suđenje

Norveška: Porast broja žena koje prijavljuju zlostavljanje od partnera

January 1, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Marijus Borg Hojbi, 28-godišnji sin norveške princeze, trebalo bi da se pojavi na suđenju u februaru po 32 tačke optužnice, uključujući četiri tačke silovanja, porodično zlostavljanje bivšeg partnera i nezakonito snimanje više žena bez njihovog znanja ili pristanka.

Njegov advokat, Petar Sekulić, rekao je da Hojbi „poriče sve optužbe za seksualno zlostavljanje, kao i većinu optužbi u vezi sa nasiljem“. Njegov klijent bi bio spreman da „pred sudom predstavi detaljan izveštaj o svojoj verziji događaja“, dodao je.

Hojbi, čija je majka princeza Mete-Marit, a očuh princ Hokon, budući norveški kralj, mogao bi se suočiti sa 10 godina zatvora ako bude proglašen krivim po najtežim tačkama optužnice.

Mej Brit Buhaug, generalna sekretarka organizacije za javno zdravlje žena „Sanitetskvinnene“, rekla je da je njeno osoblje zabeležilo porast broja žena koje prijavljuju iskustva porodičnog nasilja i seksualnog napada, a očekuju da će se taj broj dodatno povećati kada počne suđenje.

„Osoblje u našim centrima za zdravlje žena primetilo je porast broja žena koje kontaktiraju da zatraže pomoć i savet nakon iskustava nasilja i seksualnog napada. Medijsko izveštavanje o slučajevima poput Hojbijevog snižava prag za traženje pomoći. To što žene lakše traže pomoć je pozitivan efekat. Otvorenost ruši tabue“, rekla je Buhaug.

Simptom/The Guardian

Skoplje: Počinje suđenje zbog požara u diskoteci Puls: Postupak obuhvata 38 okrivljenih

November 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Predsednica Osnovnog krivičnog suda u Skoplju Danijela Dimovska je najavila da će ;sud obezbediti sve neophodne uslove za pravedan i transparentan postupak, uz apel za poštovanje i dostojanstvo prema svim stranama, a posebno žrtvama i njihovim porodicama.

„Postupak obuhvata 38 okrivljenih – 35 fizičkih i tri pravna lica, u dva slučaja za koja još uvek nije doneta odluka o spajanju. Preduzimaju se mere bezbednosti, a zatražen je i medicinski tim. Oštećeni svedoci neće moći da prate postupak do saslušanja“, rekla je Dimovska na brifingu u sudnici u „Idrizovu“, a preneli lokalni mediji.

Suđenje će za smrtonosni požar u diskoteci u Kočanima imati dva ročišta nedeljno, a početni datumi su zakazani za 19, 25. i 26. novembar, a sud će će preduzeti pojačane mere bezbednosti, uključujući i prisustvo medicinskog tima.

Državni tužilac Severne Makedonije Ljupčo Kocevski je juče rekao da je tužilaštvo potpuno spremno, sa proširenim timom od 15 tužilaca, kako bi se sprečilo odlaganje ročišta.

Rekao je da je ;dokazni materijal obiman, ali je naglasio da će postupak biti efikasan i pravedan, kao i da je Javno tužilaštvo ekipirano i već je dogovoren način na koji će zastupati taj slučaj.

„Javno tužilaštvo će preduzeti sve što je u njegovoj nadležnosti i nećemo dozvoliti da se nijedno ročište odloži krivicom Tužilaštva, i stoga smo doneli odluku da proširimo tužilački tim, sada će možda broj dostići 15 javnih tužilaca sa ovlašćenjem da postupaju po predmetu“, rekao je Kocevski.

Kocevski je izrazio uverenje da Javno tužilaštvo neće imati nikakvih problema u vezi sa suđenjem za požar u diskoteci „Puls“, u kojem je su polovinim marta poginule 63 osobe, a povređeno više od 200.

Radi o obimnom optužnom aktu u kojoj se nalazi 37 optuženih koji imaju 33 branioca, koji je odlukom Vrhovnog suda Severne Makedonie od 25. juna iz kočanskog suda prebačen u krvični sud u Skoplju.

Nakon toga je državni tužilac Severne Makedonije Ljupčo Kocevski odlučilo 18. jula da Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju preuzme slučaj požara u diskoteci „Puls“ u Kočanima od kočanskog tužilaštva.

Prema optužnici, koju je 13. juna kočansko tužilaštvo dostavilo sudu u Kočanima 34 fizička i tri pravna lica su optužena za požar u „Pulsu“ i terete se za „teška dela protiv opšte sigurnosti“, a kasnije je optužnica podognuta i protiv stvarnog vlasnika agencije koja je obezbeđivala tu diskoteku.

U požaru u diskoteci „Puls“ u Kočanima, 100 kilometara istočno od Skoplja, život su izgubile 63 osobe, a ; povređeno je više od 200, uglavnom mladih ljudi.

Požar se desio nedelju 16. marta u 2.30, zbog upotrebe pirotehike na koncertu grupe DNK, a prema istrazi, diskoteka „Puls“ je radila bez važeće dozvole i kršila mnoge standarde bezbednosti.

U istrazi požara u diskoteci „Puls“ od početka istrage su od početka istrage bilo je osumnjičeno ukupno 76 osoba i tri firme, od kojih je 47 istraživalo Osnovno tužilaštvo u Kočanima, a oko 30 policajaca istražuje Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju Severne Makedonije i ta istraga još nije završena.

Među optuženima su vlasnici diskoteke „Puls“ i objekta u kojem se nalazila, članovi njihovih porodica, arhiteke, bivši gradonačelnici Kočana, inspektori Dirkecije za zaštitu, obezbeđenje i državni službenici, među kojima ; i dva bivča ministra ekonomije Krešnik Bekteši I Valjon Saračini, bivša državna sekretarka Razmena Čekić Durović, kao i pet službenika koji su izdali licencu toj diskoteci iako nije zadovoljavala minimane tehničke uslove.

Simptom/Danas/Beta

Prvi svedok Tačijeve odbrane je bivši portparol Stejt departmenta Džejms Rubin

September 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Rubin će, kako je najavila Tačijeva odbrana, svedočiti, pored ostalog, o Tačijevoj ulozi na mirovnoj konferenciji u Rambujeu kod Pariza, krajem 1998. i početkom 1999.

Na tom skupu, Rubin je bio kao pomoćnik tadašnje američke državne sekretarke Madlen Olbrajt (Madeleine Albright).

Prema sažetku svedokove pisane izjave, koju je Tačijev branilac Luka Mišetić pročitao u sudnici, Rubin je u Rambujeu bio “specijalni izaslanik” Olbrajtove za “demilitarizaciju OVK”.

Po Rubinu, Tači mu je u Rambujeu preneo svoju zabrinutost da nema ovlašćenje da potpiše mirovni sporazum bez odobranja “vojnog krila” OVK, odnosno starešina na Kosovu.

Rubin će, kako je najavljeno, svedočiti i da se Tači zalagao za demokratsko Kosovo bez “etničkog nasilja”, u skladu sa vrednostima zapadne demokratije.

Rubinovo svedočenje će, kako je rekao predsedavajući sudija Čarls Smit (Charles Smith) trajati cele ove nedelje.

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, proglašenim za “kolaboracioniste”, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK i samoproglašene Privremene vlade Kosova.

Tačijeva odbrana najavila je ranije da namerava da pred sudije izvede 12 svedoka.

Pored Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još samo četvrtooptuženi Krasnići.

Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.

Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je, na jednom ranijem zasedanju, da će čak devet svedoka odbrane biti bivši medjunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.

Prema podnesku koji je još 2022., pre početka sudjenja, sudu uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vodje OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju; nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner (Bernard Kouchner) i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker (William Walker).

Kao svoje svedoke, Tačijeva odbrana je 2022. spomenula još bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa (Daan); Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija (Michael Durkee); prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija (Jock Covey) i zvaničnika OEBS Stiva Beneta (Steve Bennet).

Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za “kolaboracioniste”, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala “protivnicima”.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.

Simptom/Beta

O suđenju optuženom za pokušaj atentata na Trampa na Floridi

September 7, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Očekuje se da će izbor porote trajati tri dana, a advokati će ispitivati tri grupe od 60 potencijalnih porotnika. Pokušavaju da pronađu 12 porotnika i četiri zamenika. Uvodne reči trebalo bi da počnu u četvrtak, a tužioci će odmah nakon toga početi sa iznošenjem svojih dokaza. Sud je za suđenje izdvojio četiri nedelje, ali advokati očekuju da će im trebati manje vremena.

Evo šta treba znati o slučaju.

Sudija dozvoljava Rautu da se sam brani
Okružna sudija SAD, Ajlin Kenon, u julu je odobrila zahtev Rajana Ruta da se sam brani tokom suđenja, ali je rekla da advokati koje je imenovao sud moraju ostati kao rezervni advokati.

Sudija je rekla Rutu da smatra da je loša ideja da se Rut sam brani, ali da se on neće dati odvratiti. Rut, koji je opisao obim svog obrazovanja kao dve godine fakulteta nakon što je stekao sertifikat o srednjoj školi, rekao je Kenon da razume potencijalne izazove i da će biti spreman.

Kenon je tokom saslušanja početkom ove nedelje potvrdila da će Rut biti obučen u profesionalnu poslovnu odeću za suđenje. Takođe je objasnila Rutu da će mu biti dozvoljeno da koristi podijum dok govori pred porotom ili ispituje svedoke, ali da neće imati slobodu u sudnici.

„Ako napravite bilo kakve nagle pokrete, maršali će preduzeti odlučne i brze mere da bi reagovali“, rekla je Kenon.

Raut je samozvani vođa plaćenika
Raut, 59-godišnji građevinski radnik iz Severne Karoline, poslednjih godina se preselio na Havaje. Samozvani vođa plaćenika, Raut je svima koji su ga slušali govorio o njegovim opasnim, ponekad nasilnim planovima da se umeša u sukobe širom sveta, rekli su svedoci za Asošijejted pres.

U ranim danima rata u Ukrajini, Raut je pokušao da regrutuje vojnike iz Avganistana, Moldavije i Tajvana da se bore protiv Rusa. U svom rodnom Grinsboru, Severna Karolina, uhapšen je 2002. godine zbog izbegavanja saobraćajne kontrole i zabarikadiranja pred policajcima automatskim mitraljezom i „oružjem za masovno uništenje“, koje se ispostavilo kao eksploziv sa fitiljem dužine 25 centimetara.

Policija je 2010. godine pretražila skladište u Rautovom vlasništvu i pronašla više od 100 ukradenih predmeta, od električnih alata i građevinskog materijala do kajaka i hidromasažnih kada. U oba krivična dela, sudije su Rautu izrekle uslovnu kaznu ili uslovnu kaznu.

Rut optužen za pokušaj atentata
Vlasti su saopštile da je Rut pokušao da ubije Trampa, republikanskog kandidata za predsednika, dok je igrao golf u svom golf klubu u Vest Palm Biču.

Rut se suočava sa pet tačaka optužnice za krivična dela na saveznom sudu u Fort Pirsu. One uključuju pokušaj atentata na jednog od glavnih predsedničkih kandidata; posedovanje vatrenog oružja za izvršenje nasilnog zločina; napad na saveznog službenika;

Isti sudija predsedavao Trampovim slučajem i ranije
Prošle godine, Kenon je stao na stranu Trampovih advokata koji su rekli da je specijalnog tužioca koji je podneo optužnice nezakonito imenovalo Ministarstvo pravde SAD. Kenonova presuda je obustavila krivični postupak koji je u vreme kada je podnet bio široko smatran najopasnijom od svih pravnih pretnji sa kojima se predsednik suočio pre nego što se vratio na dužnost prošlog januara.

Kenon je bio bivši savezni tužilac koga je Tramp nominovao na sudiju 2020. godine.

Rut nije povredio Trampa
Tramp nije povređen, i nema dokaza da je Rut pucao iz svog oružja na terenu za golf. Agenti američke tajne službe, koji su bili postavljeni nekoliko rupa iznad mesta gde je Tramp igrao golf, primetili su cev puške tipa AK koja je virila kroz žbunje koje se nalazi uz teren, otprilike 400 metara dalje. Agent je pucao, a napadač je ispustio pušku i pobegao u terencu, ostavljajući vatreno oružje zajedno sa dva ranca, nišanskim nišanom i GoPro kamerom. Kasnije su ga zaustavile snage reda u susednom okrugu.

Simptom/AP

Suđenje Bolsonaru u Vrhovnom sudu Brazila blizi se presudi pod Trampovom lupom

September 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Značajno i veliko suđenje bivšem brazilskom predsedniku Žairu Bolsonaru ušlo je u završnu fazu danas, dok je Vrhovni sud počeo da saslušava završne reči u slučaju u kojem se 70-godišnji desničarski vatreni vođa optužuje za organizovanje zavere za ostanak na vlasti nakon što je izgubio kandidaturu za reizbor 2022. godine.
Završni deo suđenja, za koji se očekuje da će biti završen do 12. septembra, odvijaće se pod budnim okom američkog predsednika Donalda Trampa, čija administracija ispituje slučaj koji je on osudio kao „lov na veštice“ protiv svog brazilskog saveznika.

Tramp je iskoristio ovaj slučaj kao glavni argument za uvođenje sveobuhvatnih carina od 50% na mnoge brazilske proizvode, sankcionisao sudiju Vrhovnog suda Aleksandra de Moraesa, koji nadgleda postupak i oduzeo vize većini svojih kolega.
U svom uvodnom izlaganju danas, Moraes je rekao da je „kriminalna organizacija“ pokušala da primora visoki sud da se podvrgne „kontroli strane države“.
Rekao je da ti napori neće uticati na odluku suda jer „nacionalni suverenitet ne može, ne treba i nikada neće biti ocrnjen, pregovarački ili iznuđivan“.
Bolsonarov sin, kongresmen Eduardo Bolsonaro, preselio se u SAD u martu kako bi započeo kampanju u odbranu svog oca i preuzeo je odgovornost za Trampovu odmazdu protiv Brazila i Moraesa. I otac i sin su sada pod istragom zbog pozivanja na Trampovo mešanje.

View this post on Instagram

A post shared by Donald Trump 2024🇺🇸 Jair Bolsonaro 2026🇧🇷 (@presidents_trump_bolsonaro_)

Simptom/Rojters

SAD uvode zabranu viza sudijama koji sude Bolsonaru

July 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema njegovim rečima, tom odlukom američka administracija je prekršila osnovne principe poštovanja i suvereniteta srugih država, preneo je Rojters.

U eskalaciji tenzija između Trampa i vlade najveće latinoameričke države, Vašington je saopštio da je zabranio izdavanje viza sudiji Vrhovnog suda Aleksandru de Moraesu, svim članovima njegove porodice i drugim sudskim zvaničnicima.

Zabrane izdavanja viza je odgovor Trampa na odluku Vrhovnog suda da Boslonaru bude stavljena nanogica i da bude pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom policije, da ne bi pobegao tok mu traje suđenje za planiranje državnog udara.

„Siguran sam da nikakvo zastrašivanje ili bilo čija pretnja neće ugroziti najvažniju misiju brazilskih institucija – odbranu demokratske vladavine prava“, rekao je Lula.

Pored sudije De Moraesa, izdavanje vize je zabranjeno i vrhovnom tužiocu Paulu Gonetu i još sedmorici od ukupno 11 sudija brazilskog Vrhovnog suda, saopštio je ministar za odnose sa institucijama vlade Gleisi Hofman.

On je naveo da su na tom spisku sudije Luis Roberto Barozo, Dijas Tofoli, Kristijano Zanin, Flavio Dino, Karmen Lusija, Edson Fačin i Žilmar Mendes.

Tramp je za postupak protiv Bolsonara rekao da je reč o „lovu na veštice“, a u pismu koje je poslao Luli najavio je da će zbog toga od 1. avgusta uvesti carinu od 50 odsto na svu robu iz Brazila.

Simptom/Danas/FoNet

Nastavak suđenja bivšim vođama OVK za ratne zločine 22. jula

July 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Današnje ročište je završeno nakon što su odbrana i panel ispitali veštake koje su pozvali zastupnici žrtava.

Timovi odbrane Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija informisali su 16. jula pretresno veće o svojoj nameri da izvode dokaze, dok su timovi odbrane Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija naveli da neće izvoditi dokaze, saopštila su Specijalizovana veća.

Suđenje bivšim vođama OVK počelo je 3. aprila 2023, a tužioci su dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

Optužnica bivše vođe OVK tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u nelegalnim pritvorima OVK na KiM i u Albaniji.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad celim KiM nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima.

Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na KiM u novembru 2020. godine.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Tramp zapretio Brazilu carinama od 50%

July 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U pismu objavljenom na mreži Truth Social, Tramp optužuje Lulinu administraciju da sprovodi „lov na veštice koji mora ODMAH da se završi“, aludirajući na suđenje desničarskom bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, optuženom da je pokušao da izvede državni udar protiv Lule, piše CNN.

„Ovo suđenje ne bi trebalo ni da se održava,“ napisao je Tramp u pismu objavljenom na mreži Truth Social u sredu.

Bolsonaro, koji se javno hvali bliskim odnosima sa Trampom, nalazi se na suđenju zbog navodnog pokušaja prevrata posle izbora 2022. godine.

Lula je najavio da će Brazil uzvratiti ukoliko Tramp sprovede svoju pretnju: „Brazil je suverena nacija sa nezavisnim institucijama i neće prihvatiti bilo kakav oblik tutorstva“, poručio je Lula na mreži X.

„Svaka mera jednostranog povećanja carina biće odgovorena u skladu sa Zakonom o ekonomskoj reciprocitetu Brazila“, dodao je.

Ovo je prvi put posle više meseci da neka zemlja otvoreno preti kontramerama na Trampove carinske poteze, piše CNN.

Za razliku od 21 druge zemlje kojoj je Tramp ove nedelje poslao slična pisma, Brazil je prošle godine zabeležio trgovinski deficit sa SAD u iznosu od 6,8 milijardi dolara – što znači da su SAD više izvozile u Brazil nego što su uvozile iz njega.

Najveći američki izvozni proizvodi bili su avioni i svemirske letelice, goriva, industrijske mašine (uključujući nuklearne reaktore) i električna oprema, prema podacima američkog Zavoda za statistiku. U tom svetlu, brazilska kontra-carina od 50% na američku robu mogla bi teško da pogodi te industrije.

Od aprila, nakon što je Tramp najavio „recipročne“ carine, proizvodi iz Brazila se suočavaju sa minimalnom carinom od 10% – osnovna stopa koju Tramp primenjuje na većinu uvoza tokom 90-dnevnog pregovaračkog perioda, koji je sada produžen do 1. avgusta.

Simptom/Nova.rs/Ivana Kešanski

Netanjahu traži odlaganje ročišta zbog situacije u Gazi i sukoba sa Iranom

June 27, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Uz poštovanje molimo Sud da naloži otkazivanje ročišta na kojima je premijer trebalo da svedoči u naredne dve nedelje“, napisao je advokat Netanjahua u zahtevu za odlaganje, objasnivši da je Netanjahu „bio dužan da posveti svo vreme i energiju rešavanju nacionalnih, diplomatskih i bezbednosnih pitanja od najveće važnosti“.

Američki predsednik Donald Tramp nazvao je suđenje Netanjahuu „lovom na veštice“ i u poruci na svojoj platformi Truth Social napisao da to suđenje treba odmah otkazati ili da Netanjahu – „Veliki heroj bude pomilovan“ pošto je završio rat protiv Irana.

Izraelski opozicioni lider Jair Lapid upozorio je danas Trampa da se ne meša u unutrašnje poslove Izraela.

Netanjahu je premijer sa najdužim stažom u Izraelu. On je na suđenju koje je nekoliko puta odlagano od početka u maju 2020. godine, negirao bilo kakvu krivicu.

U prvom slučaju, Netanjahu i njegova supruga Sara optuženi su za prihvatanje luksuzne robe vrednosti veće od 260.000 dolara – između ostalog i cigara, nakita i šampanjca od milijardera u zamenu za političke usluge.

U druga dva slučaja Netanjahu je optužen da je pokušao da izdejstvuje da dva izraelska medija povoljnije pišu o njemu.

Simptom/Nova.rs/Beta

Suđenje Dodiku: Pred Sudom BiH veliki broj njegovih pristalica (video)

February 5, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pred Sudom BiH veliki broj građana i zvaničnika RS pruža podršku Dodiku, neki s transparentom sa slikom Dodika.

Područje oko Suda BiH obezbeđuju jake policijske snage.

Dodikov advokat Goran Bubić je u utorak da će danas na suđenju svedočiti Dodik, prvooptuženi u ovom slučaju.

Dodik je u utorak ocenio da se suđenje neće završiti presudom, već da će predodrediti “sudbinu BiH”.

Dodik je optužen da je kao predsednik RS u julu 2023. godine potpisao ukaz o proglašenju zakona, po kojem se odluke visokog predstavnika neće objavljivati ni primenjivati u RS. Po tom zakonu, na teritoriji RS neće se primenjivati ni odluke Ustavnog suda BiH.

Dodik je optužen na osnovu izmena Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo visoki predstavnik Šmit, po kojima je neizvršavanje njegovih oduka i neprimenjivanje odluka Ustavnog suda krivično delo uz kaznu do pet godina zatvora i mogućnost zabrane obavljanja javnih funkcija.

Simptom/Beta

Počinje suđenje francuskom hirurgu – optužen da je silovao stotine dece pod anestezijom

February 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Reč je o najvećem suđenju za pedofiliju u istoriji Francuske. Žoel Le Skuarnek je optužen za silovanje ili seksualno zlostavljanje 299 dece, većinom njegovih pacijenata, u periodu od 1989. do 2014, mahom u Bretanji.

On je priznao neka od ovih dela, ali ne sva. Suđenje će biti održano u Vanu, na severozapadu Francuske, posle iscrpne istrage koja je trajala godinama.

Suđenje će pokrenuti pitanja o tome da li je Le Skuarnek imao zaštitu svojih kolega i uprave bolnice, uprkos upozorenju američkog FBI da je posećivao sajtove sa dečjom pornografijom.

Bolnica u kojoj je radio mu je umesto adekvatne reakcije, izrekla samo uslovnu kaznu. Kako se navodi u sudskim dokumentima, postavlja se pitanje zašto su propuštene mnoge prilike da se ograniči njegov kontakt sa decom.

Prema pisanju Bi-Bi-Sija, njegova porodica je takođe znala za njegove nastranosti, ali nije intervenisala.

Žoel Le Skuarnek, bivši ugledni hirurg iz malog grada, u zatvoru je od 2017. godine, nakon što je uhapšen zbog optužbi da je silovao svoje nećake, kao i jednu šestogodišnju devojčicu i mladog pacijenta. On je 2020. osuđen na 15 godina zatvora.

Le Skuarnek negirao optužbe

Posle hapšenja policija je pretresla njegovu kuću i pronašla više od 300.000 fotografija seksualnog zlostavljanja dece. Pronađene su takođe i hiljade dnevnika u kojima je hirurg opisivao detalje napada na svoje pacijente tokom 25 godina.

Le Skuarnek je negirao optužbe da je silovao decu, tvrdeći da su u dnevnicima opisane samo njegove fantazije. Neki od njegovih bivših pacijenata, koji su sada svi odrasli, kažu da se sećaju da ih je lekar dodirivao pod izgovorom da je to zbog pregleda, a ponekada i u prisustvu roditelja ili drugih lekara.

Pošto je najveći broj njegovih žrtava bio u vreme napada pod dejstvom anestetika, oni se ne sećaju tih događaja i bili su u šoku kada ih je policija kontaktirala i obavestila da se njihova imena pominju u dnevnicima Le Skuarneka uz detaljne opise zlostavljanja.

Advokata Frančeska Sata, koja predstavlja nekoliko žrtava, rekla je za Bi-Bi-Si da su među njenim klijentima porodice dvojice muškaraca koji su se sećali napada i koji su na kraju sebi oduzeli život.

Advokat Fredrik Benoa koji zastupa grupu za prava dece “Dečji glas” ukazuje da su načinjeni ključni institucionalni i sudski propusti koji su dozvolili Le Skuarneku da nastavi da zlostavlja decu decenijama.

Simptom/RTS/BBC

Optužnica protiv ginekologa: Početak suđenja za akušersko nasilje

January 10, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uskoro se očekuje zakazivanje pripremnog ročišta, potvrđeno je za Tanjug u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici.

Nakon pripremnog ročišta koje je zatvoreno za javnost, sud će zakazati glavni pretres (suđenje) na kom bi optuženi trebalo da iznese odbranu.

Optužnicom je Marku M. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom nesavesno pružanje lekarske pomoći i krivično delo zlostavljanje i mučenje na štetu oštećene Marice M. i krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom nesavesno pružanje lekarske pomoći na štetu oštećene Jelene I.

Njega je oštećena Marica M. optužila za akušersko nasilje, odnosno da je odgovoran za smrt njene bebe, kao i da joj je tokom porođaja naneo fizičke povrede, pretio joj i vređao je “na nacionalnoj osnovi”.

Simptom/RTV

Počinje suđenje bivšem francuskom predsedniku i saradnicima, pod optužbom da su primili mito od Gadafija

January 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Suđenje bivšem predsedniku Francuske, koji je sa još 12 ljudi – uključujući tri bivša ministra u vladi – optužen da je primao novac od režima Muamera Gadafija, preti da pogorša ionako nisko poverenje francuskih birača u političare.

Posle desetogodišnje antikorupcijske istrage, sud će saslušati navode o, kako su istražni sudije nazvali, “paktu o korupciji” između Sarkozija i libijskog režima u kojem su posrednici dostavljali kofere pune gotovine u zgrade ministarstava u Parizu kako bi nezakonito finansirali Sarkozijevu predsedničku kampanju 2007. godine.

Sud će ispitati da li je, u zamenu za finansiranje Sarkozijeve predsedničke kampanje, libijski režim tražio diplomatske, pravne i poslovne povlastice.

Jedan od ovih navodnih zahteva za usluge odnosio se na Abdulaha el Senusija, Gadafijevog šefa obaveštajne službe, čije ime se vezuje za više terorističkih napada.

Francuski sud je 1999. godine u odsustvu osudio Senusija na doživotni zatvor zbog njegove uloge u bombaškom napadu na putnički avion UTA iznad Nigera 1989. godine u kojem je poginulo 170 ljudi. Sud će saslušati navode da je libijski režim tražio od Sarkozijevih saradnika da pronađu način da se ukine francuski nalog za hapšenje Senusija.

Lora Hajnič, advokat 15 rođaka ljudi koji su poginuli u bombaškom napadu na avion UTA, rekla je da će njeni klijenti reći sudu kako su bili šokirani kada su čuli da bi “hapšenje osobe koja je ubila članove njihove porodice” mogla biti “zamenjena za novac”.

Rekla je da bi navodni pakt o korupciji značio da je “novac kojim je Nikola Sarkozi dobio izbore 2007. bio novac ukaljan krvlju ovih porodica”.

Sarkozi, koji je bio predsednik između 2007. i 2012. godine, negirao je sve navode optužnice.

Beduinski šator u baštama Jelisejske palate

Tromesečno suđenje će razotkriti Sarkozijev složen odnos sa Gadafijem, kontroverznim libijskim liderom čiju su 41-godišnju vladavinu obeležile optužbe za kršenje ljudskih prava i koji je bio međunarodno izolovan zbog navodne povezanosti sa terorizmom, uključujući bombaški napad na Pan Amov avion koji je oboren iznad Lokerbija u Škotskoj u decembru 1988. godine.

Članovi Sarkozijevog kabineta su se, navodno, susreli sa pripadnicima Gadafijevog režima u Libiji 2005. godine, kada je Sarkozi bio ministar unutrašnjih poslova. Ubrzo nakon što je postao francuski predsednik 2007, Sarkozi je zatim pozvao libijskog lidera u državnu posetu Parizu, kada je Gadafi podigao svoj beduinski šator u blizini Jelisejske palate.

Sarkozi je bio prvi zapadni lider koji je dočekao Gadafija uz sve državne počasti od zamrzavanja odnosa sa njegovim režimom 80-ih godina prošlog veka zbog njegovog statusa sponzora državnog terorizma.

Međutim, 2011. godine Sarkozi je Francusku stavio u prvi red vazdušnih udara NATO-a protiv Gadafijevih trupa i pomogao je pobunjeničkim borcima da sruše njegov režim. Gadafi je uhvaćen u oktobru 2011. godine nakon čega je i pogubljen.

Dokumentarac o ovoj temi, pod nazivom “Niko ne razume” od srede je u francuskim bioskopima.

Ako bude osuđen po optužbama za korupciju, Sarkozi bi mogao da se suoči do 10 godina zatvora zajedno sa Klodom Geanom, bivšim generalnim sekretarom u Jelisejskoj palati i ministrom unutrašnjih poslova, i Brisom Ortefeom, bliskim Sarkozijevim saradnikom koji je takođe bio ministar unutrašnjih poslova. Svi oni poriču navode iz optužnice.

Simptom/TheGuardian

Simović: Predsedniku Srpske sude u logoru za Srbe, što govori o namerama

January 3, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Činjenica da je Sud BiH na mestu u kojem su vršeni brojni zločini nad Srbima govori o tome da je to nešto što je apsolutno protivno bilo čemu što je razumna i mirnodopska politika u BiH. To je prosto za mene degutantno i nešto što je neprihvatljivo. To je jedan od pokazatelja da neko ko je sve to projektovao nije želeo mir i dobro BiH”, rekao je Simović u podkastu SRNE.

On je istakao da je teško postići saglasnost u BiH o bilo kojem političkom pitanju, ali da je sa tim u vezi svaki pritisak na Srbe kontraproduktivan posao, jer srpski narod najbolje funkcioniše kada je napadnut i politički pritisnut.

“Sva politika u kojoj se želi Republika Srpska ukalupiti, u kojoj se želi dovesti u neku meru koju je neko drugi zacrtao, potpuno je besmislena jer stvara otpor”, naveo je Simović.

On kaže da je jasno vidljiva odlučnost Srba da sačuvaju Republiku Srpsku kao što su to pokazali i u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu.

“Ovo je jedini prostor na planeti gde imate, recimo, fenomen žrtve sarajevskih Srba, koji su ideju svog grada i komfora žrtvovali za ideju svoje republike”, naglasio je Simović.

Simović je u podkastu SRNE govorio i o tome zbog čega je licemerna politika Evropske unije prema BiH i zašto Srbi zaslužuju veće poštovanje u Evropi.

Simptom/Srna

Novo ročište Dodiku pred Sudom BiH zakazano za 29. januar, odbijen zahtev za izuzeće veštaka Vranića

December 30, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Odlučeno je da će naredni glavni pretres bude 29. januara, a sudija Sena Uzunović je saopštila da je odbijen zahtev Dodikove odbrane za izuzećem veštaka Harisa Vranića.

Veštak Vranić je rekao da je njegovo mišljenje zasnovano isključivo na medicinskoj dokumentaciji, i da u Dodikovom otpusnom pismu sa privatne klinike u Beogradu piše da se on ne sme tri meseca baviti fizičkim aktivnostima, a da u njih, kako je naveo, ne spada vožnja od Banjaluke do Sarajeva niti sedenje na ročištu.

Vranić je Dodikovu operaciju svrstao u red lakših, ukazavši na protivrečnosti u otpusnom pismu, u kojem je navedeno da je je Dodik primljen kao hitan slučaj, što znači da je odmah morao biti operisan da ne bi došlo do propadanja jednog organa, ali da je operisan tek sutradan.

Dodikov advokat Goran Bubić je prilikom ispitivanja pitao Vranića da li mu je Dodik poznat, na što je on odgovorio da jeste samo sa TV-a.

Zatim je Bubić pitao Vranića da li je ikada rekao nešto negativno o Dodiku, na šta je veštak odgovorio da je preneo članak iz neke TV emisije u kojoj je Dodik u negativnom kontekstu govorio o jednom narodu, naglašavajući da je to bilo sve što je u životu rekao u vezi sa Dodikom.

Bubić je izneo stav da bi Vranić sam trebalo da se povuče iz postupka veštačenja i ocenio da je njegovo veštačenje neprihvatljivo.

Mišljenje je tokom statusne konferencije izneo i vođa tima lekara iz sarajevske Opšte bolnice “Abdulah Nakaš” Samir Čustović, koji je naveo da su veštačenje vršili na osnovu otpusnog pisma, nalaza Doma zdravlja u Laktašima i kontrolnog pregleda u Beogradu.

Osim toga, rekao je, tim lekara je pregledao Dodika u Banjaluci.

Čustović je rekao da je taj tim lekara uočio da je Dodik “značajno oslabio”, da je “izrazito bled” i da su ustanovili da je šest sedmica adekvatan period posle kojeg on može prisustvovati ročištu.

Naveo je da Dodika smatraju “srednje teškim pacijentom”.

Sudija Sena Uzunović je pitala Tužilaštvo i odbranu da li su saglasni da se nastavak ročišta održi bez ponovnog izvođenja dokaza, s obzirom na to da će između dva ročišta proći više od 30 dana.

Tužilaštvo BiH je kazalo da je saglasno, dok je advokat Bubić rekao da će se konsultovati sa svojim timom i naknadno saopšiti odluku.

Dodik i Lukić optuženi su za krivično delo “neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH”.

Advokat Bubić: Tim lekara potvrdio da Dodik nije sposoban da prisustvuje suđenju

December 27, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Veštaci su se izjasnili da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije zdravstveno sposoban da putuje na relaciji Banjaluka – Sarajevo, prisustvuje suđenju i prati njegov tok šest sedmica nakon operacije. Sud BiH je odložio glavni pretres zakazan za 30. decembar 2024. kada će se samo održati statusna konferencija sa braniocima”, rekao je advokat Goran Bubić.

Prvobitno je Sud BiH zakazao nastavak suđenja u postupku protiv Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića za 25. decembar, a potom odložio za ponedeljak, 30. decembar.

Dodiku i Lukiću se sudi “zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita”.

Simptom/Tanjug/RTRS

# suđenje