Simptom

U akciji Evropola uhapšeno 16 osoba iz Hrvatske i BiH zbog krijumčarenja migranata

October 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Smatra se da su osumnjičeni odgovorni za najmanje 12 incidenata u kojima je najmanje 159 migranata prokrijumčareno iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku preko reke Save.

“Koristeći pretrpane čamce, osumnjičeni su svojevoljno ugrožavali živote i bezbednost migranata. Nakon prelaska reke, migranti su tajno prevoženi raznim vrstama vozila. Skrivajući ih u putničkim automobilima ili tovarnim prostorima transportnih vozila, kriminalci su migrante prevozili prema Sloveniji, Italiji, Nemačkoj i drugim zemljama EU”, naveo je Evropol.

Procenjuje se da su kriminalci ovim aktivnostima zaradili najmanje 80.000 evra.

Tokom akcije u Hrvatskoj, uhapšeno je 11 osoba a oduzeti su jedan gasni pištolj, bankovne kartice, 38 mobilnih telefona, pet tablet računara, reflektujući prsluk sa natpisom “policija” i elektronski uređaj za naplatu putarine za upotrebu na autoputevima. U Bosni i Hercegovini je uhapšeno pet osoba, i oduzeto je 1.500 evra u gotovini.

Simptom/RTS/Tanjug

Vučić: U Srbiji 80 odsto manje migranata nego prošle godine

October 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za štampu, nakon trilateralnog sastanka o ilegalnim migracijama, odgovarajući na pitanje da li je na sastanku razgovarano i o tome da Srbija postane ono što je Albanija za Italiju (izgradnjom privremenih centara za migrante) kazao da Srbija nikada neće biti “hot spot za migranate”.”

“Ne bih to prihvatio ni pod kakvim uslovima. Nema o tome nikakve priče. Moji prijatelji niti su to pitali, niti su to tražili, niti bilo ko drugi sme to da me pita, pošto mi ne pada na pamet da o tome uopšte razgovaram”, kazao je on.

Vučić je dodao da će nastaviti da obavlja posao “u interesu Evrope, prijatelja i braće u Mađarskoj i Slovačkoj”.

“Radujem se našim bilateralnim susretima uskoro u Beogradu, a i ovaj trilateralni format smatram veoma važnim i dobrim”, kazao je predsednik nakon sastanka sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i Slovačke Robertom Ficom.

“Nas trojica imamo nešto drugačije viđenje onoga što se zbiva na ratištu u Evropi i u Ukrajini. Nas trojica za razliku od drugih bar smemo da izgovorimo reč ‘mir’ koja je danas veoma nepopularna, jer danas u Evropi i svetu sme da se govori samo o pobedi jedne ili druge strane, a ne o miru”, kazao je on.

Predsednik je takođe zahvalio na podršci koju Srbija ima od Slovačke i Mađarske na evropskom putu, dodavši da veruje da će u tome imati “nekog uspeha imati u budućnosti”.

“Ako ga budemo imali, hvala našim prijateljima. Ako ga ne budemo imali opet hvala našim prijateljima. Srbija je dobro napredovala u prethodnom periodu i to nismo mogli bez prijateljske podrške onih koji su nam najbliži”, kazao je Vučić.

Dodao je i da Srbija čeka rezultat istrage o pokušaju atentata na Fica 15. maja “jer je siguran da on nije mogao da bude samostalno delo pojedinca već rezultat jedne sveopšte atmosfere i opštih i koordinisanih napada na njega”.

U Komarnu, na slovačko-mađarskoj granici, Vučić, Orban i Fico su razgovarali o regionalnoj saradnji i novim, inovativnim rešenjima kako da se zaustavi nelegalna migracija “Balkanskom trasom”.

U sastanku su učestvali i ministri unutrašnjih poslova te tri države pošto su glavne teme susreta zaštita spoljašnjih granica Evropske unije i jačanje regionalne saradnje u vezi s tim.

Simptom/Beta

Vučić u Slovačkoj posle sastanka sa Ficom i Orbanom: Nastavljamo da sarađujemo na suzbijanju ilegalnih migracija

October 22, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vučić: Srbija neće biti hot spot za migranate, niko mi to nije tražio niti bih prihvatio

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je novinarima u Komarnu u Slovačkoj da Srbija neće biti “hot spot” za migrante i istakao da mu to niko nije ni tražio, kao i da to ne bi ni prihvatio ni pod kakvim uslovima.

Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara na zajedničkoj konferenciji za medije posle trilateralnog sastanka sa premijerom Slovačke Robertom Ficom i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, da li je bilo priče o tome da Srbija postane ono što je Albanija za Italiju i pod kojim uslovima bi na to pristao.

“Ne pada mi napamet niti bih to prihvatio ni pod kakvim uslovima. Nema tog trika, nema te igre i nikakve priče. Moji prijatelji niti su to pitali, niti su to tražili, niti bilo ko drugi sme to da me pita, pošto mi ne pada na pamet o tome uopšte da razgovaram”, istakao je Vučić.

Dodao je da su nama ponudili svaku vrstu pomoći i da već zajedno radimo sa Mađarima i kroz Fronteks i kroz druge zajedničke patrole i zajedničke organe.

“I danas je Robert (Fico) ponudio podršku i slovačke policije i verujem da ćemo i tu uspostaviti zajedničku saradnju. Ja sam im zahvalan za svaku vrstu podrške i svaku vrstu pomoći”, rekao je Vučić.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da su Srbija, Slovačka i Mađarska postigli rezultate radeći zajednički.

“Nije bilo jednostavno, ali u ovoj godini je 80 odsto manje migranata nego prošle godine. Nastavićemo da radimo zajedno i verujem da će rezultati biti dobri. U prihvatnim centrima Srbije u ovom trenutku ima svega 477 migranata. Mi ćemo svoj posao u interesu i Evrope i naših prijatelja, naše braće u Mađarskoj i Slovačkoj, naravno nastaviti da radimo”, naglasio je Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije u Komarnu.

buducnostsrbijeav/Instagram Account

Naveo je da je danas razgovarano o mnogim temama.

“Ali, pre nego što kažem nekoliko reči o tome, želim da istaknem svoju ličnu sreću i zadovoljstvo što Roberta (Fica) vidim u ovako dobrom stanju. Za nas je 15. maj dan pokušaja zločinačkog ubistva Roberta Fica bio izuzetno težak dan i to nije pitanje mojih ličnih odnosa sa Robertom, to je pitanje onoga kako se cela Srbija tog dana osećala”, istakao je Vučić.

Dodao je da njemu danas smeta činjenica da se mnogi u Evropi i svetu prave kao da se to nije dogodilo.

Iščekujemo rezultate istrage o pokušaju ubistva Fica

“Zato mi sa velikom pažnjom iščekujemo rezultate istrage slovačke države, jer smo sasvim uvereni da to nije moglo da bude samostalno delo pojedinca, već rezultat jedne sveopšte atmosfere i opštih i koordinisanih napada na premijera Roberta Fica. Ne želeći da se mešam u bilo koji način u unutrašnje stvari u Slovačkoj, samo hoću da kažem, dragi Roberte, da vam želimo dobro zdravlje, da vam želimo dobru formu, da još dugo radite u interesu svoje zemlje, svoje porodice, svog naroda i verujem da će to biti dobro i za sve vaše prijatelje”, poručio je Vučić.

Nešto drugačije mišljenje po pitanju rata u Ukrajini

Naveo je da je danas razgovarao sa Ficom i Orbanom i o svim drugim važnim pitanjima i da svaki put mnogo toga nauči od njih dvojice.

“Radujem se našim bilateralnim susretima uskoro u Beogradu, a uvek sam spreman i smatram ovaj format trilateralnih susreta u kojima naše tri zemlje učestvuju veoma važnim i veoma dobrim”, rekao je Vučić.

Vučić je istakao da njih trojica imaju nešto drugačije mišljenje po pitanju rata u Ukrajini.

“Smemo da izgovorimo reč mir”

“Mi bar smemo da govorimo i izgovorimo reč ‘mir’, jer danas u Evropi i svetu samo može da se govori o pobedi jednih nad drugima, a ne o tome kako nam je mir nasušno važan”, naglasio je Vučić.

Dodao je da je preneo poruke Srbije i građana naše zemlje i da smo zahvalni na podršci na evropskom putu našim mađarskim i slovačkim prijateljima.

“Verujem da ćemo nekog uspeha imati u budućnosti. Ako ga budemo imali, hvala našim prijateljima, ako ga ne budemo imali, opet hvala. Srbija je dobro napredovala u proteklom periodu i to ne bismo mogli bez bratske i prijateljske podrške onih koji su nam najbliži”, poručio je Vučić.

U delegacijama su i ministri unutrašnjih poslova zemalja učesnica, koji su održali zaseban sastanak, a Srbiju je predstavljao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Simptom/RTS/Tanjug

Fon der Lajen: Novi zakon EU o deportaciji migranata; Fico: Evropski Savet „vojni kabinet“, bavi se samo “brojem metaka za slanje Ukrajini“

October 20, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je bio prisutan kako bi liderima EU predstavio svoj takozvani plan pobede. Razgovarali su o podršci bloka Kijevu jer se bliži 1.000 dana otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u punom obimu.

Grčka je zadovoljna pridruživanjem EU u „oštroj migracionoj politici

„Pakt o migraciji i azilu ne bavi se pitanjem povratka, ne možemo prihvatiti činjenicu da nismo efikasni da se nosimo sa onima koji nemaju pravo na status zaštite u Evropskoj uniji“, rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.

Kao jedna od zemalja na prvoj liniji na spoljnim granicama EU, Grčka već sprovodi „tvrdu“, ali „poštenu“ migracionu politiku, rekao je Micotakis, dodajući da je „srećan“ što lideri EU sada prepoznaju važnost zaštite granica . „Želim da saznam više o inovativnim rešenjima koja je predložila Komisija“, rekao je on.

Letonski premijer optužio Belorusiju da koristi migrante za „hibridne napade“

Letonska premijerka Evika Silinja rekla je da je migracija bila „vruća tema“ na ovom samitu, posebno za baltičke države koje pate od „hibridnih napada“ i „instrumentalizacije migracija“ iz Belorusije.

„Mislim da Evropa shvata da te odluke moraju biti donete uskoro“, naglasila je ona.

Litvanija podržava „inovativna“ rešenja za migracije

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je da je vreme za „inovativna” rešenja o migracijama, ali je po dolasku na samit dodao da je ključno raditi sa zemljama iz kojih migranti dolaze.

On je zatražio od Evropske komisije da promeni pravni okvir koji se odnosi na migrante i one koji govore o azilu kako bi se suprotstavili zemljama poput Belorusije, za koju je rekao da je naoružana migrantima i pušta ih preko svojih granica u pokušaju da destabilizuje evropske zemlje.

O proširenju EU, Nauseda je rekla da je Moldavija napravila velike korake i predvideo da će proevropske snage trijumfovati na izborima ovog vikenda. Ali on je rekao da je malo verovatno da će Gruzija napredovati ka članstvu u EU sa svojom sadašnjom vladom.

Nauseda se žali na podjelu EU u Ukrajini

Uoči obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Evropskom savetu i otkrivanja plana pobede Kijeva, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je da očekuje da će ta šema odražavati neuspeh EU da pruži dovoljnu vojnu pomoć za borbu protiv ruske invazije.

Litvanac je požalio na veto mađarskog moćnika Viktora Orbana na veću evropsku podršku Ukrajini i rekao da će bez jedinstvenog stava u korist demokratije „prevladati autokratske snage“.

Slovački premijer kaže da će se rat u Ukrajini uskoro okončati

Slovački premijer Robert Fico rekao je pre odlaska u Evropski savet da će se rat u Ukrajini uskoro završiti, bazirajući svoje predviđanje na odlaganju poslednjeg sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u nemačkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn.

„Nešto se radi“, rekao je Fico u sredu uveče u Bratislavi. Otkazivanje sastanka u Ramštajnu radi koordinacije vojne podrške Kijevu „signalizira nešto“, rekao je on. U stvarnosti, sastanak u Ramštajnu je odložen zbog uragana Milton na Floridi, zbog čega je predsednik SAD Džo Bajden odložio svoj put u Nemačku.

Fico je rekao i da Evropski savet predstavlja „vojni kabinet“ jer se „samo bavi time koliko će još metaka biti poslato Ukrajini“.

Lideri takođe kažu da će imati odgovor na takozvani plan pobede ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je predstavio ukrajinskom parlamentu u sredu. U njemu je rekao da traži pravedan mir u ratu sa Rusijom.

Simptom/Politico

Nemačka krajnja desnica posebno naklonjena jednoj grupi migranata: ruskim Nemcima

September 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

To je bilo očigledno kada su političari AfD-a bili domaćini sastanka u nemačkom parlamentu kako bi se rasvetlili uslovi sa kojima se suočavaju takozvani Russlanddeutschen, ili ruski Nemci — etnički Nemci sa postsovjetskog prostora koji su se naselili u Nemačkoj nakon pada Berlinskog zida.

„Sudbina ruskih Nemaca i njihova budućnost u Nemačkoj i drugde bliski su našim srcima“, rekao je Jirgen Braun, poslanik AfD-a, tokom događaja

Događaj je ilustrovao sve fokusiranije napore AfD-a da privuče oko 5 miliona imigranata u Nemačkoj koji potiču iz bivšeg Sovjetskog Saveza, od kojih su polovina ruski Nemci. Iako ruski govornici u Nemačkoj nikako nisu jedinstven blok — a grupa sve više uključuje mnoge Ukrajince i ruske disidente koji su odbojni stavovima AfD-a naklonjenim Kremlju — njihova politička moć u Nemačkoj će uglavnom rasti usred kontinuirane migracije iz bivše Sovjetske države i ublažavanje pravila o nemačkom državljanstvu.

To pomaže da se objasni zašto, godinu dana pre saveznih izbora i sa trenutnim anketama koje AfD stavljaju na drugo mesto, političari u stranci ulažu usaglašene napore da dopru do govornika ruskog – posebno do ruskih Nemaca, koji se u Nemačkoj takođe nazivaju „kasnim preseljenicima .” Tokom sastanka poslaničke grupe, političari AfD-a pozvali su na povećanje penzija za ruske Nemce i na uklanjanje prepreka za dalju imigraciju iz Rusije.

To je upečatljiva politička agenda za stranku koja često ocrnjuje imigrante, ali vidi segmente postsovjetske dijaspore kao potencijalnu izbornu blagodat.

„Oni pokušavaju da postanu ekskluzivna stranka za one koji govore ruski, navodno tako što brane svoje interese“, rekao je Dmitrij Stratijevski, direktor Centra za istočnu Evropu u Berlinu. Stratievski je rekao da je teško utvrditi koliko ti napori funkcionišu jer je samu dijasporu teško definisati. Ankete o ovoj temi su pogrešne, dodao je on, ali izgleda da ukazuje na to da su ruski govornici počeli da gravitiraju ka AfD-u u većem broju nego šire biračko telo, još tokom pandemije.

Beatriks fon Štorh, poslanik AfD-a, sugeriše da Russlanddojčeni — koji potiču od nemačkih emigranata u Rusko carstvo i zaista uzvraćaju pažnju stranke.

„Mi prenosimo poruku da je AfD predstavnik ruskih Nemaca“, rekla je ona tokom skupa. „Već su nas podržali i pronašli su nas“, nastavila je. “Ili smo se našli.”

Simptom/Politico
Svetlana Shkolnikova

Dačić: Broj ilegalnih prelazaka granice Srbije opao za više od pola

September 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Smanjenje broja nezakonitih prelazaka registrovano je kako na ulazu u Srbiju (63 odsto), tako i na izlazu (55,5 oidsto).

Dačić je ukazao na to da je početkom ove godine broj nezakonitih prelazaka na spoljnim granicama EU na “zapadno-balkanskoj ruti” smanjen za trećinu, i da je Srbija dala ključni doprinos tom smanjenju.

Srbija je “posvećena jakom, jedinstvenom, regionalnom, ali i globalnom odgovoru na ovaj fenomen, uz poseban osvrt na praćenje promena modela krijumčarenja i trgovine ljudima”, rekao je ministar i naglasio intenzivnu saradnju sa partnerskim službama u regionu, a naročito sa Evropolom (službom EU za saradnju policija) i Fronteksom (službom za saradnju graničnih službi na spoljašnjim granicama EU).

Dačić je istakao značaj “asistiranog dobrovoljnog povratka iregularnih migranata u zemlje porekla”, kao jednog od najvažnijih instituta za suzbijanje iregularnih migracija i značaj neophodnosti kontinuirane promocije tog sistema da bi iregularni migranti znali za mogućnosti koje imaju za povratak u svoje zemlje porekla.

Dačić je rekao da je neophodno nastaviti intenzivnu saradnju sa inostranim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u cilju utvrđivanja identiteta lica i pribavljanja putnog lista za strance radi povratka u zemlju porekla.

Srbija će, na osnovu Zajedničkog plana implementacije, izraditi nacionalne planove implementacije uz operativnu, tehničku i finansijsku podršku Evropske komisije i agencija EU, najavio je on.

Dačić je rekao da je sistem azila u Srbiji “skoro u potpunosti” usklađen s propisima Evropske unije i naveo da se od februara ove godine izdaje putna isprava za izbeglice, a da je u toku izrada “Master plana sa Fronteksom za EURODAK (Evropska baza otisaka prstiju azilanata)”, rekao je Dačić.

Na sastanku ministara unutrašnjih poslova u okviru Berlinskog procesa, na temu borbe protiv organizovanog kriminala, Dačić je naglasio da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije svakodnevno intenzivno sarađuje sa inostranim partnerima u regionu, Evropi i svetu.

“Proteklih godina uspešno su realizovane brojne paralelne istrage, kao i predmeti u okviru zajedničkih istražnih timova, što predstavlja potvrdu kvaliteta i neophodnosti operativne međunarodne saradnje u suzbijanju organizovanog kriminala. Jedan od glavnih ciljeva je oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, kao najjači udarac kriminalu”, rekao je ministar.

Beta

Đurović: Neophodno otvoriti kampove za migrante

September 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je za agenciju Beta kazao da migranti prolaze mahom ka Bosni i Hercegovini i da su poslednjih meseci ponovo primetni na granicama Mađarske, odnosno EU sa Srbijom.

Rekao je da na severu Srbije ima “negde oko 300 ljudi duž granice sa Mađarskom koji pokušavaju da pređu granicu”, od čega u tome ne uspe 50 do 70 ljudi, a mađarske vlasti ih vrate u Srbiju.

Đurović je podsetio da radi svega nekoliko od 17 prihvatnih i centara za azil Komesarijata za izbeglice i migracije, a u Vojvodini samo jedan kamp i to mali, za maloletnike bez pratnje roditelja.

Kazao je da se po podacima s terena migracija sve više odvija u organizaciji krijumčara koja je bolja, a da je “daleko od očiju javnosti i vlasti” što znači da je sada mnogo brža, ali i mnogo rizičnija.

Đurović je u vezi s tim pomenuo velike saobraćajne nesreće kod Pirota gde su migranti prevoženi s jednog kraja Srbije na drugi, i na nesreću na Drini gde su migranti pokušali da čamcem pređu u Bosnu i Hercegovinu.

“S druge strane, izbeglice koje (krijumčari) prevoze, često završavaju u stanovima po većim gradovima koje drže krijumčari ili su u ‘alternativnom smeštaju’ van naselja gde postaju žrtve krijumčara koji od njih uzimaju novac, ucenjuju im prijatelje i porodice”, naveo je on.

Po rečima Đurovića, krijmčari sada koriste i druge metode da bi dobili veći novac od ljudi koji plaćaju svoje krijumčarenje: “ako nemaju smeštaj, onda će da odu u ruke krijumčara koji će da im obezebede prihvat uz mnogo veću cenu, ali i rizik”, napomenuo je Đurović.

“Ako kampovi (prihvatni i centri za azil) ne postoje kao opcija za ove ljude, onda ni nadležni ne mogu da kontrolišu ko dolazi i koje su im potrebe, ne vidim kako drugačije može da se zaustavi krijumčarenje”, rekao je on.

Đurović je kazao da migranti nisu prestali da dolaze, a ako ih vlast zaustavi, “ostaju prosto zaglavljeni” u Srbiji.

Upozorio je da “pri tome institucije neće biti svesne obima problema i njegove složenosti”.

Kazao je da je za ovaj period godina karakteristika “to što se migacija odvija ispod radara institucija” i “postaje sve autonomnija i nevidljivija, ali ona postoji i omogućava da ljudi prolaze, pre svega ka Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Hrvatskoj”.

Đurović je rekao i da se “policija trudi i pokušava da zaustavi i uhapsi krijumčare”, a često reaguje i kada zatekne maloletnike bez pratnje koje odvozi u centre koji rade, ali “samo je pitanje vremena koliko će to da iscrpi policiju jer ona ne može da se bavi samo površinom tog problema”, kazao je on.

Po njegovim rečima, migrantima trebaju smeštaj i adekvatna pomoć i da se uredi postupak koji treba da prođu, ali je to sada mnogo teže bez dovoljno kampova.

“Potrebno je da se ponovo otvore kampovi na mestima koje su pogođena migracijama i kroz koje migranti prolaze, i da to budu mesta gde ljudi mogu da se obrate za pomoć i gde bi institucije mogle da se angažuju i da koliko-toliko kontrolišu migraciju”, rekao je on.

Po rečima Đurovića, ukoliko radi samo nekoliko kampova, odnosno prihvatnih centara, moguće je dalje povećavanje problema.

Dodao je da ljudi ne prestaju da dolaze iz Turske i ocenio da je “Balkanska ruta” i dalje jedna od najvećih za migrante ka EU.

“U tom smislu moramo da se posvetimo ovom peoblemu, da ga kontrolišemo koliko možemo i to pre svega kroz omogućavanje prihvata ljudi dok su u Srbiji”, Treba i “da se angažuje policija i posveti se krijumčarima”, a i da ostale institucije rade svoj posao u kampovima i u koordinacij s Komesarijatom za izbeglice i migracije.

“Moramo i da tražimo od suseda da i oni prihvate svoj deo odgovornosti… migracija nije fenomen nastao u Srbiji, nego dolazi kroz EU” – preko Grčke i Bugarske, i zato zemlje EU, kao i sama EU imaju svoju odgovornost.

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije je krajem jula saopštio da je zbog smanjenog dolaska migranata trajno zatvorio prihvatne centre u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi, a privremeno, od 1. avgusta do 30. septembra, centre za azil u Tutinu i Banji Koviljači i prihvatne centre u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.

U punom kapacitetu rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu, dodao je Komesarijat i naveo da ima planove reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata.

Beta

Tužilac zbog migranata traži 6 godina zatvora za za Salvinija; Meloni solidarna sa njim

September 15, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Postoji ključni princip koji nije sporan: između ljudskih prava i zaštite suvereniteta države, ljudska prava su ta koja u našem pravnom sistemu, srećom demokratskom, moraju preovladati“, prve su reči zamenika tužioca Geri Ferara tokom podizanja optužnice, u specijalnoj sobi zatvora Paljareli.

Printscreen

“Čovek na moru mora biti spasen, a njegova klasifikacija je nebitna: migrant, član posade, putnik. Prema međunarodnom pravu SAR konvencije, čak i trgovac ljudima ili terorista mora biti spasen, a zatim, ako je potrebno, pravda ide svojim tokom“, dodao je sudija, ističući da proces koji je u toku nije politički proces: „Jasno je da ovde nema nikakvog političkog akta“.

Printscreen

„Neverovatno je da ministar Republike Italije rizikuje 6 godina zatvora jer je obavljao svoj posao odbrane granica nacije, kako to zahteva mandat koji je dobio od građana. Tako je premijerka Đorđa Meloni, odgovorila, nakon zahteva za 6-godišnju kaznu za ministra Matea Salvinija, u okviru suđenja Open Arms.

Šef Orbanovog kabineta: Mađarska će migrantima platiti karte u jednom smeru do Brisela

August 22, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Šef Orbanovog kabineta kritikovao je odluku Evropskog suda pravde kojom je Mađarskoj u junu naloženo da plati kaznu od 200 miliona evra zbog upornog kršenja evropskih zakona o azilu i dodatnih milion evra dnevno dok svoje politike ne uskladi sa pravom EU.

“Brisel želi da nas po svaku cenu natera da pustimo migrante. Ako Brisel želi migrante, onda ih može i imati”, rekao je Guljaš.

On je rekao da će, ako EU nastavi da nameće Mađarskoj propise koji “ne dozvoljavaju zadržavanje migranata na granici”, njegova zemlja svakom migrantu ponuditi “besplatan prevoz do Brisela”, prenosi Asošijejted pres.

Mađarska vlada zauzela je tvrd stav prema ljudima koji ulaze u zemlju otkako je više od milion ljudi ušlo u Evropu 2015. godine, većina njih bežeći od sukoba u Siriji. Zemlja je izgradila ograde zaštićene oštrom žicom na granicama sa Srbijom i Hrvatskom i par tranzitnih zona za zadržavanje tražilaca azila na granici sa Srbijom.

Te tranzitne zone su od tada zatvorene, podseća AP. Međutim, EU je zatražila od najvišeg evropskog suda da kazni Budimpeštu, jer je prisiljavala ljude koji traže međunarodnu zaštitu da putuju u njene ambasade u Srbiji ili Ukrajini da bi podneli zahtev za dozvolu za putovanje, što predstavlja kršenje pravila EU koja obavezuju sve zemlje članice da usklade procedure za davanje azila.

Mađarski premijer Viktor Orban ranije je obećao da Mađarska neće promeniti svoju politiku migracija i azila bez obzira na bilo kakve presude Evropskog suda pravde.

Tanjug/RTS

Prevrnuo se čamac sa migrantima na Drini, potraga za nestalima

August 22, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Jutros, oko pet sati, Graničnoj policiji Ljubovija prijavljeno je od strane Graničnih organa Bosne i Hercegovine, kao i od jednog meštanina, da se tokom noći na Drini prevrnuo čamac sa iregularnim migrantima, koji su iz Srbije pokušali da pređu reku između mesta Drlača u opštini Ljubovija i Orlice u opštini Zvornik”, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, saopštio je MUP.

Odmah po prijavi, upućeni su pripadnici policije i Sektora za vanredne situacije i trenutno se intenzivno pretražuju reka i priobalje.

“Prema rečima iregularnih migranata koji su došli do obale, u čamcu je bilo oko 25 osoba, a policija i vatrogasci-spasioci zatekli su na obali 18 osoba, od kojih je troje dece”, navodi se u saopštenju.

“Osim pripadnika Policijske stanice Ljubovija i Sektora za vanredne situacije, u pretrazi učestvuju i pripadnici Stanice granične policije Ljubovija i Regionalnog centra granične policije prema BiH, a očekuje se i dolazak pripadnika Ronilačke jedinice Žandarmerije MUP Srbije u cilju pronalaska ostalih iregularnih migranata”, navodi se u saopštenju.

MUP/Simptom

Pripadnici grčke obalske straže spasili 52 migranta južno od Krita

August 14, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Migranti, koji su kazali da su državljani Sudana i Egipta, nalazili su se na gumenom čamcu južno od sela Kaloi Limenes u prefekturi Iraklio, preneo je Katimerini.

Grčka se nalazi duž jedne od najčešće korišćenih ruta na putu za Evropsku uniju za ljude koji beže od rata i siromaštva na Bliskom istoku, u Africi i Aziji.

Preopterećeni čamci često nailaze na probleme, a kada skrenu sa kursa obično završe blizu obale južne ili zapadne Grčke.

Tanjug/EuroNews

U Albaniji će uskoro biti otvoren kamp za migrante iz Italije

August 8, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U toku je izgradnja kampa kod starog vojnog aerodroma Gjader, prenosi Dojče vele.

Albanija je nedavnim sporazumom to vojno područje prepustila Italiji na ograničeni rok. Za izgradnju kampa s kontejnerima za tražioce azila nije bila potrebna ni albanska građevinska dozvola.

Tanjug

Potonuo brod sa 300 izbeglica, nadomak Mauritanije, ima žrtava i nestalih

July 24, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

IOM je saopštio da je mauritanska obalska straža spasila 120 ljudi i da je njih 10 prebačeno u bolnice, dok se napori na lociranju nestalih nastavljaju.
Navodi se da su putnici putovali iz Gambije i da su proveli sedam dana na moru pre brodoloma.
Iba Sar, trgovac ribom u ribljoj pijaci na obali u Nuakšotu, rekao je da su jaki vetrovi dva dana ranije pomerali tela bliže obali i da je video oko 30 tela, sa plaže.

„Sigurno će druga beživotna tela biti otkrivena u naredna dva dana“, rekao je Sar Rojtersu telefonom.

Vlasti Mauritanije nisu odgovorile na Rojtersov zahtev za komentar.

printscreen Youtube

Više od 19.700 migranata stiglo je do Kanarskih ostrva koristeći atlantsku rutu od 1. januara i 15. jula 2024. godine, što predstavlja povećanje od 160 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je IOM.

Rojters

Dačić: Sprečiti ilegalne migracije jer su povezane sa organizovanim kriminalom

June 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dačić je naveo da Salzburški forum postoji već 24 godine, gde dolaze, kako je rekao, ministri unutrašnjih poslova iz više zemalja. On je objasnio da su tema foruma bile ilegalne migracije koje, kako je naveo, “opterećuju EU i gotovo sve zemlje koje se nalaze na ruti kretanja ilegalnih migracija”.

Izvor: Tanjug

Komesarijat: Pružena podrška za 53.407 porodica izbeglica i interno raseljenih lica

June 20, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

“Ove godine želimo da fokus bude na solidarnosti sa izbeglicama i stvaranju sveta u kojem izbeglice dočekujemo raširenih ruku. Komesarijat za izbeglice i migracije je do danas pomogao ukupno 53.407 porodica koje su dobile neku vrstu pomoći, od čega je 40.131 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ i 13.075 porodica interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije, kao i 201 porodica/domaćinstvo povratnika po sporazumu o readmisiji”, rekla je komesarka Nataša Stanisavljević.

Ekonomski je osnaženo 23.286 porodica/domaćinsatva izbeglica, interno raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji, obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti, navodi se u saopštenju.

“Trudimo se da svakom licu koje dođe u našu zemlju pružimo sigurnost i bezbednost, postupamo dostojanstveno i humano”, rekla je komesarka Nataša Stanisavljević.

Prema njenim rečima, Svetski dan izbeglica je prilika da se setimo svih onih koji su, ne svojom krivicom, ostali bez doma, najmilijih, posla i imovine, prisiljeni da traže sigurnu zemlju i novi dom.

Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila 618.000 ljudi, a još uvek su u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći, uključujući i više od 194.171 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

Prethodna godina bila je najuspešnija kad je u pitanju stambeno zbrinjavanje izbeglica i interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu.

“U 2023. godini podržali smo 1.228 porodica izbeglica, i to dodelom stanova, dodelili smo 578 stanova, 124 seoske kuće, 109 paketa građevinskog materijala i ekonomskim osnaživanjem podržali smo 386 porodica. Kada govorimo o interno raseljenim licima sa teritorije AP Kosova i Metohije, u prethodnoj godini smo podržali 502 porodice putem stambenog zbrinjavanja, dodeli smo 78 seoskih kuća, 110 paketa građevinskog materijala i ekonomski osnažili 314 porodica. Veoma sam ponosna što smo ukupno u ovoj godini pomogli 1.730 porodica izbeglica i interno raseljenih lica sa teritorije AP Kosova, Takođe smo dodelom paketa hrane i dodelom ogreva pomogli još 6.174 porodice izbeglica i interno raseljenih lica, tako da je Komesarijat prethodne godine pomogao 8.315 porodica navednih kategorija kojima smo pružili pomoć i podršku”, istakla je komesarka Stanisavljević.

Poslednjih godina, Republika Srbija je pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji su 2015. godine prešli preko teritorije Srbije.

Danas, u prihvatnim i centarima za azil kojima rukovodi Komesarijat, smešteno je 475 migranata, većinom iz Sirijw, Avganistana, Pakistana i Maroka.

“Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije nastavlja da pruža podršku i pomoć svim licima koja su smeštena u prihvatnim i azilnim centrima kojima rukovodi Komesarijat. U smeštajnim objektima Komesarijata obezbeđena im je ishrana, zdravstvena zaštita, odeća, obuća, higijenski artikli, okupacione i edukativne aktivnosti, pomoć pri uključivanju dece u redovan sistem obrazovanja, internet, psihološka podrška, kao i pristup drugim pravima i uslugama”, istakla je Stanisavljevićeva.

Napominje da se sistem podrške izbeglicama i tražiocima azila unapređuje svakodnevno.

Od izbijanja sukoba, do sada je kroz Republiku Srbiju prošlo 374.162 lica iz Ukrajine, a kroz objekte Komesarijata je prošlo ukupno 406 lica. Trenutno u centru u Vranju boravi 48 lica, od toga 13 porodica sa decom koja su usključena u osnovnoškolski i srednjoškolski sistem.

Na Svetski dan izbeglica Komesarijat za izbeglice i migracije izrazio je zahvalnost svim partnerima u državi, međunarodnim organizacijama, nevladinom sektoru i donatorima na podršci i uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, kao i uslova boravka migranata i tražilaca azila.

RTV

# migranti