Grenel je podelio snimak premijera Kurtija i napisao da odnosi između Kosova i SAD nikada nisu bili lošiji.
„Zabluda. Odnosi nikada nisu bili lošiji. Ajlbina Kurtija osudila je prva Trampova administracija, Bajdenova administracija, Nato, EU, ambasada SAD, Entoni Blinken itd.“, napisao je Grenel u objavi.
Simptom/Kosovoonline
Mada EU nije objavila listu programa koji su pogođeni merama, dva neimenovana izvora rekla su za Rojters da su među njima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i renoviranje koncertne dvorane.
Jedan od takvih projekata je i bioskop Lumbardi u Prizrenu, koji radi već decenijama, ali je zbog finansijskih problema dobio od EU grant od 1,5 miliona evra.
Direktor bioskopa Ares Športa je međutim, 7. oktobra prošle godine primio mejl od zvaničnika EU u kojem ga obaveštavaju da je grant otkazan zbog “mera koje je EU nametnula vladi Kosova”, što se odnosi na kaznene mere uvedene 2023. zbog jednostranog delovanja kosovskih vlasti koje su dovele do podizanja tenzija na severu Kosova.
“To je poljuljalo poverenje zajednice u nas, ali i u EU, koja tvrdi da podržava kulturnu raznolikost“, rekao je Športa za Rojters.
Kaznene mere EU su, između ostalog, podrazumevale suspendovanje finansiranja projekata, uključujući onih iz Instrumenata za pretpristupnu upotrebu (IPA) i Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Priština je nastojala da umanji značaj ovih mera, ali sudbina bioskopa u Prizrenu i još nekih projekata pokazuje njihov “uticaj na jednu od nasiromašnijih evropskih zemalja”, piše britanska agencija, dodajući da ljudi svih nacionalnosti osećaju posledice.
Mere su takođe zaustavile planove za izgradnju prvog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Prištini, za šta je EU obećala 70 miliona evra.
Zamenik gradonačelnika Prištine Alban Zogaj rekao je da su konačno počeli da rade na rešavanju višedecenijskog problema zagađenja reke Sitnice, jedne od najzagađenijih u Evropi.
Pitanje uticaja evropskih kaznenih mera je ponovo pokrenuto u trenutku kada se Kosovo priprema za izbore 9. februara.
To bi, prema oceni analitičara, moglo da ugrozi Kurtijeve šanse za reizbor.
Dva privatna istraživanja javnog mnjenja u koje je Rojters imao uvid pokazuju da je podrška Kurtijevom Pokretu za samoopredeljenje i njegovim koalicionim partnerima opala na oko 40%, sa 50,2% koliko su dobili 2021.
Politički analitičar Agon Malići je rekao da su neki građani zabrinuti zbog izolacije Kosova.
“Dok je većina birača možda zadovoljna što Kosovo ima veću kontrolu nad severom, mnogi možda neće biti uvereni da je to održivo bez međunarodne podrške”, rekao je Malići.
Neke članice EU žele da ukinu mere jer nisu uticale na Kurtija da promeni politiku i jer štete običnim građanima, rekli su Rojtersu jedan visoki diplomata i još jednan zvaničnik koji su želeli da ostanu anonimni.
Međutim, tome se protive neke zemlje, uključujući Francusku i Mađarsku koje su, kako piše agencija, naklonjene Srbiji.
Diplomata je rekao da su sankcije nepravedno usmerene na Kosovo, a ne na Srbiju, koja je takođe igrala ulogu u rasplamsavanju tenzija. Dodali su da ipak ne postoji mehanizam za povlačenje mera, uprkos njihovoj neefikasnosti.
Kaznene mere su opisane kao “privremene i reverzibilne” i biće ukinute kada Kosovo smanji tenzije na severu, ali se situacija do sada nije promenila.
“Međunarodna zajednica je izolovala i kaznila Kosovo. Svaki veliki uspeh koji smo postigli u poslednje dve decenije – oslobođenje, nezavisnost – postignut je zato što smo blisko sarađivali sa saveznicima”, rekla je Vljora Čitaku iz opozicione Demokratske partije Kosova, koja je bila ambasadorka Kosova u SAD.
Kako će se ponašati nova američka administracija Donalda Trampa je nejasno, navodi Rojters, podsećajući na izjavu njegovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela.
“I republikanci i demokrate dosledno su kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region. Kao i EU i NATO. Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija”, napisao je Grenel na mreži Iks.
Izvor: Dnevni evropski servis
Simptom/Dnevni evropski servis
Gudžić podseća da je poslednji relevantan i legitiman popis na Kosovu urađen 1981. godine.
„Albanci su 1991. godine bojotovali popis, 2001. godine kada je popis trebalo da bude održan, on nije bio održan jer je bilo dve godina nakon rata. 2011. godine kada je bio održan popis, Srbi su dobrim delom, u svim sredinama na Kosovu, bojkotovali popis, da bi ovaj poslednji koji je održan 2024. godine, Srbi na severu bojkotovali zbog svega onoga što se dešavalo“, naveo je Gudžić.
On ističe da je popis pokazao da je Kosovo područje koje se prazni.
„Mi imamo preko 150.000 stanovnika manje. To nešto govori. Da li će zvanična Priština iskoristiti rezultate popisa za neke političke malverzacije i igrarije, mislim da hoće“, naveo je Gudžić.
Budući da je i ove godine određeni broj Srba bojkotovao popis, a da u pojedinim mestima popisivači nisu ni posetili domaćinstva, Gudžić ističe da se to može odraziti na manji budžet i da je „popis decenijama unazad sredstvo za političke malverzacije i konstrukcije koju radi jedna ili druga strana“.
„Možda je najbolji primer 2011. godina kada su Srbi u Gračanici, na teritoriji opštine Gračanica, delom bojkotovali popis. Taj popis je pokazao, koliko se sećam, da u Gračanici ima 10.000 Srba. Ove godine kada je održan popis Srbi su izašli, pokazalo se da ima više Srba, samim tim će biti veći budžet i prilika da opština radi na nekin infrastrukturnim projektima koji će poboljšati život građana“, rekao je Gudžić.
Simptom/Kosovoonline
U svojoj kolekciji ima preko 5000 predmeta od srednjeg veka do Drugog svetskog rata, od narodnih nošnji do predmeta za svakodnevnu upotrebu.
Sve to je namenjeno za čuvanje duha i tradicije svog naroda a u potrebi da na svoj način zaštiti istu od zaborava i postupnog istrebljenja u, već više puta ponovljenom, istorijskom iskustvu ugrožavanja kroz ratove i stradanja.
U jednom od izlaganja rekao je da je istina nepromenljiva i da se toga treba držati u borbi za opstanak.
https://www.facebook.com/share/r/zLc59W73wBfxCh9T/
Simptom
Kako se navodi u saopštenju Vlade Kosova, Kurti je istakao značaj hapšenja i izručenja Radoičića kojeg je označio kao glavnog kriminalca i teroristu.
Dodao je da kosovsko Tužilaštvo već ima optužnicu na 160 strana protiv Radoičića i njegove grupe, koji je rizik po bezbednost Kosova i regiona, sve dok slobodno šeta Srbijom i ima podršku njenog predsednika Aleksandra Vučića i tamošnjeg državnog aparata.
Kurti je obavestio O’Brajana i o poslednjem, kako je naveo, “terorističkom napadu” na kanal vodosnabdevanja Ibar-Lepenac.
“Tema razgovora bili su bilateralni odnosi i aktuelna dešavanja od zajedničkog interesa, sa akcentom na teroristički napad na kritičnu infrastrukturu Republike Kosovo 29. novembra”, navodi se u saopštenju.
Kurti je ocenio da je to bio napad na civilno stanovništvo, jer je postojala opasnost da više od polovine stanovništva zemlje ostane bez struje i vode.
“Dok traju istrage o poslednjem napadu, premijer je istakao da su među zaplenjenim predmetima, pored oružja i municije, pronađena 74 vojna amblema, od kojih 20 pripada raznim ruskim vojnim jedinicama, a ostatak srpskim”, navodi se u saopštenju.
Kurti je rekao O’Brajanu da je napad na kanal treći u tri dana, posle napada na policijsku stanicu i opštinu u Zvečanu.
Kurti je istovremeno zahvalio O’Brajanu i Sjedinjenim Američkim Državama na podršci Kosovu u istrazi napada na kanal Ibar-Lepenac i privođenju odgovornih pravdi.
Simptom/Beta
Princ Filip izjavio je da bi za Srbiju ovo bio čin duboke pravde i znak posvećenosti ispravljanju grešaka iz prošlosti.
„Ovaj potez bi se suprotstavio kritikama koje percipiraju licemerje i dvostruke standarde Vašingtona u međunarodnim odnosima“, objavio je princ Filip na društvenim mrežama.
On smatra da bi, baveći se ovim istorijskim pitanjem, Trampova administracija mogla da pokaže posvećenost principijelnoj spoljnoj politici koja poštuje nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Princ Filip istakao je da oni koji tvrde da SAD moraju da podržavaju svoje vrednosti na globalnom nivou treba da uzmu u obzir realnost na Kosovu i Metohiji, gde korupcija, nasilje nad novinarima i napadi na etničke manjine i dalje postoje.
„Povlačenjem priznanja Tramp može poslati jasnu poruku da SAD ne podržavaju režime koji ne podržavaju osnovna ljudska prava i demokratske principe. To bi povećalo kredibilitet Amerike na globalnoj sceni“, ocenio je Karađorđević.
Simptom/Sputnjik Srbija
Šarović ukazuje na činjenicu da je Nemačka prošlog meseca predložila “kompromis” – po kome će Priština pustiti robu iz centralne Srbije da ulazi na Kosovo, uz donaciju skenera za granične/administrativne prelaze koje dobija od Nemačke, a da zauzvrat tzv. Kosovo dobije stolicu u sporazumu CEFTA.
“Upravo se to juče dogodilo. Zabrana na srpsku robu uvedena prošle godine od Prištine bila je protivpravna i umesto da smo mi uveli kontramere i rekli npr. ‘ne mogu da prođu vozila sa kosovskim tablicama itd., ne, tzv. Kosovo povuče protivpravan postupak i onda akonto toga dobije još ustupak od Srbije'”, navodi Šarović koji dodaje da “Vučić to radi konstantno”.
Kako je dodao, ministarka trgovine tzv. Kosova onlajn je učestvovala na sastanku koji je juče održan u Beogradu (sastanak Zajedničkog komiteta CEFTA; Srbija predsedava CEFTA-i tokom ove godine).
“Tu više nema ničega, ni zvezdice ni fusnote ni oznake UNMIK itd. Za očekivati je da sledeće godine CEFTA-i predsedava tzv. Kosovo, da nas zakite i dočekaju svečano u Prištini”, ironično je primetio Šarović.
foto printscreen video
Tekst Deklaracije o Ukrajini iz Dubrovnika sa Samita Ukrajina–Jugoistočna Evropa koji je tokom jučerašnjeg dana održan u najjužnijem gradu Hrvatske, a koji je danas obelodanjen, za Šarovića je “kontinuitet Vučićeve politike i nastavak onoga što je Srbija već potpisala u Tirani gde je održan prvi samit”.
Bez slobodne i mirne Ukrajine nema slobodne i mirne Evrope, zaključak je Deklaracije Samita Ukrajina–Jugoistočna Evropa u Dubrovniku, koja (nekritički) osuđuje rusku invaziju na njenog južnog suseda i izražava podršku Ukrajini, njenom teritorijalnom integritetu, evropskim integracijama i, što je jedna od spornih tačaka imajući u vidu interese Rusije o neutralnosti Ukrajine, članstvu u NATO-u, preneo je danas N1.
Šarović kaže da je u Tirani još “jasno rečeno da je rusko rukovodstvo i Vladimir Putin ratni zločinac i da treba da odgovara pred međunarodnim pravosuđem”.
“Vučić bez obzira na junačenje pred domaćom javnošću i pred našim novinarima, zapravo prihvata sve ono što od njega traži Zapad. Vučić je ucenjen čovek i što bude kraće na čelu Srbije, to je za nas građane bolje. Svoj politički opstanak plaća i rudnim bogatstvima i nacionalnim interesima Srbije”, zaključio je lider pokreta “Ljubav, vera, nada”.
Simptom/M. M.
Vučić je to rekao novinarima komentarišući izjavu italijanskog ministra odbrane Gvida Kruzeta da pored sukoba na Bliskom Istoku, strahuje od kosovske krize – da je Kosovo front koji je potencijalno eksplozivan.
„Kruzeto je pametan čovek, ali ne vidim nikakve sukobe iako ih Aljbin Kurti provocira svakoga dana. Mi moramo da snažimo, da guramo stvari napred, da čuvamo svoj narod, da se borimo za njegove interese, za našu državu na KiM, za naš narod na svakom mestu“, rekao je Vučić.
Napominje da je bio u pravu kada je govorio o prognozama za Bliski istok i Ukrajinu
Ipak, kada je reč o Srbiji, Vučić kaže da nije vreme za ratove.
„Ne predviđam Srbiji ratove. Vreme je da živimo u miru i da napredujemo. Rat je poslednja stvar koja treba da nam se dogodi i nadam se da nam se nikada neće dogoditi“, poručio je Vučić.
Dodao je i da Srbija i Italija imaju odličnu saradnju i da će ta zemlja biti zemlja partner Sajma turizma, te da očekuje posetu Đorđe Meloni.
Simptom/Kosovoonline
“Razočaran sam što se pokvarilo sve ono što je Tramp dobro uradio u regionu. Ne moram da govorim ni vama, ni mojim prijateljima Albancima, uopšte ljudima u regionu, da je situacija lošija pod administracijom (američkog predsednika Džo) Bajden-Haris. Nisam siguran da Kamala Haris uopšte zna gde je Balkan”, rekao je Grenel, koji je prisustvovao prijemu Misije Srbije pri UN pod nazivom “Srbija iza budućnosti”.
On je u izjavi novinarima dodao da Haris nije fokusirana na to pitanje i da “nema sumnje” da su stvari bile bolje dok je Tramp bio predsednik
Takođe je rekao da Srbija i Amerika imaju dugu istoriju odnosa i da ih “veže iskreno prijateljstvo” bez obzira na to ko bude pobedio na predsedničkim izborima u novembru.
Grenel je dodao da je u kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je njegov savet uvek bio da se Srbija približi Zapadu i SAD i da se udalji od Rusije i Kine.
“Budućnost Srbije je da uvek bude uz Ameriku, a ne uz Rusiju i Kinu. Odnosi između Srbije i SAD će uvek biti dobri, jer je to nešto što je izvan politike”, ocenio je Grenel
Na prijemu je takođe rekao da mu je drago što Srbija napreduje u tehnologijama i što govori o veštačkoj inteligenciji.
“Srbija u UN govori o veštačkoj inteligenciji i dobro je da govori o tome, jer znate šta to znači za ljude: znači posao. I to svi želimo da vidimo – otvaranje novih radnih mesta”, istakao je Grenel.
“Kao što još nema efikasnog leka za karcinom, nema ni za naše probleme koji se tiču Kosova i Metohije, ali je naša obaveza da stvari držimo pod kontrolom dok se stvari i okolnosti u svetu ne promene i dok ne budemo mogli da imamo zahteve u skladu sa međunarodno-pravnim normama. Ne tražimo ništa više od toga”, rekao je Vučić srpskim medijima.
Vučić je kazao i da će do kraja boravka u Njujorku, gde je povodom zasedanja Generalne skupštine UN, nastaviti da dodeljuje odlikovanja predstavnicima onih zemalja koje su bile na strani Srbije prilikom majskog usvajanja rezolucije o Srebrenici u tom telu.
Naveo je da je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda govorio u UN o poštovanju teritorijalnog integriteta i Povelje UN, “ali samo kada su Rusi i Ukrajinci u pitanju”.
“A kada su Srbi u pitanju, njih to ne interesuje. Imaćete uskoro obeležavanje godišnjice oslobađanja logora Aušvic-Birkenau. Oni koji su oslobodili taj logor, a to su Rusi, nisu pozvani, a verujem da će biti pozvani oni koji su taj logor otvorili (Nemci). Tako i ministar neki iz Federacije BiH, koji se slika sa bosanskom i kosovskom zastavom, a onda optužuje Republiku Srpsku da ima secesionističke zahteve. Svi oni to rade jer imaju zaštitu zapadnih zemalja”, kazao je Vučić.
On je rekao i da je razgovarao sa više predsednika afričkih zemalja i ocenio da je to “od izuzetnog značaja za Srbiju”.
“U januaru ili februaru u Beograd će doći predsednik Angole. Polako pravimo tu svoju mrežu prijatelja, posebno na afričkom kontinentu, u Okeaniji, na Karibima. Mislim da tu možemo da napravimo mnogo dobrih stvari vezanih i za političku saradnju, ali i ekonomsku”, kazao je Vučić.
On je rekao da je sa šefom kineske diplomatije Vang Jijem imao “prijateljski razgovor” i ukazao da je on bio “rezolutan i jasan” kada je u pitanju poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije.
“Oni su uvek jasni, a rekao bih da je ovaj put to bilo za nijansu snažnije. Razgovarao sam i sa predsednikom Irana, hvala Teheranu na podršci teritorijalnom integritetu Srbije”, dodao je.
Vučić je kazao da je razgovarao i sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom o briselskom dijalogu.
“Rekao sam mu koliko smo ozlojeđeni i frustrirani zbog rušenja svega što je potpisano u Briselu 2013. i zbog stalnog izmišljanja razloga (od Prištine) sa ciljem da se protera srpski narod sa Kosova i Metohije”, naveo je.
On je rekao da je razgovarao i sa američkim milijarderom Ilonom Maskom i dodao da je on “znao mnogo više o Srbiji nego što je očekivao”.
“Nisam bogat, trudim se da budem pristojno i čisto odeven”: Vučić o farmerkama od 1.800 evra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se iz Njujorka dan pošto je održao govor na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
“Nisam bogat, trudim se da budem pristojno i čisto odeven”: Vučić o farmerkama od 1.800 evra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se iz Njujorka dan pošto je održao govor na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Na početku svog obraćanja Vučić je rekao da je imao nekoliko događaja koje je organizovao Svetski eknomski forum.
– Razgovarao sam i sa Ilonom Maskom i naravno, čovek je znao o Srbiji sve i mnogo više nego što sam ja očekivao – rekao je Vučić.
Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu kosovskog ministra Dželjalja Svečlje koji je izjavio da bi srpski prosvetni i zdravstveni sistem na KiM trebalo da budu pod okriljem kosovskog zakona, Vučić je rekao:
– Oni mogu da dođu i da policija zatvori vrtiće i škole, mi ćemo i dalje nastaviti nastavnicima da isplaćujemo plate, radićemo sa decom, ali ne mislim da će im to biti tako lako. Izgleda da je promenio kurs, jer ne sme da zauzima most, pa se prebacio na nešto drugo – rekao je Vučić. Rekao je da se neće desiti da škole i bolnice budu po kosovskim zakonima.
“Trudim se da budem pristojno i čisto odeven”
Komentarišući izjavu predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, koji je danas u Skupštini rekao da jedne njegove farmerice koštaju ko dve nastavničke plate, Vučić je rekao da se trudi da bude pristojno i čisto odeven.
– Trudim se da se uvek borim za svoju zemlju i da ne pokazujem nikakvu dozu bahatosti i osionosti. Nisam posebno bogat, osim što imam troje divne dece. Ne bih ulazio u patetiku, kad govorite o farmerkama – ne znam, ne kupujem ih, ali znam kakve god farmerke da imate… trudim se da budem pristojno i čisto odeven. Sve što imam od garderobe ne vredi ni dve felne, jednog od desetina džipova Dragana Đilasa – rekao je Vučić.
On je potom nastavio da govori o tome kako je nekad plata bila 30.000 dinara, a da je sada, sa povećanjem, oko 100.000 dinara, zaboravljajući da pomene i razliku u inflaciji.
– Sve to što imam nije dovoljno da platim prekidače ili tastere za interfone na kućama i stanovima braće Đilas. Pritom, ništa nisam ukrao, nisam se obogatio i živim na istom mestu kao i pre 10 godina. Nemam račun u inostranstvu, osim uobičajenih računa u zemlji koje prijavljujem redovno i koji stoje na uvid Agenciji za borbu protiv korupcije – rekao je Vučić.
Predsednik Srbije reagovao je i na ocene da mu je govor “sačinila veštačka inteligencija”, što je rekao direktor Vesti TV Nova Slobodan Georgiev.
Vučić kaže da je govor sam napisao.
Simptom/Direktno/Beta
“Mrtve ne treba dirati”, decidiran je Čavoški, koji kaže da se “jednom napravljeni grobovi ne smeju pomerati”.
“Bilo ko da je sahranjen, mrtve ne treba dirati i šta god mi o njima mislili treba ih ostaviti tamo gde jesu. Ja sam o Titu pisao loše dok je bio živ i napisao knjigu pod imenom “Tito – tehnologija vlasti”. Šapić nikad ništa nije uradio protiv Tita, a sad je za izmeštanje njegovog groba”, ističe Čavoški.
Upitan za inicijativu o podizanju spomenika komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generalu Draži Mihailoviću, u centru Beograda, na Terazijskoj terasi ispod Terazijske česme, koju je takođe najavio Šapić, Čavoški kaže da jeste za to da se Draži podigne spomenik u Beogradu “ali nisam siguran gde mu je mesto”.
“To je pitanje za beogradske arhitekte, a ne da o tome odlučuje Šapić”, navodi akademik.
Kosovo je najvažnije državno i nacionalno pitanje, Srbija od Kosova ne sme nikada odustati, a jednog dana mora se podvući crta i postaviti pitanje odgovornosti najviših predstavnika i pregovarača u ime države Srbije za loše vođene pregovore, ocenio je on.
Akutna kriza na severu Pokrajine je goruće pitanje trenutno i dok se praktično Srbija suočava sa nasiljem organa vlasti iz Prištine i zaposedanjem zgrada lokalnih samouprava te zauzimanjem preostalih srpskih institucija, Čavoški podseća na činjenicu da je, na nesreću, od 2013. i potpisivanja Briselskog sporazuma, predstavnicima kosovskih Albanaca činjeno sve više i više.
Foto: Flickr
“Vučić je taj koga će Albanci zapamtiti kao izuzetno zaslužnog za konstituisanje njihove samozvane države. Od Briselskog sporazuma 2013. neprestano je ustupao sve više i više i sad se čudi kako nema srpskih institucija dole. Posle svega on traži ‘status quo ante’, to nije mogućno. On je kriv za ono što je učinjeno”, istakao je Čavoški.
Akademik skreće pažnju na to da je Srbija “nekad na KiM imala deset srpskih opština, u kojima se izbor vršio po Ustavu i zakonima Republike Srbije”.
“Takođe, imali smo organe unutrašnjih poslova koji su izdavali lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole i druge dokumente, civilnu zaštitu, i mnogo čega drugog… Sve je to ukinuo Vučić. Naterao je naše sunarodnike da prime državljanstvo tzv. Kosova i njihove dokumente i da učestvuju na izborima po zakonima Kosova i dokumentima Kosova”, kritičan je Čavoški, koji kaže i da “jednog dana, ako se i kada, ne daj bože, ta država u potpunosti konstituiše, Vučiću bi u znak zahvalnosti u centru Prištine trebalo da bude podignut spomenik”.
Osvrnuo se i na mišljenje bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je povodom aktuelnih događaja na severu Kosova rekao kako se “bližimo nečemu što je kraj institucionalnog postojanja Srba”, navodeći da “Tadić nema moralno pravo to da kaže”.
“Tadić je prvi, preko tada svog ‘diplomatskog potrčka’ Borka Stefanovića, započeo pregovore sa samozvanom kosovskom državom u Briselu i sklopio četiri vrlo nepovoljna sporazuma” (o matičnim knjigama; katastru; slobodi kretanja i priznavanju diploma, prim. aut.), jasan je Čavoški.
On je naveo da je važno očuvati supstancu onoga što se drži na Kosovu, a u kontekstu sprečavanja prijema Kosova u međunarodne organizacije, izneo je niz kritika prema spoljnoj politici države, posebno u odnosu sa Ruskom Federacijom.
printscreen
“Ulazak tzv. Kosova u Ujedinjene nacije ne zavisi od nas, već od odluke Saveta bezbednosti UN. To telo mora dati preporuku da neka nova država uđe u UN. Tamo imamo Kinu i Rusiju. Jedino one mogu upotrebiti veto i do sada su to činile. Međutim, kako od Rusije možemo očekivati da to i dalje nastavi kada naša vojna industrija isporučuje naoružanje Ukrajini (granate, 155 mm)?” upitao je Čavoški.
Na temu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, akademik je mišljenja da vojni rok nikada nije ni trebalo ukidati, ali i da smatra da najava njegovog trajanja od 75 dana nije dobro rešenje.
“Znam šta je vojna obuka, služio sam vojsku godinu dana. 75 dana nije dovoljno jer se u tom vremenskom periodu ne može obučiti, može samo pešadinac i tzv. odeljenjska obuka. Po mom sudu, to ili treba da bude ‘ljudski’, sa rokom od godinu dana, ili treba odvojiti veća sredstva pa učiniti vojni poziv atraktivnim i angažovati veći broj profesionalnih vojnika”, zaključio je Kosta Čavoški.
Simptom/M. M.
“Ovi zahtevi i njegove mere su izneseni iz očaja i ne predstavljaju nikakvu racionalnost i uopšte nisu miroljubivi, već deo agresivne kampanje za nove sukobe kojima očigledno nije mesto na Kosovu”, rekao je Kurti novinarima.
Prema Kurtiju, prvo treba razgovarati o tri uslova koje je on predložio, a koja su po njemu mirna i racionalna.
“Prvo morate da govorite o tri uslova koje sam vam postavio, a koji su mirni i racionalni, prvi je predaja Milana Radoičića, potpisivanje sporazuma i povlačenje pisma Brnabić u kojem se kaže da se ne prihvata de fakto nezavisnost Kosova, niti mesto Kosova u UN i da ne poštuje čak ni teritorijalni integritet”, rekao je Kurti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u petak pet mera za Kosovo
Njima se traži povratak na stanje pre jednostranih odluka Kosova, proglašenje Kosova za područje pod posebnom zaštitom, dalje jačanje srpskih institucija na Kosovu, osnivanje specijalnog tužilaštva za krivično gonjenje zloupotreba i kršenja ljudskih prava na području Kosova i proglašenje nezakonitim svih institucija na Kosovu uspostavljenih nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Kurti: Može ZSO, ali samo uz priznanje
Kurti je izjavio da je prihvatio formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) ali pod uslovom da budu ispunjene sve obaveze preuzete Sporazumom o normalizaciji odnosa sa Srbijom i Ohridskim aneksom, uključujući obostrano priznanje.
On je u dokumentarcu televizije Al Džazira “Kosovo: Stvaranje države” rekao da je formiranje ZSO “nasledio” od prethodnih Vlada Kosova i da je zajednica sada “deo osnovnog sporazuma”.
“Član 7 kaže da srpska zajednica mora imati samoupravu. S druge strane, član 10 kaže da svi prethodno potpisani sporazumi moraju biti sprovedeni. Tako da to ne poričem. Međutim, samo u sklopu paketa normalizacije odnosa Kosova i Srbije uz obostrano priznanje”, rekao je Kurti a preneli prištinski mediji.
On je dodao da se ne može uzeti samo jedan sporazum i postaviti ispred osnovnog jer, kako je rekao, to nije “švedski sto”.
“Kao paket sam rekao ‘da’ za ZSO”, rekao je premijer tzv. Kosova.
Kurti je istakao i to da nije samo premijer kosovskih Albanaca i ocenio da prema Srbima na Kosovu postoji “pozitivna diskriminacija” u pogledu prava koje imaju.
“Mi imamo 93 odsto albanskog stanovništva, ali ja nisam samo premijer Albanaca. Imamo četiri odsto Srba i tri odsto ostalih manjina”, rekao je Kurti.
Simptom/NIN
Vučić će se obratiti u Palati Srbija, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika.
Vučić je u utorak rekao da će se obratiti javnosti u roku od 72 sata povodom onoga što Srbija zahteva zbog brutalnog napada na srpsko stanovništvo, pre svega na severu KiM.
Simptom/Tanjug
“Teška je situacija, svakako mučna, teško je to gledati, a kamoli trpeti da ste pripadnik srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Diplomatija radi svoj posao, Aleksandar Vučić se bori, znaćemo uskoro šta nam je činiti”, rekla je Brnabićeva gostujući na Pinku povodom jučerašnje najave Vučića da će država izaći sa konkretnim zahtevima i merama u naredna 72 sata zbog novih hapšenja Srba na KiM.
Rekla je da Priština svakodnevno demonstrira silu na KiM prema srpskom narodu.
Simptom/Tanjug
Tahiri na Fejsbuku navodi da se ovaj način još jednom dokazuje da će Amerika zaštititi Kosovo.
“Današnja poseta šefa CIA Vilijama Bernsa Kosovu je istorijska i strateška – ne samo da dokazuje da se Amerika vraća na Balkan, već i da će zaštititi državu Kosovo kakvu smo mi stvorili zajedno”, navodi Tahiri.
Simptom/Kosovoonline
Supruga uhapšenog Nadica Zlatičanin izjavila je da se čeka odluka sudije da li će on biti kažnjen novčano ili zatvorom i dodala da su prema njoj u stanjici policije bili vrlo neljubazni i da su je isterali.
Zlatičanin je priveden juče oko 17 časova i prema poslednjim informacijama odveden je u policijsku stanicu u Peći, navodi Radio Goraždevac.
Simptom/Tanjug
