Pored toga, “zahtev Ukrajine da se pridruži NATO savezu više ne bi bio na dnevnom redu”, stav je SAD, koje su na sastanku u Parizu predstavljali državni sekretar Mark Rubio i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof.
Američki plan, koji je potrebno dodatno razmotriti sa Kijevom, neće dovesti do konačnog rešavanja sukoba, jer evropski saveznici neće priznati cepanje Ukrajine, naveo je Blumberg, prenosi Fonet.
Fridrih Merc obuzdao je očekivanja da će se nemačka privreda veoma brzo oporaviti nakon njegovog stupanja na dužnost kancelara početkom maja. Predsednik CDU-a je u intervjuu za ARD najavio brze reforme u korist rasterećenja privrede. Dodao je, međutim, da “neće biti brzih dobitaka”.
„Može potrajati i duže od 2025. pre nego što dođe do delotvornog učinka i vidljivih rezultata”.
Kao mere jačanja privrednog sektora u Nemačkoj Merc je naveo, između ostalog, smanjenje cena energije dogovoreno koalicionim sporazumom sa SPD-om, kao i uvođenje posebnih poreskih olakšica na godišnje investicije od 30 posto pa naviše. Nova vlada do leta želi da postigne da se raspoloženje u privredi potpuno promeni.
Do 2027. potencijalni privredni rast mogao bi se povećati sa 0,4 na 2 posto, rekao je Merc. Do kraja 2027. nova vlada mora usvojiti sve važne reforme.
Uskoro poseta Trampu
Carinsku politiku američkog predsednika Donalda Trampa Merc je označio kao “jednu od velikih nepoznanica za nemačku privredu”. Kako odgovoriti odnosno kako se pravilno postaviti prema uvedenim ili najavljenim carinima je, po rečima budućeg kancelara, veoma je „teško” pitanje. Utoliko je važnije da Nemačka “ponovno uspostavi privrednu konkurentnost kada su u pitanju cene proizvoda”.
Merc planira da još pre letnjih praznika obavi svoju prvu posetu SAD. Sa predsednikom Trampom će se “naravno prvo opustiti uz neformalan razgovor”, a zatim će se tražiti zajednički interesi. Kao teme razgovora Merc je naveo Ukrajinu, Kinu i carinsku politiku.
Povećanje poreza – nikad ne reci nikad
Osvrnuo se na koalicione pregovore sa socijaldemokratama, kada je rekao da neće potpisati koalicioni sporazum koji uključuje povećanje poreza za bogate, što je tražio SPD. Na pitanje da li generalno isključuje povećanje poreza tokom celog svog mandata, odgovorio je:
“Nikada ne reci ‘nikad’.” Jer, krize dovode do “nove normalnosti”.
Merc se obavezao na reformu poreza na dohodak navedenu u koalicionom sporazumu, ali ju je uslovio pristankom saveznih pokrajina na to.
“Smanjenje poreza na dohodak želimo da sprovedemo”, naglasio je.
Ali u tom slučaju moramo biti u stanju da izdržimo gubitke poreskih prihoda u milijardama. Osim toga, to je zajednički porez, koji ide saveznoj vladi, pokrajinama i opštinama. “Za to nam je uvek potrebna i saglasnost Bundesrata. Želim da to ostvariimo, moramo videti da li ćemo uspeti”, naglasio je predsednik CDU.
Taurus za Ukrajinu?
Govoreći o spoljnojj politici, posebno o ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine, Merc je Kijevu stavio u izgled isporuku krstarećih raketa “Taurus”.
Evropski partneri već isporučuju krstareće rakete, naglasio je šef CDU-a:
“Britanci to rade, Francuzi to rade, Amerikanci to ionako rade.”
Merc je dodao da o isporuci taurusa mora tražiti saglasnost “i ako se postigne saglasnost, onda bi Nemačka trebalo da se uključi”. Jer:
“Ukrajinska vojska mora izaći iz defanzive, ona uglavnom samo reaguje na ruske napade”, rekao je Merc.
Sumi je je nedvosmisleno ratni zločin
Nakon razornog raketnog napada na ukrajinski grad Sumi, Merc je ruskog predsednika Vladimira Putina optužio za ratni zločin.
“To je nedvosmisleno ratni zločin, i to težak ratni zločin”, rekao je.
Došlo je do dva talasa napada, “Drugi je usledio kada su spasioci pokušavali da pomognu žrtvama. To je perfidna igra, koju je teško nadmašiti”.
U ruskom napadu balističkim raketama na grad Sumi poginulo je viš od 30 ljudi. Više od 100 civila je povređeno.
Simptom/DW na srpskom/ARD
Tramp je rekao da su njegov ukrajinski kolega i Džo Bajden, bivši američki predsednik, “uradili apsolutno užasan posao” u sprečavanju sukoba između Kijeva i Moskve i pozvao na “brzo” okončanje rata.
“Predsednik Zelenski i prevrtljivi Džo Bajden uradili su apsolutno užasan posao dozvoljavajući da ova travestija počne. Bilo je toliko načina da se spreči da ikada počne. Ali to je prošlost. Sada moramo da ga nateramo da zaustavi, i brzo”, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Ovi komentari usledili su mesec dana nakon što su dvojica lidera sukobila tokom posete Zelenskog Beloj kući.
Nakon sukoba, izgledalo je da mirovni sporazum visi o koncu, a Tramp je rekao Zelenskom da se “vrati kada bude spreman za mir” i zapretio da će povući američku vojnu pomoć ukoliko Ukrajina ne pristane na prekid vatre.
Odnosi su se od tada poboljšali, ali je Tramp odlučio da brani ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ruskog raketnog udara na grad Sumi, u kojem su poginule 34 osobe i povređeno još 100, rekavši da veruje da je to “greška”.
Simptom/B92/The Telegraph
Dve balističke rakete pogodile su srce grada oko 10.15 sati dok su se ljudi okupljali da proslave Cvetnu nedelju, prema zvaničnicima. Video snimci sa lica mesta postavljeni na zvaničnim kanalima prikazuju tela na tlu usred ruševina i dima oko centralnog Sumija.
„Na ovu svetlu Cvetnu nedelju, naša zajednica je pretrpela strašnu tragediju“, rekao je vršilac dužnosti gradonačelnika Artem Kobzar u izjavi na društvenim mrežama. „Nažalost, već brojimo više od 20 smrtnih slučajeva”.
Najmanje 21 osoba je poginula, a 34 je povređeno u neprijateljskom napadu, uključujući petoro dece, saopštilo je Tužilaštvo, pozivajući se na prve rezultate istrage.
Foto video
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da su spasilački napori u toku i rekao da je „desetine“ poginulo u napadu dvostrukim projektilima.
Simptom/AP
Lukašenko je u razgovoru sa novinarima rekao da je veliki broj zvaničnika uključen u pregovore o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, kao i da se za taj proces izdvajaju milioni dolara pa su mnogi zainteresovani da se pridruže ovoj “kreativnoj grupi”, ali da je to nešto što se verovatno nikada neće desiti, prenela je Belta.
“U pitanju su milioni dolara. A ovde rade nešto što se verovatno nikada neće desiti. Ukrajina teško da će ikada biti u Evropskoj uniji. A ovde gule, gule ove (evropske) grantove koje su podelili”, kazao je Lukašenko.
On je ocenio da je EU jedinstvena politička i ekonomska platforma, u kojoj zemlje gube identitet.
“Zašto su Slovačka i Mađarska bile ogorčene? Zato što su shvatile da gube svoj identitet. Gubili su svoj lični identitet, a onda su gubili i ekonomiju. Nisu mogli da proizvode više”, rekao je Lukašenko.
Lukašenko je kazao da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski “dobar čovek, ali neiskusan”.
“On to mora da prizna. A ako nešto ne razumete, onda slušajte svoje starije, slušajte druge ljude i izvucite odgovarajuće zaključke”, istakao je Lukašenko.
Podsetio je da članice EU nisu dozvolile Ukrajini da “svoje žito transportuje kroz EU, da utovari žitarice u Poljsku i isporuči ga u siromašnu Afriku, gde je bila nestašica”.
“Zato Ukrajina nema šta da traži u Evropskoj uniji. Tržišta su odavno podeljena. I njihova sreća je na našem prostoru”, rekao je beloruski lider.
Naveo je da je svojevremeno Ukrajina, zajedno sa Belorusijom, Rusijom i Kazahstanom, počela da razvija koncept evroazijske saradnje, ali da je tada Ukrajini bila “nametnuta nacionalistička ideologija”, što je na kraju, po njegovim rečima, dovelo do rata.
“Zaustavićemo rat. Mnogo ljudi je poginulo, hiljade. Loše je, teško je. Ali preživeli smo ovakav rat. Ali, ako i u ovom trenutku urušite i privredu – to je to, Ukrajine više neće biti. Pa pre nego što pobegnete tamo (u EU) razmislite, da li ste tamo potrebni ili ne. A ako ste potrebni, kakvi ste im potrebni? To će biti zemlja bez industrije, bez poljoprivrede, bez svega čime se Ukrajina uvek ponosila”, zaključio je Lukašenko.
Simptom/B92/Tanjug
Naveo je da će paket posebno uključivati: četiri kopnena odbrambena sistema IRIS-T i 30 raketa za PVO sisteme “Patriot”.
Pistorijus je takođe rekao da će lideri razgovarati o zahtevu Ukrajine za proizvodnju projektila lokalno po licenci.
Simptom/RTS/Guardian
Medicinski izvor je dodao i da je najmanje 10 oslobođenih zatvorenika lošeg zdravlja i da su hospitalizovani u bolnici Al-Aksa u gradu Deir al-Balah, u centralnom Pojasu Gaze.
Izrael je započeo ponovne napade na Gazu 18. marta, nakon gotovo dvomesečnog primirja, čime su obustavljeni pregovori o oslobađanju palestinskih zatvorenika i izraelskih talaca.
Od tada je u Gazi ubijeno najmanje 1.391 ljudi, a 3.434 ranjeno, dok je ukupan broj ubijenih Palestinaca od oktobra 2023. godine premašio 50.700
.
Svedoci napada u Shujaiea kažu da je izraelski bombaški napad bio „masakr sa punim značenjem te riječi“ dok preplavljena bolnica apeluje na davanje krvi za lečenje desetina teško povređenih preživelih.
Izraelske snage izvele su veliki napad na izbeglički kamp Balata i obližnji Nablus na okupiranoj Zapadnoj obali.
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je potvrđeno da je najmanje 50.846 Palestinaca poginulo, a 115.729 ranjeno u izraelskom ratu protiv Gaze. Vladina kancelarija za medije je ažurirala broj poginulih na više od 61.700, rekavši da se hiljade ljudi nestalih pod ruševinama pretpostavlja mrtvima.
Najmanje 1.139 ljudi je ubijeno u Izraelu tokom napada predvođenih Hamasom 7. oktobra 2023. godine, a više od 200 je zarobljeno.
Simptom/Aljazeera
Sedamnaest ubijenih u napadima IDF tokom noći
U napadima IDF pogođeni su šatori ispred dve velike bolnice u Pojasu Gaze, ubivši najmanje dve osobe, uključujući lokalnog izveštača, i ranivši još devet ljudi, uključujući šest novinara, prenosi Tajms ov Izrael.
Petnaest drugih je ubijeno u odvojenim napadima širom enklave, navode bolnički izvori.
U napadu na šator ispred bolnice Naser u Kan Junisu on se zapalio, pri čemu su poginuli Jusef el Fakavi, reporter TV stanice Palestajn Tudej, i još jedan muškarac, navodi bolnica.
Izraelska vojska saopštila je da je udarila na položaj Hamasa, ne pružajući dodatne informacije. Vojska kaže da pokušava da izbegne povredu civila i krivi Hamas za njihovu smrt jer je duboko usađen u stambene oblasti.
Iz bolnice Naser rečeno je kao rezultat drugih napada stiglo još 13 tela, uključujući šest žena i četvoro dece.
Netanjahu stigao u SADž
Avion izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sleteo je u Vašington, gde će Netanjahu naredna dva dana razgovarati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i drugim visokim američkim zvaničnicima.
Tema sastanaka će uglavnom biti sukob i puštanje talaca iz Pojasa Gaze, kao i tarife koje je uveo Tramp.
Hamas ispalio 10 raketa na jug Izraela
Palestinska grupa Hamas ispalila je 10 raketa na jug Izraela, saopštila je izraelska vojska, koja je navela da presrela pet projektila.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac, nakon razgovora sa premijerom Benjaminom Netanjahuom koji je na putu za SAD, rekao je da je naredio vojsci da proširi obnovljenu ofanzivu.
Najmanje devet osoba poginulo je u izraelskom napadu na Kan Junis na jugu Pojasa Gaze. U gradu Gazi ubijeno jedno dete.
IDF priznaje da su pripadnici vojske Izraela napravili greške zbog kojih je došlo do pogibije 15 radnika Hitne pomoći na jugu Gaze krajem marta. Izraelske snage priznaju da su humanitarci bili nenaoružani kada su vojnici otvorili vatru.
Više od 500 izraelskih doseljenika upalo je u kompleks džamije El Aksa u Jerusalimu, pod jakom policijskom zaštitom, prenela je Anadolija pozivajući se na saopštenje palestinskih vlasti.
Ministarstvo zdravlja u Jemenu, pod upravom Huta, saopštilo je da se pretpostavlja da su u vazdušnim udarima Sjedinjenih Američkih Država poginule najmanje četiri osobe u Sani, glavnom gradu te zemlje.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da su direktni pregovori sa SAD uzaludni, s obzirom na njihov kontradiktorni i agresivni stav.
Sumnja se da je u Siriji ostalo više od 100 lokacija sa hemijskim oružjem, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na procene Organizacije za zabranu hemijskog oružja.
Simptom/RTS/Times of Israel
Ogorčenje raste nakon što se na novim snimcima izraelskog napada, u kojem je ubijeno 15 medicinara u Gazi, vidi kako vojnici pucaju na radnike hitne pomoći u reflektirajućim prslucima unutar jasno označenih vozila.
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je potvrđeno da je najmanje 50.695 Palestinaca poginulo, a 115.338 ranjeno u ratu koji je počeo posle događaja od 7. oktobra 2023.
Vladina kancelarija za medije je ažurirala broj poginulih na više od 61.700, rekavši da se hiljade ljudi nestalih pod ruševinama pretpostavljaju mrtvima.
Najmanje 1.139 ljudi je ubijeno u Izraelu tokom napada predvođenih Hamasom 7. oktobra 2023. godine, a više od 200 je tada zarobljeno.
Simptom/Al Jazeera
Sudan se ustručava da obeleži tragičnu dvogodišnjicu – početak brutalnog sukoba koji su Ujedinjene nacije nazvale najgorom humanitarnom krizom na svetu.
Portparol UN Stefan Dižarik upozorio je da je „humanitarna i bezbednosna situacija u Sudanu i dalje teška i da se pogoršava“.
25 miliona Sudanaca suočava se sa akutnom nestašicom hrane a očekuje se da će broj gladnih porasti između juna i septembra.
U intervjuu za Vatican Nevs, Filemon Hemadi, viši službenik za hitne slučajeve za Caritas Sudan, opisao je tekuće izazove sa kojima se suočavaju milioni ljudi koji su raseljeni iz svojih domova.
Bez imovine, novca i posla
Kada je rat počeo 2023. godine, Hemadi je objasnio kako su hiljade ljudi pobegle iz svojih domova „bez imovine, bez novca, bez posla“ da bi izbegli eskalirajuće nasilje u glavnom gradu zemlje, Kartumu. Ovi ljudi su potom potražili sklonište u školama u gradovima oko Kartuma. Ali oni su nastavili da se bore da imaju najosnovnije ljudske potrebe: hranu, vodu i sklonište.
Caritas Sudan je uskočio i obezbedio hranu i pakete za negu svakoj porodici u skloništima. Paketi se sastoje od pirinča, brašna, šećera, soli i ulja – osnovnih namirnica koje omogućavaju porodicama da jedu neko vreme.
Hemadi je rekao da je Caritas Sudan bio u mogućnosti da podrži 12 parohija u dve biskupije Kartum i El-Obeid. U parohijama postoje zajedničke kuhinje „gde kuvaju hranu i dele svakome ko može da dođe i nađe nešto“ za jelo.
Priča jedne majke
Oko 770.000 dece u Sudanu doživljava akutnu neuhranjenost – stanje opasno po život. Hemadi je podelio priču o jednoj majci i njenom detetu sa smetnjama u razvoju i kako su raseljeni iz svojih domova. „Ona nema primanja, malo tretmana za dete, i u suštini ništa od čega da zavisi“, opisao je on.
Hemadi ju je upisao na spisak ljudi kojima je potrebna pomoć i Caritas joj je mogao dati nešto novca. Kasnije ga je pozvala i izrazila zahvalnost na pomoći. Rekla je: „Hvala vam za ono malo što sam dobila jer mi je toliko pomoglo sa mojim detetom.
„Sudan je sada u velikoj potrebi za pomoći“
Kako se kišna sezona približava, Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova pozvala je na akciju kako bi se sprečila rasprostranjena glad u zemlji. Hemadi je istakao da „većina ljudi u Sudanu sada nije u stanju da proizvodi i da nemaju posao ili izvor prihoda“. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu saopštila je da će im biti potrebno više od 82 miliona dolara za podršku poljoprivrednicima semenom i drugim resursima pre vremena za sadnju u junu.
Hemadi je naglasio da je „krajnje vreme da međunarodna zajednica“ pomogne ljudima kojima je potrebna pomoć u Sudanu. Jaz je veliki i, rekao je, mnoge nevladine organizacije nude svoju podršku. Ali potrebna je dodatna pomoć. „Nadamo se da pozivamo međunarodnu zajednicu da se okupi da podrži Sudan i molimo se da se stvari poboljšaju.”
Simptom/Vaticannews
Kako kaže, ti udari nisu samo napadi na ukrajinske civile, već i na sve međunarodne napore – na samu diplomatiju kojom se pokušava okončanje rata.
“Rusija udara po pozicijama svih koji žele da prekinu ovaj rat. Nemoguće je ignorisati stotine ‘šaheda’ svake noći. Očekujemo odgovor. Radimo na odgovoru. Potreban je snažan odgovor — od SAD, iz Evrope, od svih u svetu koji su se kladili na diplomatiju. Rusija mora biti prisiljena na mir”, rekao je Zelenski.
Predugo je američki predlog o bezuslovnom prekidu vatre bio na stolu – bez odgovarajućeg odgovora Rusije. To govori mnogo. Prekid vatre je već mogao da dođe – da je bilo stvarnog pritiska na Rusiju.
Simptom/RTS
ASS je prikupio glavne informacije o napretku specijalne operacije u poslednja 24 sata.
“Bojna grupa Jug oslobodila je naselje Pantelejmonovka u Donjeckoj Narodnoj Republici. <…> Borbena grupa Dnjepar oslobodila je naselje Ščerbaki u Zaporoškoj oblasti”, navodi se u saopštenju.
Ruska protivvazdušna odbrana je takođe oborila bombu JDAM, raketu HIMARS američke proizvodnje i 73 ukrajinske bespilotne letelice u protekla 24 sata, dodalo je ministarstvo.
TASS je prikupio glavne informacije o napretku specijalne operacije u poslednja 24 sata.
Neuspeli ukrajinski napad na Belgorodsku oblast
Ukrajinske oružane snage su tokom dana izgubile do 185 vojnika u oblasti Belgoroda, saopštilo je ministarstvo.
„U Belgorodskoj oblasti, borbena grupa „Sever“ je porazila ljudstvo i tehniku osam ukrajinskih brigada kod naselja Krasnopolje, Ugrojedi, Prohodi i Miropoljskoe u Harkovskoj oblasti. Neprijatelj je izgubio do 185 vojnika“, navodi se u saopštenju.
Ukrajinska vojska je takođe izgubila dva borbena oklopna vozila, četiri vozila, tri poljska artiljerijska topa, izraelsku radarsku stanicu Rada i stanicu za elektronsko ratovanje Nota, dodalo je ministarstvo.
Centar za borbene grupe
Ruska borbena grupa Centar zbrisala je više od 480 ukrajinskih vojnika u poslednja 24 sata, saopštila je vojska.
„Neprijatelj je izgubio preko 480 vojnika, dva tenka, šest borbenih oklopnih vozila, pet vozila i tri topova poljske artiljerije, uključujući i haubicu M101 američke proizvodnje kalibra 105 mm“, ističe se u saopštenju.
Simptom/TASS
Ipak, dodao je Sirato, zemlje članice EU nisu ni pod kakvom realnom pretnjom, preneo je MTI.
Prema njegovim rečima, kada je prvi put čuo predlog Evropske komisije da se naprave zalihe za 72 sata, mislio je da je u pitanju šala.
“Evropljani bi, na početku 21. veka, mogli da pitaju zašto bi morali da spremaju trodnevni paket za preživljavanje. Ako bismo se bavili objašnjenjima, preostalo nam je, nažalost, samo jedno. Brisel se sprema za rat”, rekao je Sijarto.
Kako je ocenio, od kada je Donald Tramp stupio na funkciju predsednika Sjedinjenih američkih Država, počele su da se povećavaju šanse za prekid vatre u Ukrajini i početak smislenih mirovnih pregovora.
“Brisel, međutim, stalno se suprotstavlja ovim naporima za postizanjem mira, iako imaju samo jedan zadatak, a to je da podrže povratak mira u Evropu što je pre moguće”, istakao je ministar spoljnih poslova Mađarske.
Sijarto smatra da nijedna članica EU ili NATO nije pod pretnjom Rusije.
“Evropski poolitičari koji se zalažu za rat znaju da, dok god rat traje, neće morati da odgovaraju na neprijatno pitanje ‘Gde je završio novac od evropskih poreskih obveznika koji je poslat u Kijev'”, naveo je on.
Evropska komisija u četvrtak je pozvala građane EU da naprave paket u kome bi bile namirnice za preživljanje i koji bi mogao da traje 72 sata, odnosno tri dana.
U paketu bi, između ostalog, trebalo da budu voda, hrana, lekovi, radio, punjač, baterije, džepni nožić, novac i kopije ličnih dokumenata.
Podsetimo, i premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se Brisel priprema za rat, iako, kako je naveo, trenutno ne postoji pretnja od rata.
“Nema pretnje od rata, Mađarska neće ratovati ni sa kim. Mi ostajemo na strani mira, a ako Evropa pokrene rat, mi sigurno nećemo ući u njega”, rekao je Orban na konferenciji za novinare, preneo je MTI.
Orban je kazao da se trenutno ne čini da Evropa ima neposrednu pretnju od rata i da je vrlo malo verovatno da bi “neko napao članicu NATO-a”.
Prema njegovim rečima, oni koji se pripremaju za rat obično to čine kako bi pokrenuli “neki akt rata”, dodajući da se trenutno sprovode političke pripreme za dublje uključivanje u sukob.
Mađarske porodice, rekao je Orban, ne treba da preduzimaju nikakve posebne mere.
Simptom/B92/Tanjug
“Nema pretnje od rata, Mađarska neće ratovati ni sa kim. Mi ostajemo na strani mira, a ako Evropa pokrene rat, mi sigurno nećemo ući u njega”, rekao je Orban na konferenciji za novinare, preneo je MTI.
Orban je kazao da se trenutno ne čini da Evropa ima neposrednu pretnju od rata i da je vrlo malo verovatno da bi “neko napao članicu NATO-a”.
Prema njegovim rečima, oni koji se pripremaju za rat obično to čine kako bi pokrenuli “neki akt rata”, dodajući da se trenutno sprovode političke pripreme za dublje uključivanje u sukob.
Mađarske porodice, rekao je Orban, ne treba da preduzimaju nikakve posebne mere.
Simptom/B92/Tanjug
Ona je dodala da će EU nastaviti da traži rešenja putem pregovora, istovremeno čuvajući svoje ekonomske interese.
Berlin i Pariz traže odgovor EU na američke carine, London ne želi trgovinski rat
Velika Britanija ne želi da eskalira trgovinski rat sa Sjedinjenim Američkim Državama, izjavila je britanska ministarka finansija Rejčel Rivs, dok Francuska i Nemačka pozivaju na snažan odgovor Evropske unije na nove američke carine koje pogađaju evropsku automobilsku industriju
“Trgovinski ratovi nisu dobri ni za koga. Trenutno nismo u poziciji da preduzmemo mere koje bi mogle da dovedu do eskalacije”, rekla je Rivs za Skaj njuz, odgovarajući na pitanje da li će Britanija da uvede recipročne tarife protiv SAD.
S druge strane, nemački ministar ekonomije Robert Habek ocenio je da uvođenje carina na uvezene automobile, koje je američki predsednik Donald Tramp juče najavio, zahteva odlučan odgovor EU.
“Sada je važno da EU odgovori snažno na ove tarife. Moramo jasno da pokažemo da nećemo da prihvatimo ovakve mere bez reakcije”, rekao je Habek, dodajući da bi EU trebalo da traži pregovaračko rešenje.
Francuski ministar finansija Erik Lombard rekao je da se nada da će “što pre” da se razgovara sa SAD o nižim carinama.
“Ovo je veoma loša vest” a jedino rešenje za sada je da Evropska unija podigne svoje carine, rekao je Lombard.
Tramp je juče najavio carine od 25 odsto na uvozna vozila, što je proširilo globalni trgovinski rat i izazvalo kritike i pretnje recipročnim merama pogođenih saveznika SAD, preneo je Rojters.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je taj potez kao “loš za preduzeca, gori za potrošače”.
Tramp: Moguće veće carine EU i Kanadi ako budu sarađivale na štetu SAD
Američki predsednik Donald Tramp rekao je danas da bi veće carine mogle da budu uvedene Evropskoj uniji i Kanadi ako budu radile zajedno “da bi nanele ekonomsku štetu SAD”.
“Ako Evropska unija bude radila sa Kanadom kako bi nanela ekonomsku štetu SAD, carine velikih razmera, daleko veće od trenutno planiranih, biće postavljene za obe kako bi se zaštitio najbolji prijatelj kojeg je svaka od te dve zemlje ikada imala, rekao je on u postu na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Tramp je u sredu najavio carine od 25 odsto na uvozna vozila, što je proširilo globalni trgovinski rat i izazvalo kritike i pretnje recipročnim merama pogođenih saveznika SAD, prenosi Rojters.
Kanadski premijer Mark Karni je nazvao carine “direktnim napadom” na kanadske radnike i rekao da se razmatraju mere odgovora.
Novi nameti stupiće na snagu 3. aprila, dan nakon što Tramp planira da objavi recipročne carine za zemlje odgovorne za najveći deo američkog trgovinskog deficita, navodi agencija.
One dolaze posle posle carina koje su već uvedene na čelik i aluminijum, kao i na robu iz Meksika, Kanade i Kine.
EU je saopštila da ce odložiti svoj prvi set kontramera do sredine aprila, uključujući carinu od 50 odsto na američki burbon.
Kao odgovor, Tramp je zapretio da će uvesti carinu od 200 odsto na sva vina i druge alkoholne proizvode iz EU ako Unija nastavi sa tim.
Simptom/RTV
