popularnost

Putin najpopularniji u Rusiji među svim starosnim grupama

February 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Komentarišući prodaju razne robe sa Putinovim likom, portparol Kremlja je primetio da je šef države „zaista popularan“.

„On je popularan, kako kažemo na ruskom, ‘od mladih do starih’. Putin je popularan među svim starosnim grupama u našoj zemlji i uživa poverenje građana veoma različitih uzrasta“, rekao je Peskov.

„Ovo je jedan od izraza te naklonosti prema njemu“, zaključio je portparol Kremlja, misleći na robu sa Putinovim likom.

Simptom/TASS

Putin najpopularniji strani lider u Srbiji, istraživanje Galupa

February 5, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Papa Lav XIV jedini ima pozitivan rezultat od 24 odsto, koji održava prevlast pozitivnog nad negativnim mišljenjem, ali je niži od prethodnog pape Franje (+28 odsto iz 2019).

Ostali lideri imaju negativne rejtinge: premijer Izraela Benjamin Netanjahu -42 odsto, predsednik Rusije Vladimir Putin -41 odsto, predsednik SAD Donald Tramp -31 odsto, predsednik Kine Si Đinping -23 odsto i premijer Indije Narendra Modi -12 odsto.

Donald Tramp ima 30 odsto odobravanja globalno, drugi iza pape (49 odsto), ali net skor -31 odsto. Negativno ga vide žene, stariji od 55 godina, nereligiozni, penzioneri i stanovnici bogatih zemalja. Najveću podršku ima u Azerbejdžanu (40 odsto), Keniji (34 odsto), Gruziji (33 odsto), Siriji (31 odsto), Kosovu (27 odsto), a najnižu podršku uživa u Iranu (-88 odsto), Danskoj (-84), Švedskoj (-80), Norveškoj (-79), Švajcarskoj (-78 odsto).

Vladimir Putin ima 25 odsto odobravanja, net skor -41 odsto, što je pad u odnosu na -12 odsto, koliko je imao pre rata u Ukrajini. Negativno ga vide stariji od 55 godina, penzioneri, nereligiozni i stanovnici bogatih zemalja. Najveću podršku ima u Srbiji (37 odsto), Indiji (30 odsto), Azerbejdžanu (19 odsto), Pakistanu (15 odsto), Maleziji (12 odsto), a najnižu u Ukrajini (-98 odsto), Danskoj (-94), Švedskoj (-94), Norveškoj (-90), Estoniji (-88 odsto).

U Srbiji, nakon Putina, najveću podršku ima Si Đinping – 22 odsto, iza kojeg sledi Modi sa šest odsto. Nepovoljan rejting imaju Netanjahu -50 odsto, Tramp -44 odsto, papa -19 odsto. Papa ima niži rejting samo u Iraku (-24 odsto) i Turskoj (-31 odsto).

U Srbiji su rezultati nastali na osnovu uzorka od 1.020 ispitanika, metodom licem u lice, sačinjenom u novembru 2025. Istraživanje je realizovao TMG Insights, član Gallup International.

Prema istraživanju, evropski prosek svetske lidere rangira na sledeći način: papa +29 odsto, Modi -15 odsto, Si -35 odsto, Tramp -42 odsto, Netanjahu -48 odsto, Putin -58 odsto.

Simptom/Danas/FoNet

Anketa AP-a: Veliki pad popularnosti Trampa među njegovim republikancima

November 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Anketa je obavljena pre no što su opozicione demokrate ostvarile značajne uspehe na izborima za gradonačelnika Njujorka i guvernere Virdžinije i Nju Džersija, kao i na referendumu o promeni granica izbornih okruga u Kaliforniji. Takođe je obavljena pre no što je Kongres SAD krenuo ka okončanju blokade finansiranja savezne vlade zbog nedonošenja državnog budžeta, najduže u američkoj istoriji.

Rezultati pokazuju da samo 33 odsto Amerikanaca odobrava način na koji republikanski predsednik upravlja vladom. U prethodnom istraživanju AP-a i NORC-a u martu ove godine, taj procenat je bio 43 odsto.

Pad je velikim delom posledica pada Trampovog rejtinga među republikancima i nezavisnima.

Istraživanje pokazuje da sada samo oko dve trećine republikanaca – 68 odsto, odobrava način na koji Tramp upravlja vladom, a taj procenat je u martu bio 81 odsto.

Pozitivno mišljenje o Trampovoj vladavini ima samo 25 odsto nezavisnih. U martu ih je bilo 38 odsto.

Tramp i adminstracija su pokušali da svu odgovornost za blokadu finansiranja savezne vlade svale na demokrate, iako odrasli Amerikanci okrivljuju i republikance.

Loš rejting Trampa može biti i posledica šireg nezadovoljstva njegovim dramatičnim, kontroverznim zahvatima u funkcionisanje savezne vlade, s masovnim otpuštanjima i gašenjem ministarstava i drugih službi, ali i nezadovoljstva drastičnim povećanjem carine što je pogodilo i privredu i stanovništvo SAD.

Simptom/Beta

Trampa podržava 37 odsto Amerikanaca, nezadovoljni stanjem u ekonomiji

November 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema anketi koju je za tu američku televiziju sprovela agencija za istraživanje tržišta i anketiranje SSRS, Trampov rejting je negativno ocenilo 63 odsto ispitanih, što je najviši procenat nepoverenja ikada, i za jedan poen je viši od prethodnog negativnog maksimuma, koji je zabeležio kada je napuštao predsedničku funkciju u januaru 2021. godine.

Da je Donald Tramp otišao predaleko u korišćenju predsedničke moći izjasnilo se 61 odsto Amerikanaca, što je povećanje za devet odsto u odnosu na februar, a povodom rušenja istočnog krila Bele kuće, 54 odsto ispitanih je kazalo da je nezadovoljno ili ljuto, dok je samo deset odsto njih kazalo da je zadovoljno ili srećno zbog te odluke.

Još 36 odsto ispitanih, među kojima su polovina bili republikanci, reklo je da im to nije mnogo važno.

Skoro polovina bi glasala za demokratu u svom okrugu
U isto vreme, 47 odsto registrovanih birača je navelo da bi glasalo za demokratu u svom okrugu ako bi se izbori održali danas, dok je 42 odsto reklo da bi glasalo za republikanca, dok je 41 odsto ispitanih kazalo da bi svojim glasom poslali poruku da se protive Trampu, što je skoro dvostruko više od 21 procenta onih koji su izjavili da bi njihov glas bio poruka podrške predsedniku.

Amerikanci su uglavnom nezadovoljni stanjem u zemlji – 68 odsto njih je ocenilo da stvari idu loše, a nezadovoljni su i ekonomijom, za koju je 72 odsto reklo da je u lošem stanju, dok je 47 odsto ispitanika kazalo da su ekonomija i troškovi života glavni problemi sa kojima se suočavaju Sjedinjene Američke Države.

Ocenu da je Trampova politika pogoršala ekonomske uslove u SAD dalo je 61 odsto ispitanih.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Najdžel Faraž sve bliži premijerskoj fotelji u Britaniji

July 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Istraživanje je sprovela neprofitna i nevladina organizacija Mor in Komon (More in Common – Više toga zajedničkog) na reprezentativnom uzorku od deset hiljada građana.

Studija je pokrila sve izborne jedinice Velike Britanije, dakle Engleske, Škotske i Velsa i predstavlja do sada najopsežnije ispitivanje javnog mnjenja od opštih izbora 2024. godine.

Najpopularnija stranka u Britaniji trenutno su reformisti sa dvadeset osam posto podrške birača.

Slede laburisti sa dvadeset dva odsto i konzervativci sa procentom podrške manje. Da se izbori u Velikoj Britaniji održavaju danas, reformisti bi dobili dvesta devedeset poslaničkih mandata umesto pet, sa koliko trenutno raspolažu.

Time bi im do parlamentarne većine ostalo još samo šesnaest mandata.

To bi im ipak omogućilo da upravljaju ili sa manjinskom vladom, ili u koaliciji sa, najverovatnije, Konzervativnom strankom ili nekom od unionističkih stranaka Severne Irske.

Prema najnovijem istraživanju, laburisti bi izgubili dvesta osamdeset pet poslanika i prešli u opoziciju sa sto dvadeset šest mandata.

Britanci ništa manje nepoverenje imaju i u konzervativce, kojima bi se osulo još četrdeset poslanika, te bi, prvi put od osnivanja, pali na dvocifren broj parlamentarnih mandata – njih osamdeset jedan.

Osim reformista, u usponu su i Liberal-demokrate, koji, iako ih podržava petnaest odsto biračkog tela, ne bi uspeli da pretoče tu popularnost od više od jednog novog parlamentarnog mandata.

To bi ih dovelo do sedamdeset tri poslanika, što je donekle uspeh, ali i neuspeh da iskoriste trenutak potpunog gubitka poverenja birača u dve tradicionalno dominantne stranke – laburiste i konzervativce.

Povratak škotskih nacionalista

Zahvaljujući razočaranosti biračkog tela u premijera Starmera, iz mrtvih se diže i Škotska nacionalna stranka, koja bi na opštim izborima uzela trideset tri mandata u Vestminsteru.

Lider SNP-a Džon Svini jeste politički veteran, ali mu, posle korupcionaških afera, vezanih za bivšu prvu ministarku Škotske Nikolu Sturdžen i njenog supruga, kao i katastrofalnog liderstva Jusufa Hamze, neuspesi laburista na svakom političkom polju dolaze kao poklon, koji bi mogao da vrati osuto članstvo.

Ukoliko bi se danas održali izbori za škotski parlament u Holirudu, nacionalisti bi uzeli četrdeset dva od ukupno pedeset devet mandata i vratili se na zavidan položaj iz 2019. godine.

Još jedna dobra vest za reformiste je i da su povećali marginu potencijalnog osvajanja poslaničkih mesta u većinskom izbornom sistemu.

Ranija istraživanja su im predviđala osvajanje mandata sa prosečno devet procenata prednosti. Sada je taj procenat skočio na četrnaest.

Ministri bez mandata

Prema istraživanju, da se izbori održavaju danas, mesta u Vestminsteru izgubilo bi čak trinaest članova vlade, uključujući tu i potpredsednicu vlade i stranke Anđelu Rejner, ministarku finansija Rejčel Rivs, ministarku unutrašnjih poslova i veteranku laburizma Ivet Kuper, ali i ministra zdravlja, koji važi za političku zvezdu u usponu Vesa Stritinga.

Glavni razlozi što birači okreću leđa Starmeru i njegovoj vladi su neispunjena predizborna obećanja i nagli i neočekivani politički zaokreti levice.

Trećina birača nezadovoljna je kako se britanska vlada nosi sa zadatkom smanjenja troškova života.

Više od četvrtine glasača ne oprašta oduzimanje dodatka za zimsko grejanje penzionerima.

Laburistički glasači se okreću reformistima i zbog imigracione krize, čije se rešenje ne nazire.

Simptom/RTS/Ivana Miloradović

Trampov rejting u padu

April 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Takođe, oko 75 odsto ispitanika protivi se da se Tramp kandiduje za treći mandat, iako mu američki Ustav već zabranjuje da se kandiduje za treći mandat.

Anketa je pokazala da je Trampov rejting pao na najniži nivo od njegovog povratka u Belu kuću 20. januara.

U ovom trenutku, 42 odsto Amerikanaca odobrava njegove aktivnosti, dok je u prvim satima nakon stupanja na dužnost rejting bio na nivou od 47 odsto.

Tri nedelje ranije, Trampov nastup kao predsednika pozitivno je ocenilo 43 odsto ispitanika. Poređenja radi: rejting njgovog prethodnika, demokrate Džo Bajdena, bio je veći u prvim danima na funkciji – 55 odsto, ali je onda počeo da opada i od 2022. nije premašio 42 odsto, a najniži je bio pre predsedničkih izbora u oktobru 2024. – 35 odsto.

Prema rezultatima najnovije ankete, većina Amerikanaca (57 odsto) ne podržava Trampovu politiku prema univerzitetima, koje on odbija da finansira. Takođe, 66 odsto ispitanika reklo je da predsednik ne bi trebalo da kontroliše vodeće kulturne institucije, kao što su nacionalni muzeji i pozorišta.

Čak i po pitanju borbe protiv migracija, koju je Tramp učinio centralnom za svoju unutrašnju politiku, mišljenja Amerikanaca su podeljena: 45 odsto ispitanika odobrilo je mere koje je preduzeo predsednik, dok se 46 odsto protivi masovnim deportacijama i ograničenjima. Anketa Reuters / Ipsos sprovedena je 16. i 21. aprila na uzorku od 4306 odraslih Amerikanaca.

Pre toga, masovni protesti protiv Trampove politike održani su u Sjedinjenim Državama. Početkomaprila ljudi su izašli na skupove pod sloganom „Ruke dalje!“ u svih 50 država.

Drugi talas protesta zahvatio je zemlju 19. aprila. Demonstranti su protestovali protiv onoga što vide kao zloupotrebe od strane Trampa, uključujući deportaciju imigranata bez odgovarajućeg postupka, raspuštanje federalnih agencija i „pretnje visokom obrazovanju“.

Ljudi su se takođe izjasnili protiv smanjenja finansiranja socijalnih programa i zahtevali da se zaustavi pritisak na transrodne osobe i druge predstavnike manjina.

Simptom/Danas

HDZ prvi put nakon pet godina više nije najpopularnija u Hrvatskoj

March 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je preneo RTL, HDZ je ostao na oko 26 odsto podrške, kao i prošlog meseca, ali je najuticajnija opoziciona SDP narasla za čak tri postotna poena, i u prednosti je ispred HDZ-a sa tek 0.2 postotna poena.

Iako je ovo sfera statističke greške, istraživanje na kojem je SDP prvi, a HDZ drugi, u Hrvatskoj nije viđen od marta 2020., uoči zatvaranja i karantina zbog korona virusa, podseća RTL.

Istraživački projekt CRO Demoskop agencija Promocija plus sprovodi redovno od januara 2004. godine.

Istraživanje se provodi početkom meseca na reprezentativnom uzorku od 1.300 ispitanika CATI metodom (telefonski).

Simptom/B92/Tanjug

Pistorijus popularniji od Šolca

November 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Taj portal dalje navodi da je to mnoge navelo da se zapitaju zašto Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) ne odustane od Šolca kao glavnog kandidata za kancelara i predloži Pistorijusa na tu funkciju.

Pistorijus, međutim, kaže da se za njega to pitanje “čak i ne postavlja”. “Imamo kandidata za kancelara. On je aktuelni kancelar. Sve se svodi na to. Zaista sam veoma zadovoljan svojim poslom. Volim da budem ministar odbrane”, rekao je nedavno Pistorijus za nemačku javnu televiziju.

Ipak, Pistorijus je ranije ove nedelje, tokom posete Bavarskoj, naveo da “u politici nikada ništa ne treba isključiti, bez obzira na to o čemu se radi”, zbog čega se stiče utisak da ostavlja otvorenom mogućnost da bude kandidat za kancelara.

“Jedina stvar koju definitivno mogu da isključim je da postanem papa”, podvukao je on.

Pistorijus je poznat po svojim relativno tvrdokornim stavovima kada je u pitanju obezbeđivanje oružja Ukrajini i širenje nemačke vojske zbog čega, ukazuje Politiko, “nije nužno prirodno prikladan” za stranku koja je tradicionalno nastojala da zadrži veze sa Moskvom i koja je i dalje skeptična prema upotrebi vojne sile.

Uprkos tome, mnogi unutar SPD tvrde da je Pistorijus jedini koji može da spase stranku od teškog poraza na prevremenim izborima u Nemačkoj, koji se očekuju 23. februara, nakon raspada Šolcove tropartijske koalicije ranije ovog meseca.

Spekulacije koje su se rasplamsale povodom moguće kandidature Pistorijusa pokušali su da prekinuli lideri SPD obećanjima da Šolc ostaje glavni izbor te stranke za kancelara Nemačke.

Ipak, sve veći broj članova podržava kandidaturu Pistorijusa.

“Kancelar je uradio dobar posao u veoma teškoj situaciji, ali sada smo stigli do kraja koalicije i potreban nam je novi početak. To bi bilo lakše sa Borisom Pistorijusom nego sa Olafom Šolcom”, rekao je poslanik SDP i dugogodišnji član stranke Markus Tons.

Bivši lider SPD i nekadašnji ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel zauzeo je mnogo oštriji stav, navodeći da “u bazi SPD svakim danom raste otpor uobičajenom delovanju sa kancelarom Šolcom”.

“A jedini odgovor rukovodstva SPD je da umiruje i i dostavi izjave o odanosti. Ono što je sada potrebno je hrabro političko vodjstvo. Ko god ovo dopusti, dovešce SPD na ispod 15 odsto”, upozorio je Gabrijel na društvenoj mreži Iks.

Poslanici SPD su tokom dva interna sastanka održana prošle nedelje raspravljali o tome da li Pistorijus treba da zauzme Šolcovo mesto.

Na jednom sastanku učestvovalo je konzervativnije krilo partije, preneo je nemački Špigel, a na drugom, prema podkastu Politika Berlin Plejbuk, levo krilo stranke.

Prema navodima prisutnih, koji nisu imenovani, znatan deo poslanika u obe grupe založio se za odbacivanje kandidature Šolca u korist Pistorijusa.

Sa druge strane, Šolc je u utorak u intervjuu za nemački Velt rekao da je siguran u lojalnost Pistorijusa i poručio da SPD i on žele da zajedno pobede na narednim izborima.

Imajući u vidu da će izbori u Nemačkoj biti održani za manje od 100 dana, lideri SPD smatraju da je previše rizično praviti promene na vrhu lliste i nameravaju da stave tačku na tu debatu iz straha da bi sukobi oko kandidata za kancelara samo dodatno naškodili popularnosti stranke.

Iz tog razloga se očekuje da će za nekoliko dana ili nedelja doći do zvanične selekcije za najboljeg kandidata za kancelara, pošto mnogi žele da izbegnu neizvesnost koja bi, u suprotnom, trajala do konvencije SPD 11. januara.

Ali čak i ako Šolc ostane, njegova stranka ce verovatno izgubiti na izborima, zbog čega je malo verovatno da ce on zadržati vlast u SPD nakon izbora.

S druge strane, Pistorijus bi mogao da igra važnu ulogu u novoj vladi koju će najverovatnije predvoditi lider konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc.

Prema trenutnim anketama, CDU ce biti potreban najmanje jedan koalicioni partner za formiranje vlade, što će verovatno biti SPD, a to znači da bi Pistorijus mogao ponovo da bude ministar odbrane Nemačke.

“To bi ga, zauzvrat, moglo dovesti u poziciju da postane kandidat SPD za kancelara na narednim saveznim izborima”, zaključuje Politiko.

Simptom/B92/Tanjug

POLITICO: Makrona i Trudoa stiže “Obama efekat”

September 25, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

OTAVA — Laura Palestini iz Montreala i Violet Spillbout iz severne Francuske možda žive hiljadama kilometara udaljene ali kada su se obe kandidovale za višu funkciju, sledile su slične strategije.

Svaka je lidera svoje zemlje smatrala toliko politički toksičnim da su namerno odlučile da ih ne prikažu u svojim predizbornim materijalima, iako su članovi iste stranke i zvanično ih podržavaju.

Nekada viđeni kao simbol nove generacije liberala, i kanadski premijer Džastin Trudo i francuski predsednik Emanuel Makron videli su svoje političko nasleđe u “ranama” nakon više godina na vlasti, a desničarski pokreti predstavlja sve veću pretnju njihovom rukovodstvu.
Dok se Trudo pripremao da ugosti Makrona u dvodnevnu posetu, oba lidera delila su zajedničku zabrinutost: efekat Obame. Svakog bi mogao da nasledi neko ko je njihova polarna suprotnost i preti da okalja njegovo nasleđe, kao što je bivši predsednik Donald Tramp učinio Baraku Obami posle predsedničkih izbora u SAD 2016.

Nova lica liberalizma

Trudo i Makron su se prvi put sastali na samitu G7 na Siciliji 2017. godine, samo nedelju dana nakon što je francuski predsednik preuzeo dužnost. Kanadski premijer je tada već bio u drugoj godini svog prvog mandata.

„Francusko-kanadsko prijateljstvo ima novo lice. Džastin Trudo, na nama je da odgovorimo na izazove naše generacije! Makron je tada objavio na društvenim mrežama.

Francuski politikolog Dominik Moizi primetio je 2018. da su njih dvojica istih godina i da odišu sličnom empatijom i harizmom.

„Obojica su pozicionirani u centru političkog spektra i dele sličnu viziju sveta“, rekao je Moisi.

Makron, bivši investicioni bankar i ministar ekonomije, kandidovao se van tradicionalnih francuskih levičarskih i desničarskih partija i promenio politički status kao kada je postao najmlađi predsednik u modernoj istoriji zemlje. Kao šef države, obećao je da će otvoriti francusku ekonomiju i okupiti zemlju oko „progresivnog“ plana.

Trudo je sebe kao mladu i dinamičnu novu vrstu političara suprotstavio tadašnjem premijeru Stivenu Harperu, čija je konzervativna vlada postala poznata po svojoj tajnovitosti i stalnim borbama sa medijima.

Trudoovi liberali agresivno su beležili pozitivne poruke i strategiju društvenih medija koja je proizašla iz Obamine predsedničke kampanje. Pažljivo su konstruisali “narativni luk” koji je Trudoa pozicionirao kao autsajdera – uprkos tome što je naslednik najpoznatije kanadske političke dinastije.

Nakon što je osvojio vlast, on je novu liberalnu eru označio kao „sunčane puteve“ za Kanađane, a njegova nova vlada se fokusirala na pravičnost.

Izostanak obećanja o promeni

Kristofer Vajsberg, bivši poslanik iz Makronove Renesansne partije koji je predstavljao francuske građane koji žive u Severnoj Americi i živeo u Kanadi u vreme Trudoovih izbora 2015. godine, video je obojicu lidera kao ljude koji „predstavljaju novi svet, u suprotnosti sa onim što su čak i njihove politički predstavljene struje“.

Na kraju su se, međutim, obojica našli sputani onim što je Vajsberg nazvao „tradicionalnom politikom“ i nisu uspeli da ispune svoja uzvišena obećanja promene.

„Trudo je u izvesnoj meri uspeo da otelotvori novi način vođenja politike, uz bar stvarni napredak u odbrani manjina, dok mi [u Francuskoj] nismo imali jasnu poruku pokušavajući da budemo malo desno i malo levo“, rekao je Vajsberg.

Simptom/Politico

# popularnost