na Medicinskom fakultetu 1014 za 500 mesta (2,03) – Informacioni sistemi i tehnologije na FON-u 1151 za 590 mesta (1,95) – Politikologija na Političkim naukama 189 za 100 mesta (1,89) – Farmacija na Farmaceutskom 461 za 247 mesta (1,87) – Informatika na Matematičkom fakultetu 294 za 160 mesta (1,84)

Preliminarne rang liste bi trebalo da budu objavljene najkasnije do 01.jula Rok za objavljivanje konačnih rang lista je najkasnije do 08.jula. Upis na fakultete će trajati od 08-12. jula. Nakon toga biće saopšten ukupan broj upisanih studenata po fakultetima i broj preostalih slobodnih mesta za drugi upisni rok koji će biti organizovan krajem avgusta I početkom septembra.

Kurir

Novi put ulaska u fantastičnu unutrašnjost kristala

June 11, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Istraživači sa Univerziteta u Njujorku sada će moći da pogledaju duboko u čvrste materije napravljene od ponavljajućih jedinica kristala, i utvrde kako su i koliko aktivne.

Rendgenski zraci su dugo omogućavali naučnicima da zaključe kako se komponente kristala međusobno uklapaju merenjem ugla pod kojim se dešava difrakcija zraka.

Ipak, uz sve prednosti, kristalografija rendgenskim zracima ima svoje granice, koje su prilično uredno sažete u uvodnoj rečenici novog rada: „Strukture molekularnih kristala se zahtevaju i da se identifikuju pomoću tehnika rasejanja, jer ne možemo da vidimo unutar njih“.

Rad opisuje novu tehniku koja obećava da će konačno promeniti tu činjenicu, iako neće važiti za kristale sastavljene od ponavljajućih jedinica pojedinačnih atoma.

Umesto toga, reč je o kristalima sastavljenim od uzoraka zasnovanih na koloidnim česticama, koje su dovoljno velike da se vide pod konvencionalnim mikroskopom.

Proučavanje takvih kristala omogućilo je napredak u razumevanju specifične dinamike kristala.

Istraživači navode da eksperimenti sa koloidnim strukturama bacaju novo svetlo na razumevanje formiranja i evoluciju dislokacija unutar kristalnih struktura.

Kao i rendgenska kristalografija, nova tehnika ima ograničenja. Poteškoće u pronalaženju pouzdanih načina za snimanje relativno složenih koloidnih kristala znače da je njihovo proučavanje do sada uglavnom bilo ograničeno na tanke, jednostavne strukture formirane od jedne čestice.

Mnogi kristali sa atomskim skalama, međutim, sastoje se od dva ili više elemenata i formiraju veoma složene, trodimenzionalne strukture.

Nova tehnika koju testiraju istraživači sa Univerziteta u Njujorku obećava da će omogućiti relativno složenih rešetki. Tehnika se nadovezuje na neke od prethodnih radova tima, u kojima su razvili proces nazvan polimer-atenuisano kulombičko samosastavljanje” ili PACS.

Nova metoda oristi električne naboje pojedinačnih koloidnih čestica da ih uvuče u kristalne rešetke, omogućavajući pouzdanu konstrukciju binarnih koloidnih kristala – kristala formiranih od molekula sastavljenih od dve različite vrste čestica na isti način na koji se formiraju, recimo, kristali kuhinjske soli koje čine natrijum i hlor.

Nove studije i eksperimenti pokazuju efikasnost izdvajanja i prepoznavanja pojedinačnih koloidnih čestica uz pomoć fluorescentnih boja kako bi se jedna vrsta razlikovala od druge – i, što je najvažnije, konačno naučnici mogu da „pogledaju unutar“ potpuno formiranog kristala i direktno posmatraju njegovu strukturu.

Kako istraživači tvrde, oni su „u stanju da razlikuju sve čestice unutar binarnog jonskog kristala i rekonstruišu punu unutrašnju 3D strukturu do dubine od ~200 slojeva.”

Tim naučnika iz Njujorka izveštava i o nekoliko novih nalaza do kojih su već došli novim metodama posmatranja.

Blizanački kristali
Proces poznat kao „tvining“, gde se rešetke dva kristala poravnavaju na takav način da dele komponente duž zajedničke ravni, dugo je bio od interesa za naučnike.

Istraživači opisuju stvaranje koloidnih kristala koji reprodukuju kubične strukture atomske skale nekoliko različitih minerala: već pomenutu naizmeničnu rešetku natrijuma i hlora koja formira kuhinjsku so; zatim tu je cezijum hlorid kao i nešto egzotičniji primer aurikuprida, jedinjenja bakra i zlata, jedinjenja su u kojima je svaka strana kockaste rešetke atoma zlata isprekidana jednim atomom bakra, kao matrica.

U svakom slučaju, tim je izvršio direktna zapažanja evolucije blizanačkih kristala, pružajući na taj način direktno eksperimentalno posmatranje toga, kako takve strukture nastaju.

„Ovo direktno posmatranje nedvosmisleno razotkriva unutrašnje zamršenosti kristalne strukture, razjašnjavajući odnos između interakcija čestica i makroskopskog kristalnog oblika, uključujući pojavu i uticaj defekata kao i blizanačkog fenomena”, izveštavaju istraživači.

Grupa naučnika se raduje otkrivanju misterija kristala, više od 100 godina nakon što je otkriće rendgenskih zraka omogućilo čovečanstvu prvi nagoveštaj uvida u zamršenost kristalne strukture.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Materials.

izvor:RTS

# Univerzitet