Đoković je prvi set dobio sa 7:5, uz dva brejka, dok je u drugom setu napravio jedini brejk i slavio sa 6:4 za vođstvo od 2:0.
U trećem setu Rinderkneš je uzvratio, napravio dva brejka i osvojio set sa rezultatom 6:1, dok je četvrti set odlučen u taj-brejku u kojem je Đoković bio bolji.
Ujedno, sa 105 pobeda izjednačio se sa Rodžerom Federerom na vrhu večne liste ovog grend slema.
U osmini finala Đoković će u nedelju igrati protiv Rusa Romana Safiulina.
Simptom/FoNet/021.rs
U finalu Australijan opena, gde su obojica jurili istoriju, 22-godišnji Karlos Alkaraz je pobedio Đokovića u četiri seta u nedelju uveče.
„Razgovarate sa mnom 10 minuta nakon što sam izgubio finale, tako da ću naravno biti malo ogorčen zbog poraza“, rekao je Đoković na svojoj zvaničnoj konferenciji za novinare posle finala. „Ali, opet, izgubio sam od broja 1 na svetu i već legendarnog igrača.“
To je bio prvi put da je Đoković ikada izgubio finale u Melburn parku, gde je osvojio 10 od svojih 24 grend slem titule u singlu. To je već rekord u muškom tenisu i u Open eri. To je nešto na čemu je i dalje odlučan da radi.
Niz od četiri polufinalna poraza na Gren Slem turnirima okončao je polufinalnom pobedom nad dvostrukim braniocem titule Australijan Opena Janikom Sinerom, jednim od dvojice ljudi koji su mu dve godine blokirali put do te 25. šampionske titule.
„Znao sam da ću verovatno morati da pobedim dvojicu na putu do titule“, rekao je Đoković. „Pobedio sam jednog, što je odlično, tako da je to korak dalje nego što sam otišao na grend slemovima prošle godine. Veoma lepo, ohrabrujuće.
„Ali, znate, nije dovoljno za mene. Nastaviću da guram i vidim da li ću dobiti još jednu šansu.“
Đoković je rekao da je smanjio svoja očekivanja kada je video da Alkaraz i Siner igraju na višem nivou od bilo koga drugog u tenisu i da je to malo smanjilo pritisak. Ali nije izgubio veru da i dalje može da pobedi bilo koga u svom danu.
Nekoliko pauza pomoglo je Đokoviću na putu do 38. grend slem finala, uključujući pobedu bez poena u četvrtom kolu i srećnu pobedu kada je gubio dva seta u četvrtfinalu pre nego što je Lorenco Museti odustao u trećem setu zbog povrede.
Simptom/AP
Srpski teniser u finalnom meču, u nedelju, sastaće se sa Karlosom Alkarazom koji je u polufinalu pobedio Aleksandera Zvereva, u pet setova.
“Nešto ste rekli”, napisao je Nole kao i uvek poruku na kameri za sve one koji su ga otpisali u meču sa Italijanom.
Foto Instagram
Simptom/K sport
Delovalo je da meč prelomljen kada je Alkaraz poveo 2:0, ali je Španac krajem trećeg seta dobio grčeve zbog kojih se jedva kretao na terenu.
Zverev, treći nosilac, je to iskoristio na najbolji mogući način i stigao do 2:2 u setovima.
Nemac je na startu petog seta prvi stigao i do brejka i delovalo je da ide ka drugim uzastopnom finalu u Australiji, ali se prvi reket svetac uzdigao, napravio veliki preokret i tako stigao do finala.
Najbolji teniser sveta prvi put u karijeri se plasirao u finale Australijan opena, nakon što je prethodno osvojio šest grend slemova, po dva Rolan Garosa, Vimbldona i US Opena.
Alkaraz će u nedelju u finalu igrati protiv pobednika drugog polufinala u kom se sastaju Novak Đoković i Janik Siner.
Simptom/Newsmax Balkans
Ovo je Đokoviću bila 102. pobeda na Australijan openu (10 titula), koliko ih ima i na Vimbldonu (sedam titula), na Rolan Garosu je pobedio 101. put (tri titule), a na Ju Es openu 95 (četiri titule).
Đoković je u prvom setu rano stigao do brejka, propustio je i jednu set loptu kod vođstva 5:3 na servis Van de Zandshulpa, sali je u narednom gemu rutinski stigao do seta.
U drugom setu Srbin rano pravi dva brejka, što mu je bilo dovoljno za 2:0 u setovima iako je Holanđanin uspeo da vrati jedan brejk.
Na svom instagram nalogu Đoker Nole, napisao je: “1dem 400 i srećan rođendan mama”
Simptom/Newsmax Balkans
Četvrti teniser sveta, Novak Đoković, pobedio je 71. igrača na ATP listi posle dva sata igre.
Srpski teniser je danas upisao 100. pobedu na Australijan openu u karijeri
Od ukupno 24 osvojene grend slem titule u dosadašnjem toku karijere, Đoković e rekordnih deset podigao upravo u Melburnu – 2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019, 2020, 2021. i 2023. godine.
U drugom gemu prvog seta Đoković je oduzeo servis Špancu, i sigurnim servisom do kraja seta zadržao brejk prednosti.
Đoković je u drugom setu bio ubedljiv i brejkovima u trećem i sedmom gemu stigao do dva seta prednosti.
Do petog gema trećeg seta nije bilo brejkova, kada je Đoković iskoristio drugu brejk loptu u trećem setu i oduzeo servis Špancu. U sedmom gemu, Đoković je stigao do novog brejka, i sigurnim servisom u narednom gemu upisao pobedu na startu prvog grend slem turnira u sezoni.
U drugom kolu, Đoković će igrati protiv 141. tenisera sveta Italijana Frančeska Maestrelija.
Simptom/Beta
Prednost Belgiji doneo je Zizu Bergs pobedom nad Jakubom Menšikom posle dva seta, 6:2, 7:6, a pobedonosan poen je osvojila Elize Mertens trijumfom nad Barborom Krejčikovom posle tri seta, 5:7, 6:1, 7:5.
U dubl meču koji nije imao rezultatski značaj, češki par Dalibora Svrčine i Linde Fruhvirtove pobedio je belgijski dubl Sandera Žilea i Gret Minen posle tri seta, 6:7, 6:3, 10:3.
Reprezentacija Belgije će u polufinalu igrati protiv selekcije Švajcarske.
Simptom/Beta
Turnir iz kategorije 250 se igra od 12. do 17. januara, a Đokoviću, šampionu iz 2023. godine, ovo će biti treće učešće u Adelejdu.
U muškoj konkurenciji će uz Đokovića, koji će biti prvi nosilac, između ostalih igrati i deseti teniser sveta Džek Drejper, kao i Alehandro Davidovič Fokina, Tomi Pol, Jiri Lehečka, Stefanos Cicipas, Žoao Fonseka i domaći favorit Aleksej Popirin.
U ženskoj konkurenciji takmičiće se čak četiri teniserke iz top 10, a to su Medison Kiz, Džesika Pegula, Mira Andrejeva i Jekaterina Aleksandrova.
Simptom/Newsmax
Kako se navodi, još nije poznato da li će Đoković igrati na turniru u Atini, kao i na završnom mastersu u Torinu u novembru.
“Dragi Parizu, nažalost ove godine neću učestvovati na mastersu. Imao sam sjajne uspomene i veliki uspeh svih ovih godina, posebno jer sam uspeo da osvojim titulu sedam puta. Nadam se da se vidimo sledeće godine. Hvala”, napisao je Đoković na Iksu.
Đoković je sedmostruki osvajač mastersa u Parizu, a ovo je druga godina uzastopno da ne igra u glavnom gradu Francuske.
Prošle nedelje Đoković je predao egzbicioni meč Tejloru Fricu u Saudijskoj Arabiji.
Simptom/Newsmax
Đoković je posle četiri seta i dva sata i 49 minuta uspeo da sedmi put u karijeri nadigra Britanca.
Zabeležio je i 192. trijumf na grend slemovima koji se igraju na betonu, čime je prestigao Rodžera Federera i postao apsolutni rekorder.
Kako turnir odmiče, 24-struki grend slem šampion bolje igra, protiv Norija je imao čak 18 as udaraca, što je njegov rekord na US Openu.
“U drugom setu je pao nivo servisa, odnosno igre. Napravio sam nekoliko grešaka. Mislim da sam najbolje servirao na turniru. Tako da sam zadovoljan kako sam ga izvodio večeras”, objasnio je Novak.
Dotakao se i teme zašto je imao veliku pauzu između Vimbldona i US Opena.
“Moj tim jednostavno želi da patim na terenu (smeh). Gledajući kroz tu perspektivu dobro je ispalo sa tom pauzom. Pokušavam da pronađem svoj ritam. Danas sam igrao možda i najbolji tenis na turniru. Hvala naravno i publici koja me je bodrila”, rekao je Đoković.
Pričao je i o tome kako se oseća na terenu.
“Da, u redu je… Postoje usponi i padovi. Neću otkrivati. Za protivnike koji gledaju, bolji sam nego ikada. U Njujorku te energija podiže iako osećaš nešto. Ovi večernji mečevi su fantastični, odlična muzika”, poručio je Đoković.
U borbi za četvrtfinale US opena srpski teniser igraće protiv Nemca Jana Lenarda Šrufa, koji je sa 3:0 eliminisao Fransisa Tijafoa.
Simptom/Newsmax/Tanjug
Velika Britanija oporezuje novčane nagrade sa Vimbldona i prihode od sponzorstava za opremu korišćenu tokom turnira. Učesnici takođe podležu inicijalnom porezu po odbitku od 20%. Nakon toga plaćaju porez do 45%, kada se odbiju povezani troškovi, prema Andreasu Boseu, međunarodnom poreskom savetniku iz Monaka.
Vimbldonska glavna nagrada od tri miliona funti (oko 4,05 miliona dolara), dodeljena šampionima u muškoj i ženskoj konkurenciji, verovatno će biti oporezovana po efektivnoj stopi od 36,52%, kaže Šon Pakard, poreski direktor firme OFS Wealth, za Forbes. To bi smanjilo neto iznos dobitka na najmanje 2,5 miliona dolara.
Švjontek će verovatno morati da plati dodatni porez od 4% u Poljskoj. To bi dodatno umanjilo njenu nagradu za oko 162.000 dolara.
Siner, poreklom iz Italije, neće plaćati dodatne poreze jer mu je primarno prebivalište u Monaku, koji ne naplaćuje porez na dohodak.
Šta ostaje drugoplasiranima
Nagrada od dva miliona dolara za drugoplasirane bila bi smanjena za više od 700.000 dolara — na oko 1,2 miliona — ako se primeni stopa oporezivanja od 36,52%.
SAD zahtevaju dodatna poreska plaćanja. Uključujući porez na samozapošljavanje i dodatni Medicare porez, rekao je Pakard. To bi moglo da umanji nagradu američke teniserke Amande Anisimove, koja je bila finalistkinja u ženskoj konkurenciji.
Siner je pobedio Alcaraza sa 4-6, 6-4, 6-4, 6-4 za samo tri sata i četiri minuta u nedelju. Nadjačao je svog rivala svega pet nedelja nakon što je španski teniski fenomen trijumfovao na Rolan Garosu posle iscrpljujućeg meča od pet sati i 29 minuta. Pobeda u nedelju predstavlja Sinerovu prvu titulu na Vimbldonu. I četvrtu Grend slem titulu ukupno.
Švjontek je pobedila Anisimovu za samo 57 minuta u subotnjem meču, rezultatom 6-0, 6-0. Time je osvojila svoju prvu vimbldonsku titulu. Taj meč je bio prvi put u Open eri tenisa — od 1911. godine — da je žena osvojila singl titulu na Vimbldonu bez izgubljenog gema. I prvi put od 1968. da se to dogodilo na bilo kom Grend slem turniru.
Monako kao poresko utočište
Siner neće plaćati dodatni porez na prihod izvan Velike Britanije jer mu je Monako primarno prebivalište, rekao je Bose. Drugi vrhunski teniseri poput Novaka Đokovića iz Srbije, koga je Siner pobedio u polufinalu Vimbldona, kao i Danila Medvedeva iz Rusije, Holgera Runea iz Danske i Stefanosa Cicipasa iz Grčke takođe žive u Monaku. Kao i vozači Formule 1 Maks Verstapen, Lando Noris i Šarl Lekler.
Nagradni fond Vimbldona iznosi 72,2 miliona dolara. Veći je 7% u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima turnira.
Forbes procenjuje da je Alkaraz, koji je jurišao ka svojoj trećoj uzastopnoj tituli na Vimbldonu, trenutno najplaćeniji teniser na svetu sa ukupno 42,3 miliona dolara prihoda na terenu i van njega.
Švjontek je četvrta sa 26,7 miliona dolara, dok je Siner odmah iza nje sa ukupno 26,6 miliona dolara zarade.
Simptom/Forbes
Dvadesettrogodišnjak, koji je odrastao u planinskom regionu Južnog Tirola u Italiji, pobedio je dvostrukog branioca titule Karlosa Alkaraza u Londonu i osvojio svoju četvrtu grend slem titulu. Alkaraz je pobedio u prethodnih pet mečeva između dva rivala, posebno na Otvorenom prvenstvu Francuske pre samo četiri nedelje.
„Svaki meč ima svoju priču“, rekao je Siner u ekskluzivnom intervjuu za Taniju Brajer sa CNBC-a. „Bio sam veoma blizu u Parizu… i on [Alkaraz] je igrač koji me čini boljim igračem. Kada izgubite od nekoga, pokušavate da nastavite da radite na stvarima i da ponekad promenite rezultat, i veoma sam srećan što sam to uradio juče.“
Siner je rekao da deli „veliko rivalstvo na terenu“ sa Alkarazom i „dobro prijateljstvo“ van tenisa. Ponekad se njih dvojica dopisuju putem poruka.
„Svakome od nas je potreban neko ko pomera granice i svaki put kada izađemo na teren, pokušavamo da pobedimo protivnika ali istovremeno imamo veliko poštovanje“, rekao je Siner.
Siner je ranije ove godine odslužio tromesečnu suspenziju zbog dopinga, ali se vratio teniskoj sceni početkom maja. Njegova pobeda na Vimbldonu bila je njegova prva pobeda na grend slem turnirima od suspenzije.
„Osećaj je neverovatan“, rekao je Siner. „Juče, pre 24 sata, nikada ne znate tačno šta se dešava, i to čini još posebnijim.
Sinerova prva ljubav u sportu bilo je skijanje — ne tenis. Počeo je da skija od treće godine i osvojio je prvenstvo u veleslalomu kada je imao osam godina, a zatim je bio nacionalni vicešampion sa 12 godina.
Njegovi sportski idoli nisu bili teniseri, već šampion u skijanju Bode Miler. Sa 13 godina je odlučio da se isključivo fokusira na tenis.
„Imao sam sreće da isprobam mnogo sportova, tako da sam u ranim godinama shvatio šta zaista volim da radim, a u skijanju je teško jer kada napravite jednu grešku, ne možete pobediti u trci, to je samo minut i po, samo se spuštate što brže možete“, rekao je Siner.
Izazov tenisa i imati višestruke šanse za pobedu je ono što ga je privuklo.
„Pritisak je privilegija“, rekao je Siner. „Zaista volim pritisak, jer mislim da ako ne osećate pritisak, to znači da vam nije stalo do toga šta radite, i osećam se privilegovano što sam u poziciji u kojoj jesam… to je upravo motivacija zašto nastavljam da vredno radim.“
Ono što razlikuje 1% sportista od svih ostalih je koliko su spremni da se muče, rekao je Siner.
„Uvek idem na teren za trening sa svrhom i verujem da je način razmišljanja koji počinjete da gradite na treninzima, kada se mučite, kada imate bolove, kada ponekad ne želite da vežbate, ali ipak idete i i dalje radite sve što je moguće da dan bude dobar“, rekao je.
„Ako to ne možete da uradite na treninzima, onda to ne možete da uradite ni u pravim mečevima. Dakle, mislim da je ovo jedan od najvećih delova.“
Najbolje rangirani muški singl igrač izrazio je zahvalnost za svoj neuspeh protiv Alkaraza prošlog meseca, jer ga je to podstaklo da bude bolji.
„Ne mislim da postoje neuspesi u našem sportu, osim ako ne date 100% i [ako] ste pokušali sve što je moguće, onda znate da ćete imati dobre dane i da ćete imati loše dane“, rekao je.
Simptom/CNBC
“Ne želim da ulazim u detalje povrede i da kukam što nisam igrao najbolje što mogu. Razočaran sam jer nisam mogao da se krećem onako kako sam se nadao ili očekivao”, rekao je Đoković posle poraza u polufinalu Vimbldona.
Šestog tenisera sveta je u polufinalu Vimbldona pobedio prvi igrač sveta Italijan Janik Siner (3:6, 3:6, 4:6), posle sat i 55 minuta igre.
Đoković, koji ima 38 godina, istakao je da meč protiv Sinera nije njegov poslednji na londonskom grend slemu.
“Ne planiram da danas završim svoju karijeru na Vimbldonu. Planiram da se vratim sigurno, bar još jednom”, rekao je sedmostruki šampion Vimbldona.
Srpski teniser je pre početka trećeg seta zatražio medicinski tajm-aut zbog povrede leve noge, da bi zatim osvojio tri uzastopna gema. U nastavku je izgubio šest od sedam gemova.
“Svi smo videli, posebno u trećem setu, da je bio malo povređen. Bio je u veoma teškoj situaciji”, rekao je Siner, koji se u nedeljnom finalu sastaje sa dvostrukim uzastopnim pobednikom Vimbldona i drugim igračem sveta Karlosom Alkarasom iz Španije.
Đoković je kasnije govorio o povredi, rekavši da je to pre svega posledica godina.”Koliko god da se trudim da održavam telo, stvarnost me sustiže poslednjih godinu i po dana kao nikad pre. Teško mi je da to prihvatim, jer osećam da sam svež i fizički spreman i da i dalje mogu da igram dobar tenis. To sam i pokazao ove godine”, ocenio je on.
Đoković ostaje na 24 grend slem titule, a poslednji trofej na najvećim turnirima osvojio je 2023. godine na Ju Es openu.
Ove godine Đoković je ispao u polufinalu na tri dosadašnja grend slema. Zbog povrede je predao meč na Australijan openu, dok je na Rolan Garosu poražen od Sinera.
Srpskom teniseru ovo je najranija eliminacija na Vimbldonu nakon 2017. godine.
Simptom/Beta
Veliko slovo na njegovim grudima je – N.
Američko društvo je u prvoj polovini 20. veka, suočeno s Velikom depresijom, ratovima i ubrzanim razvojem masovnih medija, počelo da oblikuje nove mitove – superheroje. Supermen, prvi od njih, pojavio se 1938. kao sin sa druge planete, izbeglica sa Kriptona, a ubrzo su ga pratili Betmen, Spajdermen, Kapetan Amerika… Iako nadljudi, ti junaci osmišljeni su kao projekcije strahova i nadanja običnog čoveka. U društvu u kojem je pojedinac sve manje imao osećaj kontrole, superheroj je bio fantazam o pravdi koju sistem više ne garantuje.
Supermen je imigrant koji krije identitet. Spajdermen je siromašni student koji živi sa tetkom. Betmen je bogato siroče opsednuto pravdom. Njihova moć nije u nadljudskom, nego u etičkom idealu koji se u svakodnevici urušava. Mali čovek ih voli jer su ogledalo njegove borbe: da ostane čestit, da preživi, da nešto promeni – dok čeka da mu sve dosadi pa da strgne košulju sa sebe pre nego što poleti.
U Srbiji, superheroj nije ni DCjevo ni Marvelovo čedo. Nije sa Kriptona, ni ekscentrični aristokrata. On je Serbian-born, sin Srđana i Dijane. Samostalni autor svakog svog rimejka koji iz epizode u epizodu postaje sve autentičniji.
Novak je odrastao u Srbiji devedesetih – u zemlji razorenoj ratovima, sankcijama, bombardovanjem. Trenirao je tenis na planini, na improvizovanom terenu pored ski staze, dok je njegova porodica radila danonoćno da bi mu omogućila osnovne uslove. U vreme kada je Srbija bila sinonim za izolaciju i predrasude, Đoković je postao njeno najpoznatije lice – ne političar, ne vojnik, već dečko iz obične porodice koji udara reketom i mlati ceo svet.
I realno, ne možemo da budemo ljuti – zato što su oni ljuti. Novak nikada nije bio „njihov“. Nije bio čak ni house nigga kao sestre Vilijems da bi mu se oprostila boja kože zbog boje zastave koje nosi. On je bio prokleti beli Srbin kome nije pripadalo ništa od toga što je osvajao.
Gde god da dođe – u Njujork, London, Melburn – očekivali su ga oni koji nas nisu voleli. Na Vimbldonu su mu aplaudirali kad je gubio. Na US Openu mu zviždali tokom servisa… Njegove emocije su prejake za Engleze, njegova vera prečvrsta za Francuze, njegovo srpstvo previše „direktno“ za politički korektni Zapad.
Vrhunac tog neprijateljstva dogodio se 2022. godine, kada Novak Đoković dolazi u Australiju da igra prvi grend slem sezone. Ima medicinsko izuzeće od vakcinacije, uredno potvrđeno od strane Tenis Australije i lekarskih komisija. Ipak, po sletanju u Melburn, australijska granična policija ga privodi, zatvara u imigracioni pritvor i uskraćuje mu osnovna ljudska prava. Ne dozvoljavaju mu da vidi svoje advokate. Oduzimaju mu mobilni. Spava u sobi bez prozora. Hrana – hladna. Informacije – minimalne.
Na čelu političke kampanje protiv njega nalazi se australijski premijer Skot Morison, koji od njegovog prisustva pravi „državno pitanje“, pokušavajući da podigne sopstveni rejting pred izbore. Đoković postaje žrtveni jarac liberalnog poretka: globalni broj 1, zdrav sportista, bez dana bolovanja, biva označen kao pretnja javnom zdravlju celog jednog kontinenta.
Sud u Australiji mu isprva daje za pravo, ali vlada koristi „diskreciono pravo ministra imigracije“ i proteruje ga. Bez da je prekršio zakon, bez da je bio pozitivan, bez dokazane opasnosti. Zatvorenik bez krivice.
Za deo sveta, Đoković je tada postao moderni disident. Za mnoge Srbe – novi Gavrilo ili bar Če Gevara s reketom. Neko ko nije želeo da se pokori, bez obzira na cenu.
Oni koji ga do tada nisu doživljavali kao junaka, počeli su da ga vide u drugačijem svetlu. Ne samo kao teniskog šampiona, već kao simbol slobode izbora, duhovnosti, odlučnosti i nacionalnog ponosa. Novak Đoković postaje projekcija otpora malog čoveka, koji želi da veruje da je moguće ostati svoj i uspravan.
Za razliku od Supermena, Novak ne skriva identitet. On nije Amerikanac, nije „građanin sveta“ u onom beživotnom, korporativnom smislu. On je Srbin, pravoslavac, muž, otac, i ponosno to ističe. U svetu koji traži neutralnost i poslušnost, njegova odredjenost postaje politički stav.
Foto Facebook
U tom kontekstu, Đoković jeste superheroj – ne zato što pobeđuje protivnike, već zato što simbolizuje borbu običnog čoveka protiv sveta u kojem pravila pišu jači. Njegove pobede na terenu su samo ilustracija unutrašnje snage, a svaki zvižduk sa tribina – potvrda da se ne uklapa tamo gde se zahteva tiho prilagođavanje.
Dok Amerika crta heroje da bi zaboravila realnost, Srbija u Đokoviću vidi heroja koji je iz realnosti proizašao. On ne nosi plašt. Nosi breme. I nosi ga dobro.
Novak Đoković nije samo heroj na terenu i u medijima. On je čovek koji ulaže u sopstveni narod – ne iz populizma, već iz duboko ukorenjene empatije i osećaja odgovornosti.
Njegova humanitarna fondacija, osnovana 2007. godine, posvećena je obrazovanju dece u Srbiji i regionu. Do danas je izgradila i obnovila više desetina vrtića, pomogla hiljadama porodica u siromašnim sredinama, i sarađivala sa UNICEF-om i drugim globalnim institucijama. Đoković nije samo teniser koji donira – on se pojavljuje u selima, razgovara s ljudima, sluša njihove priče. Time se još više razlikuje od „glamuroznih zvezda“ koje vole da pomažu s distance.
Kosovo, na kojem je rođena njegova porodica po ocu, za njega nije apstraktna teritorija. On ne govori o njemu kao političar – već kao čovek kome su koreni tu. Kad su kosovski Srbi bili ugroženi, Novak je nosio majicu „Kosovo je Srbija“ na Rolan Garosu, i to na vrhuncu karijere, kada je svaki gest mogao da ga košta miliona. Njegove izjave o Kosovu nisu agresivne – ali su jasne. U svetu gde se od javnih ličnosti traži apolitičnost, Novak uvek bira stranu. Svoju stranu.
Upravo ta direktnost mu donosi i ljubav i mržnju. Kada je organizovao Adria tur u pandemiji, bez stroge kontrole, Zapadni mediji su ga nazvali neodgovornim. Kada je branio pravo ljudi da ne budu vakcinisani, nazvali su ga antivakserom. Kada je odbio da „kleči“ pred trendovima koje ne oseća kao svoje, nazivali su ga zatucanim, konzervativnim, čak i opasnim. Ali ništa od toga nije poljuljalo njegov put.
Za razliku od sportista koji postaju brendovi, Đoković ostaje čovek. Taj čovek ponekad pogreši ali nikada ne kalkuliše. Zbog toga je toliko voljen u mestima poput Banjaluke, Istočnog Sarajeva, manastira Hilandar ali i na ulicama Beograda. Ljudi ga vole ne zato što je besprekoran, već zato što je iskren.
Zato je za Srbe Novak više od sportiste. On je projekcija onoga što su mogli da budu, da ih nisu lomili ratovi, sankcije, korupcija i kolonijalni kapitalizam. On je potvrda da se ni iz čega može doći do vrha – i ostati čovek. I to porodičan.
U Americi superheroj leti kroz oblake i spašava svet od izmišljenih čudovišta. U Srbiji, on udara reketom, grli protivnika, krsti se, brani porodicu i ne ćuti kad treba da kaže da mu je dosta.
U svetu simulacije, Novak Đoković je stvaran, stvarno super heroj. I stvarno moj.
Drugoplasirana Gaf je pobedila u meču punom napetosti i promena i osvojila svoj drugi veliki trofej nakon Otvorenog prvenstva SAD 2023. godine, gde je takođe pobedila Sabalenku u finalu nakon zaostatka u jednom setu.
Bilo je to prvo finale broj 1 protiv broj 2 u Parizu od 2013. godine, kada je Serena Vilijams pobedila Mariju Šarapovu, i tek drugo u poslednjih 30 godina.
Nakon što je Sabalenka poslala bekhend pored gola na Gaufinoj drugoj meč lopti, dvadesetjednogodišnja Amerikanka je pala na leđa, pokrivši lice obema rukama i počevši da jeca, a zatim je ustala i stavila ruku preko usta.
Nakon što je pozdravila Sabalenku na mreži toplim zagrljajem i zahvalila sudiji, Gauf je vrisnula od radosti i pala na kolena .
Simptom/CNBC
Srpski teniser je pomogao Čehu na početku karijere do te mere da Menšik tvrdi da ne bi bio ovde da nije bilo Đokovića.
Kada se završio meč skupio je ruke i poklonio se Đokoviću, a onda ga je Srbin srdačno zagrlio na mreži.
Taj trenutak privukao je ogromnu pažnju nakon meča koji je više puta odlagan zbog kiše.
Simptom/Nova
