Ovo je peti put da Ursula fon der Lajen drži svoj govor o stanju Unije. Ove godine započela ga je pozivom Evropi da se bori za svoje vrednosti i slobodu, ali i za svoje mesto u svetu „u kojem su mnoge važne sile ili podeljene, ili otvoreno neprijateljski raspoložene prema Evropi“.

Predsednica Evropske komisije poziva na „trenutak evropske nezavisnosti“. Ovoga puta govorila je više od sat vremena, a prvenstveno se usredsredila na spoljnu politiku. Istakla je da Ukrajina mora da nastavi da dobija podršku i da se pritisak na Rusiju mora dodatno povećati. Na 19. paketu sankcija protiv Rusije se, kako kaže, radi. I traže se novi načini da se zamrznuta ruska imovina stavi na raspolaganje Ukrajincima.

Iznad svega, međutim, u govoru je reč o situaciji u Gazi. Nju je Ursula fon der Lajen opisala kao „neprihvatljivu“.

Iznenađujuće najave o Izraelu

To je ujedno i područje o kojem je predsednica Komisije dala najkonkretniju izjavu, kao i najavu koja najviše iznenađuje: Evropska komisija obustaviće sva bilateralna plaćanja Izraelu – s izuzetkom sredstava za civilno društvo i Memorijal Holokausta Jad Vašem.

Konkretno, portparol Evropske komisije objasnio je da je reč o sredstvima iz fonda za međunarodnu saradnju koja u proseku iznose šest miliona evra godišnje od 2025. do 2027, kao i 14 miliona evra za tekuće projekte.

Evropska komisija takođe namerava da predloži suspenziju trgovinske komponente Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela i uvođenje sankcija protiv „ekstremističkih“ ministara i „nasilnih doseljenika“. EU je najveći trgovinski partner Izraela.

Izrael je odmah kritikovao Fon der Lajen. Izraelski ministar spoljnih poslova Sar tako je na Iksu napisao da neke od njenih izjava ponavljaju „lažnu propagandu Hamasa i njegovih partnera“. Hamas je militantna islamistička grupa i EU i SAD ga, između ostalih, klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Koliko su verovatne te sankcije?

Odluke o sankcijama i Sporazumu o pridruživanju zahtevaju većinu među državama-članicama EU. Predsednica Evropske komisije Fon der Lajen takođe je svesna da će ih biti teško pronaći, što je jasno stavila do znanja i u Evropskom parlamentu.

Države-članice Evropske unije duboko su, naime, podeljene oko toga kako se odnositi prema Izraelu. Dok neke zemlje, poput Irske i Španije, već dugo pozivaju na strože zajedničko delovanje, uključujući (delimičnu) suspenziju Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, druge zemlje, a posebno Nemačka, tome se protive.

Mnogi poslanici pozdravljaju najave Fon der Lajen, koja je u prošlosti bila kritikovana zbog prevelikog oklevanja prema Izraelu. Valeri Aje, liderka liberalne grupe Renew, obećava predsednici Komisije da će podržati predloge i biti spremna da preduzme dalje korake. Martin Širdevan, lider Levice, i dalje smatra da su predlozi Fon der Lajen previše slabi. On takođe poziva na prekid isporuka oružja i suspenziju Sporazuma o pridruživanju.

Thu Ngujen, zamenica direktora spoljnopolitičkog trusta mozgova Centar Žak Delor, takođe vidi najavu Fon der Lajen kao pokušaj da povrati svoju raniju snagu. Tako je, kaže ona, predsednica Komisije odlučila da, koliko je to moguće, odustane od postizanja konsenzusa s državama-članicama i da nastupi s pitanjima koja su joj važna.

„Leto poniženja“ još uvek je urezano u kosti Evropljana

Leto američke diplomatije između Rusije i Ukrajine, u kojem su Evropljani uglavnom bili marginalizovani, kao i trgovinski sporazum sa SAD kojim su Evropljanima nametnute carine od 15 odsto u mnogim oblastima – sve se to još uvek oseća u Strazburu. Pozicija Fon der Lajen poslednjih nedelja nije bila laka, a više puta je kritikovana zbog svojih pregovaračkih veština sa SAD.

To je bio slučaj i u Strazburu. Tamo je Žordan Bardela, vođa krajnje desne parlamentarne grupe Patriote za Evropu, kritikovao sporazum Fon der Lajen sa SAD, za koji je rekao da će Evropu pretvoriti u „vazalnu državu“. Kritika na račun sporazuma došla je i od predsedavajuće Socijaldemokratske grupe, Iratse Garsija Perez:

„Prihvatanje carine od 15 odsto bez predviđanja uzvratnih mera je neprihvatljivo.“

U svom govoru Usrula fon der Lajen branila je sporazum: „Obezbedili smo da Evropa dobije najbolji mogući sporazum.“ Iako, kako je rekla, ona odbacuje carine, istovremeno je naglasila da je sporazum uspeo da postigne stabilnost u odnosima EU i SAD u teškim geopolitičkim vremenima.

Evropa je svesna svoje beznačajnosti

Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP), kojoj pripada i Fon der Lajen, u raspravi je rekao: „Mi Evropljani stojimo sami u olujnom svetskom poretku. Niko nas na svetskoj pozornici trenutno ne sluša.“ Veber odgovor na to vidi u većoj saradnji unutar Evrope.

I Fon der Lajen se kune u evropsko jedinstvo, a pre svega nezavisnost. To je tema koja se provlači kroz ceo njen govor.

Široko razumevanje nezavisnosti

Evropski „trenutak nezavisnosti“ obuhvata ne samo elemente odbrambene politike. Tako, na primer, Fon der Lajen ne govori samo o sprovođenju zajedničkih odbrambenih projekata i proširenju geostrateških kapaciteta, već je i cilj smanjenje ekonomske zavisnosti. Da bi se to postiglo, prema njenim rečima, EU bi, između ostalog, trebalo da postane konkurentnija, smanji energetsku zavisnost i uspostavi nova trgovinska partnerstva.

Fon der Lajen takođe želi da reši pitanja unutrašnje politike, poput visokih troškova stanovanja, pravila o pristupu društvenim mrežama za decu i obezbeđenja budućnosti automobila u Evropi.

Thu Ngujen primećuje da je govor pokušaj prevazilaženja razlika u Evropskom parlamentu i da se nešto ponudi, posebno, strankama koje podržavaju Ursulu fon der Lajen – naime EPP-u, socijaldemokratama i liberalnoj grupi Renew.

Poslanici: Sada Fon der Lajen mora da pokaže rezultate

Govor je dobro primila većina poslanika iz demokratskog centra. Na primer, jedan od predsedavajućih Zelenih, Bas Ajkhout, rekao je za DW da je Fon der Lajen prenela da želi da promeni stvari, ali da na kraju zavisi od toga šta će zapravo da uradi. Prošle godine bili su, kaže, razočarani.

Ekspertkinja za evropsko pravo Ngujen takođe je kritikovala Fon der Lajen zbog njenih velikih ambicija i patosa – a malo konkretnih akcija. Međutim, u intervjuu za DW, naglasila je da konkretna primena planova Ursule fon der Lajen zavisi i od podrške država-članica i Evropskog parlamenta. A rasprava u parlamentu je, kaže ona, pokazala da je ta institucija EU veoma podeljena.

Simptom/Danas/Dojče Vele