Francuska, Velika Britanija i Kanada prvi put su javno i odlučno osudile izraelsku vojnu strategiju u Gazi, ocenivši je kao neprihvatljivu i neselektivno destruktivnu. Tri zemlje zahtevaju hitnu obustavu izraelske ofanzive, odbacujući tvrdnje premijera Benjamina Netanjahua da je operacija neophodna za uništenje Hamasa i oslobađanje talaca.

U zajedničkom saopštenju poručuju:

„Snažno se protivimo proširenju izraelskih vojnih operacija u Gazi. Nivo ljudske patnje je nedopustiv“.

Podsećajući na užas Hamasovog napada, ističu da je Izrael imao pravo da se brani — ali ne na ovakav način, piše BBC.

Posebnu osudu izazvala je Netanjahuova najava o dozvoli za ulazak samo „minimalne“ količine pomoći u Gazu. Tri zapadne vlade taj gest nazivaju neadekvatnim i ciničnim.

Netanjahu je, s druge strane, optužio ove zemlje da nagrađuju „genocidni napad“ Hamasa, tvrdeći da Izrael neće pristati ni na šta manje od: povratka svih talaca, potpunog razoružavanja Hamasa, egzila njegovih lidera i demilitarizacije Gaze.

„Ni od jedne zemlje se ne može očekivati da pristane na manje — a Izrael to neće učiniti“.

Međunarodni pritisak raste

Netanjahu se našao pod sve većim pritiskom — ne samo zbog političkih okolnosti, već i zbog upozorenja međunarodnih tela da je glad u Gazi neizbežna ako se opsada nastavi. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na samitu u Londonu opisao je situaciju kao:

„Tragediju tokom koje se sistematski krši međunarodno pravo i izlaže civilno stanovništvo neselektivnoj vojnoj sili“.

Netanjahu je nevoljno dozvolio ulazak ograničene pomoći, što su njegovi ekstremno desničarski partneri u vladi odmah osudili. Ministar bezbednosti Itamar Ben Gvir, ranije osuđen za rasističke ispade i podršku ekstremističkoj grupi, upozorio je da će pomoć „osokoliti Hamas dok naši taoci čame u tunelima“.

Pre dva dana u Gazu je ušlo svega pet kamiona pomoći — dok su istovremeno izraelske trupe nastavile ofanzivu, a u vazdušnim i artiljerijskim napadima ubijani i civili, uključujući decu.

I Trampu prekipelo

Predsednik SAD Donald Tramp je „frustriran“ zbog rata u Gazi, smatra da je to poslednja prepreka ka prosperitetu na Bliskom istoku i želi da izraelska vlada „privede stvar kraju“, navodi se u izveštaju objavljenom u utorak, pozivajući se na zvaničnike Bele kuće.

Prema pisanju sajta Axios, Tramp je u prethodne dve nedelje izvršio pritisak na Izrael da otvori prelaze za humanitarnu pomoć, nakon što je pomoć bila blokirana još od marta.

U izveštaju se navodi da je Tramp bio „uzrujan“ zbog slika palestinske dece i beba koje pate zbog blokade i izraelskih udara na Pojas Gaze, te da je „izvršio pritisak na Izraelce da ponovo otvore prelaze“.

Bela kuća je saopštila:

„Predsednik je frustriran onim što se dešava u Gazi. Želi da rat prestane, da se taoci vrate kući, da pomoć uđe u Gazu i da započne obnova.“

„Predsednik vidi stvarnu šansu za mir i prosperitet u regionu, ali rat u Gazi je poslednje žarište i želi da se završi“, dodao je neimenovani zvaničnik.

Drugi zvaničnik je rekao da „postoji mnogo frustracije što se ova kriza odugovlači“, i da je i taj osećaj doveo do nedavnog tajnog dogovora o oslobađanju američko-izraelskog vojnika Edana Aleksandera.

Međutim, jedan izraelski zvaničnik je za Axios rekao da premijer Benjamin Netanijahu ne oseća da je Tramp izvršio bilo kakav ozbiljan pritisak.

„Ako predsednik želi dogovor o taocima i prekidu vatre, moraće da izvrši mnogo veći pritisak na obe strane“, rekao je taj zvaničnik.

Prelomni trenutak

Iako su protesti protiv izraelske politike trajali mesecima, činilo se da se ništa ne menja — sve do 23. marta. Tada su izraelske snage ubile 15 humanitarnih i medicinskih radnika. Incident je šokirao i one saveznike koji su do tada ćutali.

Pet dana pre tog događaja, Izrael je srušio dvomesečno primirje. Medicinski konvoj je napadnut, tela ubijenih zatrpana peskom. Izraelska verzija događaja srušena je kada je na jednom od tela pronađen mobilni telefon koji je snimao čitav napad.

Snimak pokazuje jasno označena i dobro osvetljena kola hitne pomoći koja su sistematski napadana — bez ikakve pretnje izraelskim vojnicima.

Konkretne pretnje i priznanje Palestine?

Ovo ubistvo postalo je simbol zverske neselektivnosti izraelske kampanje, a saopštenje Pariza, Londona i Otave najavljuje novu fazu odnosa:

„Nećemo stajati po strani dok izraelska vlada sprovodi ova nečuvena dela. Ako ne obustave ofanzivu i ne omoguće humanitarnu pomoć, preduzećemo dalje konkretne korake“.

Nisu precizirali koje. Ipak, među mogućnostima se pominju sankcije protiv Izraela i zvanično priznanje Palestine kao nezavisne države.

Francuska već razmatra da se pridruži 148 zemalja koje su to već učinile. Velika Britanija vodi razgovore u istom pravcu.

Izrael oštro protestuje. Priznavanje Palestine, tvrde, bilo bi „pobeda za Hamas“.

Ali ton i sadržaj poslednjih saopštenja pokazuju da izraelski uticaj na zapadne saveznike bledi — i da čak ni najbliži partneri više ne žele da budu saučesnici.

Simptom/Nova.rs/Mila Marinović