Danas, nakon skoro tri godine od “trijumfalnog” odlaska ostataka vojske i privremenih nadzornih institucija SAD-a iz ove, tokom duže od decenije, fizički i duševno sravnjene zemlje, život liči na sve drugo osim na život.

Više od 28 miliona ljudi, skoro dve trećine stanovništva, trebalo je humanitarnu pomoć u Avganistanu 2023. godine, od kojih je 14,7 miliona bila potrebna za osnovni opstanak, što je čini jednom od najgorih humanitarnih kriznih država na svetu.

UN su izvestile da je do sredine 2023. godine 4 miliona Avganistanaca bilo akutno neuhranjeno, uključujući 3,2 miliona dece mlađe od 5 godina

 

 

Zabrana od 24. decembra 2022. ženama da rade u lokalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama, osim na pozicijama koje se odnose na zdravlje, ishranu i obrazovanje, nastavlja da lišava mnoge žene sredstava za život. Zabrana je pogoršala humanitarnu krizu tako što je otežala isporuku pomoći ženama i devojčicama i procenu i praćenje humanitarnih potreba žena i devojčica koje generalno imaju više poteškoća u pristupu hrani i drugoj humanitarnoj pomoći.

Vansudska ubistva, prisilni nestanci i mučenje

Talibanske snage izvršile su ubistva iz osvete i prisilne nestanke bivših vladinih zvaničnika i osoblja snaga bezbednosti. U izveštaju objavljenom u avgustu 2023. godine, Misija UN pomoći u Avganistanu (UNAMA) je dokumentovala 218 vansudskih ubistava, 14 prisilnih nestanaka i preko 144 slučaja mučenja i maltretiranja zatvorenika od avgusta 2021. U septembarskom izveštaju, UNAMA je dokumentovala sistem zlostavljanja pritvorenika, posebno od strane talibanske obaveštajne agencije, Generalnog direktorata za obaveštajne poslove (GDI), metodama uključujući vaterboarding. UNAMA je prijavila javna bičevanja najmanje 34 muškarca, 8 žena i 2 dečaka zbog krivičnih dela narkotika, kockanja i takozvanih moralnih zločina od avgusta 2021.

Napadi na novinare i medije
Talibanske vlasti su sprovele opsežnu cenzuru i upotrebile protivpravnu silu protiv avganistanskih medija i novinara u Kabulu i provincijama. Stotine medija su zatvorene, a većina medijskih radnika širom Avganistana ostalo je bez posla.
Dopisnici se takođe suočavaju sa ozbiljnim viznim ograničenjima kada dolaze u Avganistan da izveštavaju, a mnogi avganistanski novinari sada žive u egzilu zbog bezbednosnih razloga.

Talibanska proizvoljna hapšenja medijskih radnika povećala su se 2023

Talibani su 13. avgusta uhapsili Ataullaha Omara, novinara koji je izvještavao za Tolo Nevs, i optužili ga da radi sa medijima koji rade iz egzila. Dana 10. avgusta, Fakir Mohammad Fakirzai, menadžer Kilid radija, i Jan Agha Saleh, reporter, privedeni su od strane talibanskog GDI. Istog dana u Kunduzu je uhapšen Hasib Hassas, reporter Salam Vatandar. Sva tri novinara puštena su nekoliko dana kasnije. Talibanske vlasti retko daju bilo kakve informacije o osnovama za takva hapšenja ili o tome da li će pritvorenicima biti suđeno. Oni koji su u pritvoru nemaju pristup advokatima i u većini slučajeva članovima porodice nije dozvoljeno da ih posećuju. 5. januara uhapšen je francuski avganistanski novinar Mortaza Behbudi; pušten je 18. oktobra sa nepoznatim optužbama protiv njega.

Napadi na aktiviste civilnog društva

Talibani su takođe nastavili da se obračunavaju sa aktivistima civilnog društva. Dana 2. februara, talibani su uhapsili univerzitetskog profesora Ismaila Mašala koji je javno protestovao zbog talibanske zabrane univerzitetskog obrazovanja žena. Dana 27. marta, GDI je uhapsio Matijulaha Vesu, obrazovnog aktivistu i osnivača Penpat, organizacije koja se zalaže za obrazovanje u Avganistanu, zajedno sa nekoliko članova njegove porodice. Pušten je 26. oktobra bez optužnice protiv njega.

Ekonomske i humanitarne krize

U 2023. je neviđenom broju Avganistanaca bila potrebna humanitarna pomoć. Prema Planu humanitarnog odgovora UN za Avganistan za 2023. godinu, akutna pothranjenost je pogodila više od 4 miliona ljudi, uključujući više od 840.000 trudnica i dojilja i preko 3 miliona dece. Očekuje se da će se šest miliona ljudi suočiti sa ekstremnom nesigurnošću hrane do kraja godine, što će ih staviti na korak od gladi. Gubitak miliona poslova nakon avgusta 2021, gubitak većine strane pomoći i višegodišnja suša bili su glavni razlozi zbog kojih ljudi nisu mogli da kupe dovoljno hrane da prehrane svoje porodice.

Zabrana avganistanskim ženama da rade za međunarodne humanitarne nevladine organizacije i UN pogoršala je krizu i ograničila operativne kapacitete organizacija za humanitarnu pomoć, sa dugotrajnim posledicama po sve ljude u nevolji, posebno po domaćinstva koja vode žene. Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) procenjuje da 48 procenata domaćinstava na čijem su čelu žene imaju loš rezultat o potrošnji hrane (FCS) u poređenju sa 39 procenata domaćinstava na čelu sa muškarcima.

Talibanska ograničenja ženskih prava su među faktorima koji su uticali na odluke donatora da smanje pomoć, što je dovelo do alarmantnog nedostatka sredstava. UN su zatražile 3,26 milijardi dolara humanitarnog finansiranja za Avganistan za 2023. godinu, ali su od novembra primile manje od 25 odsto apela. Avganistanske i međunarodne nevladine organizacije navode ovaj nedostatak kao glavni razlog za zaustavljanje programa pomoći. Do kraja 2023. godine, nekoliko organizacija koje pružaju zdravstvenu zaštitu ili zatvaraju klinike i bolnice ili povlače podršku za njih zbog nedostatka sredstava.

Napadi na civile

ISKP je 12. januara preuzeo odgovornost za samoubilački bombaški napad na Ministarstvo spoljnih poslova u Kabulu u kojem su poginula 33, od kojih su mnogi civili, a ranjeno najmanje 45. 6. juna, auto-bomba je ubila talibanskog guvernera provincije u Badakšanu.
U samoubilačkom napadu 8. juna tokom sahrane ubijeno je devet civila i povređeno 37.
7. novembra, u eksploziji minibusa poginulo je sedam i povređeno 20 pripadnika hazarske zajednice. Napad se dogodio u oblasti Dasht-e Barchi u Kabulu, pretežno šiitskom naselju Hazara u kojem je bilo mnogo napada ISKP-a.

Situacija sa ljudskim pravima u Avganistanu nastavila je da se pogoršava 2023. godine pošto su “obećani”talibani počinili široko rasprostranjena eksplicitnih kršenja istih, posebno nad ženama i devojčicama

Avganistan je ostao jedina zemlja u kojoj žene i devojke nisu mogle da pristupe srednjem i visokom obrazovanju i kojima je zabranjeno zapošljavanje u većini međunarodnih nevladinih organizacija (NVO) i Ujedinjenih nacija (osim u zdravstvenoj zaštiti, ishrani i osnovnom obrazovanju). Žene su se takođe suočile sa značajnim preprekama za slobodu kretanja i govora. Human Rights Vatch je zaključio da obrazac zlostavljanja žena i devojaka u Avganistanu predstavlja zločin protiv čovečnosti i rodnog progona.

 

Sadašnje talibanske vlasti dodatno su se obračunale sa lokalnim medijima i slobodom govora i povećale proizvoljna pritvaranja novinara, branitelja ljudskih prava i aktivista civilnog društva, uključujući žene demonstrante.
Njihove snage su pritvorile i pogubile pripadnike bezbednosnih snaga bivše vlade.

Avgusta 2023. godine, UN su izvestile da je od avgusta 2021. bilo najmanje 800 slučajeva vansudskih ubistava, proizvoljnih hapšenja i pritvora, preko 144 slučaja mučenja i brutalnog postupanja, 218 vansudskih smrti i 14 prisilnih nestanaka bivše vlade zaposlenih i bezbednosnog osoblja talibanskih snaga.

 

U martu 2023. Savet bezbjednosti UN produžio je mandat UNAMA-e, uključujući njenu ulogu da izveštava o stanju ljudskih prava. Takođe je pozvao generalnog sekretara „da sprovede i obezbedi, najkasnije do 17. novembra, integrisanu, nezavisnu procenu, nakon konsultacija sa svim relevantnim avganistanskim političkim akterima i zainteresovanim stranama, uključujući relevantne vlasti, avganistanske žene i civilno društvo, kao i regionu i široj međunarodnoj zajednici“. Feridun Sinirlioglu, bivši stalni predstavnik Turske pri UN, imenovan je da vodi procenu. Human Rights Vatch i drugi su naglasili da bi procena trebalo da daje prioritet pravima žena i devojčica.

U oktobru je Savet UN za ljudska prava u Ženevi obnovio i dodatno ojačao mandat specijalnog izvestioca UN za Avganistan.

Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Holandija, Norveška, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su 21. decembra 2022. objavile zajedničko saopštenje u kojem osuđuju zabranu pohađanja univerziteta za žene. . Američki Stejt department je 1. februara najavio dodatna ograničenja putovanja za nekoliko talibanskih zvaničnika kao odgovor na talibansku zabranu univerzitetskog obrazovanja žena i većine poslova u međunarodnim nevladinim organizacijama.

U Australiji, Kancelarija specijalnog istražitelja optužila je bivšeg vojnika specijalnih snaga za ratni zločin zbog navodnog pogubljenja avganistanskog civila, što je prva od nekoliko takvih optužbi koje se očekuju u tekućoj istrazi o zlostavljanjima australijskog vojnog osoblja nad avganistanskim civilima i zarobljenim borcima u Australiji.

Avganistan.

Nakon odobrenja pretpretresnog veća u novembru 2022. godine, kancelarija tužioca Međunarodnog krivičnog suda nastavila je istragu o navodnim zločinima u Avganistanu, fokusirajući se na zločine koje su počinili talibani i ISKP, dok je nastavila da uklanja prioritet navodnih zloupotreba od strane SAD. osoblje i bivše avganistanske vladine snage.

UN su 5. aprila izdale saopštenje u kojem osuđuju zabranu talibana da avganistanske žene rade sa UN.
Mnoge zemlje izdale su izjave osude.

Human Rights Watch
Simptom/M.P.

https://youtu.be/sLrN5pkF8dM