Simptom

AllAfrica: Više od 1.000 Kenijaca bori se na strani Rusije u Ukrajini (video)

February 22, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kimani Ičungvah, lider većine u parlamentu, rekao je da su regrutovani prvobitno putovali preko Turske i UAE, ali su se rute kasnije promenile ka Ugandi, Južnoj Africi i Demokratskoj Republici Kongo, jer je nadzor aerodroma pooštren. Nekoliko korumpiranih kenijskih zvaničnika i članova osoblja navodno je učestvovalo u ilegalnom regrutovanju i u ruskoj ambasadi u Najrobiju i u kenijskoj ambasadi u Moskvi.

Međutim, ruska ambasada je negirala bilo kakvo ilegalno regrutovanje, tvrdeći da se stranci mogu dobrovoljno prijaviti prema ruskom zakonu. Od februara 2026. godine, prijavljeno je da je 89 Kenijaca na frontu, 39 u bolnicama, a 28 je nestalo.

https://youtu.be/EpdB-0jqf_Y

Rusija ispalila desetine raketa na Ukrajinu dok Mađarska preti da blokira sankcije EU

February 22, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Volodimir Zelenski je rekao da je Kremlj u nedelju lansirao 297 dronova i skoro 50 raketa, u najnovijem talasu noćnih udara. Rekao je da je „značajan deo“ oboren dok je pozivao saveznike da ojačaju vazdušnu odbranu zemlje od neprijateljskih napada.

Ukrajinski predsednik je rekao: „Moskva nastavlja da ulaže u udare više nego u diplomatiju. Ovog puta, ruske mete nisu uključivale samo energetske objekte, već i logistiku, posebno železničku i opštinsku infrastrukturu za vodosnabdevanje.“

Kremlj je sistematski ciljao energetsku mrežu Ukrajine, ostavljajući više od pola miliona ljudi u Kijevu bez struje. Drugi gradovi su više puta napadnuti, uključujući Odesu i Harkov; dok su temperature pale i na -22°C tokom najhladnije zime u poslednjih nekoliko godina.

Zelenski je rekao da nije bilo popuštanja u ruskom vazdušnom bombardovanju, uprkos razgovorima koje su posredovale SAD sa Rusijom, a koji su održani u Ženevi prošle nedelje. Kremlj želi da Ukrajina ustupi teritoriju u istočnom regionu Donbasa koju njene snage nisu uspele da osvoje – što Kijev ne bi mogao da prihvati.

Intenzivna baražna vatra dogodila se usred eskalacije tenzija između Ukrajine i susedne Slovačke i Mađarske. Budimpešta preti da će blokirati novi paket sankcija Evropske unije; dok Bratislava kaže da će u ponedeljak isključiti isporuku električne energije Ukrajini.

Obe strane zahtevaju nastavak isporuke ruske nafte preko cevovoda Družba, koji prelazi preko ukrajinske teritorije. Kijev tvrdi da je ruski napad dronom u januaru oštetio cevovod koji snabdeva naftom centralnu Evropu.

Ministri spoljnih poslova EU sastaće se u ponedeljak u Briselu kako bi razgovarali o 20. rundi sankcija bloka protiv Moskve, meri za koju se nadaju da će biti odobrena na vreme kako bi se poklopila sa četvrtom godišnjicom invazije u utorak.

Proruska vlada Mađarske tvrdi da Zelenski odugovlači popravke. U videu objavljenom na društvenim mrežama, ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je rekao: „Dok Ukrajinci ne nastave isporuke nafte Mađarskoj, nećemo dozvoliti da se odluke koje su im važne odobravaju.“

Pišući na X, Robert Fico, slovački premijer naklonjen Moskvi, optužio je Zelenskog da se „ponaša zlonamerno“. Prekidi protoka nafte „izazvali su nam dalje gubitke i logističke poteškoće“, rekao je Fico. Ukoliko se isporuke ne nastave do ponedeljka, Slovačka će obustaviti vanredno snabdevanje Ukrajine električnom energijom, dodao je.

Simptom/The Guardian

Otpravnik poslova Rusije u SAD: Ukrajinski sukob se kreće ka rešenju

February 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Kao diplomata, imam najdublje poštovanje prema kolegama u vojnoj uniformi, koji često igraju ključnu ulogu ne samo u odbrani otadžbine u bitkama, već i u održavanju otvorenih komunikacionih linija“, rekao je Ledenjov na prijemu u ambasadi uoči predstojećeg Dana branioca otadžbine.

„U osiguravanju da deca širom sveta mirno spavaju jer velike sile održavaju kontakt u obliku profesionalnog dijaloga. Kao što se nedavno dogodilo u okviru pregovaračkog procesa o Ukrajini, koji aktivno podržava aktuelna administracija, za razliku od prethodnih godina, kada je Vašington delio nerealne snove kolektivnog Zapada o nanošenju strateškog poraza Rusiji. I kao deo nove runde pregovora održane u Ženevi ove nedelje, sukob koji je počeo u bratskoj zemlji zbog neonacističke ideologije koja se tamo negova nastavlja da se kreće ka rešenju.“

Razgovori između Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine održani su u Ženevi 17. i 18. februara. Šef ruske delegacije Vladimir Medinski opisao ih je kao teške, ali poslovne. Prema njegovim rečima, uskoro će se održati nova runda pregovora. Prva runda održana je 23. i 24. januara u Abu Dabiju. Druga runda održana je 4. i 5. februara.

Simptom/TASS

Kako se rat širi, Afrička unija mora da se poveže

February 20, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Međutim, malo toga sugeriše da je AU dorasla zadatku. Kada je u pitanju rešavanje mira i bezbednosti na kontinentu, institucija je verovatno najslabija od svog osnivanja početkom veka.

Sve priča, nema akcije: Da li je Afrička unija nebitna?
Postoji nekoliko razloga za neuspeh AU da se izbori sa ovim izazovima. Kao međuvladinom telu, AU je potreban konsenzus da bi funkcionisala. Države članice se često ne slažu oko toga kako da se nose sa sukobima, što ograničava prostor za manevar AU. Takođe, od kada se AU sastala početkom 2025. godine, globalni balans snaga je postao fragmentiraniji, sa velikim promenama koje su preokrenule odnose na koje su se afričke vlade oslanjale decenijama.

SAD su ukinule milijarde dolara razvojne pomoći i izazvale masovna smanjenja broja humanitarnog osoblja smanjenjem svojih doprinosa UN. Evropski partneri se suočavaju sa konkurentnim budžetskim prioritetima dok se bore da povećaju svoje odbrambene snage. Novonametljive srednje sile iz regiona Zaliva i šire traže mogućnosti za jačanje strateške ili ekstraktivne infrastrukture, čak i u zemljama pogođenim ratom ili pod vojnom upravom.

U ovom kontekstu, AU se nalazi pod pritiskom sa svih strana i nastavlja da se bori sa nedovoljnim resursima. Najmanje 64% njenog budžeta za 2026. godinu, od blizu 700 miliona dolara, finansiraju međunarodni partneri, a evropske zemlje su najveći donatori. Uprkos diplomatskom uticaju i regionalnom legitimitetu organizacije – koji proizilaze iz potpisivanja njenog Osnivačkog akta od strane svih afričkih zemalja – njen stalni nedostatak finansiranja i slaba posvećenost članica ozbiljno ograničavaju njenu mirovnu ulogu.

Kako Krizna grupa ističe u svojoj godišnjoj publikaciji o prioritetima za Afriku u 2026. godini, ključ za sprečavanje sukoba sve više leži u rukama drugih aktera. U mnogim slučajevima, na susedima i drugim uticajnim državama je da pokušaju da dovedu zaraćene strane za pregovarački sto, bilo delovanjem pojedinačno ili u okviru regionalnih struktura. Ali postoje stvari koje AU može da učini.

Kako Egipat, Nigerija i Ruanda projektuju meku moć kroz svoje vojske
U Somaliji postoje naznake da će misija AU, osmišljena da pomogne saveznoj vladi da obuzda dugogodišnju pobunu Al-Šababa, ostati najmanje još godinu dana. Kontinuirano finansiranje EU i doprinos iz mirovnog fonda AU omogućili su to.

Geopolitičko sukobljavanje, rivalstva između država na Afričkom rogu i tenzije između Mogadiša i saveznih država mogli bi, međutim, potkopati stabilnost i narušiti sve dobitke koje afričke trupe ostvaruju protiv Al-Šababa.

Da li se Al-Šabab vratio? Ključni somalijski grad Makaas pao
Uticajni akteri poput Kenije, Džibutija i Etiopije, koji rade sa AU i regionalnim blokom IGAD, mogli bi pomoći u posredovanju u postizanju političkog sporazuma između savezne vlade i država članica, sa ciljem smanjenja tenzija pre izbora kasnije ove godine.

U istočnom Demokratskoj Republici Kongo, angolsko posredovanje pod pokroviteljstvom AU propalo je zbog odbijanja predsednika Ruande Pola Kagamea da prisustvuje razgovorima sa svojim kongoanskim kolegom Feliksom Čisekedijem. Regionalne interventne snage – prvo iz istočne Afrike, zatim iz južne Afrike – nisu mogle da zaustave napredovanje pobunjenika CRA/M23, koji izgleda da će se učvrstiti u provincijama Severni i Južni Kivu. Tinjajuće tenzije između Burundija i Ruande su još jedno žarište u Velikim jezerima.

Kriza u istočnom delu DR Konga: Godina diplomatskih neuspeha
Togo posreduje u ime Afričke unije, zajedno sa pet šefova država iz istočne i južne Afrike. Ostaje da se vidi da li ova runda afričke diplomatije može da prevaziđe regionalne podele i samu složenost krize.

U mnogim drugim krizama u Africi, Afrička unija je samo pasivni posmatrač. Organizacija je uglavnom bila odsutna iz centralnog Sahela otkako je suspendovala Burkinu Faso, Mali i Niger nakon talasa državnih udara. To bi se moglo promeniti.

Simptom/Africareport

Trampova administracija sve bliža odluci o velikom ratu sa Iranom

February 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Iako neki Aksiosovi izvori smatraju da je SAD potrebno više vremena za vojnu akciju, jedan Trampov savetnik, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je američkom mediju da Tramp gubi strpljenje.

“Šefu postaje dosta svega. Neki u njegovom okruženju mu savetuju da ne ulazi u rat sa Iranom, ali mislim da je verovatnoća za udar u narednih nekoliko nedelja 90 odsto”, rekao je neimenovani savetnik.

Dva anonimna izraelska zvaničnika su rekla Aksiosu da se vlada Izraela, koja forsira promenu režima u Iranu, priprema za scenario da rat počne u roku od nekoliko dana.

Aksios navodi da je Tramp početkom januara, kada je počela represija iranskih vlasti nad demonstrantima u kojoj su poginule hiljade ljudi, bio blizu odluke da naredi napad, ali je pogodan trenutak za to prošao, pa je administracija prešla na pristup na dva koloseka, koji čine pregovori o nuklearnom programu Irana uporedo sa gomilanjem vojske na Bliskom istoku.

SAD su od početka januara blizu Irana rasporedile veliki broj ratnih brodova.

Među njima su dva nosača aviona, uključujući nosač “Abraham Linkoln”, više od deset ratnih brodova, stotine borbenih aviona i više sistema protivvazdušne odbrane.

Američki list Njujork tajms prošle sedmice je pisao da je posada nosača aviona “Džerald Ford” dobila naređenje da nosač i brodovi koji ga prate odu sa Kariba ka Bliskom istoku.

Prema četiri američka zvaničnika koja su želela da ostanu anonimna, povratak “Forda” u matičnu luku ne očekuje se pre kraja aprila ili početka maja.

Aksios navodi da su američki avioni za vojni transport obavili više od 150 letova ka bazama SAD na Bliskom istoku, noseći oružje i municiju.

U protekla 24 sata, ka regiji je krenulo još 50 američkih borbenih aviona, tipa F-35, F-22 i F-16.

Aksiosovi izvori ocenjuju da bi potencijalni rat SAD i Irana trajao više nedelja.

Jedan od izvora tog američkog medija smatra da bi SAD vojnu operaciju verovatno vodile sa Izraelom, i da bi ona bila veća od one koju je 12 dana prošlog juna pokrenuo Izrael, uz podršku SAD.

Delegacija SAD, predvođena Trampovim izaslanikom Stivenom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, juče je u Ženevi održala drugu rundu pregovora sa Iranom, čiju delegaciju je predvodio ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

Aksios navodi da američki zvaničnici nisu optimistični u pogledu dogovora, iako su obe strane javno rekle da je u razgovorima “postignut napredak”.

Potpredsednik SAD Džejms Dejvid Vens je za američku televiziju Foks njuz rekao da je u nekim aspektima pregovora bilo “veoma jasno” da Iran “još uvek nije spreman” da stvarno prizna neke granice koje je postavio Tramp, i da bi on, iako želi dogovor, mogao da utvrdi da su diplomatski napori “došli do svog prirodnog kraja”.

Simptom/Beta

Kartapolov: Ukrajina će pobediti samo kao deo Rusije

February 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Poslanik je komentarisao izjave finskog predsednika Aleksandra Stuba koji je izrazio verovanje u pobedu Ukrajine u sukobu sa Rusijom.

„Ukrajina će pobediti samo ako postane deo Ruske Federacije“, rekao je Kartapolov.

Dodao je da su evropski političari već shvatili svoj poraz i da daju takve izjave kako bi se opravdali pred svojim građanima.

„Moraju nešto da kažu svojim poreskim obveznicima, čiji su novac uzeli i predali Zelenskoj grupi koja ga je stavila u svoje džepove. Zato će stalno govoriti da će Ukrajina pobediti“, rekao je poslanik.

Simptom/TASS

Kasparov: Pregovori sa Putinom priča za siromašne ako se ne definišu uzroci rata

February 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kasparov je u intervjuu za RBK-Ukrajina istakao da svaki pokušaj pregovora koji ne uzima u obzir ove osnovne uzroke rata neće doneti rezultat.

“Dok se ne izgovori ključna fraza koja definiše uzrok rata kao Putinovu želju da eliminiše ukrajinsku državnost i obnovi rusko-sovjetski imperijalni uticaj u Istočnoj Evropi, sve ostalo je samo priča za siromašne”, rekao je Kasparov, dodajući da će kompromis značiti samo privremeno pregrupisavanje Rusije i nastavak agresije.

Komentarišući mogućnost završetka rata, Kasparov je naglasio da Vladimir Putin nikada neće stati jer je rat postao ključni mehanizam za očuvanje njegove vlasti.

“Putin je rat, a Rusija pod njegovim režimom postala je vojni logor”, istakao je on.

Dodao je da je uveren da se za Putina rat ne završava u Ukrajini i da su mirovni sporazumi sa Putinom “iluzija”.

“Evropa se pravi dobra, a igra loše”
Prema njegovim rečima, Evropa pokušava da se “pravi dobra, a igra loše” kada kaže da treba da traži opcije za okončanje rata.

“Evropljani pokušavaju da pronađu neku vrstu srednjeg puta, čak ni kompromis, kako bi nekako izbegli donošenje drastičnih odluka. Pokušaj da se Evropljani odvuku neizbežno pokazuje mikroskopski kalibar današnjeg evropskog vođstva”, smatra Kasparov.

Izrazio je sumnju u opstanak Rusije u postojećim granicama, naglasivši da je Kina već postavila velike teritorijalne zahteve prema Rusiji.

“Ovde govorimo o Ruskom carstvu. Ono je, naravno, osuđeno na propast. Jako sumnjam da će Rusija ostati u geografskim granicama koje danas ima”, istakao je Kasparov, napominjući da je teško reći kakva će Rusija biti nakon raspada Putinove imperije.

Ukoliko dođe do raspada Rusije, Kasparov veruje da će Kina preuzeti teritorije od Bajkala do Vladivostoka.

Kasparov je zaključio da su promene u Rusiji moguće samo kroz pobedu Ukrajine u ratu, jer, kako je zaključio, “bez tog ishoda neće biti ni političkih promena u Rusiji”.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Severna Koreja otvara stambeni kvart za porodice svojih vojnika poginulih u ratu Rusije i Ukrajine

February 17, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Fotografije državnih medija prikazuju Kim Džong Una kako šeta novom ulicom — nazvanom ulica Sapjol — i posećuje domove nekih porodica sa svojom sve istaknutijom ćerkom, za koju se veruje da se zove Kim Džu Ae, dok se obavezuje da će se odužiti „mladim mučenicima“ koji su „žrtvovali sve svojoj domovini“.

Poslednjih meseci, Severna Koreja je intenzivirala propagandu veličajući trupe raspoređene u borbu u ruskom ratu protiv Ukrajine, kao što je postavljanje spomen-zida i izgradnja muzeja. Analitičari to vide kao pokušaj da se ojača unutrašnje jedinstvo i obuzda potencijalno javno nezadovoljstvo.

Kim je poslednjih meseci poslao hiljade vojnika i velike količine vojne opreme, uključujući artiljeriju i rakete, kako bi podstakao rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine, dok se lideri usklađuju pred svojim odvojenim sukobima sa Vašingtonom.

Simptom/AP

Ukrajina identifikovala Nigerijce koji se bore na frontu za Rusiju

February 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U komunikaciji sa nigerijskim vlastima, ukrajinski zvaničnici su dostavili slike pojedinaca u kamuflažnim uniformama, uz dokumenta koja navodno sadrže detalje njihovog ugovora. Ruski ambasador u Nigeriji, Andrej Podjolišev, odbacio je tvrdnje, rekavši da ne postoje vladini programi za regrutovanje Nigerijaca za rat.

Dva od tri dokumenta od jedne stranice napisana su na ruskom, a treći je bio mešavina ruskog i engleskog jezika.

U četvrtak je ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila da je identifikovala dvojicu Nigerijca koji su poginuli na frontu dok su se navodno borili za Rusiju u tekućem ratu koji sada ulazi u petu godinu.

Nigerijci su identifikovani kao Hamzat Kolavole i Mbah Udoka.

Prema saopštenju ukrajinske vojske, dvojica muškaraca su se pridružila ruskoj vojsci sredinom 2025. godine: gospodin Kazim 29. avgusta, a gospodin Udoka 28. septembra.

Navodi se da su pronađeni mrtvi, a njihova tela su otkrivena u Luganskoj oblasti u istočnoj Ukrajini. Ovo je područje na prvoj liniji fronta u rusko-ukrajinskom ratu.

Navodi se da su obojica ubijeni krajem novembra u napadu ukrajinskog drona „tokom pokušaja napada na ukrajinske položaje u regionu Luganska“.

Obaveštajna agencija nije precizirala kada ili kako su otkriveni.

Uz saopštenje su priložene slike dvojice Nigerijaca u kamuflažnim uniformama, zajedno sa tri dokumenta koja pružaju dodatne informacije o njihovom identitetu.

Ukrajina nije precizirala kako je dobila dokumente koji prikazuju detalje ugovora i vojni status oba vojnika. Nije poznato da vojno osoblje na aktivnoj borbenoj dužnosti nosi takva dokumenta na frontu.

Dva od tri dokumenta od po jedne stranice napisana su na ruskom, a treći je bio mešavina ruskog i engleskog jezika.

Treći dokument, delimično napisan na engleskom, izgleda da je ugovorni dokument koji je potpisao gospodin Kolavole.

Sadržao je njegovo ime, datum rođenja (23. april 1983.) i broj pasoša.

U prvom pasusu dokumenta Kazimova odluka da se pridruži ruskoj vojsci proglašena je „dobrovoljnom i svesnom“.

U njemu je navedeno da je Kolavole dobrovoljno izrazio interesovanje za potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane o borbi za Rusiju.

Rusija poriče

Rusija je više puta negirala regrutovanje Nigerijaca kao vojnika po ugovoru za rat.

U sredu je ruski ambasador u Nigeriji, Andrej Podjolišev, rekao da ne postoje vladini programi za regrutovanje Nigerijaca za borbu u ratu u Ukrajini.

Insistirao je da svaka takva aktivnost, ako postoji, nije povezana sa ruskom državom.

„Ne postoji vladin program za regrutovanje Nigerijaca za borbu u Ukrajini. Ako postoje ilegalne organizacije ili pojedinci koji pokušavaju da regrutuju Nigerijce nezakonitim sredstvima, to nije povezano sa ruskom državom“, rekao je on.

Ali ukrajinska obaveštajna agencija upozorila je da Afrikanci i drugi stranci treba da izbegavaju putovanja u Rusiju ili prihvatanje ponuda za posao.

Putovanje u Rusiju predstavlja realan rizik da budu primorani da budu angažovani u „samoubilačku“ jurišnu jedinicu i, „na kraju, da trunu u ukrajinskom tlu“, navodi se.

Procenjuje se da je preko dva miliona vojnika sa obe strane ubijeno, ranjeno ili nestalo u ratu koji je počeo kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Simptom/AllAfrica

Sijarto: Ovo nije naš rat, Mađarska neće slati novac ni vojnike u Ukrajinu

February 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Reagujući na izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Sijarto je rekao da je “Zelenski potpuno u krivu”, naglašavajući da je Ukrajina ta koja se brani, dok Mađarska nije strana u ratu.

“Rusija je napala njih, ne mi. Ovo nije naš rat”, rekao je Sijarto na društvenoj mreži X, dodajući da oštre primedbe upućene mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, njegovim odnosima s Briselom i navodnoj podršci opozicionoj Tisa stranci neće promeniti politiku mađarske vlade.

“Nećemo slati novac mađarskih poreskih obveznika Ukrajini, nećemo dozvoliti da budemo uvučeni u njihov rat i nećemo dozvoliti da mađarska omladina bude poslata na ukrajinski front”, dodao je mađarski ministar.

Mađarska se već dugo protivi politici EU prema Ukrajini, često blokirajući ili usporavajući zajedničke finansijske pakete i sankcije.

Budimpešta održava bliže odnose s Rusijom nego većina članica Unije, posebno u oblasti energetske saradnje i političkog dijaloga, što redovno dovodi do tenzija s Briselom.

Simptom/Anadolija

Politiko: Rusija napada zemlju NATO-a u ratnoj igri. To se ne završava dobro.

February 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Video počinje da kruži internetom, kasnije identifikovan kao lažan. Izgleda da prikazuje nemačke vojnike stacionirane u Litvaniji kako zlostavljaju tinejdžere koji govore ruski. Ubrzo nakon toga, sajber napad pogađa nemačke štedionice, onesposobljavajući veliki broj bankomata. U Viljnusu, vlada Litvanije izdaje upozorenje: ruske trupe bi mogle da pređu granicu sa zemljom NATO-a, potez koji bi testirao savez do srži.

Mnogi stručnjaci za bezbednost veruju da je takav scenario verovatan, posebno zato što predsednik Donald Tramp signalizira da Evropa mora da preuzme veći deo sopstvene odbrane i zato što Rusija izgleda namerava da se ponovo uspostavi kao dominantna sila u Evropi.

Ali da li je Nemačka — najveća zemlja EU i logistička okosnica NATO-a — spremna da preuzme taj teret? Kako bi Nemačka i njeni saveznici zapravo reagovali ako bi Rusija prešla granice Ukrajine i napala članicu NATO-a?

Njihov zadatak: da odgovore na hipotetičku krizu koja bi bila najveći izazov za NATO do sada, da koriste scenarije „šta ako“ za testiranje strategija, identifikuju crvene linije i otkriju slabosti. Akcija bi se odvijala tokom tri fiktivna dana, što je rani početak onoga što bi se moglo razviti u kontinentalni sukob. Svaka odluka nosi posledice, podstičući suprotstavljenu stranu da prilagodi svoj sledeći potez — sa potencijalno katastrofalnim posledicama.

Ruska poverenica za prava deteta: Ukrajina preti da će oduzeti roditeljska prava ako porodice odbiju da se deca evakuišu

February 11, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Ukrajina je ponovo prihvatila dvostruke standarde, ovog puta ni u interesu dece ni porodica. Oni predstavljaju pomoć naše zemlje u odvođenju porodica u bezbedna područja kao deportaciju“, rekla je ruska ombudsmanka, komentarišući ukrajinski zakon o prisilnoj evakuaciji dece iz borbenih zona bez saglasnosti njihovih roditelja. „Umesto da održavaju dijalog sa porodicama, vlasti sa sedištem u Kijevu im prete prisilnim razdvajanjem i evakuacijom, vršeći pritisak na ljude koji su već ranjivi“, objasnila je.

Ljvova-Belova je rekla da je posebno bestidno što Ukrajina preti da će oduzeti roditeljska prava ako porodice odbiju da se evakuišu.

„I biće izuzetno teško ponovo spojiti decu sa njihovim porodicama u budućnosti“, upozorila je.

Simptom/TASS

Times of Israel: Iran ponovo isključuje mogućnost odustajanja od obogaćivanja uranijuma, sugeriše da SAD ne shvataju pregovore ozbiljno

February 8, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Aragči je na forumu u Teheranu rekao da Teheran ima malo poverenja u Vašington, pa čak i da sumnja da američka strana ozbiljno shvata obnovljene pregovore.

„Zašto toliko insistiramo na obogaćivanju i odbijamo da ga se odreknemo, čak i ako nam se nametne rat? Zato što niko nema pravo da diktira naše ponašanje“, izjavio je Aragči.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je u nedelju isključio mogućnost da Teheran ikada odustane od obogaćivanja uranijuma u pregovorima sa Vašingtonom, insistirajući da ga neće zastrašiti pretnja ratom sa Sjedinjenim Državama.

Aragči je na forumu u Teheranu rekao da Teheran ima malo poverenja u Vašington, pa čak i da sumnja da američka strana ozbiljno shvata obnovljene pregovore.

„Zašto toliko insistiramo na obogaćivanju i odbijamo da ga se odreknemo, čak i ako nam se nametne rat? Zato što niko nema pravo da diktira naše ponašanje“, izjavio je Aragči.

„Njihovo vojno raspoređivanje u regionu nas ne plaši“, dodao je, misleći na gomilanje američkih snaga, uključujući dolazak nosača aviona USS Abraham Linkoln u Arapsko more.

„Oni se plaše naše atomske bombe, dok mi ne tražimo jednu. Naša atomska bomba je moć da kažemo ‘ne’ velikim silama“, rekao je Aragči.

Zapadne zemlje sumnjaju da Iran želi da nabavi nuklearnu bombu. Iran je negirao da želi da nabavi nuklearno oružje. Međutim, obogatio je uranijum do nivoa koji nemaju mirnu primenu, sprečio je međunarodne inspektore da proveravaju njegova nuklearna postrojenja i proširio svoje kapacitete balističkih raketa. Pre rata u junu, Izrael je saopštio da je Iran nedavno preduzeo korake ka naoružavanju.

Novi talas pregovora Rusije i Ukrajine, ali bez SAD

February 1, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kremlj i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdili su datum, ali nisu precizirali druge pojedinosti.

Direktni pregovori Moskve i Kijeva obnovljeni su pre nedelju dana nakon dugog prekida. Održali su se iza zatvorenih vrata, a posredovale su Sjedinjene Američke Države preko svog glavnog pregovarača Stiva Vitkofa. Zaraćene strane ovaj put pregovaraju bez američkih predstavnika.

Iako su pregovarački timovi više puta opisali razgovore kao konstruktivne, dogovor o mirovnom sporazumu još nije na vidiku, a teritorijalna pitanja ostaju ključna tačka spoticanja.

Kremlj: Zelenski pozvan u Moskvu radi mirovnih pregovora
Rusija zahteva da se Kijev povuče iz delova istočne ukrajinske regije Donbas, područja prvenstveno usmerenog na Donjeck i Lugansk koji su i dalje pod ukrajinskom kontrolom. Zelenski je više puta odbacio mogućnost teritorijalnih ustupaka.

Ukrajinsku delegaciju predvodiće glavni pregovarač Rustem Umerov, a ruskom timu je na čelu Igor Kostjukov, šef vojne obaveštajne službe GRU.

Na zahtev američkog predsednika Donalda Trampa, Rusija je pristala privremeno da zaustavi napade na energetsku infrastrukturu zbog ekstremne hladnoće i već opsežne postojeće štete u Kijevu i drugim gradovima. No, nastavljeni su napadi na druge ciljeve.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da će ograničeno primirje trajati samo do nedelje kako bi se osigurala “dobra osnova” za mirovne pregovore.

Zelenski je rekao da ne postoji formalni sporazum o privremenom prekidu vatre, ali je obećao da Ukrajina neće napadati ruske energetske ciljeve ako se Rusija bude pridržavala svog obećanja.

Ukrajina se gotovo četiri godine brani od ruske invazije uz podršku Zapada.

Simptom/Direktno

Zamenik komandanta vojske: Neprijatelj će pretrpeti ozbiljnu štetu u potencijalnom ratu sa Iranom

January 28, 2026 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Govoreći tokom ceremonije u Teheranu u sredu, Sajari je rekao:

„Uvek smo spremni 24 sata dnevno.“

„Suprotstavljamo se svakoj pretnji, bilo na kopnu, u vazduhu ili na moru, i vojska je uvek spremna da se suoči sa svakom opasnošću“, dodao je.

Naglasio je da će neprijatelj to uzeti u obzir u svojim proračunima, upozoravajući da bi svaka agresivna akcija rezultirala ozbiljnom štetom.

Ove izjave dolaze u trenutku kada su Sjedinjene Države pojačale svoje vojno prisustvo u blizini Irana, a predsednik Donald Tramp preti potencijalnom vojnom akcijom, navodi agencija IRNA.

Simptom

Rusija i Ukrajina nastavile međusobne napade na energetske sisteme

January 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U međuvremenu, Moskva je nastavila napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu tokom noći, pri čemu su, prema ukrajinskim zvaničnicima, poginule najmanje dve osobe.

Više od 200.000 domaćinstava u ruskom delu južne Zaporoške oblasti ostalo je bez električne energije danas, naveo je lokalni guverner Jevgenij Balicki kojeg je postavila Rusija.

On je na Telegramu napisao da je približno 400 naselja ostalo bez struje, zbog oštećenja mreže izazvanih ukrajinskim napadima dronovima.

Rusija je posebno tokom zime napadala ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, s ciljem da oslabi volju Ukrajinaca da se odupru.

Rusija je tokom noći sa subote na nedelju pogodila energetsku infrastrukturu u Odeskoj oblasti, saopštila je Ukrajinska služba za vanredne situacije. Izbio je požar, koji je brzo ugašen.

Najmanje šest osoba je povređeno u Dnjepropetrovskoj oblasti zbog ruskih napada, dodaje služba za vanredne situacije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je na Telegramu da popravka energetske mreže u zemlji i dalje predstavlja izazov, ali da rade sve u njihovoj mogućnosti da se sve obnovi što je brže moguće.

On je naveo da su dve osobe poginule u noćnim napadima širom zemlje, koji su pogodili Sumi, Harkov, Dnjepar, Zaporožje, Hmelnicki i Odesu.

Ukupno je Rusija ove nedelje koristila više od 1.300 dronova, 1.050 vođenih vazdušnih bombi i 29 raketa različitih tipova kako bi napala Ukrajinu, dodao je Zelenski.

“Ako Rusija namerno odlaže diplomatski proces, odgovor sveta treba da bude odlučan: više pomoći Ukrajini i veći pritisak na agresora”, dodao je Zelenski.

Ovo je izjavio dan nakon što je ukrajinska delegacija stigla u AD radi razgovora o diplomatskoj inicijativi koju predvode SAD za okončanje gotovo četvorogodišnjeg rata.

U petak je Zelenski rekao da će delegacija pokušati da finalizuje sa američkim zvaničnicima dokumenta za predloženo mirovno rešenje, koja se odnose na bezbednosne garancije i ekonomsku obnovu nakon rata.

Ako američki zvaničnici odobre predloge, SAD i Ukrajina bi mogli da potpišu dokumenta sledeće nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Švajcarskoj, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu sa češkim predsednikom Petrom Pavelom. Prema organizatorima, Tramp planira da bude u Davosu.

Rusija bi trebalo da bude konsultovana u vezi sa predlozima.